Sve sto ste htjeli da znate o monastvu istocnom i zapadnom!

[Ignjatije]

Cekaj, ako smijem da pitam, jesi li ti apsolutno siguran u ovo, ili je to iz razocarenja sto nisi naisao na odgovarajucu djevojku za brak? Nesto sam u tom smislu razumjela na nekoj drugoj temi, ili mozda grijesim. Nije dobro mastati o manastirskom zivotu samo zato sto je neko neispunjen u zivotu ili bi rado pobjegao od svijeta...

Naravno, ako osjecas apsolutan priziv... 138999

Ne bih isao u manastir iz razocarenja jer je ono ipak kratkotrajno i o tome sam govorio na ovoj temi.Jednostavno volim duhovni zivot ali sam puno okruzen iskusenjima i desi se da padnem.U manastiru je ipak ambijent drugaciji i laksa je borba sa srtastima.Prosao sam kroz pravi pakao preko mnogo raznih filozofija od satanizma,ateizma,istocnjackih hindu filozofija,hriscanskih jeresi i konacno stigao do pravog puta u pravoslavnoj crkvi.Imam osecaj da sam nekako vodjen preko svega toga da bih stigao do istine.Oduvek sam trazio istinu i oduvek me je privlacio neki duhovni nacin zivota i posvecenost istom.Cudno je to da kad god dodje vreme da se odlucim za manastr mene spopadnu velika iskusenja koja je tesko odbiti i dozivim pad koji zna da potraje duze vreme.Kasnije kad se nekako podignem prosto ne mogu da poverujem da sam mogao biti prevaren na slican nacin.Ali nakon svakog pada dozivim neko novo saznanje o veri koje pre toga nisam imao.Smatram da nemam vise vremena za padanja i ustajanja jer godine prolaze.Svakako i da se odlucim za manastir iskusenicki period ce mi otvoriti oci i testirati me kako treba.

[Дијана.]

moje postovanje, mladi brate... nadam se da imas nekog duhovnika monaha da te rukovodi, ili da te bar savjetuje s vremena na vrijeme. Ja uvijek svima preporucujem o. Isaiju iz manastira Ilinje kod Sapca, izuzetan duhovnik. Meni, i mnogim ljudima, je mnogo znacio odlazak njemu. Sto je najvaznije, ima ogromno srce i snagu koju mu daje Gospod da neumorno sluzi ljudima, nista mu nije tesko, mozes da ga zoves na telefon itd.

.'Cudno je to da kad god dodje vreme da se odlucim za manastr mene spopadnu velika iskusenja koja je tesko odbiti i dozivim pad koji zna da potraje duze vreme.Kasnije kad se nekako podignem prosto ne mogu da poverujem da sam mogao biti prevaren na slican nacin.Ali nakon svakog pada dozivim neko novo saznanje o veri koje pre toga nisam imao'

Identicno iskustvo; osim ako se, umjesto odluke o manastiru, stavi npr. kad pomislim da sam uznapredovala (pogordim se)

[Милан Меденица :)]

Ne bih isao u manastir iz razocarenja jer je ono ipak kratkotrajno i o tome sam govorio na ovoj temi.Jednostavno volim duhovni zivot ali sam puno okruzen iskusenjima i desi se da padnem.U manastiru je ipak ambijent drugaciji i laksa je borba sa srtastima.Prosao sam kroz pravi pakao preko mnogo raznih filozofija od satanizma,ateizma,istocnjackih hindu filozofija,hriscanskih jeresi i konacno stigao do pravog puta u pravoslavnoj crkvi.Imam osecaj da sam nekako vodjen preko svega toga da bih stigao do istine.Oduvek sam trazio istinu i oduvek me je privlacio neki duhovni nacin zivota i posvecenost istom.Cudno je to da kad god dodje vreme da se odlucim za manastr mene spopadnu velika iskusenja koja je tesko odbiti i dozivim pad koji zna da potraje duze vreme.Kasnije kad se nekako podignem prosto ne mogu da poverujem da sam mogao biti prevaren na slican nacin.Ali nakon svakog pada dozivim neko novo saznanje o veri koje pre toga nisam imao.Smatram da nemam vise vremena za padanja i ustajanja jer godine prolaze.Svakako i da se odlucim za manastir iskusenicki period ce mi otvoriti oci i testirati me kako treba.

ако си замислио да ћеш у манастир да побегнеш живота самог, па и од искушења и ђавола, грдно се вараш.

а док си жив ћеш падати док не престанеш да постанеш пријемчив на неку слабост, немој ни око тога да бринеш. да не помињем да ће Бог да ти остави жалац да се бориш до краја живота јер је гордост скоро непобедива.

а неки пут ће Бог да ти постави немогуће искушење, само да видиш да без Њега нема ништа, никакве људске снаге и способности те не могу спасти од ђавола или сопствене слабости.

батали се тих илузија пре уласка кроз манастирска врата, здравије ћеш да прођеш и нећеш се толико избубецати.

још и није страшно што ћеш сам, него као монах ћеш највише имати искушење да повучеш још људи за собом, а поготово што си виши чин, већа и одговорност.

уосталом, погледај оца Артемија, бившег владику, шта је направио од себе и других.

јел се причешћујеш ти?

[Zayron]

Како неко од нас може да препозна да ли је за манастир или не ? Свети Владика Николај каже ако имаш дилеме ниси за манастир. Да ли је то ипак довољан одговор или не ? Како знати ?

No, ja bih rekao da je to dosta individualno, nije svejedno radi čega čovjek te dileme ima, one mogu biti opravdane i mogu se riješiti. jedne godine se možeš osjećati da si u dilemama ogledno toga ali za par godina u dilemama više ne budeš jer ti postane konačno jasno da jesi ili da nisi za manastira, znači dođe do tog da se ta situacija spontano raspetlja i riješi jasnom odlukom, odlaskom u manastir ili ostankom u svijetu. Inače po manastirima empirijski, iskustveno uzevši vlada takva situacija da je tamo najviše takvih koji su oduvijek od malena htjeli u manastir i nikad u to nisu sumnjali niti su htjeli biti čim drugim i drugih takvih, što je paradoksno, koji nikad o tome nisu ozbiljno razmišljali niti su kad o tome kao djeca htjeli ali to im se eto nekako dogodilo, desilo, snašlo ih to tako samo od sebe, hahahaha. što kažu Česi došli k tome ko slijepac ka guslama. Zaista je to tako, najmanje je tamo ljudi koji su bili u dugotrajnim dilemama i vrlo dugo vremena vagali šta sad s tim, imam poziv, pozvanje ili nemam, da li u manastir otići ili ne.

[Лазар]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1323563739' post='541500]

ако си замислио да ћеш у манастир да побегнеш живота самог, па и од искушења и ђавола, грдно се вараш.

а док си жив ћеш падати док не престанеш да постанеш пријемчив на неку слабост, немој ни око тога да бринеш. да не помињем да ће Бог да ти остави жалац да се бориш до краја живота јер је гордост скоро непобедива.

а неки пут ће Бог да ти постави немогуће искушење, само да видиш да без Њега нема ништа, никакве људске снаге и способности те не могу спасти од ђавола или сопствене слабости.

......

Меда објаснио .hvala.

[Justin Waters]

Ne bih isao u manastir iz razocarenja jer je ono ipak kratkotrajno i o tome sam govorio na ovoj temi.Jednostavno volim duhovni zivot ali sam puno okruzen iskusenjima i desi se da padnem.U manastiru je ipak ambijent drugaciji i laksa je borba sa srtastima.Prosao sam kroz pravi pakao preko mnogo raznih filozofija od satanizma,ateizma,istocnjackih hindu filozofija,hriscanskih jeresi i konacno stigao do pravog puta u pravoslavnoj crkvi.Imam osecaj da sam nekako vodjen preko svega toga da bih stigao do istine.Oduvek sam trazio istinu i oduvek me je privlacio neki duhovni nacin zivota i posvecenost istom.Cudno je to da kad god dodje vreme da se odlucim za manastr mene spopadnu velika iskusenja koja je tesko odbiti i dozivim pad koji zna da potraje duze vreme.Kasnije kad se nekako podignem prosto ne mogu da poverujem da sam mogao biti prevaren na slican nacin.Ali nakon svakog pada dozivim neko novo saznanje o veri koje pre toga nisam imao.Smatram da nemam vise vremena za padanja i ustajanja jer godine prolaze.Svakako i da se odlucim za manastir iskusenicki period ce mi otvoriti oci i testirati me kako treba.

Па није баш лакше. Монашки живот је препун искушења, исто као и световни, поготово када у манастире данас долази много лаика, и тиме доливају могућност веће саблазни.

Искушеништво зато и постоји да се неко не би много двоумио. Кроз искушеништво се спознаје јеси ли за манастир или не, а не о маштању док се још живи световни живот.

У монаштво се не иде зато да би се лакше подносила искушења. Кад тако мислиш, онда је то изговор.

[Дијана.]

Cudno je to da kad god dodje vreme da se odlucim za manastr mene spopadnu velika iskusenja koja je tesko odbiti i dozivim pad koji zna da potraje duze vreme.Kasnije kad se nekako podignem prosto ne mogu da poverujem da sam mogao biti prevaren na slican nacin.

Ovo je jasno da te neprijatelj zeli odvratiti od te plemenite pomisli; ali treba da zamislis da ni to nije bez Bozijeg dopustenja. Zato i trebas provjeriti svoju zamisao kod nekog jakog duhovnika, poput o.Isaije. Sjeti se kako je Aljosa Karamazov svom dusom zelio manastirski zivot, a kako mu je starac odlucno prosudio da je njegovo mjesto u svijetu.

Moje je misljenje takodje da je mnogo teze biti u svijetu i svjedociti vjeru Hristovu sobom i svojim zivotom, a da je u manastiru lakse zivjeti s obzirom na vanjska iskusenja i sablazni. Medjutim, monasi sigurno trpe druge vrste iskusenja; a to je i velika odgovornost - nije lako biti molitvenik za druge. Pa onda cujemo: desilo se kod njih neprilicno ovo ili ono. To ne smije biti, oni moraju biti svjetlost svijetu. Ili jos gore, da se odreknu te zrtve i odustanu... sto je nedopustivo. Ja mislim da je njihov zivot, koliko god privlacan za introvertne koji su jaki u vjeri, toliko i tezak.

[Дијана.]

"за мирјанином иде један демон, за монахом седам, за јеромонахом - 77"

[w.a.mozart]

čije su to reči

[JESSY]

odeš nekoliko puta u manastir,razgovaraš sa igumanom ili nekim od monaha... stvari se lagano slože-samo nemoj tražiti neke znake ili šta ti ja znam-Bog traži slobodnu volju ... ovo pričam iz svog iskustva-bio sam u Studenici kod blaženopočivšeg igumana Julijana...

ni sam ne znam kako ali sve se lagano sredilo vremenom... ali je trajalo

Mozz,јеси ли ти размишљао да одеш у манастир?

[ВИЛМА]

??? Моци је жењен човек

[JESSY]

??? Моци је жењен човек

знам да је ожењен, али сам помислила да ли је то можда било пре брака... 0202_238

[Ignjatije]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1323563739' post='541500]

ако си замислио да ћеш у манастир да побегнеш живота самог, па и од искушења и ђавола, грдно се вараш.

а док си жив ћеш падати док не престанеш да постанеш пријемчив на неку слабост, немој ни око тога да бринеш. да не помињем да ће Бог да ти остави жалац да се бориш до краја живота јер је гордост скоро непобедива.

а неки пут ће Бог да ти постави немогуће искушење, само да видиш да без Њега нема ништа, никакве људске снаге и способности те не могу спасти од ђавола или сопствене слабости.

батали се тих илузија пре уласка кроз манастирска врата, здравије ћеш да прођеш и нећеш се толико избубецати.

још и није страшно што ћеш сам, него као монах ћеш највише имати искушење да повучеш још људи за собом, а поготово што си виши чин, већа и одговорност.

уосталом, погледај оца Артемија, бившег владику, шта је направио од себе и других.

јел се причешћујеш ти?

Nisam rekao da mislim da cu u manastiru pobeci od iskusenja,vec da su tamo manja barem sto se tice strasti.Duhovna borba je mnogo veca u manastiru jer je i sama sustina takvog nacina zivota upravo u borbi. Nemam ja iluzija o tome da je takav nacin zivota idealan i da su tamo svi bezgresni i sveti ljudi,imao sam takva misljenja nekada dok sam bio klinac.

Imam neke stavove sa kojima se sigurno neces sloziti i koji su produtkt svetosavlja a ne modernizma, koji mnoge stvari omeksava ili ponistava da bi "savremenom" coveku vera izgledala prihvatljivije.Ne bih o tome sada ali bih ljude ipak ucio i poucavao kao i nasi Sveti oci bez ulepsavanja i razblazavanja nekih stvari koje nam se cine previse stroge.Artemije je malo dete za mene........salim se naravno

[Ignjatije]

Па није баш лакше. Монашки живот је препун искушења, исто као и световни, поготово када у манастире данас долази много лаика, и тиме доливају могућност веће саблазни.

Искушеништво зато и постоји да се неко не би много двоумио. Кроз искушеништво се спознаје јеси ли за манастир или не, а не о маштању док се још живи световни живот.

У монаштво се не иде зато да би се лакше подносила искушења. Кад тако мислиш, онда је то изговор.

Ona iskusenja koja mene cesce spopadaju se lakse prevazilaze u manastiru.Odgovorio sam i Medi da nemam iluziju o tome da je monaski zivot bez iskusenja,ali kada svi oko tebe poste,ne opijaju se i nemas prizora koji podsticu na blud,pa lakse ti je nego medju ljudima koji te bukvalno teraju na takve stvari.

[Justin Waters]

Ona iskusenja koja mene cesce spopadaju se lakse prevazilaze u manastiru.Odgovorio sam i Medi da nemam iluziju o tome da je monaski zivot bez iskusenja,ali kada svi oko tebe poste,ne opijaju se i nemas prizora koji podsticu na blud,pa lakse ti je nego medju ljudima koji te bukvalno teraju na takve stvari.

Шта год да је, не може бити горе од искушења којима ћеш бити подвргнут у манастиру. Једнако као у световном животу, тако и у монаштву сви су подвргнути тесту гордости, злопамћења и сујете. Ово троје је горе и од блуда и стомакоугађања заједно.

Мислим да не требаш да имаш ни грам помисли, како те некакве страсти спопадају сад док си у свијету, али ако будеш монах биће ти лакше по том питању, мада си свјестан осталих искушења које монаси имају.

Размишљај у овом правцу...Ти идеш у манастир не зато што имаш помало тешкоћа у свијету, падајући у нека искушења, него просто јер ти се свиђа монаштво, то је твој избор, ти желиш тим путем да идеш ка обожењу, и свјестан си да требаш дати све од себе да би био добар монах, као усталом било који посао када се обавља, најбоље ће се обавити ако је рађен са вољом, љубаву и свјешћу за одговорност, дакле без примеса страха и негативних мисли.

Неће ти ниједан духовник преобразити срце, ако ти већ ниси 90% одлучио. Ступање у монаштво је само и само твој избор. Ако немаш некога за кога се требаш бринути у свијету, потпуно си слободан, немаш шта чекат требаш пронаћи обитељ која ти одговара, и започети искушеништво чиме ћеш тестирати себе јеси ли за монаха или ниси.