Чудо доброте - када људи помогну - оглед о људскости

[-Владимир-]

Значи нешто као цариник у Христово време?

[Grizzly Adams]

Значи нешто као цариник у Христово време?

 

Управо тако!

[Олимп]

Постављаћу овде приче о људима који су заиста ЉУДИ.

 

Ово је фотографија Luke Rowles-a када је имао 15 година. Наиме, Luke је видео неколико људи у башти како шутирају и туку ову јадну лисицу, која је на њушци имала умотану селотејп траку.

Видевши то Luke је и храбро на своју сопствену одговорност дотрчао и зграбио лисицу,  побегавши од хулигана. Пошто се побринуо за лисичино здравље, ослободио ју је.

 И данас, Луке се бави спасавањем животиња за RSDR .

 

Извор

[Volim_Sina_Bozjeg]

Fantasticna tema nadam se da ce imati uspeha...

[Ayla]

Divna tema.

Pored toliko loših stvari koje nas okružuju, pravo su osvježenje vijesti ili svjedočenja o dobrim djelima i dobrim ljudima. Dubravka Glavaš je svoju dobrotu i plemenitost kao i požrtvovanje pokazala time što je ponudila otkaz i lišila sebe posla da bi koleginici, koja je samohrana majka, obezbijedia radno mjesto.

Vijest iz februara mjeseca i danas djeluje svježe, jednako me obraduje i oraspoloži kao i prvoga dana kada sam čula za ovo divno stvorenje i njeno plemenito djelo.

http://danas.net.hr/hrvatska/upoznajte-zenu-dubravku-glavas-koja-je-dala-otkaz-kako-njezina-kolegica-ne-bi-izgubila-posao

[JESSY]

Оли, предивна тема.....напокон неке лепе и позитивне ствари....лепих ствари дефинитивно има, и треба њих да истичемо....

 

ево један мој прилог....

 

Kad je 3. svibnja 1992. godine kolona JNA iz tadašnje komande na Bistriku izlazila iz Sarajeva i bila zaustavljena u Dobrovoljačkoj ulici, paralelno uz događaje koji će kasnije biti predmetom sudskih sporova, odvijala se jedna drugačija priča.

Naime, Hasan Jusović, tada pripadnik Teritorijalne odbrane, spasio je iz kolone vojnika Acu Nenadića. Priča o Aci i Hasanu koga zovu Duša, jedna je od onih koja govori o dobrim ljudima u lošim vremenima.
 

• Jusović je kao civil u službi bio vozač generala JNA Vojislava Đurđevca. Tamo je i upoznao Acu koji je bio na odsluženju vojnog roka. "Lijepo smo se slagali, pili kavu zajedno, pili sok zajedno, ne znajući za rat. Normalno. On je bio pri kraju odsluženja vojnog roka kad je nas rat obojicu zatekao u komandi. Ja sam osjećao potrebu da ipak moram preći u Armiju BiH, tad je to bila Teritorijalna odbrana. Povjerio sam se tom vojniku i rekao mu: 'Aco, ja bih morao pobjeći'. On je rezonir'o fino i rekao: 'Znam, Duša, ja moram ostati, ti mora da odeš. Čuvaj se, pozdravi svoju obitelj, želim ti sve najbolje'. I on mene isprati nekim, jel', kanalom, kuda sam ja pobjegao", ispričao je Jusović za Radio Slobodna Evropa.

Hodao s kolonom zarobljenika i pazio ga

Razišli su se 4. travnja 1992., da bi se mjesec dana kasnije, 3. svibnja, sreli u posve drugačijim okolnostima. Aco je bio zarobljen. "Kolona je presječena na Skenderiji, prišli iz kuća, raznoraznih, s raznoraznim naoružanjem. Zarobili nas. Onda sam Hasa vidio u koloni kad su nas bili 'spakirali'. Prišao mi je polako i rekao: 'Ne boj se ništa dok sam ja tu'', ispričao je Aco, koji je tada imao 19 godina.

"Kad sam ga ugledao da je on u koloni, s njima, zarobljen, iznenadio sam se. Samo mi je proletilo kroz glavu kako da mu pomognem, da mu uzvratim. Sjetio sam se da je i on meni pomogao kad sam ja bježao iz Armije. Gledao sam da mu pomognem, da bi on preživio, da bi ostao živ, ne znajući šta se može desiti s njim. Prišao sam ja njemu pozadi, udario ga nogom otpozadi, i on je mene vidio. Samo sam mu kazao: 'Ne brini, samo šuti. Dok sam ja, ostat ćeš živ'. Tu kolonu čitavu propratio sam hodajući ispred njega, iza njega, gledajući slučajno da ga tko ne izvede, da ne bude nešto s njim. Tako sam s tom kolonom otišao do FIS-a, gdje su oni bili smješteni", prisjetio se Jusović.
U Sportskom centru FIS zatražio je da Acu povede sa sobom, što su mu i dozvolili.

"Čim smo izašli iz FIS-a, budući da je on bio u uniformi, ne znam ni sam kako to, spontano, pokucao sam na neka vrata od stana, neka gospođa je bila, i zamolio da mi da neku košulju i hlače, da bih presvukao tog vojnika. Žena mi je to odmah dala, presvukao se i pošli smo mojoj kući koja je na Sedreniku, udaljena negdje oko dva i po kilometra. U jednom momentu ja njemu kažem, budući da su barikade bile po putu: 'Odsad se ti zoveš Mirsad'. On je to prihvatio i došli smo mi u mene do kuće", ispričao je Jusović.
 

• Zajedno jeli i pili tik ispod prve linije obrane

U Jusovićevoj kući u sarajevskom naselju Sedrenik, tik ispod zloglasne Špicaste stijene s koje su snage Vojske Republike Srpske snajperima i granatama gađale opkoljeni grad, Aco je proveo mjesec dana. Zajedno su jeli, pili, tik ispod prve linije obrane.

"Fenomenalno. Doveo me u kuću i dao mi pištolj i dva okvira metaka i rekao: 'Ovo ti ne dajem radi tebe, nego radi moje žene i djece'. Nijedno jutro nisu popili kavu dok ja nisam ustao iz kreveta. Hranili su me. Svi su me poštovali, cijeli kraj tu, mada je bilo jako teško kada je Sarajevo tu bombardirano", ispričao je Aco. Iz Sedrenika je naposlijetku otišao na Mrkoviće, s Mrkovića na Pale, pa u Beograd, odakle se javio da je došao živ svojim roditeljima.

Svi koji su bili zarobljeni s Acom, napominje Jusović, pušteni su nakon par dana. "Svi oni su izašli, sutradan, drugi dan, treći dan. Aco je onda najgore prošao, jel'? On je čak mjesec dana ostao tu, kod mene", komentira Jusović.
M.P./Radio Slobodna Evropa

[Милан М.]

http://www.youtube.com/watch?v=MGEiA80ZL08

[Ayla]

[JESSY]

[JESSY]

Kao i bas svaki obican dan. Ni po cemu poseban, vredan izdvajanja.
Dovukoh se do poslednje stanice uz uobicajen metez grada, sirena, psovki i 'mudrih' misli 'obrazovanih sofera'. Sam na poslednjem sedistu, i kao svaki Srbin teram inat Suncu koje mi pravi graske znoja na celu. Konacno vrata zastase, pirnu vetar, ustadoh.

Na metar od mene, ispod sedista, mali debeli naradzasti novcanik. Pridjem, opipam...:"hmm debeo je". I u toj sekundi, jedna noga napred, jedna van, jedna misao vapi druga razmislja, ruka podrhtava i ja nonsalantno govorim kondukteru :"Izvinite, nekome je ispao novcanik". Predajem mu u ruke, i gledam kako ga jede ocima.

Izlazim, autobus odlazi, a ja srecan i zadovoljan jer cu sad mirno da zaspim

 

http://www.mycity.rs/Blog/Ucinio-sam-jedno-dobro-delo.html

[МилошБГ]

Strasno sta se desava. I ne razumem poriv tih ljudi koji imaju zadovoljstvo kad muce zivotinju,tuku,stavljaju im petarde u usta,seku delove tela....nazalost uglavnom prolaze ili nekaznjeno ili blago kaznjeno a tome definitivno sto ostrije treba stati na put. Odusevio me Luka

[Млађони]

Ne verujem da postoje dobri i losi ljudi postoje dobri i losi izbori.... 

[Олимп]

Људи, слава Богу! Драго ми је да вам се тема свиђа. Наиме, желим да се солидаришем са оним људима који се труде да овај форум заиста буде ПРАВОСЛАВАН. После тоне загушних тема, мислим да пријају теме које буде лепа осећања у човеку, и која га подсећају на његову праву улогу и егзистенцију. Слободно постављајте своје прилоге у њој.

[Олимп]

Ne verujem da postoje dobri i losi ljudi postoje dobri i losi izbori.... 

Заправо јесте тако. У зависности какав избор човек начини, заправо какве често чини, може се сврстати у неку од те две категорије. Сматрам да су сви људи добри на неки начин, по нечему. Тако сваког човека треба гледати, као икону Божију, јер сви ми имамо недостатке, мање видљиве или видљиве другима.

[Олимп]

Мислим да и ова фотографија припада овој теми: