Како сведочити веру: Одговорност свештенства-едукација, лаика-одмерена реч, став без присиле, свих-добар пример, ...још нешто?

[Ведран]

nemam jezik za van i u crkvi,

do duše vani manje govorim Gospodu pomolitsjaaaaa

nego,

izražavam se na način kako vidim i doživljavam stvari oko sebe, a trudim se da dam relevantan (dostojan LOL) odgovor na zbivanja oko sebe

koliko uspijevam, pitanje je kao i sve

мене ми се допаѓа ова што го акцентира Огло дека нема два јазика „за“ и „вон“ Црква и на тој начин ни посведочи дека духот на дуализмом му е туѓ, што е за поздравување, затоа што масовна појава е луѓето да имаат едно лице и јазик во храмот а сосема друго надвор од него, во чаршија.

оваа шизофрена поделеност, им смета на луѓето кои не се во Црква и нас христијаните не доживуваат како homo duplexi.....

инаку Моцарт сакам да ти кажам дека добра е темата што ја покрена затоа што сметам дека треба да се внимава како се изразуваме и дали соблазнуваме некого кој не е во верата или пак е, но е слаб во верата.

за овие последните, апостол Павле ни вели да ги примаме без расправии...

забележувам дека сме слаби на тој план, толку за сега....

[Фоловер]

Одлична тема!

Мене ме такође занима овој питање.

Како да се нпр. понаша православно дете у школи када деца крену да причају ружне ствари о свештеницима, епископима (иако углавном сви користе реч поп), иконама, верницима итд. или, не дај Боже - вицеве о Богу, Богородици, апостолима и сл.

Ја се тад померим у страну или благим покретима прекријем уши.

Ако кажем нешто, они ударе још јаче, а ако не кажем ништа осећам се као да сам се постидео вере ради избегавања подсмеха. Понекад чак и мислим да их ја својим речима наводим на грех да они још више исмевају веру.

Сигурно је да те већина (слава Богу, увек има изузетака) неће прихватити као неког са ким се друже, већ чисто, као неког с ким идеш у одељење/разред и на шта ниси могао да утичеш.

Није баш да не прихватају, прихватили би те они као свог лако, али како да ти прихватиш њихов позив да идеш да се напијеш сваког петка или да отворено, без срама, причаш са њима о женским деловима тела... Знате већ о каквим се све стварима воде разговори међу омладином.

Још је теже ако ниси од малена у Цркви, па неко са ким се годинама дружиш није навикнут на то.

Онда се појављују одговори типа: Шта ти сад причаш? До јуче си са нама радио то и то.

Тада ретко одговорим, склоним се у страну.

Ипак, свестан сам дужности да увек и свугде треба да сведочим Васкрслог Христа, али схватам да не треба да идем од човека до човека и да им делим летке са распоредом богослужења.

Не можеш ући у школу са таквим ставом, брзо ћеш изаћи .smesko. .

[Милан Меденица :)]

па је л поп разуме кад причаш како јесте ЛОЛ

пази кад ме познаје боље него ико

[Милан Меденица :)]

Одлична тема!

Мене ме такође занима овој питање.

Како да се нпр. понаша православно дете у школи када деца крену да причају ружне ствари о свештеницима, епископима (иако углавном сви користе реч поп), иконама, верницима итд. или, не дај Боже - вицеве о Богу, Богородици, апостолима и сл.

Ја се тад померим у страну или благим покретима прекријем уши.

Ако кажем нешто, они ударе још јаче, а ако не кажем ништа осећам се као да сам се постидео вере ради избегавања подсмеха. Понекад чак и мислим да их ја својим речима наводим на грех да они још више исмевају веру.

Сигурно је да те већина (слава Богу, увек има изузетака) неће прихватити као неког са ким се друже, већ чисто, као неког с ким идеш у одељење/разред и на шта ниси могао да утичеш.

Није баш да не прихватају, прихватили би те они као свог лако, али како да ти прихватиш њихов позив да идеш да се напијеш сваког петка или да отворено, без срама, причаш са њима о женским деловима тела... Знате већ о каквим се све стварима воде разговори међу омладином.

Још је теже ако ниси од малена у Цркви, па неко са ким се годинама дружиш није навикнут на то.

Онда се појављују одговори типа: Шта ти сад причаш? До јуче си са нама радио то и то.

Тада ретко одговорим, склоним се у страну.

Ипак, свестан сам дужности да увек и свугде треба да сведочим Васкрслог Христа, али схватам да не треба да идем од човека до човека и да им делим летке са распоредом богослужења.

Не можеш ући у школу са таквим ставом, брзо ћеш изаћи .smesko. .

па уброј се где хоћеш прво

https://www.pouke.org/agape/index.php/biblioteka/duhovno-uzdizanje/74-ljudi-muve-i-ljudi-pcele

а онда и објасниш неке ствари ...

Немогуће је да без Христа исправимо себе. Без Њега нећемо бити у стању да раскинемо окове страсти. Сами по себи не можемо да будемо добри. "... Јер без мене не можете чинити ништа" ( Јов. 15,5 ). Ма колико се трудили, ни у чему нећемо успети. Једно само треба да чинимо - да се обратимо Њему и да Га заволимо "свом душом" ( Мк.12,30 ). Љубав према Христу, само она нам треба! Она је најбољи лек против страсти.

Бог је у душу човекову усадио неку силу. Од човека зависи куда је усмерава, да ли у правцу добра или у правцу зла. Ако бисмо добро могли упоредити са расцветалом градином, препуном цвећа, биља и дрвећа, зло са трњем, а силу која је у нама са водом, тада би се могло замислити следеће дешавање: кад воду наводимо на градину или цветну башту, онда се све биљке развијају, постају зелене, цветају, оживљавају, а истовремено - трње се суши и нестаје јер га нико не залива. Може, наравно, да се деси и обрнуто.

Нема, дакле, потребе да се бавите трњем. Немојте да се замарате изгонећи зло из себе. Христос хоће да се не бавимо страстима и ђаволом, противником нашим. Усмерите воду, што ће рећи сву снагу своје душе, ка цвећу, па ћете се радовати његовој лепоти, мирисима, свежини.

Нећете постати свети прогонећи зло. Не обраћајте пажњу на зло. Гледајте у Христа и он ће вас спасти. Уместо да стојите пред вратима и одгоните непријатеља, презрите га. Да ли са ове стране иде зло на вас? Благо, спокојно, окрените се на ону страну. Другим речима, уколико зло долази на вас да вас позледи, ви своју унутрашњу силу усмерите на добро, ка Христу. Помолите се речима: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", а Он зна како и на који начин да вас помилује. А када се испуните добром, више се нећете враћати на зло. И сами ћете, благодаћу Божјом, постати добри. А где онда зло да нађе себи места? Оно ишчезава!

Са Христом је све могуће. Где је ту труд и напор да постанеш добар? Ствари су једноставне: призивајте Бога, а Он ће све преображавати у оно што је добро. Ако Њему дате своје срце, неће преостати места за друге ствари. Када се обучете у Христа, нећете више улагати никакав напор за стицање врлине. Он ће вам је дати.

старац Порфирије Кавсокаливит, иста књига, страна 289.

[Ljubičasta]

Ne znam za ostale,ali ja cu napisati svoje iskustvo sto se tice tih prvih koraka i priblizavanja Crkvi i vjeri.Ja poticem iz porodice u kojoj se mnogo ne polaze na duhovni zivot i zdravlje,moji roditelji i brat ne poste,ne slavimo slavu iako je slava nase porodice Sv.Georgije.moji roditelji ne idu nedeljom na liturgiju tako da sto se toga tice nisam nista mogla tu da naucim.Ja vjerujem da je zao ova moja vjera i ljubav prema vjeri pravoslavnoj jos iskrenija i ljepsa jer sam je otkrila sama,osjetila u svom srcu i ona kroz svako moje iskustvo postaje jaca,hvala dragom Bogu.Kada sam bila 6. razred osnovne skole bila sam u posjeti jednoj porodici na Siciliji,tamo sam bila mjesec dana i upoznala njihvu kulturu.To je bilo za vrijeme praznika.Posto su oni katolici ja sam isla s njima na nedeljne mise iako sam pravoslavka...prvo me malop bilo strah,razmisljala sam kako cu ja tamo,sta cu...s obzirom na razlike u bogosluzenju u nasoj i katolicnoj crkvi,ali toplina praznika i ljubav koju su ti ljudi i vjernici prenosili na mene mi je pomogla da se izdignem iznad tih predrasuda i straha i shvatim da nije bitno mjesto,ni to da li se krstimo lijevom ili desno vec ono  sto nosimo u srcu ,a to je ljubav prema vjeri Hristovoj.Kad sam se vratila kuci,nemalo poslije se blizu nas doselila jedna starija gospodja,jako religiozna...moja tetka se dosta zblizila s njom,i ja sam cesto prisustvovala njenim kafama dok je ta ista gospodja pricala sa takvim zarom i smirenoscu o vjeri,o cudima koje je ona i mnogi njoj bliski ljudi dozivjeli kroz vjeru,a posebno su se meni tada svidjale njene price o cudesima koja su se desila kao dar Sv.Ostroskog Vasilija,price ljudi koji su pjeske hodili pred sveca noseci na magarcu bolesnu djecu da bi po povratku se vracali sa zdravom djecom.I tako...mislim da mi je ta zena svojim pricama rasplamsala vatru u srcu. Kao i svaki pocetnik nailazila sam na dosta iskusenja,osudjivala svoje roditelje sto nisu vjernici kao sto sam ja mislila da treba da budu,ali me je iskustvo poslije naucilo mnogo mnogo toga.Danas ne osudjujem svoje rodielje,vazno mi je da su oni cistog srca,da nikad nikome nisu na zao ucinili,da su me dobro vaspitali da budem dobar covjek i zato im hvala za sve.Vjerujem da je njih vise komunizam i nedostatak znanja i informacija degradirao u tom smislu.Ja i dan danas gledam svog oca kako tvrdoglavo tjera po svome,neke stvari obavlja bez neke ideoloske podloge,i to je ta grupa ljudi koji sve polazu u ono sto se svojim rukama stvori,ne razmisljajuci da Onaj gore to sve moze da oduzme i da sve sto imamo ili stvaramo ne bismo imali da nam On nije dao zivot.Pocetnicima mozemo pomoci samo kroz licni primjer,nikoga ne treba osudjivati sto vjeruje ili ne vjeruje...zivot je svima nama najbolji ucitelj.Nadam se da nisam udavila ovim svojim iskustvima. :0104cheesy:

[Дијана.]

Najvise primjerom, svojom licnom promjenom... Rijeci, umjerene, primjerene (u pravo vrijeme), isticuci samo svoj licni primjer i korist koju smo mi i nase porodice iskusile, nikako ne poducavajuci drugog. Znam iz iskustva, i iz najbolje namjere, rijeci najcesce ne znace nista... molitva mnogo vise pomaze, i nase ponasanje.

[JESSY]

Ne znam za ostale,ali ja cu napisati svoje iskustvo sto se tice tih prvih koraka i priblizavanja Crkvi i vjeri.Ja poticem iz porodice u kojoj se mnogo ne polaze na duhovni zivot i zdravlje,moji roditelji i brat ne poste,ne slavimo slavu iako je slava nase porodice Sv.Georgije.moji roditelji ne idu nedeljom na liturgiju tako da sto se toga tice nisam nista mogla tu da naucim.Ja vjerujem da je zao ova moja vjera i ljubav prema vjeri pravoslavnoj jos iskrenija i ljepsa jer sam je otkrila sama,osjetila u svom srcu i ona kroz svako moje iskustvo postaje jaca,hvala dragom Bogu.Kada sam bila 6. razred osnovne skole bila sam u posjeti jednoj porodici na Siciliji,tamo sam bila mjesec dana i upoznala njihvu kulturu.To je bilo za vrijeme praznika.Posto su oni katolici ja sam isla s njima na nedeljne mise iako sam pravoslavka...prvo me malop bilo strah,razmisljala sam kako cu ja tamo,sta cu...s obzirom na razlike u bogosluzenju u nasoj i katolicnoj crkvi,ali toplina praznika i ljubav koju su ti ljudi i vjernici prenosili na mene mi je pomogla da se izdignem iznad tih predrasuda i straha i shvatim da nije bitno mjesto,ni to da li se krstimo lijevom ili desno vec ono  sto nosimo u srcu ,a to je ljubav prema vjeri Hristovoj.Kad sam se vratila kuci,nemalo poslije se blizu nas doselila jedna starija gospodja,jako religiozna...moja tetka se dosta zblizila s njom,i ja sam cesto prisustvovala njenim kafama dok je ta ista gospodja pricala sa takvim zarom i smirenoscu o vjeri,o cudima koje je ona i mnogi njoj bliski ljudi dozivjeli kroz vjeru,a posebno su se meni tada svidjale njene price o cudesima koja su se desila kao dar Sv.Ostroskog Vasilija,price ljudi koji su pjeske hodili pred sveca noseci na magarcu bolesnu djecu da bi po povratku se vracali sa zdravom djecom.I tako...mislim da mi je ta zena svojim pricama rasplamsala vatru u srcu. Kao i svaki pocetnik nailazila sam na dosta iskusenja,osudjivala svoje roditelje sto nisu vjernici kao sto sam ja mislila da treba da budu,ali me je iskustvo poslije naucilo mnogo mnogo toga.Danas ne osudjujem svoje rodielje,vazno mi je da su oni cistog srca,da nikad nikome nisu na zao ucinili,da su me dobro vaspitali da budem dobar covjek i zato im hvala za sve.Vjerujem da je njih vise komunizam i nedostatak znanja i informacija degradirao u tom smislu.Ja i dan danas gledam svog oca kako tvrdoglavo tjera po svome,neke stvari obavlja bez neke ideoloske podloge,i to je ta grupa ljudi koji sve polazu u ono sto se svojim rukama stvori,ne razmisljajuci da Onaj gore to sve moze da oduzme i da sve sto imamo ili stvaramo ne bismo imali da nam On nije dao zivot.Pocetnicima mozemo pomoci samo kroz licni primjer,nikoga ne treba osudjivati sto vjeruje ili ne vjeruje...zivot je svima nama najbolji ucitelj.Nadam se da nisam udavila ovim svojim iskustvima. :0104cheesy:

Сања .mense. slavabogu

[Zupa]

Nije bez razloga rečeno sve ono o jeziku, da je "iskra koja zapali svi šumu". I zaista, svjedoci smo kako sebe samih tako i ljudi oko nas u svakodnevnoj komunikaciji da je zaista veoma teško kontrolisati jezik, bez, naravno svakodnevnog truda uz Božiju pomoć. Koliko puta mi se dešavalo da nakon Sv.Liturgije, kad vjernici izađu iz Crkve i npr. odu kod sveštenika na posluženje (kafu,sok...) počnu toliko da pričaju kojekakve priče da je malo reći da je u rangu praznoslovlja, nego mnogo više od toga. Tu su obavezan dekor ogovaranja drugi, od strane tih istih vjernika koji su do maločas svi zajedno bili na Liturgiji a neki od njih se i Pričestili. Meni je to zaita diskutabilno a vjerujem da su se i mnogi forumaši našli ponekad u sličnim situacijama o kojima govorim.A kao šlag na tortu biva kada i sveštenik, koji je "razgovorljive prirode" uđe u diskusiju i debatu sa "vjernima" i uz čašicu rakije počne da ogovara, priča nepristojne viceve, nerijetko i psuje, jednom riječju sve ono i mnogo više nego što bi doživjeli u nekoj ispodprosječnoj birtiji, pa nekad i zažalim što sam nakon primanja Svetog Pričešća, otišao da učestvujem u tim praznoslovljima, od kojih duša vrlo brzo prelazi iz blagodatnog mira Hristovog do ovozemaljske hladnoće i sujetnosti ovog svijeta. Ali, ponavljam, zaista je teško, bez Božije pomoći, odoljeti svim tim iskušenjima koje donose prazni i dušegubni razgovori.

[Ljubić Nenad Šone]

[Јаков.]

Da li pravoslavno misionarenje može biti sektaško? Mislim da može i da to donosi pravoslavlju više lošeg nego dobrog.

 

Daću vam primer sa jedne Fejs stranice...

 

 

Ovo možda jeste pravoslavno učenje, ali nije za svačije uši. Možda za duhovno uzrasle i prosvetljene, ali ne i za poletarce.

 

Voleo bih da veroučitelji sa Pouka kažu neko mišljenje o ovome.

[Ignjatije]

Ovo možda jeste pravoslavno učenje, ali nije za svačije uši.

 

Шта можда јесте православно учење ? Да не идемо код лекара када смо болесни него само у Цркву ? Дај Владо не зезај, молим те.

 

Где се лечио блаженопочивши патријарх Павле У болници или у Цркви ?

 

Потребно нам је и једно и друго. Нисмо ми јеховини сведоци па да одбијамо трансфузију или да радимо сличне будалаштине.

[Јаков.]

Ja na žalost ne govorim ništa, i nisam siguran da bi išta trebalo i da kažem. 

 

Koliko se sećam, pokušavao sam nešto, ali mislim ili da sam loš misionar ili da drugi ne žele da slušaju i da se razumeju više, a ja nisam spreman na rasprave kada se radi o crkvenim stvarima. Čak se ni sa crkvenim ljudima ne slažem po mnogim stvarima i polemišem nekada, ali mi to nije toliko smorno jer se radi o crkvenima. 

 

Mislim da je samo saznanje da recimo ja odlazim u crkvu, bez da išta i govorim, dovoljna necrkvenim ljudima iz mog okruženja, da im proradi kakav "insekt" i kliker za religiju. 

[коЖељ њацИ]

Како треба говорити о вери, сведочити своју веру? Ајмо причати о мисионарењу. Све што знате, што сте прочитали, живи примери, нечија искуства, најбољи методи, дакле све.

 

Изволите...

[Danijela]

nosih ja u ruci probni primerak ovog letka: http://www.svedokverni.org/wp-content/uploads/2013/01/Ispovest-i-pricesce1-1.jpg i pored mene pocne da hoda jedna koleginca koju sam znala povrsno. i vidim da ona pogledava nako krisom u taj letak. i upita me jel moze da pogleda, ja joj dam, cita ona to u hodu. ponudim joj prevoz donekle i mi se tako vozimo u tisini dok ona cita. i pocne da smrca, ja stanem i pocnemo da pricamo. i kaze ona da li bi mogla da je odvedem u neku crkvu kod nekog svestenika da porazgovara, ja kazem mogu. okrenem jednog svestenika, on kaze ko iz stopa dovedi je u nedelju. ona zaista dodje na liturgiju, posle liturgije ode da poprica sa svestenikom. sledece nedelje eto nje s deckom. fin neki covek. sledece nedelje eto njih opet. pa sledece nedelje, pa opet, opet .... i ja dobih pozivnicu za vencanje i onda su me zvali na cast kad je ostala trudna

 

eto jedan mali letak od 15 dinara sta uradi

http://www.svedokverni.org/materijal-za-misionarenje/

[Sanja Т.]

Мени данас долазили јеховини сведоци.Почела да ме пита жена нешто,а ја јој рече да ништа не знам довољно,али да ако жели квалитетног саговорника, оде код свештеника и да ће тамо да добије одговор на сва своја питања. :S