Милост Божија, људска милост и милостиња

[JESSY]

Милосрђе - Јован Јовановић Змај

 

 

Милосрђе

 

„Блажени су милостиви“,

 

Рекао је Господ благи,

Ал' ко даје да не труби,

да не мери тај на ваги.

 

Већ од срца, без рачуна,

Без сујете и параде,

Десна рука шта је дала,

То левица да не знаде.

 

Милостив је онај који

Невољнога баш утеши,

У жалости пусти сузу,

Са радосним он се смеши.

 

Гладне храни, жедне поји,

Болеснике обилази,

Сиромашка он облачи,

Затворнику тај долази.

 

Знате л' зашто се он блажи

Док му милост душу буди?

Кад сироте припомаже,

Он то Христа Бога љуби!

 

 

Јован Јовановић Змај

[JESSY]

„Треба да учимо да не живимо за себе. Како то да научимо? Треба постепено да се навикавамо да дајемо милостињу.

Зарадио си новац – мало или много, свеједно је своје, жао је човеку. А ти узми и дај некоме – не као позајмицу, већ заувек. Прво рубљу. Види: да ли те нешто гребе у души. Не гребе? Све је у реду? Дај по педесет копејки. Ако се навикнеш, даваћеш по рубљу.

И тако све више и више. Помало, не треба одмах много, зато што ћеш после целе ноћи размишљати и вртећеш се у кревету, нећеш спавати: ех, много сам дао! Зато почни добровољно и помало да дајеш милостињу.

Види коме је она потребна: можда у твом улазу има неко ко је сиромашан, или од рођака, или је познаницима неко умро. Ако ти је жао новца, можеш да даш неку ствар или нешто друго, на пример, да нешто одрадиш – дођи и помози човеку.

И ако не желиш, и ако се лоше осећаш, послужи ближњем, учини му добро: очисти му ципеле, уради било шта – и твоје срце ће постати блаже. После ћеш видети – у теби више неће бити тврдичлука. И тада ћеш задобити и молитву.“

протојереј Д.Смирнов