Депресија се лечи редовним литургијама

[ivona]

Od svih neuroza,mislim da je depresija je pojava koja u nasem vremenu zauzima prvo mesto,i slazem se da je zaista treba dobro upoznati,na vreme markirati njene karakteristike kod licnosti i sprovesti adekvatnu terapiju,ovde je naveden duhovni,pravoslavni nacin tretiranja ovog stanja koliko vidim,pogledacu detaljnije kad vreme dozvoli,ali bih volela da razumem,da li na ovom topiku posmatramo neurozu kroz prizmu medicine  tj.psihijatrije ili kao vrstu patologije duhovnog stanja vernika?ta dva pristupa umeju itekako da se razlikuju,jer pravoslavni pristup dusevnim bolestima zauzima egzistencijalno 180 stepeni razlicit stav prema bivstvovanju u odnosu na ono sto kaze savremena psihijatrija ,ako izuzmemo pomirljive  stavove i misljenje pojedinih strucnjaka u ovoj bolesti,kao sto je nas Prof.Jerotic.

[JESSY]

evo, da se malo podsetimo i temа kojе vec postojе na temu depresije.....

 

https://www.pouke.org/forum/topic/1977-depresija/

 

https://www.pouke.org/forum/topic/23957-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2/

 

https://www.pouke.org/forum/topic/28357-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0/

[JESSY]

Гост духовне трибине суботом у Парохијском дому храма св. Александра Невског у, била је и Ана Покержник, дипломирани психолог и психотерапеут. Она је говорила на тему "Депресија, савремена болест човечанства", а скуп је благословио и гошћу представио и најавио старешина храма, протојереј-ставрофор Вајо Јовић.

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/03/13.03.14.zbor_1.3.14._ana_pokerznik_depresija_savremena_bolest_covecanstva._pravoslavna_terapija_i_psihoterapija_tribina_u_nevskom_64kbps.mp3

[Дејан]

[Млађони]

Odlichan video, pogledao, super je.  :good2:

[JESSY]

Шта је депресија?

Свети Јован Касијан

Додао садржај:: Пријатељ Божији03.06.2014

 

Наша главна борба се води против демона туге, који помрачује способност душе за духовно созерцање и удаљава је од сваке добродетељи. Када овај зли демон овлада душом и потпуно је помрачи, одвраћа нас од ватрене молитве, душекорисног и истрајног читања свештених књига, благости и саосећања са ближњим. Тада осећамо оно што се у данашње време назива депресија.

Он улива сваку врсту мржње према обавезним делима послушања, чак и према самом монаштву. Лишавајући душу сваког здравог расуђивања, раслабивши њену истрајност и постојаност, чини је безосећајном и парализованом, свезаном и окованом очајничким мислима.

Уколико нам је циљ да водимо духовну борбу и да, уз Божију помоћ, поразимо демоне зла, требало би да на сваки начин чувамо срце од демона чамотиње. Као што мољац нагриза одећу, а црв дрво, тако и туга изједа човекову душу. Она човеку помаже да избегне сваки користан сусрет, да прихвати савет од истинских пријатеља и спречава човека да љубазно и мирно говори. Обузимајући васцелу душу, туга је испуњава горчином и немарношћу.

Затим јој демон туге предлаже да би требало да се одвоји од осталих људи, јер су они узрок њене узнемирености. Он не допушта души да схвати да њена болест не долази споља, већ лежи унутра, скривена, и пројављује се само онда када искушења нападају душу због њених аскетских трудова.

Човека повређују само узроци страсти које леже у њему самом. Из тог разлога Бог, Творац и Лекар наших душа, Који једини познаје све наше душевне ране, не говори нам да напустимо друштво ближњих, већ нам казује да у себи искоренимо узроке зла и признамо да се душевно здравље не постиже одвајањем од ближњих, већ властитим аскетским подвигом у друштву светих људи.

Напуштајући ближње из неког, наизглед корисног разлога, ми не искорењујемо мотиве чамотиње, већ их само замењујемо неким другим. То значи да ће се болест, која је скривена у нама, поново пројавити у неком другом облику и у другим приликама. Дакле, јасно је да се васцела борба води против сопствених страсти. Када се уз помоћ и благодат Божију, оне искорене из срца, убрзо ћемо бити спремни да живимо не само са другим људима, већ и са дивљим зверима. Трпељиви Јов то потврђује речима: и звијерје ће пољско бити у миру с тобом (Јов. 5, 23).

Међутим, најпре се морамо изборити са демоном туге који душу доводи до очајања. Просто га морамо ишчупати из свога срца. Управо демон туге није Каину допустио да се покаје после братоубиства, ни Јуди после издајства свога Учитеља. Туга за нас може бити корисна само уколико доноси покајање због сопствених грехова, праћено уздањем у Бога. Зато блажени апостол и каже:

Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје (2. Кор. 7, 10).

rnОва “жалост која је по Богу” је помешана са радошћу, јер храни душу надом, проистеклом из покајања. То значи да нас она чини послушним, брзим на свако добро дело, приступачним, скрушеним, благим, уздржљивим и трпељивим у свакој муци или потресу који Бог допушта на нас.

Поседовање оваквих квалитета показује да човек носи у себи плодове Духа Светога: љубав, радост, мир, дуготрпљење, доброту, веру, уздржање (Гал. 5,22). Насупрот томе, тугом, која није по Богу, спознајемо само плодове злог духа: равнодушност, нетрпељивост, гнев, мржњу, свадљивост, очајање, лењост у молитви. Стога, треба се клонити овог облика туге, исто као и блуда, среброљубља, гнева и осталих страсти. Оне се могу исцелити молитвом, уздањем у Бога, богомислијем и животом са благочестивим људима.

[JESSY]

Depresija je kombinacija misli. Čovek kombinuje jedno, drugo, treće i eto. Razmišlja, biće to, biće ovo, a u stvari ništa od toga ne bude. Samo komplikuje, pokvari raspoloženje sebi, neko drugi mu je sad kriv što je on neraspoložen. Naišao je neko i pokvario mu raspoloženje.

Nije taj drugi pokvario tvoje raspoloženje, već ti sam. Svako nosi svoje breme. Odeš kod svog najrođenijeg, bližnjeg, ali nešto si neraspoložen, ništa ti ne ide i to tvoje neraspoloženje donosiš kod kuće, kod tvojih najbližih i pokvariš im raspoloženje. Prenosiš na tvoje rođene, a posle ti je neko drugi kriv.

Sam si kriv, sam si pokvario raspoloženje i sebi i svima oko tebe.

Ti si takav, tvoje misli zrače kroz tebe, ide mislena sila, svi prihvataju to što ti nosiš, zato kažu ljudi, pa bolje da mi nije ušao u kuću, donese mi žar i zapali mi kuću. Nikad raspoložen, nikad miran.

Kako da zaustavimo misli koje ne valjaju? Jednostavnom promenom u dobre i prijatne misli! Bolje da pevušimo u sebi nego da kukamo. Pevaj. Onaj ko peva zlo ne misli, narod kaže

[JESSY]

НОВОМУЧЕНИЦА МАРИЈА ГАЧИНСКА
исцелитељка од депресије
празнује се 26. јануара (+ 1930)

 

 

 

Мученица Марија Гачинска (рођена као Лидија Лелианова) рођена је у Санкт Петербургу 1874 године. У шеснаестој години као девојка оболела је од тешке болести - Паркинсонове болести, која је била последица прележаног енцефалитиса. На дипломском испиту у женској школи коју је похадјала и завршила, Лидија је доведена у инвалидским колицима.

Нису јој помогли многи третмани којима је била подвргнута, укључујуц́и и одласке у иностранство. Болест је наставила да неуморно узима девојци телесно здравље: почела су да јој се суше руке и ноге, а цело тело је почело да се скупља у величини. Према савременицима тог доба није било третмана који би јој помогао. Она је прво престала да осећа ноге и увек је морала да лежи, јер није могла да седи због константних и страховитих болова у свим ткивима. Постепено су јој се и руке парализовале и цело тело је почело да се суши. Само глава и лице су остали без промена. Лице јој је било благообразно и светло.

У том што је болест будуће мати Марије наставила да се развија по необичном обрасцу видимо дејство и ефекте Божанског Провиђења. Озбиљна болест није добила обрасце који су обично неизбежни и која кроз телесне повреде такође доводе и до уништења личности.

Као што је наведено од стране писаца првих житија и биографија многих мученика и исповедника руских, укључујуц́и мати Марију, тако и свештеник Михаиљ Пољски наводи: „доживевши пуну физичку инвалидност, (мати Марија) не само да није ментално деградирала, већ се прилично неуобичајено код таквих пацијената појавила чудна особина личности и карактера: она је постала веома кротка, понизна, покорна, скромна, концентрисана у себи, продубљена у сталној молитви, без најмање жалости за своје тешко стање".

Године 1913 породица се преселила са Лидијом у место Гачин. Овде се Лидија 1922 године по благослову Свештеномученика Венијамина Петроградског замонашила са именом Марија. Због подвиг непрекидне молитве, трпљење туге и духовне помоц́и болеснима и страдалницима коју је пружала у месту Гачину, названа је Мати Марија Гачинска.

Равно десет година је служила по Божјем благослову људима мати Марија Гачинска. Прикована за кревет, она је на десетине људи примала и молила се за њих, међу којима су били сељаци, занатлије, свештеници, чак и епископи. Њена слава и светост која ју је окруживала током живота, проширила се далеко изван Гачина и Петрограда.

 

Мученицу Марију је Господ благословио даром љубави, увида и чуда. У истражном предмету из 1932 године комунистичке руске полиције о мати Марији, из извештаја полиције која је водила поступке против свештеника и монаха, постоји много доказа о овим даровима благодати. А они полицијски истражитељи који су скупљали фабриковане оптужбе и стварне догађаје против руских свештеника и монаха, тако и против Мати Марије Гачинске, у ствари су и не знајуц́и, писали материјал за житије светитељке...

На крају живота физичко стања мати Марије Гачински је било тако лоше да је сваки додир изазивао неподношљив бол. Упркос томе, и даље је пружала помоћ свима који су јој долазили, узносећи молитве Господу за њих и дајући им духовне савете.

19 фебруара 1930 године Мати Марија Гачински и њена сестра су ухапшене током кампање „Конфискација монаха и монахиња", која се десила широм руске земље. Мајка Марија Гачински је оптужена стандардном оптужбом за руске вернике, укључујуц́и проповедање Јеванђеља. Руски комунисти и чекисти су били сурови према непомичној монахињи. Према изјавама савременика, њу су при хапшењу вукли са другог спрата куц́е за руке двојиаца чекиста, игноришуц́и њене крике бола а затим је убачена у камион и одведена у Петроград.

Мученица је остављена у болничким заточеничким куц́ама где је умрла 17. априла 1930 године, када је вец́ била осуђен да три године проведе у егзилу. Тело мученице је покопано по тадашњем закону без публицитета и присуства верујућих људи.

Одмах после страдања Мајке Марије, њена гробница у близини капеле Блажене Ксеније Петроградске постало је место ходочашц́а за вернике. На њеном гробу је било комеморација, молебана, узимала се земља са гроба ...

Године 1981 године мати Марија Гачинска је канонизована и прослављена као светитељка и нашла се у светом дому нових руских мученика и исповедника Руске православне цркве у иностранству. Тек је 25 година касније,  17. јула , 2006 године Мати Марија Гачинска канонизована и прослављена као светитељка и у Русији, код куц́е.

Мошти Свете Марије Гачинске су 26 марта 2007 године са Смоленског гробља у Петровграду свечано пренете у Гачинско Павловску цркву, где сада почивају у лепоти кивота и доступне су за поштовање од стране верних, који од ње траже утеху у жалости и болести, и плачу са вером и љубављу призивајући њену помоћ:

 

http://www.svetigora.com/node/14537

[JESSY]

[звончица]

Mislis da je kod mene depresija? Jednostavno kada zagrlim Mariju,osecam da u mom srcu nema mesta za drugu bebu.Sto vreme vise prolazi sve je teze.Istina je da imamo dosta problema,finansijskih,stambenig i td. koji svakako uticu da malo odlazem trudnocu,ali je sustina da NE ZELIM

Дефинитивно имаш проблем! Јер то патолошко везивање за дете касније може да нашкоди и теби и њој. Види, поразговарај с неким, свештеником, доктором...

[звончица]

Ово сам пре 2-3 седмице прочитала на ФБ и ухватила се тога, као пијан плота. Јако ми је помогло, јер сам тада била баш у тешком стању!

[Ljubičasta]

Kad se nadjem u nekom melanholicnom,da ne kazem depresivnom,stanju ponavljam:

Care Nebeski, Utjesitelju,Duse istine,koji su svuda i sve ispunjavas.

Dodji i useli se u nas i spasi Blagi duse nase.

Sveti Boze,sveti Krepki,sveti Besmrtni pomiluj me.3X

AMIN

[JESSY]

DEPRESIJA JE ISTO ŠTO I ATEIZAM

Ako patiš zbog gubitka i štete, i ne pronalaziš mesto na kome bi odmorio svoju zabrinutu glavu, vera tvoja će te zaštititi od mračnih pomisli i briga, i neprekidno će ti govoriti da je sve što je izmaklo iz tvojih ruku, palo u ruke tvoga Oca, Svedržitelja.
Vera te štiti u bolesti i od bolesti, u teškoćama i od teškoća, u tami i od tame, u očajanju i od očajanja, u usamljenosti i od usamljenosti, u smrti i od smrti. Vera te štiti i brani čak i od smrti. Zaista, čak i od smrti, a ateisti ne znaju čak ni da postoji odbrana od smrti... Svaka smrt je mrtva, a ateizam je živa smrt. Vera tvoja brani te i čuva od ove žive smrti.
 

sveti Nikolaj Velimirović

[aliluja]

Mislim da živimo u veoma depresivnom društvu. Za mene je depresija jedan od vodećih znakova nedostatka vere. Posledica neispunjenih očekivanja... gde se dosta energije utroši u bezizlaznim razmišljanjima. Tu nastaje iznemoglost duha koji postaje lak plen lošim energijama. Tu se depresiji otvara siguran put uniniju... Za mene je to depresija duha. Kao jedini izlaz iz ove situacije je molitva kojom jačamo svoj duh. Jak duh će iz svake situacije...ma kakva ona bila... uz veru u Hristu... naći izlaz i savladati je.

[JESSY]

nemam depresiju.

ali ima ona tebe....