Српска традиција и обичаји

[АлександраВ]

Понекад смо на дневном нивоу нападнути медијским форсирањем неких обичаја, који готово затрпавају суштину одређених празника и прослављања у нашој Цркви. Тако и данас, кување варице и њена суштина и изворност, збуњују многе и намећу се као најважнији за данашње прослављање Свете великомученице Варваре. Па у том смислу, да се подсетимо...

За почетак би било добро разумети да вера и обичаји нису исто. Обичај, ако је добар и побожан, може бити украс за веру, и по том украсу се онда препознаје и вера. Обичаји спадају у етнологију и фолклор, а вера је нешто много више од тога. Можда се може реħи да је вера садржај и суштина, а обичај „паковање“ и шарени папир у који се она понекад умотава. Када човек нема вере а држи обичаје, то је слично као када неком нудите лепо упакован, у шарену хартију замотан и украшен – празан пакет.

Отац Срба

[Ненад Р.]

Није исто, али има људи који то не разумеју, па славе славу и иде у цркву из разлога што његови преци то радили.

[АлександраВ]

Требало би да разумеју... глупо је да нешто радиш а да не разумеш зашто то радиш

[Јанко]

A да организујемо ЖРУ мобе? 

Братија и сестре који имају неки посао да сачине, а немају кога да припомогне - да напишу кад и за колико људи, пријави се ко може и дођу тај дан својим превозом. Раде за клопу, поклањају превоз и рад.

Ево, хипотетички: кад се код мене копају малине дође 5 људа + ја = 6 људова за 12 редова по 55 метара. Женче спрема клопу, ми претандрљамо за дан па се дружимо... А ако отрајемо до ујутру - правац литургија ...

Следећа и/или претходна субота код неког другог... Може и копање, кречење, глетовање, мешање малтера, бетона, развођење инсталација, сеча шуме... Једино нисам храбар за рад око кошница јербо сам алергичан због уједа стршљена.

Па ето, размишљам наглас хипотетички...

[Ненад Р.]

Па било би лепо Јанко.

[Dijasporka]

Vidim da mnogi pisu da ne vole obicaje oko sahrana i groblja...a meni se bas dopadaju. Najlepsa secanja iz detinjstva su mi sa parastosa koji smo svake godine davali preminuloj rodbini, pa dodju i rodjaci iz BG-a, obilazimo groblja, jedemo, pijemo, pricamo, prisecamo se, druzimo... Ne secam se da je ikad bilo nekog preterivanja i gluposti... A sto crkva ne gleda blagonaklono na jedenje na groblju? Stvarno ne vidim moguci razlog... Inace nisam bila na puno sahrana, samo kad mi je umro deda i posle nana, i oba puta je bila daca, jednom kod kuce a jednom u restoranu, i meni je to bas prijalo jer su dosli ljudi koji su te pokojnike voleli ali silom prilika ih nisu cesto vidjali, pa su tad pricali o uspomenama na njih, sto je meni znacilo, nekako je povecavalo ljubav prema njima...

[JOCCCA]

  On 9. 1. 2014. at 18:06, Ненад Р. рече

Отварам ову тему са намером да пишемо о томе какви су некада обичаји били у вези са славама, о обичајима за време неких празника , свадбама .

Такође да пишемо о обичајима који су данас актуелни код вас .

Посто код нас данас скоро свако село или град има своје обичаје , сматрам да би било интересатно да се о томе пише овде и да има доста ствари које би могло овде да се напишу.

За почетак ево једне свадбе из 1911. године , да видимо како је то некада било.

 

[/url]

 

 

Ovo je selo Majdevo nekih 18 km od Krusevca ka Celijskom jezeru. To je kuca Minica koji su bili jako bogati. Posecivali su ih ministri pa cak i kralj. I dalje stoji ta kuca. Štrči u odnosu na okolinu. Kao malog me je uvek podsecala na bajke.

Ima mnogo kuca koje propadaju a iz tog i jos ranijih vremena. Malo radimo na ocuvanju takvih gradjevina. Stranci bi za to mnogo toga uradili.

 

Послато са SM-G7102 користећи Pouke.org мобилну апликацију

 

 

 

[JESSY]

Zašto mladoženja prenosi mladu preko praga, ovaj običaj i nije baš SIMPATIČAN

 

Foto: Dp Stiles tm. Via Foter.com / CC BY

Mladoženja, pre nego što mlada na dan svadbe po prvi put uđe u njihov novi dom, svoju izabranicu prenosi preko praga. Reč je o jednom od najrasprostranjenijih svadbenih običaja na svetu. Iako je većini ljudi ovaj običaj jednostavno simpatičan, njegovo poreklo daleko je ozbiljnije.

Još su veoma drevne civilizacije verovale da svako ognjište tj. domaćinstvo opsedaju zli duhovi koji neprestano kuju planove kako da unesu nesreću i razdor u neki dom. To mogu uraditi jedino preko nekog slabašnog - telom i dušom, ali i neiskvarenog, čednog i čistog. 

Takvo čeljade je moglo biti samo neko dete ili neiskvarena i nevina devojka koja tek ulazi u dom.

Da mlada ne bi unela lošu energiju ili omogućila prodor zlih duhova u neki dom, nju prenosi mladoženja preko praga, kako bi sprečio bilo kakvo mešanje zlih sila u njegov dom.  

 

[Božena]

Svetotrojični venčić

[Božena]