Како сведочити веру: Одговорност свештенства-едукација, лаика-одмерена реч, став без присиле, свих-добар пример, ...још нешто?

[коЖељ њацИ]

Где је узрок опадања побожности? Слично као и код ћелавости...вишак полних хормона и атеистички наследни фактор.

4chsmu1

[Midrash]

Sta je ovo sad?

Teolog Aleksandar kaze da poboznost nikad nije bila veca nego sada...

Pobožnost možda, vera..hmm

[nana]

Sta je ovo sad?

Teolog Aleksandar kaze da poboznost nikad nije bila veca nego sada...

Pobožnost možda, vera..hmm

  Ово  amen  донекле оправдано стоји.Остаје да се надамо да из квантитета,неминовно, дође и квалитет.

[Zayron]

Ja mislim da i pobožnost i vjera zavise najviše od rada koji tamo uložimo u to i pažnje koju tome posvetimo pa će onda i rezultati biti tačno prema tome. Nikakv rad i trud, nikakvi rezultati. Šta mislite da su apostoli po Pedestnici ostali sjedit u Jeruzalemu i ne makeli prstom oko ničeg? Evo ovdje možete vidjeti ekipu katoličkih sveštenika koja se nekoliko godina kontinuirano bavi pastoralom studenata u Zagrebu a njihova predavanja su za ove postkomunističke prilike i više nego dobro posjećena a imaju i svoj portal. Sala je pri svakom predavanju isto ovako nabijena i prepunjena studentima kao što to vidite tamo na tim slikama. Mislim da bi i pravoslavni sveštenici i monasi mogli u Beogradu napraviti nešto tome slično samo za studente ako već nisu, odazov bi sigurno bio isto velik kao i u Zagrebu a bilo bi to cool. Omladina je gladna Boga i žedna Božijeg Slova.

Fotogalerija: http://www.studentski-pastoral.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=15&Itemid=8

Portal Studentski Pastoral: http://www.studentski-pastoral.com/

[Midrash]

Sta je ovo sad?

Teolog Aleksandar kaze da poboznost nikad nije bila veca nego sada...

Pobožnost možda, vera..hmm

  Ово    донекле оправдано стоји.Остаје да се надамо да из квантитета,неминовно, дође и квалитет.

Problem je što iz prostog kvantiteta, bez obrazovanja dolazi malo kvaliteta. To je naš problem, zajednički.

[Toma]

Mi i sada dolazimo u naše hramove i učestvujemo u Liturgiji:

"Sa verom, strahom i pobožnošću..."

E sad, svako neka zaviri u svoju dušu i ugledaće šta ga

motiviše, da li je jedno od ovo troje ili dvoje ili ... nešto četvrto.

[Милан Меденица :)]

50 godina vladajeuce ateisticke ideologije, propovijedane iz skole i nauke, koja je oblikovala porodicu i pojedinca u njoj... plus, nazalost, losi primjeri, licemjerstvo, srebroljublje, pa i veliki moralni prekrsaji kod klira... Za ovo prvo, trebace puno vremena, dobrih poslenika, velikog truda... Ovo drugo naravno sablaznjava malovjerne, ja uvijek kazem - nisu svi takvi, idi u drugu crkvu, manastir, IMA mnogo vise pravih Hristovih slugu; ali to je veliki problem, jer malovjerni su brojni, i jesu sablaznjeni...

типичан адамовски изговор - нисам ја крив, него атмосферски притисак, који си ти Боже дао  4chsmu1

[Милан Меденица :)]

Većina ljudi koje znam veruju u Boga ali ne idu u Crkvu. Narod je razočaran bogaćenjem sveštenstva, njihovom nezainteresovanošću za ljude, bahatim načinom života, srebroljubljem, skandalima unutar Crkve...i svi se žale kako popovi kad dođu da svete vodicu budu par minuta u kući i odmah jure na drugo mesto "jer su u žurbi"...pričam ono što smeta mojim prijateljima- uglavnom je to ta priča. 4chsmu1

У време Сабора у Никеји завађени клирици писаху тужбе један против другог и даваху цару. Цар Константин прими све те тужбе, па и не отварајући сажеже их на пламену свеће. И рече цар зачуђеној околини својој: „кад бих ја својим очима видео епископа, или јереја, или монаха на делу грешном, ја бих га покрио својом хаљином, да нико више не види грех његов". — Тако овај велики хришћански цар постиде клеветнике и затвори им уста. Наша вера забрањује нам да будемо шпијуни туђих грехова а налаже да будемо неумитне судије својих. Болесник у болници заузет је својом сопственом болешћу, те нема ни воље ни времена, да испитује друге болеснике и да се руга њиховој болести? Нисмо ли сви ми у овоме свету као болесници у болници? И не налаже ли кам обична памет, да гледамо своју болест а не туђу? Нека нико и не помишља, да ће се у оном свету излечити од своје болести. Овај свет је само болница и лечилиште, а у ономе нема болнице: онамо је само или двор или — тамница.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=4&d=22&a=1&date=4-

Пролог за 22. Април

----------------------

Отац Александар Шмеман о разлици између доброг и моралног човека

Добар човек. Моралан човек. Између њих двојице је огромна разлика. Добар човек јесте добар зато што „прихвата“ људе какви они јесу, „покрива“ их својом добротом. Доброта је прекрасна, нешто најпрекрасније на земљи.

Морални људи су активисти који су обузети тежњом да другим људима намећу принципе и „добро“, и који лако падају у осуђивање, гнев и мржњу. Тургењев, Чехов су добри људи. Толстој је моралан човек. У свету је много морала, а тако мало добра.

Из дневника за 18. мај 1979.

Преузето из књиге:

Наш живот у Христу, Христов живот у нама,

Образ светачки, 2007.

[Милан Меденица :)]

иначе, нешто сам размишљао па бих рекао ово:

у хришћанима.

Бог призива и шаље људе у Цркву.

а ко их прихвата?

[DYNABLASTER]

Да ли је рецимо побожност у Исламу у успону у односу на Хришћанство и ако јесте зашто је то тако?

Или је и у Исламу побожност на нивеу традиционалности с изнимкама као што су Талибани или Вехабије ?

Да ли је опадање побожности неминован процес савремене цивилизације и шта то доноси у будућности ?

Како замишљате свет за 50 , 100 или 200 година у смислу побожности , где ће она бити тада и каква ?

zvuci otrcano, al ne zamisljam ga za 50 god jer ga nece biti vise idea idea

[Grizzly Adams]

А ко је то "измерио" побожност па закључио да је "опала"?

[Давидова]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=14270.msg500218#msg500218 date=1312819284]

иначе, нешто сам размишљао па бих рекао ово:

у хришћанима.

Бог призива и шаље људе у Цркву.

а ко их прихвата?

Онај који их призива - Бог!

[Никола Ђоловић]

Vladika Atanasije Jevtic bi rekao da je problem u nepoznavanju svog Liturgijskog identiteta. Sve ostalo moze i ne mora biti plod spekulacije i istorijskih prilika.

Шта ово значи?

Значи то што значи. Види његово дело О Цркви и Литургији па ћеш увидети да оно што данас сматрамо револуционарним проналасцима из области догматике, он је још 70-тих и 80-их говорио. Другим речима, ко не познаје своју веру и у којој стварности Цркве учествује, да ли уопште може себе  сматрати побожним?

[JESSY]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=14270.msg500217#msg500217 date=1312819174]

Отац Александар Шмеман о разлици између доброг и моралног човека

Добар човек. Моралан човек. Између њих двојице је огромна разлика. Добар човек јесте добар зато што „прихвата“ људе какви они јесу, „покрива“ их својом добротом. Доброта је прекрасна, нешто најпрекрасније на земљи.

Морални људи су активисти који су обузети тежњом да другим људима намећу принципе и „добро“, и који лако падају у осуђивање, гнев и мржњу. Тургењев, Чехов су добри људи. Толстој је моралан човек. У свету је много морала, а тако мало добра.

[Zmaj Ognjeni]

Vladika Atanasije Jevtic bi rekao da je problem u nepoznavanju svog Liturgijskog identiteta. Sve ostalo moze i ne mora biti plod spekulacije i istorijskih prilika.

Шта ово значи?

Значи то што значи. Види његово дело О Цркви и Литургији па ћеш увидети да оно што данас сматрамо револуционарним проналасцима из области догматике, он је још 70-тих и 80-их говорио. Другим речима, ко не познаје своју веру и у којој стварности Цркве учествује, да ли уопште може себе  сматрати побожним?

Ovo je jako dobro rečeno. Da bi neko poznavao svoju veru on mora da je izučava. Jevreji su potpuno u pravu što se toga tiče. U njihovo narodu sveta obaveza za svakog je da uči. I to ne samo da izučava njihove bogoslovske nauke, već svakom od njih je dužnost da uči strane jezike, da se što više usavršava u svom poslu. Tako imamo skoro pa pravilo da jevrejska deca znaju po nekoliko stranih jezuka. A nije nikakvo iznenađenje da čak i srpski znau..... A gde smo mi hrišćani u tome, a naročito mi Srbi? Čini mi se da je za nas Srbe sveta dužnost budi što gluplji i zatcaniji, takve Bog voli.........

I onda se zbog neznanja javljaju problemi svakojake vrste. Bolje je reći iz poluznanja i predrasuda. Jer čovek koji nešto ne zna sam će priznati da se u neku materiju ne zna i slušaće obrazovane ljude. Problem stvaraju poluobrazovani ljudi koji vole da u sve ubadaju svoj nos. Tako imamo naše "cenjene" akakijevce, artemijevce... ko koje ne sve.

Drugi problem predstavlja naša lenjost... Većina nas je poprilično lenja. Lenji sveštenici da misionare kad idu da "svete vodice". Lenji da iznose petohlebnice, da služe bdenja...da služe obična jutrenja i večernja... lenji skoro na sve osim kad treba da naplate.... činodejstva koja obavljaju po principu tandara i mandara i osvećena ti je vodica....

Nikad mi neće biti jasno kako neko može da "sveti vodicu" bez čitanja molitvi za osvećenje? A svi imaju tamo lepo u Trebniku tri, veoma kratke molitve (za njih je potrebno bukvalno 2 min čitanja), a niko to ne želi da čita.... Kad dođeš na ispovest jako lepo znaju da brbljaju reči iz Rimskog misala (koje je Petar Mogila ubacio u ruske Trebnike): Ja nedostojni jerej "vlašću" koja mi je data.... (pitam se samo koju vlast on to ima?) a niko ne želi da uzme Trebnik o. Justina pa da pročita nešto malo u svom životu....

Niko ne želi da se bavi prevodom bogsluženih knjiga, šta će to nama.... pa da.... Što bi se mi mučili pa da damo narodu na govornom jeziku bogoslužbene tekstove pa da nas još i biju kad vide kakvi smo dunđeri. Da vidi narod da na jutrenju treba da se čita Sveto pismo (kad tipik propisuje), da ma tamo neko šestopsalmije i sve ostalšta će namatakva glavobolja.... I što je jednom visokopreosvećeni mitropolit Amfilohije reko (ovaj deo prepričavam, inače ceo govor možete naći na sajtu Verujem, ja se izvinjavam, ako se navođeje drugih sajtova kosi sa politikom ovog foruma) da vi vidite koliko tu ima u liturgiji skraćivanja, da vidite kako samo sveštenici čitaju te molitve....jer čitaju u sebi i niko ih nečuje... prema tome mogu kako hoće.....

Da narod sazna da na većernjoj umesto 2 stihire na GV idu minimum 4 (godišnji prosek je 4 - 6)...

Naravno tome treba dodati i mrzovolju naroda, smi mi mislimo po ovom principu: ma šta, bre, ima ja da učim i čitam knjižurine.... ja sam bre za sve te profesore bre doktor......... šta oni meni tu koji k...............

pa se svaki Srbin u sve razume od igle do lokomotive preko svemirskog broda i fudbala... sve mi znamo i umemo, a najbolji smo majstori da kritikujemo, vređamo i mrzimo.... tu smo neprevaziđeni.... mi sve mrzimo od prvog komšije (da komšiji crkne krava) do ko zna ne koga sve..... Naravno kad smo kod mrzovolje i lenjosti narodne da pomenemo i čuveno ma ko će da ustaje ujutro u nedelju da ide u crkvu... ma ko će bre da ide na večerne u crkvu za 20 min (nažalost u našim crkvama večernje traju u najidealnijim uslovima samo 20 min a mnogima treba od kuće do crkve bar sat vremena... dok se čovek obuče, dok se obuje... pa dok se prošeta.... pa dok se vrati kući pa opet raspremi - izuje... ma ko će bre o tome, već me mrzi i da pišem)

I sto je najvažnije mnogo lakše je neverovati u Boga, nego da mi tamo neki popovi serviraju priče u koje ni oni sami ne veruju......... Ovako ja radim sam šta hoću, ne mora niko da mi naređje nekakve postove, nekakva moralisanja, a da pritom sam on to ne drži....

Mi se kao nazivamo hrišanima, a da li je iko zaista razumeo šta to znači. Aj sad da vidimo.

Hrišćani gde vam je milosrdnost? Gde su vam narodne kuhinje, gde su vam bolnice gde bi se ljudi za džabe lečili? Koliko je sveštenika usvojilo bar jedno dete iz sirotišta? Koliko je "dobrih" vernika koji svake nedelje dolaze u Crkvu usvojilo jedno dete? Nekad su u demokratskoj Atini decu koju nisu želeli ljudi bacali na deponije smeća, a odatle su ih uzimali robovlasnici.Devojčice bi obično završavale u javnim kućama, a dečaci kao robovi... ako ne i oni u javnim kućama. E onda su se pojavljivali hrišćani koji su tu decu uzimali i gaili kao da su njihova. E to su bili hrišćani koji su znali nepoznavanju svog Liturgijskog identiteta.  A ne mi danas... kao čitamo akatiste i milimo se na liturgiji.... Nekada su đakoni bili u svakom momentu spremni da delima pokažu svoj nepoznavanju svog Liturgijskog identiteta pa se nije moglo desiti kao danas da đakon prvi što pre jedava dočeka kraj liturgije da pobegne iz crkve.....

Sve su to samo delimični razlozi našeg očajnog stanja.

Ali mi danas znamo jako dobro da mrzimo: mrzimo jevreje, mrzimo šiptare, mrzimo amerikance, mrzimo ove ili one... i pritom jako dobro znamo da vičemo kako smo mi nebeski narod..... ne znam samo kog neba smo mi to narod... čini mi se nažalost Hristovog nismo... jer kod Hrista nema mržnje, već ljubavi, stalne brige za drugog pa bio on i neprijatelj.... i što je najvažnije Hristos i hrišćani ne praznoslove već rade da drugom bude bolje, a mi danas samo kukumavčimo.....