Човек је створен за заједницу...Где је нестала кинонија?

[Danijela]

Kod nas često navrati vl. Andrej. Do sad je svaki put ostajao da posedi sa narodom. Završi onaj ceremonijalni deo ručak sa sveštenstvom i narodom pa onda krene u priču (a on hvala Bogu voli da priča ko da sam ga ja rodila ) pa onda krene i pesma.

[Toma]

Kod nas često navrati vl. Andrej. Do sad je svaki put ostajao da posedi sa narodom. Završi onaj ceremonijalni deo ručak sa sveštenstvom i narodom pa onda krene u priču (a on hvala Bogu voli da priča ko da sam ga ja rodila ) pa onda krene i pesma.

 

Kada je onomad gore-pomenuti Vladika Andrej svratio do nas, Crkve Preobraženja na Pašinom brdu,

ostao je i na Agapama, lepo se ispričao sa narodom....

Ali i kada njega nema, mi Agapišemo!

Dok ima kafe, struje, vode, djezvi (džezvi?), kašičica i šoljica - biće i nas!

Ne ostaje sav Bogomoliteljni narod, samo nas 20-tak, možda čak i 30

leti, kada se raširimo po porti....

Gde ima dobre volje, ima i načina, daje Bog, Dobar je On.

 

[Danijela]

Istinu zbori brat Toma. Svratim nekad posle Liturgije kod njega u parohijski dom i vrlo lepo udem prihvaćena.

Čak par ljudi iz Tomine crkve, Toma i ja smo išli zajedno ove godine odmor

[-Владимир-]

Не знам . Ја лично не видим црквену заједницу , као заједницу у правом смислу речи, више као групу људи која се силом прилика нашла на истом месту. Мада , тако се данас живи, отуђеност је карактеристика садашњег времена . Али се у последње време питам, да ли причешћивање без заједништва може бити достојно ?

[Toma]

Imam prijatelja koji je primetio da posle Božanstvene Liturgije, kada počinje

Agape, njegova braća i sestre odmah odlaze kućama, pa tako rade i on i njegova žena.
I žali mi se da mu je krivo što ljudi ne ostanu da popričaju o Propovedi,

ili o tome šta su čuli iz Jevandjelja i Apostola, ili ... jednostavno da ostanu

na 'čašici razgovora'.
Kada sam ga pitao da li i sveštenici odmah odu kućama, rekao je da oni ostaju

ali da pored njih ostaju samo neki 'matorci' a da mladih ljudi nema tu.
(Moj prijatelj ima 48 godina a ženica je par godina mladja.)

 

Da li da mu kažem da verovatno i ostali gledaju i primećuju da samo 'matorci'

ostaju i da kada bi neko od mladjih ostao, ostali bi i ostali mladji zbog njih?

[feeble]

Али се у последње време питам, да ли причешћивање без заједништва може бити достојно ?

То се и ја питам, и о. Сава је то писао у одговору на неко од питања. И мало сам се исцимао око тога, пошто код нас не постоји никаква заједница нити смо икад имали агапе. Или мене нису звали

[Toma]

То се и ја питам, и о. Сава је то писао у одговору на неко од питања. И мало сам се исцимао око тога, пошто код нас не постоји никаква заједница нити смо икад имали агапе. Или мене нису звали

Dugačak je spisak moje nedostojnosti da se približim svetom putiru, 

a kamoli da u sebe primim svete Darove, a opet....

Taj isti spisak je i razlog mog opetovanog pričešćivanja Hristom Spasom.

Pitanje je - kako da posle pričešćivanja Telom i Krvlju Gospodnjom,

organizujem i sprovedem u delo Agape, u "Voli bližnjeg svoga kao samoga sebe"?

[о.Небојша]

Код нас после сваке службе има послужење у црквеној сали. Ко хоће иде, ко неће, нађе неки разлог.

Неки воде душекорисне разговоре, други аброве..

 

Само апр људи се сети да донесе кафу или ракију кад дођу следећи пут.

Никога не занима како се набавља огрев за салу, плин, струја, нити се овдашњи парохијани сматрају повлашћенијим од околних који немају послужења.

[Никола Поповић]

О овоме заиста треба да се говори, међутим, знам да није једноставно...

Са једне стране, сви желимо да се заједница после молитве настави, али у БГ-у Литургија почиње у 9, и реално време је да се људи окупе око 11х, а народ постане после гладан

 

Имао сам прилике да мало будем део црквене заједнице у Паризу и много ми је било жао што је такав систем тако слабо заступљен код нас. Мада... има цркава где се људи окупљају после Литургије. Рецимо у Невском, у цркви Св Николе на Новом гробљу, код оца Дејана на Топчидерском гробљу (ццц... све нека гробља)

[Mironosica]

generalno se slažem... mislim da su popovi odgovorni za ovo - kod mene u hramu se izoluju i sami piju kaficu (eventualno sa ženama i decom se druže)... kao posebna kasta - ima jedno 2 izuzetka...

 

 

ja ne znam kako je kod mene , nikad nisam ni bila

nikoga iz crkve ne poznajem

mislim znam ih na " klimanje glavom " , viđam ih na pijaci , ali to je sve

agape - ništa

koga sretnem s vremena na vreme kod mene u crkvi je Gloria sa foruma

baš se obradujem kad je vidim

možda sam i ja sama za to kriva ( mislim što nikog ne poznajem )

jer nije mi mali staž u istoj crkvi

za slavu crkve ostanem , lepo je vreme i onda je to u porti ( i tad je bila Gloria ) pa sam sa njom pričala

sve u svemu , kad se završi liturgija uzmem naforu pa preko pijace kući

[Лазар Нешић]

Заједница о којој овде већина прича и призива је - наиме:

Зар није и кинонија, ако Марку требају дрва за зиму, а Петар зна да Јован има вишак који му не треба, па узме од Јована и да Марку? Зар није кинонија и разговор?

 

нестала је из живота хришћанства са нестанком прве јерусалимске Цркве, дакле негде цирка 70. године по Христу.

Тако да хришћанство већ скоро добрих 2000 година живи без такве заједнице и треба бити опуштен што тога нема. Нисмо ми криви.

 

Дружење и разговор после Литургије, с друге стране, и није нека заједница, то је пуко кафенисање и било га, не било га - свеједно је. Тако да су они који кафенишу или не кафенишу у истом чабру незаједничарења.

 

До пре пар година и мене је исто погађало што нема "заједнице" или бар оног нечег о чему смо мислили да заједница као треба да буде.

Онда сам изнова промислио о неким стварима, удубио се у старе текстове, туђа сведочанства, многовековно предање, све сам то читао, читао, читао и проучавао и закључио:

 

хришћанство је врло индивидуална и крајње интровертна религија која се обраћа појединцу и која овог појединца осамљује пред другим људима у његовом сусрету са Богом; а истинска заједница крајња есхатолшка ствар, нешто чега овде у животу има само у магновењима ... понекад ... и врло, врло, врло ретко.

 

И да не дужим, савремено фактично непостојање "заједнице" у парохијама је заправо добра ствар: то је прилика да се у Цркви тражи Бог и ништа осим тога.

Потреба за заједништвом са људима се може сасвим честито и здраво остварити на другим странама: пријатељи, породица, навијање на утакмицама, митинзима, странчарење у партијама, дангубљење у кафани или пиво испред драгстора, играње фудбала, и много много других облика.

 

Праштаје на овом "учитељском" мом тону, ово је само једно обично мишљење.

[Зорица Бубало]

Мислим да је генерално проблем у комуникацији. Људи се стиде да сами уђу у парохијски дом, нарочито ако никог не познају.

Формирају се мале групе које се међусобно познају и тешко се ајде да тако кажем отварају за нове чланове.

Многи и не знају да у некој цркви постоји послужење после Литургије јер их нико не зове. Ваљда нема места па не смеју јавно да кажу, мислим преко микрофона.

Тачније, можете бити позвани на послужење ако "висите" у цркви или рецимо ако лепо певате и томе слично.

По мени главни проблем је у љубави.

[obi-wan]

generalno se slažem... mislim da su popovi odgovorni za ovo - kod mene u hramu se izoluju i sami piju kaficu (eventualno sa ženama i decom se druže)... kao posebna kasta - ima jedno 2 izuzetka...

 

Blago vama, mi nemamo nijedan izuzetak...

[Mironosica]

Blago vama, mi nemamo nijedan izuzetak...

 

i onda se pitamo zašto narod "luta"

 

od glave riba smrdi ...

[feeble]

Потреба за заједништвом са људима се може сасвим честито и здраво остварити на другим странама: пријатељи, породица, навијање на утакмицама, митинзима, странчарење у партијама, дангубљење у кафани или пиво испред драгстора, играње фудбала, и много много других облика.

 

Овако нешто је и Владимир рекао:

 

Не знам . Ја лично не видим црквену заједницу , као заједницу у правом смислу речи, више као групу људи која се силом прилика нашла на истом месту.

 

 

А и ја бих се сложио некако са тим. Јер ту су разни људи, са разним интересовањима, како рече Тома и старији људи и онда нема пуно заједничких тема итд. И онда би се разговори кад тад претворили у аброве и осуђивање попова