Како сведочити веру: Одговорност свештенства-едукација, лаика-одмерена реч, став без присиле, свих-добар пример, ...још нешто?

[Candy Butcher]

Da obrazložim moje odgovre:

Mislim da ne znam dovoljno o pravoslavlju, u stvari ni ne znam koliko je dovoljno.

SPC u poslednje vreme radi na edukaciji naroda kroz veronauku za odrasle(što me stvarno oduševilo), ali veronauka za decu(u školama) se pretvorila u najdosadniji čas gde deca niti slušaju niti ih zanima sta priča veroučitelj, trebalo bi po selima da se malo podigne ta veronauka za odrasle, da se poveća odziv...

Na pouke sam došao jer mi se činilo da ima zanimljivih tema i likova, u početku(pa skoro godinu dana) samo sam čitao šta je ko pisao tek sam se kasnije uključio u neke razogovre i tako, svakako na poukama sam dosta naučio, ali nisam samo zbog toga došao, naravno ovde ima dosta korisnih stvari, bilo bi lepšte kad bi bilo više srednoškolaca.

[Зосима]

Мада је једном саборском одлуком СПЦ-а,од пре више од десет година,донета одлука о обавезној веронауци за новокрштене,то никада није заживело,нити је неко то испоштовао...

Вероватно ни свештенство а ни новокрштени немају времена за смарање те врсте,по принципу ко ће бре сад у школу...

[Trifke]

Na zalost ne radi se dovoljno i sto je jos gore ne radi se sistematski. Mada sa druge strane gledano eto uzmimo nasu zapadnu bracu. Svaki vernik prodje najmanje dva puta kroz veronauk pre potvrde i pre vencanja i plus ako ima veronauku u skoli i crkve su im sve praznije i praznije a narod prilicno ne poznaje veru. Cesto sam postavljao sebi pitanje zasto je to tako i kod nas i kod njih. Kod nas su ljudi slabo uceni a kod njih dobro i nema prevelike razlike. Da li je sve u poducavanju?

Namece mi se i pitanje: u Srbiji imamo vec 15 ili 20 godina veronauku po skolama a gde su te generacije dece? Retko ko od njih dodje u Crkvu. Da li mozda ti ljudi nisu dobro poduceni ili je nesto drugo u pitanju to za mene ostaje tajna. :.mislise.

[nana]

 

facenew22222222  .

 

  Ево кроз неколико јављања већ постоји тенденција да се скрене  на веронауку по школама и  подучавање одраслог који се спрема за крштење.Какве су резултате дали, да л су дали, што нису или јесу.... Зар није толико пута о томе речено...

В.ест Бир је конкретно предложио оно што се на овом форуму може учинити када се неко од обичних осмели да по нешто приупита.Што је тешко бити савестан према оном ко пита и не улазити пуно у то ко је крив што он то не зна ( да л он сам, школа,СПЦ, његов парох, бабе из његове Цркве....итд.  ил ко зна ко трећи).

Нисам ни сада далеко одмакла али памтим колико ми је било тешко  на само почетку .  Доста пута сам и брисала сопствене поруке са питањима или неком дилемом верујући да овде и нема смисла распитивати се конкретним и директним питањем....(поменуо је разлоге и добро описао развој ситуације на таквим темама)....а све се надајући да ћу "некако и негде успут " (упорно остајући на форуму) ипак  сазнати о том што ме мучи. Па је л то стварно мора тако и не може другачије ? :.mislise.

[JESSY]

Не остваривши се у супружничком животу, у очинству, у материнству, не научивши се да будемо захвална деца, отвореним, верним, љубећим људима, ми тражимо духовно, али нам се духовно не даје.

достижемо нешто у црквеном животу:

где је у свему томе место Христу, подвигу, жртвеној љубави према ближњем коју је Он заповедио?

Аскетика без љубави је налик на замак Снежне Краљице – хладан, неприступачан, али споља прекрасан.

Немамо никакве користи, ако уцрквенивши се, не засветлимо љубављу.

ако они примете, да твоја Вера помаже решавању породичних проблема, ако они виде да се из храма враћаш светлији него у одласку тамо, ако виде да је твој свет постао дубљи и богатији од света читалаца новина - „гутача празнине“ – тада ће Вери постепено да приђу сви ваши ближњи.

[JESSY]

око себе примећујем доста људи који се овако понашају....шта мислите да су разлози за то....?.....да ли је за то у неку руку одговоран свештеник који се не бави својим парохијаном....или је у питању сама особа која не жели да напредује, да се усавршава....да се интересује, да чита.....данас нам је много тога доступно......предавања, јако пуно књига....итд

[Ленка*]

ако они примете, да твоја Вера помаже решавању породичних проблема, ако они виде да се из храма враћаш светлији него у одласку тамо, ако виде да је твој свет постао дубљи и богатији од света читалаца новина - „гутача празнине“ – тада ће Вери постепено да приђу сви ваши ближњи.

 

Моји као да једва чекају да се вратим светлија него у одласку тамо па да ме нападну са свих страна и угасе ту светлост.

Јесте, искушења су то, а ја сам још увек слаба да им се одупрем

[JESSY]

а ја сам још увек слаба да им се одупрем

бићеш јача...даће Бог.....

[JESSY]

''Хришћанство тражи, апсолутно тражи једноставност, захтева од човека ''светло око'' које ''сија љубављу''.

 

Човек је изгубио способност да воли , и све је за њега постало ''проблем''.

 

''Евхаристија пројављује Цркву као заједницу - љубав према Христу, љубав у Христу - као мисију да се свако и све окрене Христу. Црква нема друге сврхе, нема ''религиозног живота'' одвојеног од света.

 

А.Шмеман

[Жедни]

Посматрам Србију, све те "вернике" које када виде да неко чини метанију у цркви, сматрају то хулом на Бога, одмах говоре то није наша религија. "Вернике" који чекају да проће поноћ како би могли да поједу меса после једног напорног  дана гладовања и поста на уљу. Разумем незнање. Неинформисаност и неупућеност. А онда гледам страну која треба да упути, објасни. Страну која треба да приволи народу Христу. Ћути. Нема је.Постоји а не постоји?!

 

Свакодневно смо свесни призора празних цркви. Јутарње и вечерње молитве, два верника и то ако се има среће. Пролазим поред Адвентистичке цркве (подрум једне куће) препуно. До улице редови људи. Јеховини сведоци иду од куће до куће ширећи своју религију и своју причу. Организовано, плански.

 

А где је нама план? Зашто се ништа не предузима? Зашто не постоје часови веронауке за одрасле или зашто се једноставно црква и Христос не приближе људима, објашњавајући и водећи кроз религију.

 

Зашто црква ћути, а сви знају да је стање у друштву, мало је рећи благи очај?

 

Ово питање сам поставио једном свештенику, он је рекао. "Да у праву си, ако се настави овако готови смо". И?  То је било то.

 

На крају када брод потоне до краја, свако је други крив само не ми....

 

Да ли је православно мисионарење у Србији мртво?

 

 

[Justin Waters]

A kad je bilo zivo? Mozda negdje u vrijeme sv.Kirila i Metodija.

[Deki992]

Naravno da nije mrtvo...

Evo skoro sam cuo jedan drugar,imao neke privatne probleme,pozalio se svesteniku koji mu je inace i ovako prijatelj a on ga uputio kod neke vracare tu u okolini Beograda,kaze,ima da ga preporodi...

[Manastir Bradaca]

mislim da nije mrtvo,pa i ovaj forum,izmedju ostalog,vrsi misiju crkve..

[Melhisedek88]

mislim da nije mrtvo,pa i ovaj forum,izmedju ostalog,vrsi misiju crkve..

 

Nazalost,obljutavilo je!

Niko ne poziva na Carstvo Nebesko.Popo kad i dodje da osveti vodicu,vise se interesuje za utakmicu,jel' mu prosao tiket.

A na sahrani,sam prisustvuje paganskim obicajima"da se popije koja za pokoj duse"....umesto da ukaze sta treba da se radi za pokojnika.

 

Bezbroj primera,gde svestenici svojim primerom ukazuju da je post "uzdrzanje od prasica",..itd.Nikakvu duhovnost mnogi ne pokazaju,nit je imaju.Okrecali smo bre mnogo.

[Ненад Р.]

Слажем се са горњим постом , само би додао да то није довољно и требало би да се више ради на томе.