Ћирилица

[Guest - . . .-]

Има ли ћирилица алтернативу? - др Никола Кнежевић

преузето са http://www.religion-and-peace.com//

 

 

 

Podjednako se osećam kao Srbin i kao Hrvat. Srbin po nacionalnoj pripadnosti - po majci i po ocu, a Hrvat jer su mi svi preci iz Like i Dalmacije. Zato Hrvatsku osećam i volim kao svoju drugu domovinu. Kao i većina Vojvođana, pišem ćirilicom i latinicom i uvažavam sve različitosti koje ujedno smatram i najvećim bogatstvom naše pokrajine. Ipak, posmatrajući proteklih nekoliko meseci agonalnu situaciju oko pokušaja da se uvede ćirilično pismo u zvaničnu upotrebu u Vukovaru, postavljam sebi pitanje, da li bih isto osećao da živim u tom gradu?

Pitanje višejezičnih natpisa u Vukovaru nije puko pitanje regulativa Evropske unije, prava manjina ili hrvatskog zakonodavstva, to je pitanje ljudskih prava par exellence, upravo što su ona indikator problema sa kojima se suočava svakodnevno srpska manjina u Hrvatskoj. Višejezičnost je u ovom slučaju lakmus papir na kome prikazuje zrelost jednog građanskog društva i njegova spremnost da prevaziće konfliktnu prošlost i pruži ruku pomirenja dojučerašnjem neprijatelju. Uvažavajući u potpunosti pijetet žrtava koje su stradale prilikom opsade tog grada i stravičnih zločina koje su počinili pripadnici moga naroda jasno je da do istinskog pomirenja može doći jedino izgradnjom međusobnog poverenja i jednakim pravima koje treba da uživaju sve nacionalne manjine a to svakako uključuje i pravo da te manjine koriste svoje pismo. Ništa manje nije važno ni pitanje suočavanja sa prošlošću i katarze, o kojoj nažalost u ovom momentu postoje često dijametralno suprotna gledišta. Vukovar je simbol patnje i slovo srpskog srama, na žalost on je i simbol podela koje traju do današnjeg dana. Frojd je bio u pravu. Srbi i Hrvati, ne dele samo zajedničko kulturno i istorijsko nasleđe, jezik i geografski položaj, već i onaj čuveni frojdovski narcizam malih razlika, po kome se sličnosti prikrivaju a naglašavaju razlike. 

Pitanje upotrebe ćirilice u Vukovaru i tenzije koje su nastale oko toga pokazuju koliko su zapravo odnosi i dalje poremećeni i pored jasne odluke hrvatskih vlasti da ispoštuje i sprovede zakone. Nažalost, to pokazuje da su prava srpske manjine i dalje ugrožena. Bez sumnje, jedno pismo, u ovom slučaju ćirilično, za neke predstavlja personifikaciju zla, ali treba naglasiti i to da su takvi pojedinci manjina, koja nažalost smatra da je iznad zakona i da je nasilje način da iskaže svoje nezadovoljstvo. Svesno ili nesvesno, njihov čekić kojima su razbijali višejezične natpise udara istom silinom kojom je udarala i zloglasna odredba o zabrani ćirilice u NDH. 

Ono što uliva nadu i optimizam da je većina naroda u Vukovaru ipak za dijalog i suživot koji nema alternativu.  Pitanje nacionalne i verske pripadnosti, kao i pitanja latinice ili ćirilice jesu pitanja nijansi između dva naroda koji dele istoriski, kulturni i geografski indentitet, ili bi bar tako trebalo da bude naročito ako sebe smatramo delom evropske porodice i hvalimo se našom vekovnom hrišćanskom tradicijom, a toga, složićete se, ne nedostaje na ovim prostorima. Ćirilica dakle nema alternativu, ne zbog Srba, čak ni zbog zakona, već zbog elementarnog poštovanja drugog i drugačijeg, zar to nije ono na čega nas poziva Христос ili Krist, ili ćemo i njega podeliti?

Autor članka je doktor teoloških nauka, politički teolog, profesor teologije i direktor Centra za istraživanje religije, politike i društva.

[Ненад Р.]

Сведоци смо да се код нас више користи латиница и да се наше писмо ћирилица потискује . 

Немам ништа против латинице али зар неби требало више да користимо ћирилицу .

Дневна штанпа је скоро сва на латиници . Такође и телевизије су скоро све на латиници и ја се питам зашто је то тако ?

 

[Guest]

Чињеница је да не,

на жалост све се мање и мање користи ћирилица.

Такође , нисам против латинице, да би знао неки страни језик свако би морао и латинично писмо да научим. Такође чињеница је да ни просвета недовољно штити ћирилично писмо. Обично да деца после учења латинице некако више на томе остају, дал зато што им лакше то писмо или зато што је научено после ћирилице - у ствари то је па исто што сам рекао. Рецимо, мој мали сестрић када је кренуо да учи латиницу , почео је да заборавља ћирилицу - поједина слова. Можда би требало да се латиница учи негде пред полазак у пети разред , док се деца скроз навикну на ћирилицу, а не одмах од другог разреда.

Али ето морају рано да уче латиницу поготово сада када имају страни језик одмах од почетка свог школовања.

Продавнице и остале јавне установе су већином латиницом написане - ћирилица нестаје , од свих земаља бившег источног блока - Србија најмање посвећује пашњу око очувања свог писма.

[Odahviing]

Сведоци смо да се код нас више користи латиница и да се наше писмо ћирилица потискује . 

Немам ништа против латинице али зар неби требало више да користимо ћирилицу .

Дневна штанпа је скоро сва на латиници . Такође и телевизије су скоро све на латиници и ја се питам зашто је то тако ?

Ja kada sam na računaru i na internetu (a to je popriličan deo dana) uvek koristim latinicu, jednostavno lakše je. A i dosta pošem na engleskom, tako da iz praktičnih razloga koristim nju. Mada ne ovu Englesku, već srpsku, sa č, ć, š, đ, ž.

Međutim kada pišem rukom, na papiru uvek sem onih stvari koje moram, pišem ćirilicom.

 

Možda je sramota, ali pisanu latinicu i ne znam.

[Deki992]

Ja se elektronski uglavnom izrazavam na latinici,pre svega zato sto sam cesto na netu preko telefona nekako mi je lakse da kucam latinicu.

Sto se tice rukopisanija,uvek pisem cirilicom,nekako sam navikao od malena i tako mi je lakse.Desava mi se da,prilikom pisanja latinice,mesam slova,zvrljam,nekako ne mogu da pisem spontano.

Licno bih voleo da sve u nasoj drzavi bude na cirilici.Uvek se odusevim kad vidim npr Rusiju u kojoj Mek Donalds pise njihovim pismom.Sto kaze jedan moj drugar,sve treba da pise na cirilici i ispod na engleskom,pa ko ne zna srpski neka cita engleski.

[Биљана]

И ја пишем ћирилицом. Како рече Odahviing само кад морам, пишем латиницу, тј. ако попуњавам неки образац који је на латиници.

Истина, ћирилица је мање заступљена, али неће се тек тако лако заборавити и одбацити. Не  знам, можда гријешим, али мислим да неће! 

[Guest]

ali pisanu latinicu i ne znam

 

И ја исто,

 

писану латиницу веома мало знам, скоро па да не знам а штампану за нека слова понекад и нагађам, за мала штампана слова како треба да се напише. Сад сам се некако навикао због компа а до пре неку годину морао сам да набадам као кока кукуруз

 

Увек сам ћирилицу користио и некако латиницу нисам осећао како да је моје писмо, нисам је нешто посебно волео.

[Guest]

хехехе што не гласате горе

[Ненад Р.]

Чињеница је да не,

на жалост све се мање и мање користи ћирилица.

Такође , нисам против латинице, да би знао неки страни језик свако би морао и латинично писмо да научим. Такође чињеница је да ни просвета недовољно штити ћирилично писмо. Обично да деца после учења латинице некако више на томе остају, дал зато што им лакше то писмо или зато што је научено после ћирилице - у ствари то је па исто што сам рекао. Рецимо, мој мали сестрић када је кренуо да учи латиницу , почео је да заборавља ћирилицу - поједина слова. Можда би требало да се латиница учи негде пред полазак у пети разред , док се деца скроз ненавикну на ћирилицу, а не одмах од другог разреда.

Али ето морају рано да уче латиницу поготово сада када имају страни језик одмах од почетка свог школовања.

Продавнице и остале јавне установе су већином латиницом написане - ћирилица нестаје , од свих земаља бившег источног блока - Србија најмање посвећује пашњу око очувања свог писма.

Код нас се најмање води рачуна о томе , а овде је ћирилица настала. Све друге земље које су прихватиле ћирилицу далеко више воде рачуна о томе. Русија нема другог писма осим модификоване ћирилице .

Не верујем да је деци лакше да пишу латиницу јер је ћирилица савршеније писмо за наш језик од латинице , ту су у питању неке друге ствари.

[Guest]

@@Биљана,

 

и ја се надам секо , да се неће тако лако заборавити, барем не док су живе ове наше генерације али ако постанемо мањина у својој земљи (како се то већ нагађа кроз неких 30-50так год.), онда бојим се да ће тад латиница да буде главно писмо и тада ће се ћирилица полако натанане скроз и угасити.

[kordun]

Ćirilica je bolje i ljepše pismo,ali meni lično se teže čita,zato pišem srpskom latinicom.

Inače slažem se da je ćirilica srpski izum kog su nam Grci kasnije reformisali,volio bi da čujem ako neko zna nešto o porijeklu ćirilice

ima ona teorija sa Velsovom bukvicom :

 

 

Inače ne mislim da je nešto Ćirilica ugrožena,ugrožen nam je jezik u cijelini,čak i ovdije na ovom forumu se koriste izrazi tipa spinovanje,trolovanje i ostale gluposti zapadnjačke,Rusi su uništili svoj jezik  totalno  na takav način...

[Guest]

Да и то је проблем , око нових речи , новог речника изражавања и тако то.

 

Обострани је то проблем , како заштита ћирилице тако и речника.

[Милан Ракић]

Такође чињеница је да ни просвета недовољно штити ћирилично писмо. Обично да деца после учења латинице некако више на томе остају, дал зато што им лакше то писмо или зато што је научено после ћирилице - у ствари то је па исто што сам рекао. Рецимо, мој мали сестрић када је кренуо да учи латиницу , почео је да заборавља ћирилицу - поједина слова. Можда би требало да се латиница учи негде пред полазак у пети разред , док се деца скроз навикну на ћирилицу, а не одмах од другог разреда.

 

 

Ствар избора, могућности, итд... А и сами смо ју учили у другом разреду....

[Ненад Р.]

[Guest]

 

 

Ствар избора, могућности, итд... А и сами смо ју учили у другом разреду....

 

 

 

да, да...сви смо учили од другог разреда али сад је префорсирано због ето страног језика а док сам ја био други разред, чиними се да се латиница није толко форсирала , није се давало великом значају као данас - добро, сад зависи од предавача, можда наши учитељи нису толико давали значају латиници као данас, јер сад са оправдањем то раде.