Депресија се лечи редовним литургијама

[marina]

Mislis da je kod mene depresija?

Jednostavno kada zagrlim Mariju,osecam da u mom srcu nema mesta za drugu bebu.Sto vreme vise prolazi sve je teze.Istina je da imamo dosta problema,finansijskih,stambenig i td. koji svakako uticu da malo odlazem trudnocu,ali je sustina da NE ZELIM

Та сам.

Је л може та депресија да не прође, да ти постане "нормално" стање?

mislim da moze ako se ne leci.Svi mi mozda psihicke probleme shvatamo dosta naivno.Znate svi za slucajeve kada parovi ne mogu da imaju decu, pa im savetuju da se opuste i ne misle na to, da rasterete mozak...Tako mislim da je i u ovom slucaju, da ipak za treba potraziti strucnu pomoc, a ne razgovarati sa komsinicama i reci da ti je lakse...

[marina]

Не знам ти ја то, нисам стручна. Али чудно је да си се затворила за даље рађање. Мислим чудно је мени која те не знам, али верујем да има разлога. Тиме већ може да се бави психијатар, духовник, ..

Ја сам једва чекала друго дете, да ми Миљана не буде сама са нама маторцима (сморили бисмо је), а и некако .. кад ми је тако лепо кренуло, не бих да станем.

Имамо и ми проблема са потешкоћама, али за најосновније ће бити, Богу хвала.

Vidi sad,kada sam se porodila ja sam grcevito zelela drugu bebu...Cak sam i na prevaru htela da zatrudnim,lagala sam muza da ne mogu zatrudneti dok dojim i druge babske price,ali nisam uspela da ostanem trudna.Kako je vreme prolazilo,ta zelja me je napustala i sada mi ne pada na pamet.Tacno je da mi matorci smorimo decu i sama to vidim po Mariji ali jednostavno nisam sposobna.Pravdala sam se tim i da sam mlada,pa kao sa godinama ide i neka zrelost,ali vec mi je 23,neke moje vrsnjakinje imaju vec dva deteta.Ili je mozda kod mene dominantna trenutno neka druga potreba,zelja da zavrsim studije,da se vratim u Beograd ili.... 89898989898989 89898989898989 89898989898989

E,dobra si,stara sa 23...A ja prvo rodila sa 31...Ne birni,sve u svoje vreme,dace Bog kad za to bude vreme.Ja se brojem dece ne opterecujem,meni deca nisu nesto sto kao zena treba da ODRADIM,kako to ovde vecina misli,zivs,kako dolaze,neka dolaze,ako dolaze,nema tu sta...Moja deca su mala,dve godine razlike,a vec poceli da se druze,uvece nece da spavaju,nego gucu i pevaju,divota jedna...Jeste malo tesko u pocetku,ali nije zgodno,ako se vec moze,da se ostane na jednom detetu.Nije lako onima koji su jedinci,izlozeni su mnogo vecim opasnostima po dusu od one dece koja imaju nekog.

ne mislim da sam stara nego trazim uzrok svog problema, zasto ne zelim da rodim drugo dete.Mislila sam da sam mozda neozbiljna i jos uvek nezrela pa sam rekla da imam 23 god i da mozda s obzirom da sam vec majka treba da budem zrela ili ne...

[Зорица екс Милева]

Depresija u Srbiji među vodećim poremećajima zdravlja

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut" 1997-2007. godine, u Srbiji se depresija nalazi među vodećim poremećajima zdravlja jer zauzima četvrto mesto iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća.

Depresija više opterećuje žene i nalazi se na trećem mestu, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na šestom mestu.

Dugogodišnja izloženost kontinuiranom stresu u našoj zemlji dovela je do porasta broja osoba sa zdravstvenim problemima iz oblasti mentalnog zdravlja, a unipolarna depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima u Srbiji.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2000. godine opterećenje unipolarnom depresijom je na četvrtom mestu u okviru 20 izabranih poremećaja zdravlja.

Međutim, SZO predviđa da će do 2020. godine unipolarna depresija, posle ishemijske bolesti srca, postati drugi vodeći uzrok opterećenja u svetu, a prvi u zemljama u razvoju.

U istraživanju zdravstvenog stanja stanovništva iz 2000. i 2006. godine ustanovljena je zastupljenost zdravstvenih problema (simptoma) iz oblasti mentalnog zdravlja u populaciji.

Tokom 2000. godine nesanica je bila među najzastupljenijim zdravstvenim problemima, a od tog problema je patilo 31 odsto žena i 9 odsto muškaraca.

U 2006. godini zapaženo je blago smanjenje procenta žena sa nesanicom (27 odsto) i dvostruki porast muške populacije sa tim problemom (17 odsto) u odnosu na 2000. godinu.

U 2006. godini zabeležen je pad učestalosti osoba sa emocionalnim problemima u odnosu na 2000. godinu, ali su ti problemi i dalje bili učestaliji kod žena i kod osoba lošijeg materjalnog statusa.

Takođe, u periodu između dva istraživanja ustanovljen je pad učestalosti osoba koje su bile pod stresom - 2000. godine 59 odsto, a 2006. godine 44 odsto stanovnika.

Procenjuje se da više od 25 odsto osoba širom sveta tokom svog života pati od nekog duševnog poremećaja ili poremećaja ponašanja, a činioci koji su povezani sa prevalencijom, pojavom i tokom duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja su siromaštvo, pol, uzrast, ratovi i katastrofe, teške somatske bolesti i porodično i socijalno okruženje.

Govoreći o pravilnom lečenju depresije, Tatjana Sokolović iz kompanije "Aktavis" na nedavno održanom skupu je kazala da je prvi korak u lečenju pravilno postavljanje dijagnoze.

"Dijagnozu depresije nije teško postaviti, jer se vrlo jednostavno na osnovu razgovora sa pacijentom može proveriti koje simprome ima i koliko dugo", kazala je ona navodeći da se ne može očekivati da depresija prođe sama zahvaljujući snazi volje i pozitivnom mišljenju.

Ona je ukazala da je najvažnije da se pacijent na vreme javi lekaru opšte prakse, koji će proceniti da li je potrebno konsultovati se sa psihijatrom oko toga će se terapija primeniti - antidepresivi, psihoterapija ili oba pristupa.

Komentarišući učestalost pojave depresije u Srbiji, Sokolović je podsetila da je u Strategiji razvoja zastite mentalnog zdravlja, koja je usvojena 2003. godine, navedeno da depresija predstavlja glavni uzrok globalne invalidnosti i da zauzima četvrto mesto na listi globalnih tereta bolesti.

"Procena je da jedan odsto ukupnog stanovnistva ima šizofreniju, a smatra se da će svaka četvrta osoba u nekom periodu svog života biti pogođena nekim mentalnim poremećajem", upozorila je sagovornica Tanjuga.

Sokolovih je istakla da se mentalno zdravlje smatra presudnim za sveobuhvatno blagostanje društva i država pa je zato neophodno da zaštita mentalnog zdravlja bude deo sveukupnog sistema javnog zdravlja.

[Sophrosyne]

Један вид депресије код мушке популације....

[Srdjan Kotur]

Izvor: Večernje novosti

Beograd -- Godišnje više od hiljadu mladih prođe kroz kliniku za psihijatriju. Skoro svako četvrto dete koje zatraži pomoć psihijatra boluje od depresije, pišu Novosti.

Ilustracija (sxc.hu)

U uzrastu do 12 godina ovaj problem više muči dečake.

Klinička depresija prisutna je kod tri do sedam odsto mladih, dok se sa ovim problemom bori 15 do 20 odsto adolescenata.

Kako objašnjava dr Ivan Ilić, psihijatar i šef odseka za mlade Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, mladi i adolescenti su u delikatnom razvojnom periodu u okviru koga se psihijatrijska oboljenja javljaju prvi put.

"Šizofrenija i bipolarni afektivni poremećaji vrlo često se javljaju prvi put u vreme mladosti," kaže dr Ilić. "Blagovremeno prepoznavanje stanja i bolesti omogućava i pravovremeno uključivanje terapije, pa se time smanjuje rizik za nastanak komplikacija. Iako nema jasnog pravila, na nastanak tih bolesti može da utiče nasledstvo, sredina, porodica... Ishod nije predvidiv, a skraćivanjem vremena prepoznavanja možemo dosta da utičemo na lečenje i sprečavanje komplikacija."

Period mladalaštva do nedavno se računao do 25. godine. U poslednje vreme, priča dr Ilić, to se produžava zbog specifičnog načina života. "Mladi su prinuđeni da se najviše oslone na primarnu porodicu," kaže psihijatar Ilić. "Dugo ostaju sa roditeljima, pa se period mladosti produžio i do 30. godine."

Period mladalaštva, kaže dr Ilić, ima sopstvenu vrstu patologije i krize identiteta.

"Razlozi su višestruki," ističe sagovornik Novosti. "Mlad čovek se suočava sa telesnim i psihološkim problemima, potrebama u društvu, nailazi na niz zadataka koje mora da realizuje, preuzima odgovornost za sebe, svoje zdravlje i odnose. Ovaj proces nije lak za i zbog toga taj period ne treba zanemariti, jer može da alarmira na neka psihotična stanja i oboljenja. I sama porodica može biti uzrok krize mladog čoveka, ali njegova kriza može da dovede i porodicu u problem. Zrelost porodice ogleda se baš u tome kako se suočava sa adolescencijom kod dece."

Godišnje više od hiljadu mladih prođe kroz kliniku za psihijatriju, neki od njih dolaze na prve, a neki na kontrolne preglede i psihoterapijske intervencije.

"Najbolja solucija je kada mladi dolaze sami jer nam to samo govori o motivaciji da nešto urade sa sobom i da sebi pomognu," objašnjava dr Ilić. "Najčešće dolaze sa nekim iz porodice. Ponekad ih dovode profesori, pedagozi, pa čak i sud. Mnogo više je onih pacijenata koji ne dođu na vreme, pa bolest pređe u hroničnu, a oni postaju psihijatrijski bolesnici."

Partnerstvo sa mladima za bolji svet

Pod sloganom „Uspostavljanje boljeg sveta, partnerstvo sa mladima“ u nedelju je nizom manifestacija obeležen Međunarodni dan mladih. Ustanovila ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2000. godine, a obeležavanje u Srbiji počelo je posle formiranja Ministarstva omladine i sporta, 2007.

Pomoćnica ministarke omladine i sporta Snežana Klašnja smatra da je položaj mladih danas uslovljen nizom problema:

"I dalje je visoka stopa nezaposlenosti mladih, oni su najranjivija grupa. I dalje imaju teškoće da ostvare svoja prava. Još ne postoje najbolji mehanizmi da se njihov glas čuje..."

Klašnja dodaje da je Ministarstvo uradilo sva strateška dokumenta koja se tiču mladih - od Strategije do Zakona o mladima, i da sada traba osigurati primenu tih propisa.

Centralna manifestacija povodom Dana mladih u Srbiji je organizovana na beogradskoj Adi Ciganliji.

Dan mladih svojim akcijama obeležilo je i 133 kancelarija za mlade širom Srbije.

[JESSY]

НОВОМУЧЕНИЦА МАРИЈА ГАЧИНСКА

 

исцелитељка од депресије

 

празнује се 26. јануара (+ 1930)

 

И. М. Андрејев

 

Тридесетак миља од Петрограда налази се градић Гачина, који је свим Петрограђанимапознат по својим вртовима, парковима и палатама. У том граду је пре Револуције живела,надалеко позната, монахиња Марија. Матушка Марија је Револуцију 1917. године,дочекала на болесничкој постељи. Након прележаног енцефалитиса (упале мозга), оболела је од тзв. Паркинсонове болести (болест је добила име по лекару Паркинсону). МатушкаМарија је била непокретна, тело јој беше као оковано, а бледолико лице више налик некојмаски него живом људском лику. Могла је да говори, али са полузатвореним уснама, кроззубе, споро и једноличним тоном. Матушки ју зато била потребна стална помоћ, брига инега. Морамо напоменути и то да ова болест често узрокује и велике психолошке промене(раздражљивост, замарајуће и тврдоглаво понављање уобичајених питања, претераниегоизам и егоцентризам, појаву сенилности, и сл.), те такви пацијенти најчешћезавршавају у психијатријским болницама. Међутим, мати Марија, будући потпунифизички инвалид, не само да се није психички изобличила, већ је у потпуности откриланеобичне црте личности и карактера, несвојствене таквим болесницима. Постала јеизузетно блага, кротка, скромна, повучена, посвећена непрекидној молитви, и своје тешкостање подносила је без роптања.Будући кротка и трпељива, Господ јој је низпослао дар утешитељства. Тако су почели да је посећују потпуно непознати људи, опхрвани тугом, жалошћу, депресијом и крајњимочајањем. После разговора са њом, свако је проналазио утеху, осећао олакшање одсопствене боли, стишавање туге, смиривање страхова, нестанак депресије и очајања.Убрзо се за ову необичну монахињу прочуло и ван њеног града.Матушка Марија је живела у дрвеној кућици на самом излазу из града. Посетио сам је умарту 1927. године. Док сам чекао да дође мој ред, разгледао сам бројне фотографије у

примаћој соби. За око су ми нарочито запале фотографије митрополита Венјамина(новомученика петроградског) и митрополита Јосифа (који је убрзо постао вођа јосефитског покрета). Митрополит Јосиф је матушки на слици написао дирљиву посвету,наводећи велики одељак из свога дела У Очевом загрљају, док је митрополит Венјаминкратко написао: "Дубоко поштованој страдалници, матушки Марији, која од многихплачућих, утеши и мене грешног..."Имао сам прилику да присуствујем чудотворном исцеливању напаћених душа. Некимладић, очајан због хапшења и прогона свога оца свештеника, отишао је од матушке саосмехом, одлучивши да прими чин ђакона. Једну младу жену, опхрвану тугом, обасја радост и она одлучи да постане монахиња. Један старији човек, који је страшно патио збоггубитка сина, отишао је од матушке утешен и охрабрен. Нека старија жена, која дођеплачући, отишла је мирна и оснажена.Ушавши код матушке, рекох јој да ме напада страшна депресија, која понекад траје и понеколико недеља, те никако не могу да нађем начина да је се ослободим."Депресија је духовни крст", рекла је. "Она се, на корист, даје грешнику који не зна какода се покаје, то јест, ономе ко после покајања поново запада у пријашње грехе... Стога,постоје само два лека која могу да лече ову, понекад изузетно тешку душевну патњу. Човек мора да се научи покајању и да покаже његове плодове. Или, пак, да носи овајдуховни крст, са понизношћу, благошћу, покајањем и великом благодарношћу Господу,сећајући се да Господ ношење таквог крста сматра плодом покајања... Како самонапослетку наступа велика утеха кад човек схвати да је његова обесхрабреност у стваринеприхваћен плод покајања, то јест, нека врста несвесног само кажњавања услед одсустватражених плодова... То би требало да нас учини кроткима, те депресија постепеноишчезава, а рађају се истински плодови покајања..."Имао сам утисак да је неко, овим матушкиним речима, извршио хируршки захват на мојојдуши и отклонио духовни тумор... Од ње сам отишао као потпуно други човек.Године 1930, матушка је ухапшена. Оптужена је за контра револуционарну пропаганду иучествовање у контра револуционарном покрету, у складу са 10. и 11. параграфом 58.члана совјетског закона о криминалу. Поред ње, ухапшен је и њен брат. Поменутуорганизацију сачињавало је само двоје људи, а пропаганда против комунизма беше њендар утешитељства. Сведоци њеног хапшења, сећају се застрашујуће слике ругања иокрутног насиља над трпељивом мученицом, одузетој и неспособној да начини било какавфизички покрет. Матушкин политичко

религиозни злочин погоршан је и њенимодбијањем да призна митрополита Сергија, после његове познате Декларације из 1927.године, која је довела до раздора у Руској цркви.Хапшење се догодило тако што су двојица Чеха упала у њену кућу, зграбили је за руке,извијене иза леђа, и по поду је одвукли од кревета до њиховог аутомобила... Савијајућињено многонапаћено, парализовано тело, убацили су је у кола и одвезли је. Њеног брата суодвезли у другом аутомобилу, тзв. црној марици (црној лимузини намењеној транспортуухапшених у ноћној тмини, како Солжењицин објашњава у своме делу Гулаг).

 

 

Матушкиним пријатељима је било дозвољено да јој у затвор доносе скромне пакете.Међутим, након само месец дана, више нису прихватали пакете и само су кратко рекли:"Умрла је у болници". (Такви беспомоћни пацијенти су најчешће убијани.) Њено тело нијеиспоручено.После деветомесечне истраге, матушкин брат, који се пожртвовано бринуо о својој сестрии примао посетиоце, осуђен је на пет година затвора у сибирском концентрациономлогору.Нека би Господ упокојио ове дивне душе.

Света новомученице Маријо, моли Бога за нас!

[JESSY]

 

U današnje vreme čovekčesto oseća tugu, očajanje, tromost,
lenjost,čamotinju i sva ostala satanska stanja. Tuguje, plače,
melanholičan je, ne obraća pažnju na svoju porodicu, troši grdan novac
na psihoanalitičare i lekove. Sve ovo ljudi nazivaju nesigurnošću. Naša
religija veruje da su ovo iskušenja od nečastivog.

Bol je duševna sila koju je Bog usadio u nas, a čiji je cilj da
donese dobro,ljubav, radost, molitvu. Umesto ovog đavo uspeva da ovu
duhovnu silu odvoji od duhovne baterije naše duše i da je koristi na
zlo, što će reći da izaziva depresiju,da dušu dovodi do tromosti i
čamotinje. On muči čoveka, porobljava ga i čini da se on duševno
razboli.

 

http://www.byzantineblue.com/blog/?p=29#comment-695

[JESSY]

Tu postoji jedna tajna treba da pretvorite satansko dejstvo u dobro
dejstvo. To je težak posao i za njeg aje potrebna izvesna priprema. Ta
priprema jeste smirenje. Smirenjem privlačite blagodat Božiju.
Predajete se ljubavi Božjoj, bogosluženju, molitvi. Ali i kada činite
sve ovo ništa nećete postići ako niste stekli smirenje. Sva rđava
osećanja: nesigrnost, gubitak nade, razočarenje – koja teže da ovladaju
dušom, nestaju zahvaljujući smirenju. Ko nema smirenje, nego je sebičan,
ne dopušta da osporiš njegovu volju, da ga opomeneš ili posavetuješ.
Odmah se ražalosti, nervira, buntuje, reaguje žustro i prepušta se
depresiji.

[Ljubičasta]

Vrijednice jedna...stalno iznalazis neke nove izvore znanja i pomoci. 170fs799081

I u potpunosti dijelim misljenje da se depresija lijeci molitvom,smirenjem,postom i bogosluzenjem.A nekako mi se cini da je korijen depresije i ocajanja nasa gordost i sve dok sebi ne priznamo da smo slabi i nemocni da sami pobijedimo strahove koji nas bacaju u očaj i depresiju ne mozemo se izlijeciti.Nema nista ljepse nego poletiti u narucje Gospodu kada nam sve ostale ladje potonu. srcee

[JESSY]

Vrijednice jedna...stalno iznalazis neke nove izvore znanja i pomoci. 170fs799081

I u potpunosti dijelim misljenje da se depresija lijeci molitvom,smirenjem,postom i bogosluzenjem.A nekako mi se cini da je korijen depresije i ocajanja nasa gordost i sve dok sebi ne priznamo da smo slabi i nemocni da sami pobijedimo strahove koji nas bacaju u očaj i depresiju ne mozemo se izlijeciti.Nema nista ljepse nego poletiti u narucje Gospodu kada nam sve ostale ladje potonu. srcee

хвала Господу што ме мотивише.... bighugbighug

[JESSY]

Ovakvo stanje leči se blagodaću Božjom. Duša treba da se usmeri ka
blagodati Božjoj. Do isceljenja će dpći ako ona sa čežnjom zavoli Boga.
Mnogi koji su za našu Crkvu sveti pretvorili su depresiju u radost kroz
ljubav prema Hristu. U stvari oni su svu svoju duševnu silu, koju je
đavo hteo da satre u njima, predavali Bogu i tako je pretvorili u radost
i veselje. Molitva i bogoslužennje postepeno pretvaraju depresiju u
radost budući da blagodat Božija deluje na dušu. Ovde je potrebno da
imaš snage da dobiješ blagodat Božiju, koja će ti pomoći da se sjediniš
sa Bogom.

[JESSY]

Potrebna je veština. Kada se predaš Bogu i postaneš jedno sa njim,
zaboravićeš zlog duha koji te je vukao otpozadi pa će on prezren pobeći.
U nastavku što se više budeš posvećivao Duhu Božjem to ćeš manje
gledati za sobom pa nećeš nmi videti onog koji te vuče natrag. Kada te
privuče blagodat onda se sjedinjuješ sa Bogom. A kada se sjediniš sa
Bogom o predaš njemu onda sve drugo nestaje. Ti sve drugo zaboravljaš i
spasavaš se. Velika veština i umetnost ili velika tajna – kako se
izbaviti od depresije i svega negatvnog – sastoji se u tome da se predaš
ljubavi Božijoj.

[JESSY]

Depresivnom čoveku može da pomogne rad kao i interesovanje za život.
Bašta, bilje, cveće, drveće, priroda, šetnja u prirodi, pešačenje – sve
to pomaže čoveku da se aktivira i da se u njemu probude druga
interesovanja. Sve to utiče kao lek. Bavljenje umetnošću, muzikom ili
nečim drugim, takođe veoma dobro utiče. Ali ja poseban značaj pridajem
interesovanjem za Crkvu, za bogosluženje, za ozučavanje Svetog pisma.
Izučavajući reč Božiju, čovek se isceljuje a da to i ne primećuje.

[JESSY]

Ispričaću vam o jednoj devojci koja je došla ka meni ubogome. Patila je
od užasne depresije. Lekovi joj ništa nisu pomogli. Sve je zapustila – i
posao i kuću i sve svoje preokupacije. Ja sam joj rekao ono što znam .
Govorio sam joj o ljubavi Hristovoj koja osvaja dušu , jer je
blagodat Božija ispunjava i menja. Objašnjavao sam joj da je
demonska ona sila koja obuzima dušu i pretvara duševnu snagu u
depresiju, savlađuje je, muči i upropašćuje. Savetovao sam je da se
bavi raznim delatnostima, kao na primer, muzikom, koja joj se nekada
sviđala. Više sam joj međutim naglasio značaj obraćanja Hristu i
ljubavi prema Hristu. Jos sam joj rekao da u našoj Crkvi postoji
terapija ljubavlju prema Bogu i molitvom, ali ljubavlju i molitvom
koje su plod iskrene čežnje. To je tajna terapije. Tako to smatra naša
Crkva.

[JESSY]

DEPRESIJA JE ISTO ŠTO I ATEIZAM

 

Ako patiš zbog gubitka i štete, i ne pronalaziš mesto na kome bi odmorio
svoju zabrinutu glavu, vera tvoja će te zaštititi od mračnih pomisli i
briga, i neprekidno će ti govoriti da je sve što je izmaklo iz tvojih
ruku, palo u ruke tvoga Oca, Svedržitelja.

Vera te štiti u bolesti i od bolesti, u teškoćama i od teškoća, u tami i
od tame, u očajanju i od očajanja, u usamljenosti i od usamljenosti, u
smrti i od smrti. Vera te štiti i brani čak i od smrti. Zaista, čak i od
smrti, a ateisti ne znaju čak ni da postoji odbrana od smrti... Svaka
smrt je mrtva, a ateizam je živa smrt. Vera tvoja brani te i čuva od ove
žive smrti.

 

******

 

EVHARISTIJSKO UTVRĐENjE

 

Dogodilo se da jednoga dana nisam služio božanstvenu Evharistiju i
odjednom sam u sebi osetio da sam duhovno mrtav. Osetio sam odsustvo
milosti Božije i napredovanje grehovnih sila, te sam morao da povedem
veliku borbu protiv sve većih nasrtaja greha.

Sledećeg dana, Evharistija i pričešće Svetim Tajnama su obnovili moje
biće i imao sam osećaj da sam se prenuo iz sna. Slava Bogu! Ako ne budeš
jeo Telo Hristovo i pio Krv Njegovu, nećeš imati života u sebi.
Istinita je svaka reč Gospoda i Boga moga.

 

********

 

POHITAJ NA MESTO MOLITVE

 

Fizička slabost i težina, koje u dušu ulaze kroz lenjost i nemarnost,
odvraćaju nas od upražnjavanja uobičajenog pravila, pomračuju um i
dovode do malodušnosti. U srcu se, sve češće, javljaju strah i hulne
pomisli, i čovek se, budući iskušan demonom malodušnosti i očajanja,
plaši da stane na svoje uobičajeno mesto molitve, te se odaje lenjosti,
ili ponekad iskusi nasrtaj naročito besramnih pomisli o Tvorcu. Tako,
znajući uzrok takvog stanja, požuri na svoje uobičajeno mesto molitve, i
padajući pred Sveblagim Bogom, zavapi Mu svim srcem svojim, i, sa
suzama pokajanja, moli Ga da ti olakša ovo breme očajanja i zlih
pomisli. Ukoliko nastaviš da vapiš i neprekidno kucaš na vrata milosti
Božije, ubrzo ćeš ga se i osloboditi.

 

 

sveti Simeon Novi Bogoslov (+ 1022)

Podvižnička i teološka poglavlja

sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)

Lični dnevnik, 18. jun 1905

sveti Nikolaj Velimirović (+ 1956)

Vera svetih