Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[grigorije22]

Sta mislite o ovom tekstu djakona Georgija Maksimova? Po njemu svi oni koji su rodjeni u nekoj drugoj veri nece se spasiti. Da li to znaci da smo svi mi koji smo se rodili u Pravoslavnoj veri imali samo srece dok eto drugi nisu? 

 

 http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/VanCrkveNemaSpasenjaMaksimov/VanCrkveNemaSpasenjaMaksimov.htm

[Архимандрит Сава Јањић]

Sta mislite o ovom tekstu djakona Georgija Maksimova? Po njemu svi oni koji su rodjeni u nekoj drugoj veri nece se spasiti. Da li to znaci da smo svi mi koji smo se rodili u Pravoslavnoj veri imali samo srece dok eto drugi nisu? 

 

 http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/VanCrkveNemaSpasenjaMaksimov/VanCrkveNemaSpasenjaMaksimov.htm

 

Имао сам прилику да прочитам текст ђакона Максимова који наводи доста аргумената који иду у прилог његовом ставу. Ја само могу да кажем да се нико не може спасити осим именом Исуса Христа (уп. Дела апостолска 4, 12, 1Тим 2, 5). Он је једини посредник између Бога и људи и у вечни живот ће ући само они који га препознају као Бога и Спаситеља свога. Да ли то аутоматски значи да сви они који на овај или онај начин не упознају Христа и његово учење, или га упознају на погрешан начин "захваљујући" нама хришћанима који га често погрешно или лицемерно проповедамо својим (не)делима, пропасти и отићи у вечни мрак, то не бих могао ни смео да кажем. Господ је свемоћан и дубоко верујем да неће никога ко тражи истину оставити у мраку и незнању. На који начин ће га познати и спасти се они који нису имали прилику да га упознају у Православној Цркви, овде у овом времену и простору, не могу да кажем, али могу да верујем и желим да верујем да ће Господ наћи начина да се објави свима онима који га траже, а не знају га, и који ће га препознати у онај чудесни дан Другог доласка Господњег. Такви се засигурно неће спасити својом будистичком вером, или вером у Мухамедове басне или у било какве друге измишљотине, али ако се спасу спасиће се тиме што ће познати Христа Спаситеља као свог Бога. "Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају", Рим 2, 15

 

Овде зато могу изнети само моје лично уверење, да ће сви они који траже Бога, без обзира у којој су средини рођени или одрасли, бити суђени по својим делима и по томе колико им је дато (упореди цео пасус Рим 2, 12-16). Другим речима, ако неко тражи Бога, чини милостињу, прашта увредиоцима, жртвује се за ближњега, такав ће у оном тренутку доласка Господњег бити у стању препознати га као Цара и Бога кога је тражио и не знајући га претходно, обрадовати се његовом доласку. Наравно, ми православни хришћани, а потом и остали хришћани о Христу знамо много више него они који га не познају и уколико ми не будемо живели по заповестима Божијим, долазак Господњи за нас неће бити тренутак радости већ тренутак разобличења наших мрачних дела, тренутак бола и патње и почетка вечне смрти. Ово засигурно не значи да не треба да проповедамо Христа и православну веру онима који нису крштени, напротив, то је наша дужност и та вера коју им проповедамо треба да им помогне да сигурније нађу пут ка свом Богу и Спаситељу и упути их на дела љубави и правде Божије. Али та иста вера биће и нама и њима непоткупљиви судија уколико је проповедамо, а не живимо по њој и презиремо друге или верујемо да су предодређени на вечну смрт и пропаст. Не спашава само вера, већ вера којој следују и дела која потврђују љубав према Богу и према ближњем. Без таквих дела, вера је мртво слово и идолатрија.

 

Зато у сваком човеку хришћанину или нехришћанину треба да гледамо онога који је позван да уђе у вечну радост Господа свога и не смемо да будемо судије другима, већ самим себи. Треба да верујемо да ће се цео свет спасити, али да ми можемо да изгубимо вечни живот зато што исувише знамо, а толико мало чинимо јер делима својим показујемо да ли Бога љубимо и познајемо и да ли ћемо га познати у онај страшни и сверадосни дан.. Свако друго гледање на ово питање, плашим се, да уводи у суђење другима, а знамо шта таквим следује јер је Бог једини Судија.

[Архимандрит Сава Јањић]

pomaze Bog,oce Savo,imam neku nedoumicu pa molim vas da mi objasnite

u poslanici prvoj Timoteju Sv apostol Pavle kaze kako zene ne treba da se ukrasavaju pletenicama ,biserima itd.

vec dobrim djelima i  ovo sto zelim da mi objasnite "...zeni pak ne dopustam da druge uci..."

i jos negdje u poslanicama stoji kao da zene ne zapitkuju u hramu nego da kod kuce pitaju svoje muzeve

e sad ovo prvo dali to treba bukvalmo shvatiti nista mi nije jasno npr desilo mi se da u mojoj kuci

covjek kaze kako katolici uce da je Djeva Bogorodica zacela Duhom Svetim a da pravoslavlje ne uci tako

pa ja sam morala da mu objasnim,kako "da ne ucim druge"?

Sto se tice ovog drugog da zene pitaju svoje muzeve e ovako:

ja od svog muza mogu nauciti kako se pije pivo,igra sportska kladionica itd

on zaista nista ne zna od Hristove nauke,niti se zanima,ja sam ta koja se po mogucnostima "staram" 

za njegovo spasenje tj. potajno u crkvi,kod kuce,bilo kad,bilo gdje kako mi dodje molim Gospoda za njega

i ucinim neku zrtvicu milostinje itd jer znam koliko god da molim i cinim malo je saamo se uzdam u milost i samo milost Boziju

oprostite,oce,na smetnji,vidim da ima toliko toga da procitate i odgovorite pa jos i ja,ali nek vas Gospod blagoslivi

 

Речи апостола Павла које наводите заиста стоје али их треба схватити са правилним расуђивањем. Његове поуке у великој мери представљају одговор на конкретне проблеме са којима се сусретала прва хришћанска заједница, а не догматске постулате.  Ако се каже да жене не треба да се претерано украшавају накитом већ врлинама, то се засигурно односи и на мушкарце који не би требало да се горде добрим колима, скупим ручним сатовима и уопште новцем, титулама и положајем. Најлепши украс сваког мушкарца и жене јесу заправо врлине, чисто и добро срце. 

 

У Светом писму стоји да је мушкарац глава жени, али знамо често да су управо жене у историји Цркве одржале веру када су се мушкарци вере одрицали. Уосталом, зар на Голготи од Христових следбеника нису биле само Марија и остале жене и један једини апостол - Јован, док су се сви остали због страха од Јудеја разбежали? Зар жене у Русији нису сачувале веру када је ретко који мушкарац имао храбрости да иде у Цркву и сведочи Христа? Такође знам многе случајеве да су се мушкарци који нису веровали или су били предани пороцима и греху окренули Богу управо захваљујући жртви и љубави својих верних супруга. Бројни су примери који показују да жене и мушкарци који живе истински у Христу надилазе специфичности и ограничења свог пола. У том смислу треба схватити и речи апостола и знати да у Христу суштински нема ни мушког ни женског, већ смо сви позвани да будемо једно у Њему.

 

Треба добро упознати своју веру како бисте и ви и сви други могли да одговоре неправославним хришћанима и атеистима у шта заправо ми верујемо. Међу римокатолицима много је оних који врло мало знају о Православљу и оптерећени су бројним предрасудама. Усудио бих се рећи да и међу нама православнима, нажалост, има много оних који исто тако мало знају о римокатолицима и протестантима и олако их осуђују. Треба увек бити спреман од другога нешто и научити, а не одмах узимати на себе улогу судије. Најбоље је не улазити у дискусије око оних тема које не познајемо довољно, а своју веру сведочити својим делима љубави према свима. Тиме ћемо најбоље показати и потврдити да смо истинске слуге Христове. 

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче, кад већ помињете Исусову молитву - да ли је препоручљиво људима који живе у свету да је користе? Мислим, онако како сам читао нпр. у књизи "Казивања једног боготражитеља своме духовном оцу" - мени то изгледа неизводљиво у овом свету. Поготово ако је неко породичан човек, жена, деца, посао... Па, да ли мислите неке молитве у кратком периоду напада помисли, или на конкретније и чешће бављење Исусовом молитвом? Да ли то може да буде и опасно, негде сам прочитао да човек може да падне у прелест, или да можда полуди...

 

Хвала унапред

 

Исусова молитва најбољи је начин молитве и за монахе и за људе у свету јер учестало понављање имена Исусовог и закључавање нашег ума у сваку реч молитве понајбоље сабира наш ум и разбија сваки налет нечистих и грешних мисли. Књига коју помињете је веома лепа и корисна али будите опрезни и немојте сами примењивати компликованије методе без опитног духовног руководитеља, већ једоставно полако и сабрано понављајте Исусову молитву (у дужем или краћем облику, како вам је лакше) где год и када год имате могућности.

 

Када се навикнете да учестало понављате Исусову молитву она ће се сама спонтано јављати у вашем уму. Водите само рачуна да се не издвајате од других људи чудноватим понашањем које привлачи пажњу јер ћете постићи супротан ефекат. Молите се у клијети срца свога (уп. Мт. 6,6), а не да вас други гледају. Када сте сами можете молитву говорити шапатом, али пред другима понављајте је у себи. Када се човек навикне да учестало понавља Исусово име, молитва, како нас уче духовни делатници молитве, постаје као дисање наше душе и силази у срце. Када молитва заживи могуће је и разговарати и читати, а истовремено бити у молитви јер највиши степен молитве превазилази саме речи и постаје једна жива и континуирана свест о сталном присуству Божијем у нашем уму и срцу. 

 

О молитви, а посебно молитви Исусовој написане су многе лепе књиге које су објављене на нашем језику и треба их читати и стално себе подстицати на ово духовно делање.

[SrbinKatolik1995]

Neka je radost,mir,zdravlje i sreća sa svima vama,i neka je Hrist u nama,i među nama. Može li mi neko reći,kada su živela ona 4 jevandjelista,Matej,Marko,Luka i Jovan?? Jesu li oni zapravo bili Isusovi ucenici,ili su ziveli nesto posle Hrista?? Ista je stvar i sa apostolima Petrom i Pavlom,pa bih vas zamolio ako mozete da mi kazete nesto o tome

[Драгана.]

Помаже Бог оче Саво

 

Занима ме како човјек да побједи лењост у себи?Нама некад није довољно ни пуно сати спавања да би сутрадан били вриједни и да не би били уморни, како ви монаси успјевате да спавате само по који сат дневно и да по цијели дан молите се Богу и будете у послушању (рад)?Шта савјетујете нама мирјанима?Како да се ослободимо гријеха лењости и превише спавања?

 

Хвала унапријед

[NerZul™]

Да ли је Оче, благодатни огањ превара? Неки сматрају да те свеће унутар Цркве пали патријарх....

[SrbinKatolik1995]

Bog vas blagoslovio,neka je mir,zdravlje i radost sa Vama! Imam jedno pitanje. Ja sam cuo nedavno,izjavu Pape Franje,da “ateisti koji čine dobra dela,mogu biti spašeni!“. Sta vi o tome mislite iskreno? Mogu li stvarno ateisti koji cine dobro,biti spaseni??

[w.a.mozart]

Oče, da li ove poplave koje nas zadesiše mogu i treba da budu protumačene kao Božije upozorenje ljudima ili čak kao Božija opomena zbog skupa poroka?

[Hristoslav]

Оче Саво имам једну хитну молбу за вас.

Моја пријатељица сестра Милка тренутно има велике проблеме па вас молим да је сутра поменете на литургији.

Благодарим

Брат Христослав

[Guest]

Оче Саво, колико има смисла да верници буду на Светој Литургији и да не прилазе Причешћу, да то чине годинама (и деценијама)? Истина је да има много духовника који говоре да не треба (и не сме) да се хришћанин редовно причешћује јер се тиме, како говоре, губи смисао подвига. То им је један од главних аргумената за ту своју теорију.

 

Опет, колико сам пратио литургијске молитве, кроз њих бивамо позвани да се причешћујемо. 

 

Које је Ваше мишљење о овоме?

[Ivan Jovićević]

Pomaže Bog oče.

Zanima me odgovor na pitanje o Svetoj tajni Evharistije i o činu spajanja hleba i vina,odnosno Hristovog tijela i krvi.Naime,vjernicima je prilikom ovog čina onemogućeno da isti vizuelno isprate,što zbog ikonostasa,što zbog,ako sam valjano upoznat,toga što spajanju Hristovog tijela i krvi prisustvuje striktno sveštenstvo koje i vrši liturgiju.Nasuprot toga,primijetio sam da se prilikom televizijskih prenosa pojedinih liturgija gledaocima  prikazuje gorepomenuti čin spajanja hleba i vina,što mi je kontradiktorno.Interesuje me Vaše lično mišljenje kao i mišljenje Crkve u vezi ovoga.

Pozdrav za Vas i za sve članove foruma iz Podgorice.

[Архимандрит Сава Јањић]

Neka je radost,mir,zdravlje i sreća sa svima vama,i neka je Hrist u nama,i među nama. Može li mi neko reći,kada su živela ona 4 jevandjelista,Matej,Marko,Luka i Jovan?? Jesu li oni zapravo bili Isusovi ucenici,ili su ziveli nesto posle Hrista?? Ista je stvar i sa apostolima Petrom i Pavlom,pa bih vas zamolio ako mozete da mi kazete nesto o tome

 

Препоручујем да читате ЖИТИЈА СВЕТИХ која је припремио Св. Ава Јустин Ћелијски и која су доступна у електронском формату на сајту библиотеке Светосавље

http://svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih.htm 

 

Такође на линку http://www.pakibitija.com/index.php?option=com_content&task=blogsection&id=24&Itemid=175

имате укратко житија свих дванаест апостола

[Архимандрит Сава Јањић]

Помаже Бог оче Саво

 

Занима ме како човјек да побједи лењост у себи?Нама некад није довољно ни пуно сати спавања да би сутрадан били вриједни и да не би били уморни, како ви монаси успјевате да спавате само по који сат дневно и да по цијели дан молите се Богу и будете у послушању (рад)?Шта савјетујете нама мирјанима?Како да се ослободимо гријеха лењости и превише спавања?

 

Хвала унапријед

 

Борба са лењошћу, сестро Драгана, борба је свих нас и монаха и мирјана. Не постоји једноставан рецепт за борбу ни против једне страсти. Важно је живети еванђелским и црквеним животом, редовно се исповедати и причешћивати, молити Богу и по мери свог здравља и снаге живети у уздржању од свега што је претерано и штетно за наш духовни живот. Лењост је веома често повезана са унинијем тј. осећајем депресије, бесциљности и губитка воље за било чим. Манастирски типици су тако установљени да је сваки дан унапред испланиран тако да никада нема сувише слободног времена. Добро је да се навикнете на редован режим спавања и редовне оброке колико је год то у могућности у условима у којима живите. Некада је само сат времена довољно да повратите снагу. Претерано спавање и недостатак обавеза посебно подстичу лењост и јачају стање безвољности.

[Архимандрит Сава Јањић]

Да ли је Оче, благодатни огањ превара? Неки сматрају да те свеће унутар Цркве пали патријарх....

 

За нас православне хришћане благодатни огањ који се јавља у кувуклиону Христовог гроба на Велику Суботу сваке године је чудо Божије и непосредна пројава Његовог благодатног дејства. Светлост огња је симбол светлости Христовог Васкрсења и победе над смрћу, што је темељ наше вере. Како тачно патријарх Јерусалимски обавља овај обред на Христовом гробу није ми познато али засигурно није реч о превари јер те инсинуације долазе већином из рационалистичких кругова, не само са хришћанског запада него нажалост и од неких "православних". Слично су и комунисти хулили на св. мошти светитеља, а после су правили своје квази-мошти балзамовањем својих безбожних вођа. Човек који чврсто верује свуда око себе види чуда Божија и цео живот и свет који нас окружује као велики дар његове љубави. За оне који немају вере свет је бесмислен и хаотичан и често се цинично односе према свему што нису у стању да разумеју.

 

Чуда Божија су свуда око нас. Зар и свака Св. Литургија није чудо Божије ако верујемо да принесени хлеб и вино постају истински Тело и Крв Христова и да причестивши се Светим Тајнама сви потврђујемо живо и суштаствено да смо Црква Христова - Тело Њеогово. Наравно, као и у случају свих осталих благодатних дејстава и св. Тајни наша Црква упозорава да њима не треба приступати идолатријски, па зато у Православљу немамо чак ни ванлитургијско поклоњење Св. Тајнама (тзв. адорацију светог сакрамента) и сл. Све Божанске тајне бивају у синергији благодатног дејства Божијег и наше вере и саме по себи не могу се идолатризовати јер би то било насиље над нашом слободом. Њима не треба приступати магијски као да семе по себи имају било какав утицај на нас јер управо су безбожни јудејски првосвештеници тражили чудо да поверују, а пред њима се одвијало највеће чудо над чудима - сам оваплоћени Син Божији прима добровољно распеће и смрт да би победио силу смрти и отворио васцелој твари пут у вечни живот.

 

О благодатном огњу имате укратко и на Википедији http://bit.ly/1q4RgaT  као и на сајту СПЦ http://www.spc.rs/sr/blagodatni_oganj

У библиотеци сајта Светосавље можете наћи занимљив текст о критичарима благодатног огња и одбрани овог чудесног догађаја http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/UZastituBlagodatnogOgnjaMaksimov.htm#07

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!