Задушнице - молитвено сећање на наше упокојене...

[JESSY]

сутра су Задушнице.....

 

 

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.

14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.

 

 

                                                                              

[JESSY]

Sutra su Velike zadušnice

Autor: mondo.rs

Pravoslavni vernici u Srbiji u subotu obeležavaju Velike ili Vaskršnje zadušnice, praznik sećanja na sve umrle, kada se tradicionalno posećuju groblja i pale sveće na grobovima najbližih i u hramovima, posle liturgija.

 

 

 

Crkva se svake subote, a naročito II, III i IV subote Vaskršnjeg posta moli za upokojene i seća se svih upokojenih Hrišćana, otaca i braće naše. Međutim, pored ovih redovnih subotnjih molitvenih dana, Crkva je odredila posebne dane u toku Crkvene godine, koji se nazivaju zadušnice. One uvek padaju u subotu.

Ove zimske zadušnice, koje su još poznate i pod nazivima mesopusne, pokladne, velike, su uvek u subotu pred Mesne poklade u mesopusnoj nedelji, pred početak Vaskršnjeg posta. Skoro uvek padaju u mesec februar, pa se zovu i februarske.

Četiri zadušne subote

Nazvane po praznicima kojima prethode, u godini postoje četiri zadušne subote: današnje se zovu Zimske ili zadušnice u mesopusnu subotu, jer prethode pocetku Velikog ili Časnog posta. Osim njih, postoje još Miholjske zadušnice – u subotu pred Miholjdan (uvek je 12. oktobra po novom kalendaru), Mitrovske zadušnice – u subotu pred Mitrovdan (uvek je 8. novembra), kao i Duhovske ili Trojične zadušnice, u subotu pred Duhove (promenljivog su datuma jer zavise od datuma Vaskrsa, a on je pokretni praznik)

Spominju se već u tipiku Velike carigradske crkve u ΙΧ-Χ veka. Iz kanona ovoga dana kojim su obuhvaćeni svi ljudi cele vaseljene i razni vidovi upokojenja, vidi se da se Crkva moli za: "umrle u gradovima, pustinjama, na zemlji i na svakom mestu; za careve, sveštenike, arhijereje, braću, drugove, srodnike, za sve rodove, staro, mlado, decu, sisančad."

Kanon dalje nabraja razne vrste smrti i moli se za one: "što grob pokri, što voda pokri, rat pokosi, zemljotres obuhvati, ubice ubiše, oganj spali; koji umreše u moru, na zemlji, u rekama, izvorima i jezerima, od zverova, ptica, zmija, u pustim mestima; koji umreše od žalosti ili radosti naprasno, koje ubi mač i konj, grad, sneg, ili zemlja zasu; koje ubiše čarobni napici, otrov; koji padoše s visine, drveta ili poginuše od železa ili kamena; od groma, u pukotinama zemlje, od mora, od otrovnog ujeda, konjskog gaženja, davljenja ili vešanja".

Zadušnice su dan posvećen upokojenim, pa prema tome, treba otići na službu u crkvu, obići grobove, preliti ih vinom, urediti i okititi cvećem i upaliti sveće.

Uobičajeno je da se na zadušnice drži Liturgija, na kojoj sveštenik preliva vinom donešeno žito (koljivo), a posle službe se odlazi na groblja, gde se pale sveće, a sveštenici obilaze i kade grobove.

Oni koji nisu u mogućnosti da odu na groblja zbog udaljenosti, treba da odu do najbližeg hrama, i da tu obave pomen za svoje upokojene.

Pošto je to dan kada se posebno obraća pažnja na delenje milostinje, obavezno se svakom prosijaku koga sretnemo, udeli milostinja i da deo hrane koju smo poneli sa sobom.

[Данче*]

Молитва за упокоjене

Беседа на Светој Литургији у суботу за Задушнице у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог
"А он рече: Пазите да вac не преваре јер многи ће доћи у име моје говорећи: Ја сам, и: време се приближило. Немојте дакле ићи за њима, А кад чујете за ратове и немире, немојте се уплашити: јер cвe то најпре треба да буде, али није одмах крај. Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство; И земљотреси велики биће по местима, и биће глади и помори, и страхоте и знаци велики биће с неба".
(Лука 21, 8-11; Зач. 105)
"Заиста, заиста вам кажем: Кo моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни. и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот, Заиста, заиста вам кажем,, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути Глас Сина Божијег, и чувши Га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину уа има живот у себи: И даде му власт u да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе јер долази час у који ће cвu који су у гробовима чути Глас Сина Божијег, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда".
(Јован 5,24-30; 3ач. 16)

    
Данас у недељу Месопусну врши света Црква парастос свима упокојенима од века: оцима, браћи и сестрама нашим.
Ми смо у Христу једно, једна Црква којој је глава Христос, а ми смо сви мистички тело Цркве, тело Христово. У Цркву Христову спада и Господ као глава те Цркве, Света Богородица и сви свети Мученици и остали Свети у Цркви торжествујућој, а такође и ми живи који смо још у Цркви војинствујућој. У ту Цркву спадају, кажем, и сви упокојени у Господу. И наша је дужност, ако можемо рећи за љубав да она има дужност, да се сећамо својих упокојених јер смо заједница, остајемо то и по смрти њиховој и нашој кад дође, заједница остаје са Богом и њиховим и нашим, и са свима светима и са свима нашим упокојенима.
Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ђе тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божијег да би чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога, да примите Царство које вам је спремљено од постања света" (Мт. 25, 34). То да буде и данашња наша опомена и данашњи наш савет и себи и свима.
Нека се Господ сети упокојених слугу Својих који су у вери и животу по вери и отишли са овога света и помогне и нама и да имамо у виду тај час изласка пред Њега, Судију Праведнога, да живимо и сада са том вером, животом по тој вери светој православној. Бог вас благословио!

Патриjарх Српски Павле

05 / 03 / 2016
Православие.Ru.

[JESSY]

ЗАДУШНИЦЕ У СУБОТУ МЕСОПУСНУ

Манастир Ваведење

 

Богослужење овог дана формирано је у 9-10. веку. У 12. веку служба мртвима у суботу месопусну налази се у свим типицима и богослужбеним књигама. Из службе овог дана видљиво је да се Црква моли за све оне који су побожно живели и умрли са вером у Христа и у нади на Васкрсење. Црква се моли за покојнике целе васељене. Црква се моли за оне умрле у градовима, у селима, у пустињама, на било ком месту земље, у води, од мача, ножа, огња, насилне смрти, природне смрти, од отрова, од зверова, од грома, који су умрли од дављења, или вешања. Моли се за цареве, свештенике, архијереје, монахе, браћу, другове. За све оне које земља или вода покри, рат покоси, земљотрес обухвати, убице убише, итд. Посебно се моли за оне који су умрли изненада без црквене молитве, без погреба.

Ове су задушнице васељенског карактера, што значи помени се врше код свих православних хришћана. Разлог за ове задушнице јесте у чињеници да се одмах сутрадан у Недељу месопусну, слави Други Христов долазак, ради суђења, зато се Црква ове суботе моли да им се Праведни Судија смилује и да их постави са десне стране – међу праведнике и да их удостоји Небеског царства.

* * *

јереј Срећко Зечевић,

Преузето са: Епархија Шумадијска

[JESSY]

Duhovske ili letnje zadušnice uvek se praznuju u subotu uoči praznika Svete Trojice.

Pravoslavni hrišćani zadušnice posvećuju svojim preminulim precima, a na taj dan, prema tradicionalnom običaju, obilaze grobove, pale sveće i služe pomen.

Vernici na zadušnice upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oprost grehova koje su počinili tokom života.

U Crkvi se na zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova iz Četvrtog veka: “Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih”.

 

http://www.opanak.rs/duhovske-ili-letnje-zadusnice-ove-obicaje-treba-da-ispostujete/

[JESSY]

   

 

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. 
Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. 

[JESSY]

Читање из Књиге пророка Данила (12.2-3) 
И многи који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на Живот Вечни, а други на срамоту и прекор вечни. А разумни ће сјати као светлост небесна, који многе приведоше праведности, сјаће као звезде, вазда и довека. 
Читање из прве Посланице светог апостола Павла Солуњанима (4.13-17) 
Браћо, не желим да вам остане непознато шта је са онима што су уснули, да не би сте туговали као они који немају наде. Јер, ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу, довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом, да ми, који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули, јер ће Сам Господ са заповешћу, гласом Архангела и са трубом Божијом сићи са Неба. И прво ће васкрснути умрли у Христу. А потом ми живи, који останемо, бићемо заједно с њима вазнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда са Господом бити. Тако тешите један другога овим речима! 

[JESSY]

Читање из Светог Еванђеља по Јовану (5.24-30) 
Рече Господ Јудејцима који му дођоше: Заиста, заиста вам кажем: Ко Моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има Живот Вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га, оживеће. Јер као што Отац има живот у Себи, тако даде и Сину да има живот у Себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не Могу ништа чинити Сам од Себе; Како чујем онако судим, и суд је Мој праведан; јер не тражим вољу своју, него вољу Оца који Ме је послао. 

[JESSY]

• SUTRA SU MIHOLJSKE ZADUŠNICE: Zapalite sveću za pokoj duše

 

 

OBIĐITE GROBOVE BLIŽNJIH

SUTRA SU MIHOLJSKE ZADUŠNICE: Zapalite sveću za pokoj duše 

BEOGRAD - Sutra su Miholjske zadušnice. One uvek padaju u subotu uoči praznika Miholjdana, koji se obeležava 12. oktobra po novom kalendaru.

 

U spomen na subotu posle Raspeća i Hristov silazak u ad, crkva je četiri subote u godini posebno namenila molitvama za duše umrlih.

Uoči mesnih poklada, pred Vaskršnji (Časni) post su velike ili zimske Zadušnice. Pred Svetu Trojicu, pedeseti dan po Vaskrsu su letnje ili Duhovske, dok su uoči Miholjdana (12. oktobra) Miholjske Zadušnice.

Foto: Marina Lopičić

Pred praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju - Mitrovdan (8. novembra) su Mitrovske ili jesenje Zadušnice. Takođe, poseban dan kada treba posetiti grobove svojih najmilijih Crkva je odredila i Pobusani ponedeljak, osmi dan od Vaskrsa.

Prema narodnim običajima, tog dana se uređuju grobovi, a na humkama se ostavljaju crvena jaja, kao simbol vaskrsenja i večnog života. Na Zadušnice se odlazi na groblje, pale se sveće, obavlja se parastos ili pomen, osveštava se žito i uređuje grob.

Foto: Marina Lopičić

Srbi imaju mnoštvo običaja kada je reč o ovom danu, a jedan od njih je da odmah ujutru izađu na groblje, na grob donesu žito i vino i upale sveće za pokoj duše umrle osobe. Narod veruje da sveće koje se pale za sve bližnje koji su preminuli predstavljaju simbol svetlosti Hristove kojom obasjava dušu svakog od njih.

Neki običaji i nemaju prevelike veze s pravoslavljem poput nošenja tona hrane na groblje.

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/sutra-su-miholjske-zadusnice-zapalite-svecu-za-pokoj-duse-ali-ovo-nemojte-raditi-na-groblju-clanak-2479753

[JESSY]

Задушнице су дан посвећен молитвама за покој душа наших преминулих сродника. У Цркви се увијек молимо како за живе тако и за оне који су се упокојили, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих, сви су у Њему живи и они који су у овом свијету и они који су већ у наручју Божијем.

У току године више пута свенародно обављамо задушнице, а сваке суботе, поред осталих служби, служи се и служба за упокојене. Али није само субота дан посвећен молитвама за покојне, јер се у Цркви увијек молимо како за живе, тако и за упокојене. То је потпуно у сагласности са нашом вјером и са Јеванђељем, јер Господ наш Исус Христос је разапет на Велики петак, а на Велику суботу је почивао у гробу, и та субота је основа сваке суботе. У дан недјељни Господ је васкрсао и однио побједу над смрћу, даровавши свима нама нови живот, нову заједницу, ново заједништво са Богом и једних са другима. Православни хришћани, ако су у прилици, сваке суботе треба да дођу у цркву, запале свијећу и у молитвама се сјете својих покојних сродника.

Веома је важно да се заједно помолимо Богу за све, да освештамо жито у спомен на оне који су преминули у благочестивој вјери православној. Важно је за оне који су отишли од нас. Њима су потребне наше молитве, а такође, њихове молитве су потребне нама. Треба да знамо да се и они моле пред лицем Божијим. Они су добили слободу да се моле Господу, а ми се надамо да ће за све оне који су крштени, који су са вјером живјели, који су живјели у страху Божијем, Господ наћи мјеста у Царству небеском. Њих неће бити мали број, већ много више од оних 365 имена које читамо за сваки дан у календару, али нам све то још није откривено.

Гледано из божанске перспективе, они који су у наручју Божијем имају прави живот, а то су светитељи Божији, и према њима ми смо у смрти, а они су у животу. Од оних који су отишли из овог свијета у нови свијет ми не знамо колико их је светих, јер је Господ само поједине пројавио као светитеље још овдје у историји, али, у Царству небеском ће бити много више оних који ће се показати као свети, праведни и који су задобили живот вјечни, задобили близину Божију.

Митровданске задушнице послије оних прољећних, задушница пред Васкршњи пост, имају највећи значај. Код нас се и на Видовдан врше посебни помени за наше претке, као и на михољске задушнице, и то је нешто што постоји само код српског народа. Митровданске и прољећне задушнице су свеопште, а не треба, свакако, да заборавимо ни оне које се у свим црквама врше у суботу уочи Тројичиндана. То је устројство које важи за све Цркве Православне, али знамо, да свака помјесна Црква има и нешто своје што није обавезујуће за остале Цркве, него чини једно богатство у тим различитостима. То су разлике које доприносе јединству, а не раздвајају, него нам је драго кад код других – наше браће православних хришћана са којима смо у јединству вјере, љубави и евхаристијског заједништва – видимо нешто посебно, као што многе задивљује наша крсна слава.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије

http://www.mitropolija.com/zadusnice-molitveno-secanje-na-pokojne-srodnike/

 

[JESSY]

Danas su Mitrovske zadušnice

Autor: MONDO/Srna

Pravoslavni hrišćani obeležiće danas Mitrovske zadušnice, koje padaju uoči praznika Svetog velikomučenika Dimitrija.

05.11.2016. | 00:010

 

[JESSY]

"Ако Господ не жели да нас помиње пред престолом Божијим, то значи да смо предати забораву. Ето зашто, кад пратимо наше уснуле, за њих просимо вјечнују памјат (вечни помен) код Бога. То не значи да ми нећемо заборављати наше умрле, него да од Господа просимо да их Он никад не заборави. Они које Господ вечно помиње – они су вечно са Богом".

 

 Епископ Амвросије

[JESSY]

"За мртвима не треба туговати, него се треба борити за своје најрођеније да им Господ додели анђеоско насеље. То се тражи. А тугом се ништа не постиже. Себи се здравље ремети, и својом тугом душама ремети мир који су оне добиле од Господа. Зато треба да будемо молитвени, да се молимо за своје рођене. /.../ Ми се овде припремамо за вечни живот. Треба да будемо благодарни, захвални Богу за оне које Господ узима Себи. Ако се нису на време покајали, ми треба да се молимо од срца Господу, да им опрости грехе јер нема греха неопростивог, осим греха непокајања. За оне ближње који се нису покајали, морамо да чинимо добра дела за спомен и за њихов покој, јер то се прима пред Богом. /.../ Највише што можемо да учинимо за наше миле и драге који су Богу отишли је – да се молимо Богу за покој њихових душа и да, тамо где има свакодневна Света Литургија, дамо њихова имена, и да молимо свештенике да се моле з покој њихових душа. Свакодневна Литургија се служи у манастирима".

 Старац Тадеј

 

[JESSY]

Sutra su Duhovske zadušnice

 

 

Sutra je Praznik Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene, sećanje na ozakonitelja Hrišćanstva Milanskim ediktom 313. godine i Njegovu Majku, koja je pronašla Časni Krst i podigla 18 manastira u Svetoj Zemlji. Sutra su i Duhovske Zadušnice, dan molitvenog sećanja na preminule pretke i prijatelje.

U svim srpskim crkvama i manastirima služe se Zaupokojene Liturgije na kojima se služe pomeni i osveštava žito.

U nastavku se obilaze grobovi a Crkva poziva na molitvu, iznošenje žita i cveća, dok hranu i voće treba, za sećanje na pretke, treba darivati siromašnima i deci.

[JESSY]

Sutra su MIHOLJSKE ZADUŠNICE