Брак - заједница мушкарца и жене

[Маша]

Ако неко зна да постоји неки чип са овим подацима који се ''инсталира'' у мозак, нека ме обавести, врло радо ћу се подвргнути уградњи истог  0104_cheesy

[Пајко]

Draga neozzenjena bracco i neudate sestre. Kada bi Vi znali kako je lepo imati osobu koja neprestano

misli na vas i stalno vam kazze da vas voli kao ssto je, recimo, moja zzena (Lepa Ssojicc) koja je

uvek uz mene (i sad kada mi je najtezze), Vi bi odmah uleteli u brak kao listicc u glasachku kutiju.

Hvala Ti Gospode na ovakvoj zzeni koju nisam zasluzzio.

[И.стојковић]

Draga neozzenjena bracco i neudate sestre. Kada bi Vi znali kako je lepo imati osobu koja neprestano

misli na vas i stalno vam kazze da vas voli kao ssto je, recimo, moja zzena (Lepa Ssojicc) koja je

uvek uz mene (i sad kada mi je najtezze), Vi bi odmah uleteli u brak kao listicc u glasachku kutiju.

Hvala Ti Gospode na ovakvoj zzeni koju nisam zasluzzio.

isus-sinai

[Никола Ђоловић]

А шта ћемо рећи ако је Свадба у Кани Галилејској била сликом да Христос укаже на Себе а не на младенце?

И када се данас венчавају, да ли се венчавају једно са другим или једно и друго са Христом?

Када Христа искушавају са оним фамозним да је једна жена имала пуно мужева па су сви поумирали, па га питају чија ће она жена бити у Царству Божијем, Он одговора на неки начин "ничија" јер се људи не жене и не удају него су као Анђели на небесима.

Хипотетички, шта ако је сваки од тих мужева волео своју жену као што сваки мушкарац од нас воли своју жену као једну једину, да ли ће му она бити женом и у Царству Божијем?

Ако ју је сваки волео као ти своју једну, чија ће у Есхатону бити?

Ничија.

И још једно питање:

Ако је Брак Света Тајна - шта бива са том Тајном када двоје престану да се воле? Да ли то значи да је сама Тајна пропадљива или само икономијски везана за овај век док не дође пуноћа?

[дибидусрус]

Сад смо у браку са једном женом,а у Будућем веку са свима ћемо бити у браку.

[Ivan Vladimir]

svadba.

venčanje.

brak.

nekako bi ja to razdvajao...

a šta se desilo sa "supružnicima" posle svadbe u Kani ?

[Немања Богослов]

Imam ja jedno pitanje,kazete da dvoje ljudi koji nisu u crkvenom braku su bludnici,gresnici,itd...A niko se ovde ne pita sta se desava sa decom iz tih brakova?O.Joil svaka mu cast nista protiv onoga sto je kazao nemam,ali ne moze da govori da je svaki brak takav i da su sva deca iz tih brakova nevaljala,propala,itd.Ja sam iz gradjanskog braka,otac i majka su krsteni,ali ne pricescuju se,retko idu u crkvu,ne poste,itd...Ja sam sada sa mojih 20 godina,hvala Bogu normalan,ne pijem,ne pusim,devojku za sada nemam,ali bice Boze zdravlja pa ako Bog da i popadija jer idem na BOGOSLOVSKI fakultet u Beogradu i planiram da postanem svestenik.Dakle ipak je na MOJE roditelje sisao neki Boziji blagoslov i dao im mene koji sam krenuo na svu radost Bozijim putem.(nemam nameru da se gordim nego samo navodim primer).Doduse jesu se razveli,ali posledica,da ne kazem proizvod(posto nisam stvar)njihovog braka sam JA,ljudsko bice,covek koji zeli da se priblizi Gospodu.Inace meni u crkvenoj krstenici isto pise vanbracno dete.

Sto se tice pricesta nevencanih u crkvi,ne slazem se sa tim,jer iako smo u zajednici,svako je za sebe i svako nosi svoje breme,blagoslov koji se spusta kroz Svetu Tajnu Pricesta na pojedinca se siri na drugog u ovom slucaju na bracnog partnera,jer Gospod ne pricescuje BRACNE PAROVE nego sluge njegove,pojedinacno.

Toliko od mene,nadam se da sam se jasno izrazio i molim sve unapred da mi oproste.0202_238 Voskrese!!! 4chsmu1

[Никола Ђоловић]

Imam ja jedno pitanje,kazete da dvoje ljudi koji nisu u crkvenom braku su bludnici,gresnici,itd...A niko se ovde ne pita sta se desava sa decom iz tih brakova?O.Joil svaka mu cast nista protiv onoga sto je kazao nemam,ali ne moze da govori da je svaki brak takav i da su sva deca iz tih brakova nevaljala,propala,itd.Ja sam iz gradjanskog braka,otac i majka su krsteni,ali ne pricescuju se,retko idu u crkvu,ne poste,itd...Ja sam sada sa mojih 20 godina,hvala Bogu normalan,ne pijem,ne pusim,devojku za sada nemam,ali bice Boze zdravlja pa ako Bog da i popadija jer idem na BOGOSLOVSKI fakultet u Beogradu i planiram da postanem svestenik.Dakle ipak je na MOJE roditelje sisao neki Boziji blagoslov i dao im mene koji sam krenuo na svu radost Bozijim putem.(nemam nameru da se gordim nego samo navodim primer).Doduse jesu se razveli,ali posledica,da ne kazem proizvod(posto nisam stvar)njihovog braka sam JA,ljudsko bice,covek koji zeli da se priblizi Gospodu.Inace meni u crkvenoj krstenici isto pise vanbracno dete.

Sto se tice pricesta nevencanih u crkvi,ne slazem se sa tim,jer iako smo u zajednici,svako je za sebe i svako nosi svoje breme,blagoslov koji se spusta kroz Svetu Tajnu Pricesta na pojedinca se siri na drugog u ovom slucaju na bracnog partnera,jer Gospod ne pricescuje BRACNE PAROVE nego sluge njegove,pojedinacno.

Toliko od mene,nadam se da sam se jasno izrazio i molim sve unapred da mi oproste.klapklap Voskrese!!! klapklap

klapklap

Ништа није црно-бело...

[Маша]

Рече ми мој друг, вероучитељ, да је најважније да се оба или барем један труде да живе литургијски, да иду на службе и Причешћују се. А венчање је само печат на већ насталу ситуацију, никакав магијски чин.

И шта вреди венчанима који се не Причешћују, каже он.

Јер некада, када није било венчања, било је довољно да се Причешћују и то је био Богом благословен брак.

У мом случају, Причешћујемо се моја ћерка и ја, муж није верник, па ми је требало мало више времена за мољење, претње ( klapklap), кумљење и ево, слава Богу, у мају ће се и то збити. Није он

Просто, није ми на првом месту било важно да ли је верник тај за којим је заиграло моје срце. Џаба и да је верник ако га не заволим. Није он антиЦрквен, већ против потврде брака папиром, што се и слажем, само што у Цркви не добијаш папир, већ верујем, ветар у леђа.

Знам ја све то, да Црквени брак није никаква гаранција, али волим да урадим СВЕ што је до мене а Црква саветује.

[Искушеник]

http://www.svetosavlje.org/pastir/index.php?qa=2006

[Маша]

Одо' ја да'с удам! Да не би брак био ван Цркве  navijanje.gif' class='bbc_emoticon' alt='navijanje' />

Пропратна песма јее:

пс а време у Земуну идеално: прохладно и тмурно, баш како воледемо ми мрачњаци ихихих

[Маша]

Хвала пријатељу!

navijanje

[Искушеник]

ПИТАЊЕ 10

"Познато је да је владика Артемије покренуо систематску акцију за обнављање свете Тајне брака у српском народу. Објасните ми каква је разлика између брачног живота благословеног светом Тајном у Цркви и онога који са Црквом нема никакве везе. Зашто је ова Тајна код нас запостављена"?

ОДГОВОР:

Ово питање је индентично питању: Каква је разлика између крштеног и некрштеног  човека; између хришћанина и незнабошца; између верника и атеисте, и тд. Таквих питања би се могло постављати у недоглед. А одговор на све њих може бити само један, и то кратак.  Разлика је као између живорођеног и мртворођеног детета. Живорођено дете има могућности и услова да расте и да се развија у потпуног и зрелог човека, а мртворођено - то не може. Исто тако, брачни живот у Црквом благословеном браку омогућава супружницима да, живећи свој брачни живот по учењу и упуствима своје вере и Цркве, узрастају духовно и морално у праве хришћане, "док не достигну у човека савршена, у меру раста пуноће Христове" (Еф. 4, 13), а они који живе у "браку" који "са Црквом нема никакве везе", то не могу да постигну, јер ти и такви "супружници" или нису духовно ни рођени, или, ако то већ јесу, будући да не користе благодатна средства за нормалан духовни живот и развој, закржљавају и духовно умиру. Њихов "брак" постоји и опстаје само на телесној вези, без контакта са извором благодати Духом Светим, који је могућ једино у Цркви и кроз Цркву.             

Да би нам све ово било мало јасније, погледајмо (укратко) учење Цркве о браку по Светом Писму, светим Канонима и светим Оцима Цркве Православне.              Брак је заједница мужа и жене. Заједница у којој се огледа да је Бог створивши човека, створио га као човека и жену, створио га по обличју своме и по подобију (Пост. 1,27), да би човек, као муж и жена, имао у себи саборност љубави. Због тога ће "човек оставити оца свога и матер своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело" (Пост. 2,24).                                                        Заједница живота мужа и жене само је онда брачна заједница када је Богом благословена, и тада она јесте света и саборна заједница, коју може само смрт да прекине (и оно што се смртиуподобљава, тј. прељуба, неверство). Овако посматран, брак се може уподобити са Црквом, као што о томе сведочи апостол Павле (Еф. 5,32). И сам Господ Исус Христос, својим присуством на свадби у Кани Галилејској, благословио је брак, те је тиме и тај вид човекова живота привео к себи и Телу своме - Цркви.

Брак има два аспекта. Један је видиви, и састоји се у стварном, конкретном, животу мужа и жене у заједници. Овај аспект има своје моралне, материјалне, правне и друге норме. Стога, поред Цркве брак потпада и под јурисдикцију државе.

Други аспект се састоји у невидивом, у благослову Божјем. Отуда, није свака заједница мужа и жене, макар била призната и од државе, брачна заједница. Тек дар благослова Речи Божје чини да "видиво природно" постане истински природно, тј. облагодаћено и чисто у Цркви. Само благослов Божји може воду телесног сједињења да претвори у вино духовне повезаности (Види: Јн. 2,1 -11).

Државни брак, када је без благослова Божјег, није благословен, није свет и заснован је само на телесној жељи, људским учењима и моралу. Света Тајна брака узноси везу мужа и жене изнад телесног, изнад блуда, који је учењем светих Отаца осуђен као противприродан чин. Бог, Света Тројица, јесте Бог заједнице, Он хоће да присуствује благословом у свим доменима људског живота, па и у браку. Тиме се показује да је брак део Цркве, јер је једино она у овом свету ризница благослова Божјег.

Ко се, дакле, здружује брачно, а избегава благослов Цркве, тај држи свој "брак" у тајности од Цркве и живи несаборно. Такву заједницу мужа и жене Црква не назива браком, него конкубинатом. Конкубинат је управо заједница живота два православна лица (мужа и жене), која ужива државну заштиту, али којој недостаје црквено венчање, недостаје духовна садржина.

Данас, нажалост, постоји не мали број људи који су по свему осталом у Цркви (крштавају се, славе славу, похађају храм и тд), само што живе у конкубинату (такозваном грађанском браку). Заједница живота човека и жене (грађански брак) по спољашности изгледа као и црквени брак. То је послужило као повод Оцима Цркве да у Канонима понекад назову браком и оно што у суштини није законити - Богом благословени брак, и венчањем оно што није венчање. Ово је створило недоумицу у погледу појединих односа, да ли су они брак, или блуд.

Највеће недоумице изазвале су управо заједнице живота човека и жене (грађански брак).        Да би разрешио ово питање свети Василије Велики својим 26-им каноном именује правим именима (црквени) брак и блуд (грађански брак), не обраћајући пажњу на оно што се показује споља, него судећи управо по духовној суштини.

"Блуд није брак, пак ни почетак брака; зато, ако је могуће, нека се разлуче они који су се кроз блуд саставили, и то би било најбоље. Али ако они на сваки начин хоће да заједно живе, нека се подвргну казни за блуд, а нека се већ не дијеле, да се што горега не догоди" (26. канон Вас. Вел).

"Блуд није брак". Грађански брак није црквени брак, зато му је духовна суштина да је он блуд, тј. безаконита, безблагодатна заједница живота човека и жене.

То што грађански брак споља изгледа као црквени не сме да омете наше старање за истином. Грађански брак, будући блудом, не само да није брак него није ни почетак брака, те, по св. Василију, такву везу треба разлучити. Али не по сваку цену. Упорност човека и жене да живе заједно може довести до тога да Црква, у страху "од чега горега", одобри и благослови тајном брака ту заједницу, независно колико је дуго она трајала.

Речи пак: "нека се подвргну казни за блуд, а нека се већ не дијеле", означавају допуштење брака од стране Цркве за таква лица која се већ налазе у грађанском браку. Дотични морају ступити у брак (тј. венчати се у цркви).

Погрешно је тумачити да речи: "Нека се већ не дијеле", значи оставити их да живе и даље у блуду, тј. без црквеног брака, а да опет уживају пуну литургијску заједницу, односно, Свето Причешће. Јер за оне који живе у блуду (грађанском браку), у прелазној заједници, 22. канон Вас. Вел. каже: "... не треба их дотле примати док се исте (сметње) не дигну од њих". Црква не прима у литургијску заједницу (Тела и Крви Господње) никога док је у блудном живљењу, осуђеном Црквом.

И најзад, последње питање у "питању": "Зашто је ова Тајна код нас запостављена"?

Најкраћи одговор: Због маловерја нашег. И још? Због неактивности многих свештеника. И још? Због саображавања духу овога века, а не Духу Божјем.1

Покушавамо да разумемо људе који из бојазни од терора безбожног режима у задњих педесет година нису склапали црквени брак, а сад може бити да сматрају (наравно погрешно) да су, будући одмаклих година, закаснили за то, или да им то не приличи.

Међутим, Црква не може да остави по страни такво стање, нити да га сматра црквеним, јер грађански (државни) брак православних лица (човека и жене) није црквени брак.

Стога постоји само један закључак: Ко се год од православних хришћана налази у стању безблагодатног и неблагословеног (грађанског) брака да одбаци сваку заблуду, сујету и лажни стид ("где у овим годинама, срамота ме од деце", и тд), па да приступи Цркви и затражи да његов досадашњи "брачни" живот добије Божји и црквени благослов.

Никад није касно док смо у овоме телу и у овоме свету. Не закаснимо.

Мир ти и благослов од Господа.

Извор: АРТЕМИЈЕ, рашко-призренски и косовско-метохијски спископ, Практична веронаука/ [епископ рашко-призренски Артемије]. - [4. изд.] - Бањска : Манастир Бањска, 2007, стр. 67-73.

[vessna]

U gradjanskom braku sam 24 godine.U crkvi se nismo vencali.

Kada smo se vencali,ni ja ni muz nismo bili vernici.Njegovi su bili komunisti,moji nisu,ali nisu ni isli u crkvu.Muz nije bio krsten,ja jesam,secam se krstenja,imala sam 4-5 godina, a posle sam se pricestila samo jednom,nesto posle krstenja.

Slavimo slavu,Bozic,Vaskrs i sve ostale praznike.

  Tokom vremena,hvala  Bogu,ja sam "prisla" crkvi,zatim ubedila muza da se krste on i deca.Medjutim,on i dalje ne ide u crkvu,osim kada ga ja nateram,povodom neke prilike-vencanje,krstenje,pa i tad ide nerado,a ja se zbog toga lose osecam.Ja ne idem svake nedelje,ali idem kad god mogu i kad osetim neizdrzivu potrebu(nasa crkva je nedovrsena,Liturgija se vrsi samo uoci ili na veliki praznik,pa mora da se ide u drugo mesto-prevoz je problem).Pricescujem se i do sada mi,a ni nekom drugom nije uskraceno da pristupimo pricescu zato jer nismo u crkvenom braku.

  A muz je dobar.Ne samo da mi ne mi pravi smetnje sto idem u crkvu,cak me i stiti kada neko hoce da me povredi sa te strane.Kad se vratim sa Liturgije,pita me kako je bilo,je li bilo naroda,ko je bio...

Smatram da ce,mozda,samo Bog zna,mozda vremenom i on pored mene jednom da pridje crkvi.

  Ja bih s vencala u crkvi,ali muz sada i u bliskoj buducnosti sigurno ne bi pristao.

  Sta da radim ja i masa osoba u ovakvoj situaciji?Da se razvedem,da bih mogla neosudjeno da se pricescujem,i da ne bi zivela u gehu?

  Da li neko moze da mi kaze da se razvedem,a da ima cistu savest posle tih reci?

[Маша]

Врши константан, благи притисак на њега