Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[lutalica]

Истина, било је разних пракси у историји Цркве. Заправо св. тајна брака није постојала од старине у данашњем облику. Када су двоје младих људи ступали у заједницу одлазили су Епископу који им је на црквеном сабрању (Литургији) давао пред целом заједницом благослов за заједнички живот, а потом су се причешћивали. Заправо, то је језгро св. тајне брака коју имамо данас у мало разрађенијој форми са више молитава.

 

Дакле, у основи стоји благослов Епископа који се даје у оквиру Св. Литургије и сагласност (амин) које даје црквено сабрање на молитву предстојатеља. Ако је Црква признавала грађански брак то је засигурно било у сличној форми јер је свака врста заједнице човека и жене без благослова Епископа, односно свештеника, заправо живот у греху. Да ли ће тај благослов бити у виду самог црквеног обреда венчања према постојећем обреду, или у виду посебне молитве која се прочита у Цркви како би се црквено оснажио постојећи брак, или пак, у форми личног благослова по нарочитом расуђивању Епископа којим се благосиља постојећи заједнички живот и причешће, то зависи од праксе у појединим Епархијама и помесним Црквама.

 

Аутоматско прихватање вишегодишњег заједничког живота у грађанском браку, као потпуно валидној замени за брак благословен од стране Цркве, по мојим сазнањима није део православног предања. Брак у хришћанској традицији није само заједнички живот човека и жене, већ живот који иконизује тајну Христа и Цркве. Он је суштински утемељен на Евхаристији, а Евхаристије нема без Цркве и благослова предстојатеља.

 

Лично сам присталица идеје да се за старије људе који су у дугогодишњем грађанском браку напише краћи обред, молитва покајног карактера, коју би Епископ или свештеник прочитао у храму након исповести супружника и дао им благослов да се причесте.

Bio sam u građanskom braku sa suprugom 17 godina. I decu smo dobili, i trista nas je đavola pratilo tih 17 godina a onda s blagoslovom svog duhovnika venčali smo se pred Gospodom prošle godine. Verujem da je zaista od tad naš brak zaista blagosloven i uveravam vas da se zaista desila promena. Ja to ne znam da opišem, ali tvrdim aposteriori da je sve mnogo bolje i drugačije nego pre.

[Guest]

@@Архимандрит Сава Јањић,

 

Оче, хвала на одговору, бићу слободан да питам још нешто у своје време.

[Sanja Т.]

Bio sam u građanskom braku sa suprugom 17 godina. I decu smo dobili, i trista nas je đavola pratilo tih 17 godina a onda s blagoslovom svog duhovnika venčali smo se pred Gospodom prošle godine. Verujem da je zaista od tad naš brak zaista blagosloven i uveravam vas da se zaista desila promena. Ja to ne znam da opišem, ali tvrdim aposteriori da je sve mnogo bolje i drugačije nego pre.

Исти случај ,само да потрврдим твоје речи.Ми после 15 година, пре 2 године и Богу хвала, све на боље и ми и деца и у сваком смислу.

[Архимандрит Сава Јањић]

 

-Нико не може доћи к мени ако га не довуче отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан.

 

-И рече: зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од оца мојега.

 

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&book=43&chap=6

 

Како разумијете ове ријечи Христове, како их тумачите у односу на себе и уопште у односу на људе?

 

Унапријед хвала за одговор!

 

У оба ова цитата из 6. главе Јеванђеља по Јовану Господ Христос сведочи тајну да ништа што чини у домостроју спасења не бива без Оца и Духа Светога, и да Отац ништа не чини без Сина и Духа Светога који из Оца вечно исходи и Сином се даје. Све бива у савршеном тројичном садејству. Ни Син без Духа, ни Дух без Сина ништа не чине, него заједно извршавају вољу Оца. Отац Небески оне који имају добро настројење срца и који улажу духовни труд да нађу пут ка истини привлачи Своме Сину благодатним дејством Духа Светога. Господ нам овим речима открива да сами по својим моћима нисмо у могућности да нађемо пут ка Богу. Без Духа Светога не можемо да познамо Христа као Сина Божијег, а Бог Отац нас познаје и прихвата једино у Сину Своме Јединородном. Зато нема приступа Оцу нико ко није задобио заједницу у Христу Исусу благодатним дејством Духа Светога, који нас учвршћује у Цркви, Телу Христовом и чини нас заједничарима Свете Тројице, Једнога Бога који се познаје у три једносушне и нераздељиве ипостаси.

 

Како се ово учење одражава на наш живот? Пре свега морамо да схватимо да смо позвани да у Христу Исусу постанемо причасници вечног живота који нам се од Оца Духом Светим даје као дар, да постанемо „причасници божанске природе“ (κοινωνοί θείας φύσεως) 2Пет 1, 4. То је циљ нашег постојања и то је спасење, оцелотворење, човека који је створен по лику Божијем, али и на динамичко узрастање у заједници са Богом. Онај који не задобије Духа Светога, и не позна Христа као Господа и кроз њега Оца Небеског заувек ће остати недовршен, у својеврсном полупостојању које је ништа друго него вечна тама и духовна смрт.

 

Да бисмо остварили заједницу са Богом потребно је не само да примимо крштење, већ и да заживимо крштењским заветом, тј. да свучемо старог човека и обучемо се у новога, у Христа Господа, а то не бива другачије него кроз Цркву, кроз свете тајне и врлине. Бога је познао само онај који врши његове заповести и у њима види живот вечни, учи нас Господ. „Који мене љуби, заповијести моје држи; а ко мене не љуби, заповијести моје не држи (Јн. 14,21.24) каже Господ. А апостол Павле нас учи шта је љубав: Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје (1 Кор. 13,48).

 

Богопознање и вера у Господа није интелектуални процес (често чујемо верујем да Бог постоји, или нешто тамо постоји) већ нови живот, постајемо нова твар у Христу и задобијамо потпуно други однос према свему око нас, посебно према ближњима. Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему (1 Јн. 4,16) и без љубави немогуће је познати Бога. Бога познајемо, дакле, љубављу и трудом у врлинама. Присиљавањем себе на вршење заповести Божијих отварамо двери свога срца за благодат Божију, благодат Духа Светога, без које не можемо јестествено познати Христа као Бога који је слика доброте Очеве, печат истоветни, Који показује у себи Оца; Христа који је Логос живи, Бог истинити, предвечна Премудрост, Живот, Освећење, Сила… (уп. Анафора Литургије Св. Василија Великог).

 

Тајна охристовљења најупечатљивије се показује и потврђује у Св. Литургији, која нас опет и опет уводи и утврђује у евхаристијском начину постојања. У Светој Литургији живимо тајну будућег века, већ сада и овде; будући многи, а постајући једно у Христу, у заједници једног Хлеба Господњег и Једне Чаше. Отуда, сваки грех, свака мржња, себичност, гордост, нечистота удаљава нас од вечног живота и уводи у свет полупостојања. Овладани страстима и грехом као неприродним начином постојања не познајемо Христа као Бога срцем својим и наша вера постаје интелектуална дисциплина. Наше срце затвара се за благодат Духа Светога и у ближњем не препознајемо конститутивни део сопственог постојања већ га доживљавамо као конкуренцију, сметњу и непријатеља. У таквом стању, без покајања, целовитог преумљења и промене начина живота никада нећемо доћи у Дом Очев и васпоставити у себи лик Божији по коме смо створени. Зато нема ни вере, ни љубави ни наде без подвига, а подвиг је стални напор да изађемо из свог уског и себичног ЈА и заснујемо своје постојање у Христу Господу који нас Духом Светим уводи у вечну заједницу са Оцем Својим Небеским.

[Архимандрит Сава Јањић]

Oce Savo ovaj clan https://www.pouke.org/forum/user/7712-muramasa/ postavio je neki dio ovog teksta na mom profilu,pa bih volio ako mozete da rastumacite da bi on,ja i ostali shvatili to.

 

 

 

 

 

 

@Sveti Serafim Sarovski Čudesno obraćenje mladića Jedan sveštenik je imao sina Nikolaja, koji je posle upisanog fakulteta počeo da gubi veru, prestao je da se moli i da posećuje crkvene službe. Bio je dan uoči Božića. - Kolja, da li bi išao na svenoćnu službu jer je sutra veliki praznik, - rekla mu je majka. – Kako bih ja i tata bili srećni kada bi ti pošao u crkvu. Sin je razdraženo odgovorio: - Ja sam vam već mnogo puta rekao da tamo nemam šta da radim …Šta ću dobiti u toj tesnoti i praznini? - Pazi Kolja da te Gospod ne kazni zbog tih reči.- skrušeno je rekla majka. Te večeri se sinu desilo sledeće: pružio je ruku da bi uzeo nešto sa police i uzviknuo je od bola. Nije mogao da pomeri ruku od bola ispod miške. Bol je postajao sve veći i ispod miške je počeo da raste tumor. Doktor koga su pozvali ujutru je konstatovao tešku bolest. Rekao je da treba čekati dok tumor u potpunosti ne sazre, da se može operisati. Za Kolju je nastupilo vreme teških mučenja i besanih noći. Medjutim Kolja nije zaboravio da je njegova bolest počela posle toga kada mu je majka predskazala Božiju kaznu. On još nije sasvim izgubio veru i savest mu se probudila. Primetio je kod majke novu ikonu prepodobnog Serafima, koji je tek bio proslavljen. Uveče je upitao majku: - Daj mi preko noći ikonu prepodobnog Serafima. Majku je u toku noći razbudio Koljin krik. Potrčala je u njegovu sobu i ugledala sledeći prizor: Kolja je sedeo na krevetu, a krevet i pod ispred njega je bio pun gnoja. Kolja je bio uznemiren i govorio je sa snebivanjem: - Kod mene je sada bio prepodobni Serafim i rekao je da ću poginuti ukoliko se ne pokajem i ne izmenim život. Zatim je prepodobni dodirnuo moju bolnu ruku, i tumor je tog časa pukao. Sada je moja ruka potpuno zdrava. Ovaj dogadjaj je potpuno promenio Koljinu dušu i život. Napustio je fakultet i upisao Duhovnu seminariju, a potom Akademiju. Kada ju je završio primio je monaštvo sa imenom Serafima i potom je postao episkop Dmitrovski – jedan od najblagočestivijih ljudi našeg vremena, “Bogorodičin starac”, kako su ga zvali radi posebnog poštovanja Majke Božije.

 

Ово је заиста врло лепа и поучна прича која показује чудесно деловање благодати Божије молитвама Св. Серафима Саровског. Много пута у животу можемо да научимо да Бог може да пробуди душу припуштањем неког привременог страдања које треба да омекша човеково срце да би се оно отворило за љубав Божију. А благодат Божија делује на чудесан и натрпиродан начин, како и певамо у Цркви: "Идјеже бо хошчет Бог измјењајетсја јестества чин – тј: Тамо где хоће Бог мјења се и природни ток ствари!"

[Архимандрит Сава Јањић]

Zbog cega je Bog pobio zivotinje u potopu? One nisu gresne,a Bog je mogao da ih spase na cudesan nacin?

 

Наравно, у животињама, као и уосталом, у васцелој бесловесној твари нема греха јер нема ни слободе. Човек је изгубивши заједницу са Богом сву твар увукао у ропство пропадљивости због чега и "сва твар уздише и тугује са нама" (уп. Рим 8.22). Грех је последица злоупотребљене слободе. Потоп из времена Ноја слика је крштења у коме умиремо старом човеку да бисмо се родили у новом. Будући да су људи тога времена запали у велико богоодступништво, Бог је према библијском предању припустио потоп како би обновио људски род. Наравно, требало је да прођу још многе генерације док сам Син Божији није постао човек и освештао људску природу, учинивши је богопричасном.

[Архимандрит Сава Јањић]

Помоз Бог Оче!

 

Како бисте посаветовали бездетне супужнике?

 

То је велики крст, али не треба губити наду у Господа. Сетимо се само повести о Ани, мајци пророка Самуила 1. Самуилова 2:1-21. Након дугих молитви и плача Господ је услишио њене молитве и она је затруднела и родила сина и посветила га Богу од самог детињства. Ана је после родила још три сина и три кћерке. Такође не заборавимо ни Јелисавету и Захарију који су били у годинама и којима је Бог подарио сина, Св. Јована Претечу. Још је много и других примера и у Св. Писму и у житијама светих. Зато је важно да стално будете у молитви, али истовремено да благодарите Богу и увек говорите да буде воља Божија.

 

Ако имате могућности да набавите лозу Св. Симеона из манастира Хиландара било би добро и корисно. Знам неколико случајева да су бездетни родитељи добили децу захваљујући овој чудотворној лози која делује по молитвама Св. Симеона.

[sanja84]

То је велики крст, али не треба губити наду у Господа. Сетимо се само повести о Ани, мајци пророка Самуила 1. Самуилова 2:1-21. Након дугих молитви и плача Господ је услишио њене молитве и она је затруднела и родила сина и посветила га Богу од самог детињства. Ана је после родила још три сина и три кћерке. Такође не заборавимо ни Јелисавету и Захарију који су били у годинама и којима је Бог подарио сина, Св. Јована Претечу. Још је много и других примера и у Св. Писму и у житијама светих. Зато је важно да стално будете у молитви, али истовремено да благодарите Богу и увек говорите да буде воља Божија.

 

Ако имате могућности да набавите лозу Св. Симеона из манастира Хиландара било би добро и корисно. Знам неколико случајева да су бездетни родитељи добили децу захваљујући овој чудотворној лози која делује по молитвама Св. Симеона.

 

Хвала на одговору. Закључујем да је најбитније да се молимо да буде воља Божија.

[Архимандрит Сава Јањић]

http://srbin.info/2014/12/13/tajna-misteriozne-srpske-princeze-teodora-izgubljena-cerka-cara-dusana/

 

Оче Саво, како Ви гледате на овај текст?

 

Текст је занимљив. Заиста је непознато ко је та личност на дечанској фресци која приказује царицу Јелену и малог Уроша. Најчешћа теорија је да је реч о Симеону (Синиши), сину Св. Краља Стефана Дечанског и Марије Палеолог или можда чак о принцези за коју је Урош као мали верен. Мислим да ће то остати тајна јер натпис није сачуван. У Дечанима имамо јој једну фреску на којој је приказан Синиша и постоји извесна сличност.

https://fotki.yandex.ru/next/users/diomedes2/album/336251/view/778688

[grigorije22]

Mozda je ovo pitanje vec bilo postavljano ali postavicu ga ja jos jednom. Kakav je odnos Pravoslavlja prema teoriji evolucije? Evolucija koja se desava spontano milionima godina kroz kopiske greske u DNA? I da li u Svetom pismu i delima Sv otaca mozemo da nadjemo nesto zasta bismo mogli da kazemo da se poklapa sa TE?

[Ignjatije]

Zar to nije ucena i nasilje nad slobodnom voljom čoveka? Malo ko bi bio dovoljno čvrst da pusti da ga kancer ubije, ali da se ne pokori?

Не тролуј оца Саву. Ово је озбиљна тема. Можда најозбиљнија на форуму. Било би добро да је заобиђеш и оставиш да иде својим током.

[Архимандрит Сава Јањић]

Zar to nije ucena i nasilje nad slobodnom voljom čoveka? Malo ko bi bio dovoljno čvrst da pusti da ga kancer ubije, ali da se ne pokori?

 

Страдање у људској природи последица је пада, иако у ширем смислу, као и смртност, представља својство створене природе. Наравно, човек је створен за вечност, да буде нетрулежан и нестрадалан и смртност и страдалност наше природе активиране су човековим отпадањем од заједнице са Богом живим. Страдање је, дакле, последица наше пале природе, која је подложна болестима и слабостима и коначно физичкој смрти. Међутим, конкретни грехови још више доносе страдање јер је живот у греху неприродан и изазива бројне психо-физичке аномалије. Једино у Христу имамо вечни живот у коме смо позвани да у вечности живимо у преображеној створеној природи у којој неће бити ни бола, ни туге ни уздисања, него живот бесконачни, како певамо у погребним песмама.

 

Бог допушта страдање у овом свету, пре свега због слободног избора човека, али увек оставља могућност да страдање буде подстицај на покајање. На крсту поред Христа била су два разбојника, покајани и непокајани. Покајани је схватио да страда због грехова својих, обратио се и био оправдан, док је непокајани хулио на Бога. Тако је и уовом животу. Бог не жели на силу наше срце, јер где је присила, нема слободе, а где нема слободе нема ни истинске љубави и заједнице. Бог често видећи добро настројење нечијег срца допушта привремено страдање да би се човек обратио и духовно исцелио. Нажалост, већина људи која страда не исправља свој живот и не обраћа се Богу. Они, пак, који привремено страдање у овом животу прихватају као посебно Божије допуштење, као дар Божије љубави, благодаре Богу и још више отварају своје срце за Господа. Наравно, имајући у виду раслабљеност наше воље и често наше маловерје молимо се Богу да нас не уведе у искушење, остајући у нади да Бог зна колико можемо да понесемо, по својој вери и љубави.

 

Подсетио бих на предивне прозбе за страдални народ које је саставио блаженопочивши Патријарх Павле. У једној од њих која се чита на сугубој јектенији говоримо:

"Ако морамо да страдамо, нека то буде на путу правде Твоје и истине Твоје - не допусти да буде због неправде наше или мржње ма према коме. Рецимо сви усрдно: Господе, помилуј."

[Саша од Москве]

Помаже Бог!

Оче Саво, ако можете реците нешто о милости Божијој. Понекад ме збуни, рецимо у молитви, као да тражим, а не знам ни шта тражим...

[snebivljivi maslacak]

Оче Саво, постоји ли неки одговор зашто Бог шаље болест деменције. Је ли то нека казна или помоћ? Постоји ли неки начин у Цркви како помоћи таквим особама? 

[Igi]

Поштовање Оче Саво,

 

Ја сам овде се регистровао јер имам много недоумица и ни сам не знам шта да радим. Требају ми мишљења учених људи који знају. Зато од Вас тражим мишљење. Оче Саво, ја сам из Р.Српске, завршио сам факултет. Немам посла, јако ми је тешко да нађем посао, међутим свима је данас тешко. Гледао сам филм ,,Дигитални анђео", јако ме заинтересовао тај филм. Онда сам гледао снимке Оца Тадеја и прочитао његову књигу ,,Какве су ти мисли, такав ти је живот". на снимцима које сам гледао заинтригирало ме, његово мишљење о чипованим личним документима. Оче, ја вјерујем у Бога, признајем не идем пуно у Цркву, али то ћу морати промијенити. Хтио бих негдје да отпутујем у иностранство, али се бојим тог чиповања, без таквих докумената не могу нигдје, не могу ни наћи посао у свијету, а још теже овде. Јако ми је тешко јер не знам шта да радим, а хоћу да се окренем Богу, тј. нећу Богу да окренем леђа, али хоћу и да имам породицу и да живим лијепо. У једном снимку, гдје Отац Тадеј говори о крају свијета, је писао да старци савјетују да се позивамо на вјерску дискриминацију, тј. у вези тих чипованих докумената. Оче, како ја негдје да одем, без докумената, без пасоша, како да себи планирам живот? И ако бих негдје отпутовао туристички, требали би ми документи!? Ако ће се то десити што свети Отац Тадеј каже, да ће нас жигосати, шта онда да радимо, како да живимо, купујемо, оснујемо породицу? Ако ме разумијете Оче, ја нећу да Богу окренем леђа, ја не бих желио да пристанем да ми уграде чип или тако нешто, али шта да радим!? Ја хоћу да радим, да зарадим, да оснујем породицу, али и да се све више окренем Богу, али негдје другдје, јер овде тешко да ћу наћи посао. И све више осјећам тај негативни притисак у глави. Јер око себе слушам само негативности, од медија, људи, јадања, страдања. Оче сваки дан, исто, око нас само негативна енергија. Народ као да се слабо окреће Богу. Молим Вас реците ми ваше миљење!!!