Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Баба]

Прочитао сам писмо брата Владе (искрено, прочитао сам колико сам могао јер је јако опширно). Искрено сматрам да није добро да своја писанија објављује на антицкрвеним сајтовима јер то озбиљно умањује кредибилитет онога о чему пише. Будући да се Влада позива на један од мојих одговора на овом форуму надам се да ће се лично укључити у дискусију на страницама ЖРУ форума. Ја из принципа не бих да одоговарам на отворена писма и текстове који се објављују на секташким сајтовима.

 

Заиста предугачак текст...

Приде већина ставова су политикантски, можда не Владиних колико оних на које се позива...

[Тања1]

Прочитао сам писмо брата Владе (искрено, прочитао сам колико сам могао јер је јако опширно). Искрено сматрам да није добро да своја писанија објављује на антицкрвеним сајтовима јер то озбиљно умањује кредибилитет онога о чему пише. Будући да се Влада позива на један од мојих одговора на овом форуму надам се да ће се лично укључити у дискусију на страницама ЖРУ форума. Ја из принципа не бих да одоговарам на отворена писма и текстове који се објављују на секташким сајтовима.

 

Помаже Бог оче Саво!

 

Текст господина Владимира Димитријевића објављен је на сајту СРБски ФБРепортер. Да ли су ФБР аутори који пишу за овај сајт "секташи" ? Опростите што рекох да немам више питања, ето, десило се. Хвала.

[Дејан]

Oče Savo, da li imate informaciju, da li ima ,a ako ima ,u kom procentu su zastupljeni monasi ,oko bivseg episkopa Artemija , koji su svoj put do monastva poceli u rehabilitacionom centru Crna Reka?

Послато користећи Тапаток 2

[Guest - . . .-]

@@Марко Илић,

 

Za pocetak si mogao za avatar da postavis normalnu sliku a ne gde si polugo.

 

Naravno da nisi nista razumeo, ni Svetog Avvu Justina ni Svetog NIkolaja. Ko zna sta si citao i od koga si citao...

 

Dosao si na jedan pravoslavan sajt i potrebno je da se ponasas kako to dolikuje, u suprotnom ces biti banovan sa Pouke.org

[МилошБГ]

@@Марко Илић,

 

Za pocetak si mogao za avatar da postavis normalnu sliku a ne gde si polugo.

 

 

Ne znam coveka/decka niti sam imao prilike da komuniciram sa njim,ali ocigledno da je fotografija plivanja za bogojavljenski krst. Tako da to spocitavati,jeste bezveze.

[мирођија]

Ne znam coveka/decka niti sam imao prilike da komuniciram sa njim,ali ocigledno da je fotografija plivanja za bogojavljenski krst. Tako da to spocitavati,jeste bezveze.

 

Човек је очито криво насвешћен.

Зато се помолимо да му Господ подари срце чисто и дух прав обнови у њему.

[Архимандрит Сава Јањић]

Помаже Бог оче Саво!

 

Текст господина Владимира Димитријевића објављен је на сајту СРБски ФБРепортер. Да ли су ФБР аутори који пишу за овај сајт "секташи" ? Опростите што рекох да немам више питања, ето, десило се. Хвала.

 

Отворено писмо Владимира Димитријевића појавило се јуче 30. октобра и то готово истовремено на следећим сајтовима: Борба за веру (где се његови текстови најчешће и објављују), Срби на окуп, Србски ФБрепортер, а пренели су га одмах и Артемијевци на својим сајтовима. Сви ови сајтови, не улазећи у друге теме о којима пишу, када говоре о Цркви и црквеном животу отворено подривају ауторитет СПЦ, њених архијереја, црквеног поретка и подржавају секту рашчињеног Артемија Радосављевића. Зато сам предложио да брат Влада када има нешто да напише, слободно пошаље лично ономе коме је намењено или да барем објави свој текст на неком од сајтова који делују у оквиру црквеног поретка и доприносе духовној изградњи нашег верног народа. Проблем са секташким сајтовима јесте да се бескрајно много времена и простора троши на пљување и блаћење појединих личности, разне приче о заверама, а све уз иронију, горчину и немир који невиђено смарају нормалног читаоца.

С друге стране, конструктиван дијалог у Цркви је увек био значајан јер има за циљ да унапреди црквени живот и мислим да је овај форум сасвим добар за такву размену мишљења.

[Тања1]

Отворено писмо Владимира Димитријевића појавило се јуче 30. октобра и то готово истовремено на следећим сајтовима: Борба за веру (где се његови текстови најчешће и објављују), Срби на окуп, Србски ФБрепортер, а пренели су га одмах и Артемијевци на својим сајтовима. Сви ови сајтови, не улазећи у друге теме о којима пишу, када говоре о Цркви и црквеном животу отворено подривају ауторитет СПЦ, њених архијереја, црквеног поретка и подржавају секту рашчињеног Артемија Радосављевића. Зато сам предложио да брат Влада када има нешто да напише, слободно пошаље лично ономе коме је намењено или да барем објави свој текст на неком од сајтова који делују у оквиру црквеног поретка и доприносе духовној изградњи нашег верног народа. Проблем са секташким сајтовима јесте да се бескрајно много времена и простора троши на пљување и блаћење појединих личности, разне приче о заверама, а све уз иронију, горчину и немир који невиђено смарају нормалног читаоца.

С друге стране, конструктиван дијалог у Цркви је увек био значајан јер има за циљ да унапреди црквени живот и мислим да је овај форум сасвим добар за такву размену мишљења.

 

Помаже Бог оче,

Дали сте ми коректан одговор. Хвала вам. Ево ја ћу рећи моје мишљење не стајући ни на једну страну.

Медије овде често зовемо четвртом силом државе.  Овде се ради о томе да медији пазе на оно што политичари и остали који имају власт раде и на тај начин их држе за уши. Дакле, медији имају велики утицај на оно што  што сазнамо шта се дешава у друштву. Медији одређују проток вести и оно што прочитамо на сајтовима за информисање и видимо на телевизији. Сви сајтови за информисање сортирају вести  о свим догађајима који се дешавају и одлучи се шта је најважније. Медији имају одговорност у односу на приоритет прича које објаве, тако да један сајт који објави писмо господина Владимира Димитријевића такође одражава промене у друштву или Цркви, посебно када нас обавештавају (јавност) о одлукама у политичком систему и као што је случај са писмом Вама, на Косову и Метохији. То значи ФБР има одређену  моћ. Јер је то медиј који је одлучио на шта да обратимо пажњу,  они имају посебну одговорност што је писмо Вама објављено на њиховом сајту довело до дебате и мог питања овде, јер сам писмо упућено Вама прочитала на том сајту а не на сајту Борба за веру. Администратор ми је у приватној поруци одговорио да је моје питање на ивици спам-провокације. Колико сам разумела тврди да је извор са сајта Борба за веру и да је сајт секташки. Ја сам  сајт Борба за веру пронашла управо захваљујући писму обраћања Вама на ФБР, истражујући оригиналан извор, и разумела да је ФБР био у потрази за добром причом, и да се такмичи да подели најбоље: најбоље слике, најоштрије цитате и најдраматичнији угао. Међутим, након вашег одговара члану форума нашла сам на ФБР један текст  овде  се може прочитати текст једног  аутора ФБР, будно око на оне у Цркви, откривање "неправилности" у јавним властима и СПЦ. Моје  питање не сматрам  спам - провокацијом, већ истраживачком врстом . Управо су и они (ФБР) тако утврдили дневни ред. На супротном крају они су следили других медија дневни ред  и истакли су оно што је написано Вама тако да читаоци могу да одлуче, или да одлучим шта ћу вас овде питати. Тако да је на путу између сајта ФБР и мене организовано да се створи виша расправа...у корист?  Разумете оче Саво, на дипломском "медији и пропаганда" добила сам оцену 10, највећа је 12, најмања 0,2. Оно што ме чуди је, дакле, изгледало би  апсурдно ако не би пример  аутора ФБР  текста "РТС: ПОЗИВ ПАТРИЈАРХА СРБИМА ДА ЛЕГАЛИЗУЈУ “ШИПТАРСКУ РЕПУБЛИКУ” НА КиМ", у потпису: За све Вас, и све Нас, написао Миодраг Новаковић, у поређењу са писмом Вама, био секташки? То није само нејасна и безначајна вест о патријарху за којег се у тексту каже да је (Анти)Српски. Колико ми је познато Архимандрит је начелник или настојатељ манастира, чтец је чин последњи степен у хијерархији Православне цркве, а Патријарх је поглавар чин највиших.

Још једном захваљујем на коректном одговору, поновићу, не стајући ни на једну страну. Опростите на дужини поруке.

[Архимандрит Сава Јањић]

Oče Savo, da li imate informaciju, da li ima ,a ako ima ,u kom procentu su zastupljeni monasi ,oko bivseg episkopa Artemija , koji su svoj put do monastva poceli u rehabilitacionom centru Crna Reka?

Послато користећи Тапаток 2

 

Само једна исправка, у Рехабилитационом центру "Црна Река" нису живели монаси, већ је реч о оближњем манастиру Црна Река. Група монаха из тог манастира на челу са тадашњим игуманом о. Николајем, који је у међувремену рашчињен и враћен у ред лаика под именом Негослав Николић, напустила је својевољно овај манастир и поред готово двочасовног убеђивања митрополита Амфилохија да остану уз своју светињу. Хвала Богу, Црна река наставила је да живи и данас броји шест чланова на челу са архимандритом Јованом. Николић са другим одбеглим монасима сада је негде у централној Србији и, како с времена на време чујем, наставља ради на одвраћању верних од својих канонских Епископа. Искрено ми је жао и њега и његових следбеника и надам се у Бога да ће се покајати и вратити Цркви.

 

Овакве појаве су доста честе у Цркви и с једне стране, колико год то изазивало туге и бола због духовне обмане у којој се расколници налазе, с друге стране Црква тиме постаје још јача и чвршћа. Хвала Богу у наше манастире одлсаком следбеника рашчињеног владике уселиио се мир и монаси се не баве празним причама и трачевима о епископима, већ својим редовним духовним активностима. Поделе у Цркви, дакле, нису знак слабости Цркве, већ њене снаге и здравља јер се оболело ткиво одваја од здравога. 

 

У Цркви је увек било проблема али су се они решавали изнутра, кроз црквени поредак, трпељиво са смирењем. Разрешења су некада долазила након више десетина година. У Православној Цркви нема ниједан случај светитеља који је неправедно осуђен, а да је основао своју расколничку секту и поред рашчињења кренуо у "рукополагање и монашење" својих следбеника. Сетимо се на пример св. Нектарија Егинског који је трпељиво подносио неправедну осуду и клевете, али који је оставо верни син своје Цркве до краја живота. И прогнани Златоуст је својим следбеницима поручивао да следују епископима и да се не издвајају из Цркве. Њихова светост се понајвише огледа у томе што су трпељиво подносећи своју судбину остали чврсти исповедници јединства Саборне и Апостолске Цркве. Проблем са грчким старокалендарцима и расколима на територији СПЦ - тзв Македонском црком, Акакијевцима и Артемијевцима јесте да су они иступили из црквеног поретка и формирали пара-црквене групе које нису у евхаристијској заједници са Црквом Христовом. Наравно, велика радост ће бити за Цркву да се они и њихови следбеници врате Цркви, али повратка не бива без покајања и дубоке спознаје греха раскола којим се цепа живо тело Цркве.

[Дејан]

Оче Саво, нисам ја добро написао питање.

Желео сам да вас питам, колико међу садашњим "монасима" око монаха Артемија, има бивших наркомана.

[Архимандрит Сава Јањић]

Помаже Бог оче,

Дали сте ми коректан одговор. Хвала вам. Ево ја ћу рећи моје мишљење не стајући ни на једну страну.

Медије овде често зовемо четвртом силом државе.  Овде се ради о томе да медији пазе на оно што политичари и остали који имају власт раде и на тај начин их држе за уши. Дакле, медији имају велики утицај на оно што  што сазнамо шта се дешава у друштву. Медији одређују проток вести и оно што прочитамо на сајтовима за информисање и видимо на телевизији. Сви сајтови за информисање сортирају вести  о свим догађајима који се дешавају и одлучи се шта је најважније. Медији имају одговорност у односу на приоритет прича које објаве, тако да један сајт који објави писмо господина Владимира Димитријевића такође одражава промене у друштву или Цркви, посебно када нас обавештавају (јавност) о одлукама у политичком систему и као што је случај са писмом Вама, на Косову и Метохији. То значи ФБР има одређену  моћ. Јер је то медиј који је одлучио на шта да обратимо пажњу,  они имају посебну одговорност што је писмо Вама објављено на њиховом сајту довело до дебате и мог питања овде, јер сам писмо упућено Вама прочитала на том сајту а не на сајту Борба за веру. Администратор ми је у приватној поруци одговорио да је моје питање на ивици спам-провокације. Колико сам разумела тврди да је извор са сајта Борба за веру и да је сајт секташки. Ја сам  сајт Борба за веру пронашла управо захваљујући писму обраћања Вама на ФБР, истражујући оригиналан извор, и разумела да је ФБР био у потрази за добром причом, и да се такмичи да подели најбоље: најбоље слике, најоштрије цитате и најдраматичнији угао. Међутим, након вашег одговара члану форума нашла сам на ФБР један текст  овде  се може прочитати текст једног  аутора ФБР, будно око на оне у Цркви, откривање "неправилности" у јавним властима и СПЦ. Моје  питање не сматрам  спам - провокацијом, већ истраживачком врстом . Управо су и они (ФБР) тако утврдили дневни ред. На супротном крају они су следили других медија дневни ред  и истакли су оно што је написано Вама тако да читаоци могу да одлуче, или да одлучим шта ћу вас овде питати. Тако да је на путу између сајта ФБР и мене организовано да се створи виша расправа...у корист?  Разумете оче Саво, на дипломском "медији и пропаганда" добила сам оцену 10, највећа је 12, најмања 0,2. Оно што ме чуди је, дакле, изгледало би  апсурдно ако не би пример  аутора ФБР  текста "РТС: ПОЗИВ ПАТРИЈАРХА СРБИМА ДА ЛЕГАЛИЗУЈУ “ШИПТАРСКУ РЕПУБЛИКУ” НА КиМ", у потпису: За све Вас, и све Нас, написао Миодраг Новаковић, у поређењу са писмом Вама, био секташки? То није само нејасна и безначајна вест о патријарху за којег се у тексту каже да је (Анти)Српски. Колико ми је познато Архимандрит је начелник или настојатељ манастира, чтец је чин последњи степен у хијерархији Православне цркве, а Патријарх је поглавар чин највиших.

Још једном захваљујем на коректном одговору, поновићу, не стајући ни на једну страну. Опростите на дужини поруке.

 

Видите, заиста немам намеру да се бавим инквизицијским прозивањем појединих сајтова. Лично верујем да свако може да пише шта жели, али самим тим и преузима и одговорност за оно што пише. ФБРепортер има своју политичку линију, коју поштујем као њихов слободни избор, иако се сасвим не слажем са њом и ту нема никаквог спора. Али када се на овом сајту говори о Цркви последњих месеци редовно се као позитиван пример истиче једино секта Артемијеваца, док се други Епископи углавном блате и вређају. Заиста не знам никога са тог сајта, али мислим да једностраном и некритичком подршком једној пара-црквеној групи секу грану на којој седе. Не могу да разумем како неко може да за себе мисли да је здрави српски националиста и патриота, а да истовремено извргава руглу Светосавску Цркву. Проблем је у менталитету данашњег човека и колико год такви људи критиковали Америку и глобализам понашају се управо као верни синови глобализма јер за њих Црква није институција која у овоме свету и веку има своју структуру и историју, већ нешто што се бира као у супермаркету. Дакле, оно што ми се највише свиђа, то ћу прогласити за Цркву и ако треба основаћу нову. То је идеолошки приступ Цркви и људи који са таквом свешћу приступају Цркви полазе од става да Цркву прихватају само уколико су њени ставови у складу са њиховим идеолошким уверењима.

 

Ових дана је у медијима много галаме око тога шта ко у Цркви каже о изборима. Избори као и друга политичка питања нису у домену догматског учења Цркве јер се Црква суштински не бави државним границама и националном политиком, већ небеском политиком. За Цркву у правом смислу нема земаљских граница и националних интереса јер она надилази ово време и простор. Цркву не чине нације, већ народ Божији позван са крајева Васељене као и сви чланови Цркве од њеног почетка, светитељи, анђелске силе... То наравно не значи да Епископи као људи који живе у једном времену и народу не могу да изразе своје мишљење и поводом одређених политичких и националних питања. Али то су лични ставови у којима пастири покуашвају да у постојећим околностима укажу на оно што сматрају за најбоља решења, држећи се еванђелских принципа. У томе може бити извесних неслагања, али то не означава поделу у Цркви, већ нормално стање ствари у свакој људској заједници. У нашим медијима стално постоји опсесија поделом у Цркви јер већина новинара не разуме како Црква функционише и да није реч о партијској организацији.

[Баба]

 

 

Ових дана је у медијима много галаме око тога шта ко у Цркви каже о изборима. Избори као и друга политичка питања нису у домену догматског учења Цркве јер се Црква суштински не бави државним границама и националном политиком, већ небеском политиком. За Цркву у правом смислу нема земаљских граница и националних интереса јер она надилази ово време и простор. Цркву не чине нације, већ народ Божији позван са крајева Васељене као и сви чланови Цркве од њеног почетка, светитељи, анђелске силе... То наравно не значи да Епископи као људи који живе у једном времену и народу не могу да изразе своје мишљење и поводом одређених политичких и националних питања. Али то су лични ставови у којима пастири покуашвају да у постојећим околностима укажу на оно што сматрају за најбоља решења, држећи се еванђелских принципа. У томе може бити извесних неслагања, али то не означава поделу у Цркви, већ нормално стање ствари у свакој људској заједници. У нашим медијима стално постоји опсесија поделом у Цркви јер већина новинара не разуме како Црква функционише и да није реч о партијској организацији.

facenew22222222

 

Ово је заправо кључни одговор већини оних који политизују Цркву и ставове појединих клирика.

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче Саво, нисам ја добро написао питање.

Желео сам да вас питам, колико међу садашњим "монасима" око монаха Артемија, има бивших наркомана.

 

Праштајте, изгледа да ни ја нисам добро разумео питање. Дозволите ми да уместо о Артемијевој дружини кажем нешто друго на ову тему, а надам се да ћу кроз то одговорити и на ваше питање.

 

У целој Православној Цркви, а нарочито у нашим манастирима имамо доста бивших наркомана, грешника, блудника, људи са слабостима, али који су променили свој живот и одлучили да живе као верни чланови Цркве и узрастају у меру висине раста Христовог. Послушајмо Апостола како говори у 1. Кор, 1, 26-29: 

 

Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода; Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке; И што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте. Да се не похвали ни једно тијело пред Богом.

 

Сила Цркве није у томе што су њени чланови беспрекорни, морални јер Бог није дошао ради праведника, већ ради грешника који се кају. Међу највећим светитељима Цркве су они који су из дубине греха изишли на највећу висину: Св. Марија Египћанка, Св. Пелагија, Св. Мојсије Мурин и бројни други. "Цариници и блуднице ће пре вас ући у Царство небеско", поручује Господ фарисејима који су се гордили својим морализмом. Жалосно је како се неки људи радују када виде да је у Цркви неко морално посрнуо. За нас то је увек повод за тугу и молитву за посрнулог брата или сестру, јер што се једног дана једном догоди, сутрадан се може догодити и нама. Можда је та злурадост међу људима који не познају нашу веру последица и наших грешака јер олако осуђујемо моралне преступе других, а када је реч о нама самима скривамо се често лицемерно иза непостојећих врлина. Црква не осуђује, већ позива на пут покајања. Сви смо ми болесни од греха јер носимо палу природу људску. Неки људи оздрављују и то су они који су познали своје слабости и живе у борби да се поправе, а здравље су задобили они који су се сјединили са Господом и који могу да кажу са Апостолом: "А живим не више ја него живи у мени Христос". Гал. 2.20

 

Дубока спознаја греха, односно личног промашаја сваког човека, отвара простор да Христос духовно реконструише нашу личност. Свака страст је потрага за смислом нашег постојања, али која иде у погрешном правцу. Циљ покајања (преумљења) јесте да преусмери те богомдане енергије наше природе у правом смеру. Али где се умножи грех, онде ће се већма умножити благодат, како каже Апостол, јер се покајањем енергија греха свом силином се преображава у енергију врлине. Отуда на пример Марија Египћанка као сасуд греха, испуњена незајажњивом потребом за блудом, преображена благодаћу Божијом, постаје извор чудесне љубави према Богу која јој даје снаге да надиђе све законе природе.

 

Црква се зато не гнуша греха и слабости, већ отвара пут ка исцелењу. Грех и страсти нису срамота, већ духовне болести које, уколико се савладају покајањем, постају повод за најчудесније примере вере и љубави према Богу.

 

Дакле, као и свуда у Цркви, па и међу следбеницима бившег Епископа Артемија има наркомана. Међутим, проблем код ових других није у томе што су били наркомани, већ што су сада "навучени" на оно што је много душепогубније од наркоманије, а то је идолопоклонички однос према свом предводнику због кога су напустили своју Цркву и у провалију раскола наводе друге душе. Треба се Богу молити да изађу и из ове страсти и да наставе свој монашки живот као синови Цркве Христове, а ја дубоко верујем да ће се то десити једног дана. 

[Дејан]

Pitanje sam postavio ispirisan episkopom umirovljenim Atanasijem,koji je javno govorio o suicidnim namerama monaha koji su posli za Akakijem,a koji su to njemu intimno rekli. Svakako da ja informacije nemam, ali imam sumnju ,obzirom da sam pratio njihova pisanja, toliku kolicinu tvrdoglavosti i arogancije imaju nerehabilitovane narkomanske licnosti. Obzirom da je Peranovic sa heroina skidao lopatom,o rehabilitaciji licnosti nema ni pojma, tako da to objasnjava dosta toga. Mislim da zarad zastite pastve takve stvari treba reci, kao sto je rekao i vladika Atanasije.

Послато користећи Тапаток 2

[Архимандрит Сава Јањић]

Дозвлите ми да још кажем коју реч о случају одбеглих монаха, следбеника, бившег епископа Артемија. Мислим да је важно да неки који читају моје одговоре јасније разумеју став према њима.

 

И бившег Владику и многе од његових монаха лично познајем и морам да кажем да их у дубини душе и поред свог неслагања са њиховим поступцима и даље видим као своју браћу. Не можемо олако рећи да су они отпали од Цркве јер Црква је много шира од видљиве институције коју познајемо и почива на неизмерној милости и љубави Божијој. Ипак они који се одвајају од евхаристијске заједнице и поретка у Цркви улазе у опасан простор у коме је њихово спасење под великим знаком питања.

 

Са некима од њих делио сам све тешкоће у овим тешким косовско-метохијским приликама и сасвим одговорно могу да кажем да су многи које познајем добри људи, људи великих талената, који су оставили свет да би служили Богу у свом монашком чину. У томе је и највећа трагедија њиховог одвајања од Цркве. Нису се они удаљили од Цркве зато што су хтели да формирају неку своју цркву. Они дубоко верују да су у Цркви и да смо ми са којима се не слажу одступили од Цркве. Зато нису ни са једном канонском Црквом у Православљу у евхаристијском општењу. У питању је велика и трагична обмана и самомњење које је највећим делом производ духовне харизме самог м. Артемија који је човек великих духовних потенцијала, као уосталом и многи људи око њега, али и дубоко погрешног схватања Цркве.

 

М. Артемије је у почетку смирено прихватио одлазак у пензију и прешао у манастир Шишатовац. Да је којим случајем тамо и остао и саветовао својој духовној деци која су хтела да крену са њим да остану на Косову и Метохији служећи Богу у црквеном поретку, могу засигурно да кажем да би сада он био једна од духовно најугледнијих личности наше Цркве. Иако постоје и те како утемељени разлози за његову смену, и канонски и финансијски, сигуран сам да би Црква одустала од кривичног гоњења, показујући максимум трпељивости и икономије. Никада не бих рекао да је м. Артемије узимао новац ради личне похелепе (што нисам сасвим сигуран за друге око њега). Радије бих рекао да човек када умисли да има неку јако важну мисију постепено почне да верује да му је све дозвољено и да је све то потребно ради неког већег циља (борба за Косово, Православље и сл). Уосталом то је тајна прелести у којој човек погрешно расуђује.

 

Одмах после пензионисања, да ли под утицајем лоших саветника или по сопственом нахођењу м. Артемије је направио први погрешан корак и охрабио самовољно напуштање манастира једног броја монаштва и кренуо путем формирања парасинагоге. Други корак у погрешном смеру био је насилни покушај заузимања манастира Дубоки поток и Девине воде и служење литургије и поред забране коју му је Синод недуго пре тога изрекао због изјаве да не прихвата одлуке своје Цркве, одлуке које је само четри месеца пре тога сам потписао. Овај несрећни след догађаја довео је и м. Артемија и његове следбенике у крајње лошу позицију и од тада овај покрет све се више формира као класични раскол, рашчињени епископ не само да служи већ и "рукополаже", "монаши", "освештава цркве, манастире" и сл. Благодат свештенодејства у Православној Цркви није доживотна и у органској је зависности од односа према Цркви која му је свештени чин дала. На пример, римокатолици сматрају да је свештенство доживотно, па немају рашчињење већ доживотну суспензију. Слично је и са монаштвом јер монашки чин добијамо од Цркве, али наш завет је израз наше слободне воље. Онај ко је лишен монашког чина губи своју схиму, али завет може да држи и да чува. Црква оно што даје може и да узме, али и опет да врати уколико одлучи. 

 

Искрено верујем да ће Бог дати да се и м. Артемије и његова заједница врате у наручје Цркве покајањем. Ако се то догоди ту не би трбало да буде места за репресалије или тријумфализам јер су сви расколи завршавани тако да нема поражених и да су сви победници у Христу. Тако се завршио и несрећни амерички раскол, а Црква има и снаге и моћи да све своје санкције поништи само уколико би то довело до повратка залуталих у црквену заједницу. Не знам ниједног разумног човека ко се не би овоме радовао. Лично мислим да би м. Артемије и они око њега овим гестом показали огромну духовну снагу и да би заслужили велико духовно поштовање. Наравно, то не подразумева повратак на старе положаје јер Црква наставља својим животом, али сигуран сам да би многи од њих желели да наставе свој монашки живот служећи верно Христу у својој Цркви. Остаје да се молимо Богу.