Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Ljubičasta]

Blagoslovite Oce! Moje pitanje glasi: Kakav je odnos i stav nase pravoslavne crkve i pravoslavlja prema autosugestiji i tzv.afirmacijama?! Polazeci od onoga sto je cesto propovjedao otac Tadej o uticaju misli na nas zivot reklo bi se da afirmacije,kao pozitivna uvjerenja i stavovi o raznim sferama drustvene stvarnosti ne mogu da odmazu,stavise pozeljno ih je ponavljati.Medjutim,s obzirom na to da se vecina istih odnose na razvoj individue bez osvrta na ono bozansko u nama,bojim se da lako mogu odvesti na polje zablude i gordosti.Ukoliko Crkva dozvoljava koriscenje. afirmacije do koje granice jedan vjernik smije ici kako time ne bi zastranio u svojoj vjeri?!

Nadam se da nisam bila mnogo konfuzna.Hvala unaprijed.

[Архимандрит Сава Јањић]

Биоенергија и биоенергичари-каква је то енергија, од кога или од чега је?

Има ли црква став о томе?

 

Питање је јако уопштено. Свака природа има и своју енергију, дејство. Тако је и са људском природом, наше мисли (молитве, осећања) су заправо форма енергије и могу благотворно да делују на друге, и људе и животиње, па чак и биљке. Поједини људи су посебно природно надарени у том погледу и могу да помогну у лечењу болести. Светитељи имају имају посебан дар Божији да не делују само природном енергијом, већ да преко њих делује нетварна Божанска енергија. Много је чудесних примера. Бог делује и преко светитеља који су још у овом биолошком животу, али и преко њихових молитава након физичке смрти, посебно преко светих моштију који су савремено речено одашиљачи божанске благодати која благодатно делује на оне који им приступају са вером. Чврста вера у Бога и јака и искрена молитва заправо представљају мост преко кога божанска благодат делује директно на човекову природу. Благодат Божија је свуда око нас међутим ако не живимо животом којим отварамо своје срце за Бога једноставно остаћемо затворени за њено дејство јер Бог не делује магијски. Зато је важно покајање, промена живота да бисмо себе учинили пријемчивијим за деловање божанске благодати. У противном, ништа се неће догодити ни пред највећим светињама јер једноставно речено, ми и божанска благодат делујемо "на различитим фреквенцијама". 

 

Данас смо сведоци и постојања разних исцелитеља који комерцијализују своје "биоенергетске способности". Треба бити јако опрезан. Демони такође поседују енергију која врло често имитира Божију благодат, а све са циљем да нанесе човеку још веће муке и невоље јер неопрезан човек постаје плен злих сила. У томе је сила магије, која сама по себи на душу утврђену у вери нема дејства осим уколико јој се отворе врата. Зато је потребно расуђивање. Нема уопштеног савета како лако да разликујемо природну биоенергију човека, Божанску нетварну благодат и демонску енергију. Дар разликовања духова се задобија на основу наше вере у Бога и начина како живимо, а потребно је увек саветовати се са искуснима у Цркви. 

[Архимандрит Сава Јањић]

Помаже Бог, оче Саво,

 

Поставићу једно кратко питање везано за конак.

 

Занима ме да ли је могуће да се дође у манастир Високи Дечани, нпр 2-3 дана и плати конак, како се то каже уз одређени прилог, како би могли у миру да за то време разгледамо манастир, а у то време и помогнемо у пословима, неко послушање,како би се кратко саживели, а код послушања не мислим да то допринесе нашем издржавању, такође мислимо на одређени прилог, а могли би преспавати на прострвеној слами.   Боравили би у више манастира по дан-два, имамо у плану Високе Дечане, Пећку Патријаршију, Грачаницу, Манастир Вујан и још неке.  А питање се такође односи на посете манастирима мушкарца и жене, односно шта је у овом случају правилно и остала правила у оквиру питања. Захваљујем унапред.

 

Бог вам помогао,

 

Радо примамо госте и конак код нас се не плаћа. Наравно, може да се остави прилог ако неко жели, али то није обавезно. У зимском периоду немамо баш много посла и гости који су сада код нас већином редовно учествују на богослужењима што је и правило наше куће и помало помажу ако треба да се очисти снег или припреми поврће за кухињу и сл. Нисмо у могућности да примамо веће групе, али до 5 лица је сасвим у реду будући да увек имамо и других гостију у манастиру и много посетилаца сваког дана. Када се долази први пут обично би било лепо да донесете препоруку парохијског свештеника. Све додатне информације можете добити од нашег гостопримца јеромонаха Петра 064 800 3014 или на e-mail [email protected]

[Тања1]

Захваљујем се на конкретним информацијама.

[Архимандрит Сава Јањић]

Blagoslovite Oce! Moje pitanje glasi: Kakav je odnos i stav nase pravoslavne crkve i pravoslavlja prema autosugestiji i tzv.afirmacijama?! Polazeci od onoga sto je cesto propovjedao otac Tadej o uticaju misli na nas zivot reklo bi se da afirmacije,kao pozitivna uvjerenja i stavovi o raznim sferama drustvene stvarnosti ne mogu da odmazu,stavise pozeljno ih je ponavljati.Medjutim,s obzirom na to da se vecina istih odnose na razvoj individue bez osvrta na ono bozansko u nama,bojim se da lako mogu odvesti na polje zablude i gordosti.Ukoliko Crkva dozvoljava koriscenje. afirmacije do koje granice jedan vjernik smije ici kako time ne bi zastranio u svojoj vjeri?!

Nadam se da nisam bila mnogo konfuzna.Hvala unaprijed.

 

Мислим да савремене теорије о дејству позитивног (афирмативног) размишљања и сл. нису ништа ново. Целокупна традиција наше Цркве нас учи да се не бавимо лошим мислима, да не осуђујемо друге, да не гледамо ствари црно и песимистично, већ да живимо у нади у Бога и сталном благодарењу на ономе што нам је дао. Хришћански живот је заправо живот у реалности, не бавимо се оним што не можемо да променимо, већ доприносимо колико до нас стоји да би и нама и онима око нас било боље. 

 

Велико искушење данас за хришћане, посебно новообраћене, представља бављење политичким теоријама завере, разним причама о масонерији, тајним друштвима, окултизму и сл. Некритичко читање свакојаке литературе на интернету испуњава ум оних који се овим баве немиром и горчином и то аутоматски угрожава наш духовни живот. Што се тиче веровања да ако нешто интензивно желимо да ће се тако и догодити, тзв. закон привлачења, морам да одмах кажем да то зависи од тога шта желимо. Ако човек жели оно што је богоугодно засигурно ће Божија благодат помоћи и ако је Богу по вољи то ће се и догодити иако најчешће не на начин како то ми очекујемо и тражимо (сетимо се Гетсиманске молитве "Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова! Али опет не, како ја хоћу, него, како Ти хоћеш!" и коначно Господње молитве, "Да буде воља твоја, како на небу тако и на земљи". Ако човек некоме жели зло, постаће жртва демонских сила и изгубиће душу. 

 

Мисли су веома важне јер какве су нам мисли, такав ће нам и живот бити. Сви грехови долазе од мислене борбе тј. прилога који долази или од пале природе или од демона. Уколико човек ове мисли прихвати и спроведе у дело имаће велике невоље да се врати у здраво духовно стање, ако сакупи снаге да се покаје. Зато је целокупно аскетско искуство Цркве, посебно традиција Исусове молитве заснована на томе да спречавамо негативне мисли да уђу у наш ум и срце и заваладају њиме. Сличне методе постоје и у другим религијама, али разлика у нашој вери јесте у томе што је кључни фактор који нам помаже у борби са мислима Бог, односно благодат Божија. У разним источњачким техникама медитације, све је засновано на технологији молитве или мантре. И наравно, Исусова молитва и сви други видови молитве имају прави смисао тек када се упражњавају у контексту целокупног нашег живота у Христу, од крштења, вршења заповести Божијих и посебно светотајинског живота. Позитивно размишљање као психолошка техника без свега тога има само ограничена дејства.

 

Зато треба живети једноставним животом, благодарећи Богу, трудећи се да другима помажемо, укратко испуњавајући заповести Божије. Нема ту неке велике мудрости нити потребе за новим теоријама, све је јасно речено у Еванђељу и потврђено у историји Цркве у многим случајевима о којима стално читамо. 

[Ljubičasta]

Hvala mnogo Oce na odgovoru.Mnogo mi je pomogao da rasclanim neke konfuzije u glavi.Svako dobro od Gospoda Vam zelim.

[Срђан Шијакињић]

@@Архимандрит Сава Јањић,

 

Хвала Вам најлепше оче!

[grigorije22]

Na osnovu cega neki naucnici tvrde da je Isus bio clan sekte esena? Kada sam isao u srednju skolu,u udzbeniku iz sociologije je pisalo da je Isus jedno vreme proveo u Kumranu.

[Драган άσημος :)]

Питање је јако уопштено. Свака природа има и своју енергију, дејство. Тако је и са људском природом, наше мисли (молитве, осећања) су заправо форма енергије и могу благотворно да делују на друге, и људе и животиње, па чак и биљке. Поједини људи су посебно природно надарени у том погледу и могу да помогну у лечењу болести. Светитељи имају имају посебан дар Божији да не делују само природном енергијом, већ да преко њих делује нетварна Божанска енергија. Много је чудесних примера. Бог делује и преко светитеља који су још у овом биолошком животу, али и преко њихових молитава након физичке смрти, посебно преко светих моштију који су савремено речено одашиљачи божанске благодати која благодатно делује на оне који им приступају са вером. Чврста вера у Бога и јака и искрена молитва заправо представљају мост преко кога божанска благодат делује директно на човекову природу. Благодат Божија је свуда око нас међутим ако не живимо животом којим отварамо своје срце за Бога једноставно остаћемо затворени за њено дејство јер Бог не делује магијски. Зато је важно покајање, промена живота да бисмо себе учинили пријемчивијим за деловање божанске благодати. У противном, ништа се неће догодити ни пред највећим светињама јер једноставно речено, ми и божанска благодат делујемо "на различитим фреквенцијама". 

 

Данас смо сведоци и постојања разних исцелитеља који комерцијализују своје "биоенергетске способности". Треба бити јако опрезан. Демони такође поседују енергију која врло често имитира Божију благодат, а све са циљем да нанесе човеку још веће муке и невоље јер неопрезан човек постаје плен злих сила. У томе је сила магије, која сама по себи на душу утврђену у вери нема дејства осим уколико јој се отворе врата. Зато је потребно расуђивање. Нема уопштеног савета како лако да разликујемо природну биоенергију човека, Божанску нетварну благодат и демонску енергију. Дар разликовања духова се задобија на основу наше вере у Бога и начина како живимо, а потребно је увек саветовати се са искуснима у Цркви. 

о. Саво, да ли сам вас исправно разумио? Ви кажете да постоје људи који имају биоенергију којом могу да лијече, само да их треба разликовати од оних кроз које дјелује Божанска енергија и оних кроз које дјелује демонска енергија.

[Архимандрит Сава Јањић]

о. Саво, да ли сам вас исправно разумио? Ви кажете да постоје људи који имају биоенергију којом могу да лијече, само да их треба разликовати од оних кроз које дјелује Божанска енергија и оних кроз које дјелује демонска енергија.

Наравно, као и остали одговори ово је моје лично размишљање, а не званичан став Цркве јер ми није познато да се неки Сабор званично бавио овим питањем. Постоје људи који имају одређене природне биоенергетске способности али нису посебно црквени, неки од њих нису ни хришћани, али живе честитим животом и не баве се магијом. Знам лично људе који помажу другима на тај начин и сматрају да је то дар Божији, и не траже често ни новчану накнаду ако је неко сиромашан. Наравно, имамо светитеље који нису били природно надарени за лечење али су божанском благодаћу добили харизму да лече и помажу другима. Они дубоко осећају да дар исцелења не долази од њих него од Бога који делује кроз њих. Имамо бројних примера у историји Цркве. Магија је нешто потпуно друго и људи који се служе магијским методама немају ни природни дар, а још мање дар од Бога и силу за привидна исцелења и необичне способности које пројављују добијају од демона. 

Вероватно би неко из Цркве ко има више искуства са овим појавама могао да направи правилнију категоризацију. Ако неко зна да је о овој ствари посебно писано, волео бих да прочитам, па да исправим став ако имам погрешно размишљање. Најсигурније је, ако већ тражимо помоћ биоенергетичара, да нађемо особу која је црквена, тј. живи редовним евхаристијским животом и доживљава свој дар као посебан дар од Бога да помаже другима. 

[Архимандрит Сава Јањић]

Na osnovu cega neki naucnici tvrde da je Isus bio clan sekte esena? Kada sam isao u srednju skolu,u udzbeniku iz sociologije je pisalo da je Isus jedno vreme proveo u Kumranu.

 

Овакве и сличне теорије последица су разних проучавања, већином историчара и теолога протестантске оријентације, који рационално покушавају да сврстају Христа у одређену верску групу тога времена. Таква размишљања највећим делом полазе од, за нас православне апсолутно неприхватљиве, чињенице да Христос није био Син Божији, већ обичан човек, надарен од Бога и који је заправо своја учење формирао на основу веровања секте есена или других учења свог времена.

 

Чињеница је да веровања есена имају сличности са Христовим учењима, али то не значи да ако Христове поуке имају, на пример, сличности са будизмом да је постојао утицај источњачких религија на Христово учење. Цела перспектива је погрешна. Божија истина је посејана у човековој природи од настанка човека и у многим религијама наилазимо на зрнца истине која су измешана са разним људским предањима и митовима. Пуноћу истине открио нам је само Син Божији, који нам је објавио Бога Оца и послао Духа Светога, који нас непрестано учи да узрастамо у разумевању божанских истина.

 

Као хришћани не смемо никада да заборавимо да хришћанство није религија, већ објављена истина Божија коју није објавио ни пророк, ни анђео, већ сами оваплоћени Син Божији и то директно живећи и ходећи међу људима. То је суштинска разлика хришћанства са осталим, људским религијским системима. У Христово време многи су тражили истину Божију, фарисеји кроз своје тумачење закона, есени на свој начин удаљујући се од вреве света у пустињу кумранску, садукеји кроз своје храмовне ритуале, политику и дипломатију, зилоти кроз своје идеје о револуцији и свргавању римске окупационе власти и сл. Једини који је донео пуноћу истине био је сам Христос Бог, Спаситељ.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Благослови Оче.

 

Да ли сви људи (створени) осећају Небеског Оца (Света Тројица) ?

 

Постоји ли човек у Творевини који не осећа Створитеља?

 

Да ли човек по природи осећа свог Створитеља?

[Иван Дабижљевић]

Оче, шта се подразумева под благоразумним подвигом? Како се задобија смиреноумље и како га сачувати? Хвала на свему. Поздрав. Ваше грешно чедо, Иван.

[grigorije22]

Posto sam do sada zadovoljan vasim odgovorima,nastavicu da postavljam jos neka pitanja.

 

 Zasto Hristos u jevandjelju po Marku kaze da ne zna kada ce doci kraj sveta,nego samo nebeski Otac? I drugo zasto se Hristos u Novom zavetu naziva prorokom? Da li se time negira Hristova bozanska priroda?

[Архимандрит Сава Јањић]

Pomaže Bog, 

 

Ako vam nije problem da mi objasnite šta znače riječi Sv. Apostola Pavla: "Samo kako Bog svakome dodeli,svaki kako ga je Gospod prizvao, onako neka živi." ( 1 Kor. 7,17), i "Svaki, braćo, u čemu je prizvan u onome neka ostane pred Bogom." (1 Kor. 7,24)? 

 

Цела седма глава Прве Посланице Коринћанима односи се на конкретна питања брака, безбрачности и др. која су била акутна у том тренутку за Цркву у Коринту. Из контекста се врло јасно може разумети значење апостолових речи па мислим да нису потребна детаљнија објашњења. Општа поента јесте да онај који већ живи у браку треба да се труди да Богу служи у ономе у чему је призван, иако апостол много више цени безбрачност, пошто је и сам живео тим начином живота, потпуно посвећен својој апостолској мисији. Такође апостол указује да истинска слобода не долази од тога да ли смо слободњаци или робови, већ од самога Христа у коме смо ослобођени од робовања греху. Хришћанство не позива на револуцију, на мењање спољашњих социјалних и политичких услова, како би се створило некакво савршено царство на земљи.

 

И сам Господ ниједном речју није позивао на рушење римске окупационе власти у Јудеји или на укидање ропства или других обичаја који су били карактеристични за друштво тог времена. То, наравно, и не значи да је Господ оправдавао те системе и оно што је у њима било неправедно. Не, његова порука, а самим тим и порука његових апостола била је да мењамо себе покајањем, вршењем заповести Божијих и да ћемо једино наћи истинску слободу коју нам никакве спољашње околности не могу одузети. Слобода у Христу јесте слобода од силе греха и Господ нас је својим васцелим домостројем спасења, а посебно крсном победом над смрћу ослободио робовања смрти и пропадљивости. На нама је, дакле, да заживимо том слободом која нам је дата у Христу, а да бисмо то учинили потребан је подвиг као израз наше воље и прихватања тог дара који нам је дат од Бога. Онај који говори да осећа Божије присуство, да има велику љубав Божију, а то не потврђује у односу према ближњима, односно онај који се не бори против својих слабости и не каје за своје грехове заправо живи у стању духовне обмане - прелести. За такве људе доживљај Бога је заправо ништа друго него пројекција њиховог сопственог ја и самообожење.