Упокојење, појам смрти....

[w.a.mozart]

svaka ti zlata vredi !!!  :) ;)

[Александар Милојков]

Не моја, већ реч светог Максима.  :smiley:

[Guest Светлана]

39. А један од објешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: Ако си ти Христос, спаси себе и нас!

40. А други одговоривши укораваше га говорећи: Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако?

41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим дјелима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини.

42. И рече Исусу: Сјети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме.

43. И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.

(СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД ЛУКЕ глава 23)

[Александар Милојков]

Однос са Христом је тај Рај. Он је Царство Небеско - Богочовек.

[w.a.mozart]

inace,nije zgoreg pomenuti da u nekim grckim izvornicima stoji ovako:

"ZAISTA TI KAZEM DANAS,BICES SA MNOM U RAJU"

[Guest Светлана]

Текст из Јеванђеља постављен горе је званичан превод СПЦ.

НОВИ ЗАВЈЕТ

ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА

ШТАМПАНО ИЗДАЊЕ

Издање Светог архијерејског синода СПЦ

Превод Комисије Светог архијерејског синода СПЦ

Издање: Треће (исправљено)

Издато: 1997.

Место: Београд

За штампу припремио: Градимир Станић

Коректори: Протођакон Радомир Ракић

  и Градимир Станић

Штампа: Штампарија Српске Патријаршије,

  Краља Петра I, број 5

Тираж: 10.000

  ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ

Објављено: 5. новембар 2006.

Издаје: © Svetosavlje.org

Уредник: прот. Љубо Милошевић

Основни формат: Владимир Благојевић

Дизајн странице: Иван Ташић

Превод Комисије Светог архијерејског синода СПЦ значи да је превод урађен саборно и од врло добрих теолога познавалаца и грчког језика, а и других језика. Тако да је сувишно, w.a.mozart, убацивање коментара. Ти си показао у више наврата да ти је знање врло површно, али се (како у таквим случајевима обично бива) стално убацујеш, али не да би питао да научиш. 

[w.a.mozart]

hej,ja ponovih ono sto mi jedan pravoslavni djakon rece(da se mesto zareza ne zna tacno)....ok,prihvatam kritiku i izvinjavam se,iskreno

sto se tice ubacivanja svetlana,(ovo je forum namenjen svim clanovima i niko se ne ubacuje)ali izvini...trebalo je da idem za tvojim postovima(citatima) i aplaudiram...jel tako?

[Александар Милојков]

Και ειπεν αυτω ο Ισους* αμην λεγω σοι, σημερον μετ' εμου εση εν τω παραδεισω.

И рече му Исус: заиста кажем ти, данас ћеш самном бити у рају.

Ево и оригинала. Није ово никакава "критика" теби, већ дијалог. Нема потребе да се извињаваш.

[w.a.mozart]

zbunjenost ili neznanje-svejedno je-naravno da mi neka pitanja nisu jasna i kazem ono sto mislim....kad me neko ispravi argumentima,ja ukapiram i to je to-i naravno da mi nije cilj da zbunjujem ljude..... :-[

[Александар Милојков]

Све је у најбољем реду, без бриге.  :-[

[w.a.mozart]

ok-not to worry,not to worry-dr.feelgood is here  :-[

[makarijecelijski]

Zaista ti kazem danas, .... ili zaista ti kazem, danas ces biti ...., nije nikakava vremenska oderednica vec pokazatelj da za Boga ne postoji ni JUCE ni SUTRA vec samo DANAS.

SAD je vreme Liturgije i stanja buduceg veka, zato i jesu i razbojnik i ostali sveti (clanovi crkve) vec danas u raju ane u nekom medju stanju izmedju raja i pakla.

Ne vodi li medjustanje ka ucenju o Cistilistu?

[Guest O.Ugrin]

Tacno, cini mi se da preveliko insistiranje na podeli duse i tela, kao i na egzistencijalnu odvojenost ta dva principa uistinu zbunjuje ljude. Zbunjuje, kazem, jer u slucaju takvog nekog stanja mora postojati i ''mesto'' kao i ''vreme'' dokle ce duse biti tu cekajuci Drugi dolazak (kao Ad sto je bio). Ono sto objedinjuje Boga i coveka jeste licnost Hristova ali ono sto objedinjuje telo i dusu jeste covek, kasnije licnost covekova daje garant nepropadljivosti ako li je ostvarena, logicno u odnosu sa Bogom, izvorom Zivota, ali nepropadljivost celog coveka, dakle i tela. Razdvojenost tela od duse negira coveka, ponistava ga. Sveti Oci u svojim apologijama, traktatima... uvek su imali konkretan cilj pisanja tako da nijedno delo nije napisano po sebi vec uvek u odnosu na laz svedoceci istinu, koja se Saborski potvrdjuje, dakle, Liturgijskim Duhom. Ali, nigde kod Otaca ne zaticemo mogucnost nekakvog medju prostora. Mitarstva su dosla kasnije i nisu bas Pravoslavnog duha vise su pokusaj sinteze Istoka i Zapada, odnosno uticaj Zapada i ideje purgatorijuma. Vec smo polemisali o ovome u ''smrtnost ili ne...'' ali do ispravnog zakljucka kao da nismo dosli. Ustanovili smo neke principe koji su poznati i koji su pravoslavni ali o tom nekom ''medju prostoru'' nismo nista zakljucili. A, da li je takav medju prostor potreban i da li ga ima - enigma je, mada ideja sama po sebi suvisno zvuci jer predpostavlja da Bog odrzava nekakvu polovicnost jer pitanje je ako je stvorio coveka onakvim kakvim ga je stvorio zar je potrebno ciniti ga sada drugacijim, polovicnim?

Previse spekulacije u vezi sa ovakvom problematikom obicno donese vise stete nego koristi jer se moramo pomiriti, kao sto se recimo Afanasijev pomirio, da neke stvari jednostavno ne znamo niti ih mozemo saznati jer prevazilaze nase mogucnosti spoznaje, nase iskustvo. Ono sto znamo je - da je zajednica sa Bogom izvor naseg zivota, nas kao ljudi, dakle sa telom, predpostavka takvog odnosa jeste licnost upravo jer njome prevazilazimo ogranicenost prirode a nju, opet, zadobijamo odnosom i dogadjajem Liturgije cinimo je trajnom jer je privezujemo za Trajnog cineci Telo Njegovo - Crkvu. Stanje zivota nakon naseg upokojenja nam apsolutno nije znano niti moze biti posto ga nemamo u iskustvu ono sto znam jeste da ce me On znati po imenu, da cu biti covek i da ce taj odnos biti vecan... to mi je dovoljno, to je Afanasijevu bilo dovoljno... vama? Mislite o tome.

Mir Vam - Ugrin

[marija]

ЊУТН О ВАСКРСЕЊУ МРТВИХ

Једном су запитали Њутна: “Како је могуће да тела мртвих, одавно распаднута, поново постану тела својих душа?”

На то је научник помешао гвоздене опиљке са земљом и упитао своје саговорнике: “Ко може да издвоји из прашине и састави ове гвоздене опиљке?”

Одговор није добио.

Онда је Њутн узео магнет и принео га мешавини. Настало је комешање честица. Опиљци гвожђа почели су се хватати за магнет и једни за друге.

У прашини није остао ни молекул гвожђа.

Тада Њутн рече присутнима: “Онај, који је оволику силу дао мртвом камену, зар Он да не може дати такву моћ нашим душама када буде требало да се обуку у своја прослављена тела.”

прев. А. Черњенко

[Никола Ђоловић]

До светлости се допире кроз труд. Историјска сцена је као логор иза чијих жица се налази благодат Светога Духа. Не као да је свет зао него јер је сам по себи смртан. Слобода је јача од смрти јер се опредељује за Бога Који је једино може сачувати од умирања. И то што једном умиремо то не значи да заувек нестајемо. Јер чим можемо да се вратимо у постојање кроз Васкрсење то значи да је смрт побеђена. Проблем тог тријумфа је само што се Парусија још није догодила. Али, то не значи да се до парусијске светлости не може доћи пре њеног коначног остварења и пре личне смрти. Ако желиш да видиш дневну светлост мораш да устанеш из кревета и отвориш жалузине, и исто тако ако желиш да видиш Божанске енергије мораш да се пренеш из учмалости и отвориш духовне очи. И опет, твоје је само да устанеш а Бог ће ти отворити благодатне очи јер ти то не можеш сам својим снагама и мерилима. У твом домену је само прилог слободе али назначење (обожење) зависи од Бога јер је Он Тај Који излива Духа на твоје освећење.