Свакодневна читања

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Среда трећа по Педесетници

Рим. 96 зач. (VIII, 2-13).

Браћо, закон Духа живота у Христу Исусу ослободи ме од закона гријеха и смрти. Јер што закону бјеше немогуће, пошто бјеше ослабљен тијелом, Бог пославши Сина свога у обличју тијела грјеховнога и због гријеха, осуди гријех у тијелу, да се правда закона испуни у нама који не живимо по тијелу него по Духу. Јер који су по тијелу тјелесно мисле, а који су по Духу духовно. Јер је тјелесно мудровање смрт, а духовно мудровање живот и мир. Јер је тјелесно мудровање непријатељство Богу, пошто се не покорава закону Божијем, нити пак може. А који су по тијелу не могу угодити Богу. А ви нисте по тијелу него по Духу, пошто Дух Божији живи у вама. Ако пак неко нема Духа Христова, он није његов. А ако је Христос у вама, онда је тијело мртво за гријех, а Дух је живот за праведност. Ако ли живи у вама Дух Онога који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживјеће и ваша смртна тјелеса Духом својим који живи у вама.Тако, дакле, браћо, нисмо дужни тијелу да по тијелу живимо; јер ако живите по тијелу, помријећете; ако ли Духом дјела тјелесна умртвљујете, живјећете.

Мт. 36 зач. (X, 16-22).

Рече Господ Својим ученицима: Ето, ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! А чувајте се од људи: јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас. И пред старјешине и цареве изводиће вас мене ради за свједочанство њима и незнабошцима. А кад вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити; јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их. И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти.

 

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт.10,22). А имамо ли ми шта да трпимо? У томе ни код кога нема недостатака. Код свакога је поприште трпљења широко, а тиме је и спасење блиско. Претрпи све до краја и спашћеш се. Ипак, треба знати трпети, јер се иначе може десити да се трпи а да се нема никакве користи. Најпре чувај свету веру и води беспрекоран живот који јој је сагласан. Сваки грех који се деси одмах чисти покајањем. Друго, све што наилази да се отрпи примај као из руке Божије, тврдо се сећајући да без Његове воље ништа не бива. Треће, верујући да све што долази од Господа бива на добро наших душа, искрено захваљуј Богу, благодарећи и за жалости и за утехе. Четврто, заволи жалости због велике спасоносности коју садрже и разбуди у себи жеђ за њима као за пићем, додуше горким, али лековитим. Пето, ceћaj се да несрећу не треба да одбацујеш као тесну одећу, већ да је претрпиш. Њу свакако мораш претрпети. Онда је боље да је претрпиш хришћански. Роптање не избавља од беде него је само отежава, а смирена потчињеност одлукама промисла Божијег, и благодушност несрећи одузимају тежину. Шесто, сматрај себе заслужним још веће несреће. Јер, кад би Господ хтео да са тобом поступи по правди, какву би беду само имао да поднесеш! Седмо, изнад свега се моли, и милостиви Господ ћe ти дати чврстину духа, при којој ће ти се чинити да се и нема шта трпети, док ћe се други чудити величини твојих искушења.

 

 

 

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Четвртак трећи по Педесетници

Рим. 98 зач. (VIII, 22-27).

Браћо, знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада. А не само она, него и ми који прве дарове Духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тијела нашега. Јер се надом спасосмо. А нада која се види није нада. Јер кад ко види нешто, како и да се нада? Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо са стрпљењем. А такође нам и Дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим. А Онај што испитује срца, зна шта је жеља Духа, јер по вољи Божијој посредује за свете.

Мт. 37 зач. (X, 23-31).

Рече Господ Својим ученицима: кад вас потјерају у једном граду, бјежите у други. Јер заиста вам кажем: Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син Човјечији. Нема ученика изнад учитеља својега ни слуге изнад господара својега. Доста је ученику да буде као учитељ његов и слуги као господар његов. Ако су домаћина назвали Веелзевулом, колико ће прије домаће његове? Не бојте их се, дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Што вам говорим у тами, казујте на видику; и што вам се шапће на уши, проповиједајте са кровова. И не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу. Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих не падне на земљу без Оца вашега. А вама је и коса на глави сва избројана. Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца.

 Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Нема ништа скривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати (Мт.10,26). Из тога следи да немамо никакве користи од покушаја да сакријемо своје грехе. Доћи ће време (а зар је оно далеко?) и све ће се открити. Шта онда да се ради? Не треба ништа скривати! Ако си нешто сагрешио – иди и откри свој грех своме духовном оцу. Када добијеш разрешење, грех ишчезава као да није ни постојао. И онда неће имати шта да се открије и да се појави пред свима. А ако сакријеш грех и не покајеш се, ти га чуваш у себи како би се у своје време открио на твоје изобличење. Све нам је то унапред открио Господ да би се ми још овде потрудили да обезоружамо Његов праведни и страшни Суд према нама грешнима.

 

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Петак трећи по Педесетници

Рим. 101 зач. (IX, 6-19).

Браћо, није тако, као да је пропала ријеч Божија. Јер нису сви Израиљци који су од Израиља; нити су сви дјеца који су од сјемена Авраамовог, него: У Исаку ће ти се назвати сјеме. То јест, нису оно дјеца Божија што су по тијелу дјеца, него се дјеца обећања рачунају у сјеме. Јер је ово ријеч обећања: У ово вријеме доћи ћу и у Саре ће бити син. А не само она, него и Ревека која заче од једнога, од Исака оца нашега. Јер док још дјеца не бијаху рођена, ни учинила добра ни зла, да остане онако како је Бог по избору одредио, не због дјела, него због Онога који призива, рече јој се: Већи ће служити мањему. Као што је написано: Јакова завољех, а Исава омрзох. Шта ћемо, дакле, рећи? Зар има неправде код Бога? Никако! Јер Мојсеју вели: Помиловаћу кога помилујем, и сажалићу се на кога се сажалим. Тако, дакле, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога који милује. Јер Писмо говори Фараону: Баш за то те подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи. Тако, дакле, кога хоће помилује, а кога хоће отврдоглави. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој?

Мт. 38 зач. (X, 32-36; XI, 1).

Рече Господ Својим ученицима: сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. И непријатељи човјеку постаће домаћи његови. И када заврши Исус заповијести Дванаесторици ученика својих, отиде оданде да учи и проповиједа по градовима њиховим.

 

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима (Мт.10,32). Зар је тешко исповедати Господа? Нема у томе никакве тешкоће. Каква је тешкоћа рећи, када устреба, да је Господ наш Исус Христос јединородни Син Божији и Бог, да је ради нас дошао на земљу, оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек, да је био распет, пострадао и погребен, да је васкрсао у трећи дан, вазнео се на небеса и да седи с десне стране Бога Оца, да ћe опет доћи да суди живима и мртвима, да је послао Духа Светога на свете апостоле и Његовом силом устројио на земљи свету Цркву, која, учећи истини и освећујући тајнама, незаблудним путем води сва верна чеда своја у Царство небеско? Све то ми понављамо сваки пут када слушамо или читамо Символ вере. Тако и ти узми ове истине, запечати их у своме срцу и буди готов да, не бојећи се никаквог лица људског, објавиш да је неопходно управо тако, а не некако друкчије, веровати за спасење. Буди уједно готов да претрпиш за исповедање све шта буде потребно у одређеном случају. Затварај уста лажних учитеља и хулитеља Хришћанства речју истине – и добићеш што је Господ oбeћao. Ти ћеш исповедити Њeгa као Бога и Спаситеља пред људима, а Он ћe пред Богом Оцем исповедити да си ти Његов верни следбеник и исповедник.

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Субота трећа по Педесетници

Рим. 85 зач. (III, 28 - IV, 3).

Браћо, мислимо да ће се човјек оправдати вјером без дјела закона. Или је Бог само Јудејаца, а не и незнабожаца? Да, и незнабожаца. Јер један је Бог, који ће оправдати обрезање из вјере и необрезање вјером. Укидамо ли, дакле, закон вјером? Никако! Него закон утврђујемо. Шта ћемо, дакле, рећи за Авраама, оца нашега, да је постигао по тијелу? Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не пред Богом. Јер шта каже Писмо? И вјерова Авраам Богу и то му се урачуна у праведност.

Мт. 24 зач. (VII, 24 - VIII, 4).

Рече Господ: сваки, дакле, који слуша ове ријечи моје и извршује их, упоредићу га са човјеком мудрим који сазида кућу своју на камену; и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови, и навалише на кућу ону, и не паде; јер бјеше утемељена на камену. А сваки који слуша ове ријечи моје и не извршује их, биће сличан човјеку лудом који сазида кућу своју на пијеску; и удари дажд, и дођоше воде, и дунуше вјетрови и ударише на кућу ону, и паде, а пад њезин бијаше страшан. И када заврши Исус ријечи ове, дивљаше се народ науци његовој. Јер их учаше као онај који власт има, а не као књижевници и фарисеји. А кад сиђе са горе, за њим пође мноштво народа. И гле, дође губавац и клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити. И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах се очисти од губе своје. И рече му Исус: Гледај, никоме не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсеј ради свједочанства њима.
 

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Данашње Јеванђеље показује да су они који слушају речи Господње и извршавају их слични људима који зидају зграду на камену. Они, пак, који слушају а не испуњавају слични су људима који зграду зидају на песку. Нека свако то научи напамет и чешћe понавља. Истина која се ту садржи свакоме је јасна и очигледна. Свако и сам из свога искуства има о томе много осведочења. Док су у глави, мисли бивају несталне и колебљиве, а када се напишу на хартију, задобијају сталност и непокретност. Нека намера се често доводи у питање и мења у појединостима док се не започне на делу. Кад се, међутим, пoчнe извршавати, крај је свим допунским довијањима. Исто тако су и правила нарави нама страна, ван нас и неутврђена све док их не испунимо. Уколико их, пак, испунимо, она улазе унутра, смештају се у срце и ту полажу основу карактеру – доброме или лошем. Пазите добро како живите.

 

 

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Недеља трећа по Педесетници

Рим. 88 зач. (V, 1-10).

Браћо, оправдавши се вјером, имамо мир у Богу кроз Господа нашег Исуса Христа, кроз којега и приступисмо вјером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије. И не само то, него се и хвалимо у невољама, знајући да невоља гради трпљење, а трпљење искуство, а искуство наду; а нада не постиђује, јер се љубав Божија излила у срца наша Духом Светим који је дат нама. Јер Христос, још док бјесмо немоћни, умрије у одређено вријеме за безбожнике. Јер једва ће ко умријети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре. Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бијасмо грјешници, Христос умрије за нас. Много ћемо, дакле, прије бити кроз њега спасени од гњева сада када смо оправдани крвљу његовом. Јер када смо се као непријатељи помирили са Богом кроз смрт Сина његова, много ћемо се прије, већ помирени, спасти животом његовим.

Мт. 18 зач. (VI, 22-33).

Рече Господ: свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама! Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону. Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела? Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један? И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одјену као један од њих. Па када траву у пољу, која данас јесте а сутра се у пећ баца, Бог тако одијева; а камоли вас, маловјерни? Не брините се, дакле, говорећи: Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.

 

 Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Ако око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје буде кварно, све ће тело тамно бити (Мт.6,22-23). Оком се овде назива ум, а телом сво устројство душе. Када је ум прост, у души је светло, а када је ум лукав, у души је тамно. Шта је прост а шта лукав ум? Прост ум је онај који све што је написано у Светом Писму прима, и који је чврсто убеђен да је све онако како је написано. Лукави ум, међутим, јесте онај који са лукавством приступа речи Божијој, држећи се препредених запиткивања и испитивања. Он не може да једноставно верује, већ реч Божију подвргава свом умовању. Oн јој не приступа као ученик, него као судија и критичар, да би испитао шта она каже и да би се, потом, или подсмехнуо, или са висине рекао: „Да, то није лоше“. Код таквог ума не постоји сталност. Јер, речи Божијој очигледно не верује, а у својим умовањима нема постојаности: данас овако, сутра онако. Због тога код њега и постоје само колебања, недоумице, питања без одговора. Код њега ни једна ствар није на свом месту и он иде уз напор, све пипајући око себе. Прости ум, пак, све јасно види. Свака ствар код њега има своје одређено значење, речју Божијом одређено. Због тога је код њега свака ствар на своме месту. Он тачно зна како се према чему односити. Он иде, значи, по отвореном и светлом путу, са пуном увереношћу да се њиме иде ка правом циљу.

 

 

 

 

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Понедељак четврти по Педесетници

Рим. 102 зач. (IX, 18-33).

Браћо, Бог кога хоће, помилује, а кога хоће, отврдоглави. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој? А ко си ти, о човјече, да се препиреш са Богом? Зар рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио? Или зар лончар нема власти над глином, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срам? А шта ако Бог, хотећи да покаже гњев свој и да објави моћ своју, поднесе са великим стрпљењем сасуде гњева, који су спремљени за пропаст, да би објавио богатство славе своје на сасудима милости, које приправи за славу, нас које и призва, не само од Јудејаца него и од незнабожаца. Као што и говори код Осије: Назваћу народом својим народ који није мој, и немилу милом; и биће да на мјесту гдје им је било речено: Ви нисте мој народ, тамо ће се назвати синови Бога живога. А Исаија виче за Израиљ: Ако буде број синова Израиљевих као пијесак морски, остатак ће се спасти. Јер ће извршити брзо ријеч своју по правди, извршиће Господ брзо ријеч своју на земљи. И као што прорече Исаија: Да нам Господ Саваот није оставио сјеме, постали бисмо као Содом и слични Гомору. Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише праведност постигоше праведност, али праведност од вјере; а Израиљ тражећи закон праведности не постиже закона праведности. Зашто? Зато што не тражаше од вјере, него од Дјела закона. Јер се спотакоше о Камен спотицања као што је написано: Ево стављам у Сиону Камен спотицања и Стијену саблазни; и сваки који у Њега вјерује неће се постидјети. 

Мт. 40 зач. (XI, 2-15).

У време оно, Јован, чувши у тамници дјела Христова, посла двојицу од ученика својих. И рече му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо? А Исус одговарајући рече им: Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите: слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље. И благо ономе који се не саблазни о мене. А кад они отидоше, поче Исус говорити народу о Јовану: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју повија вјетар? Него шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима. Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка. Јер он је тај о којем је писано: Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом. Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега. А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају. Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована. И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи. Ко има уши да чује, нека чује!

 Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Царство небеско с напором се узима и подвижници га задобијају (Мт.11,12). Царство се достиже са напором, са трудом и усиљем, са тешким подвизима. Због тога га достижу само они који воде напоран, подвижнички живот. Они на путу ка Царству одбијају сваку врсту утеха. Oнe, у својим разним видовима, удаљавају од Царства. Код нас, данас, међутим, једино и постоји брига о утехама, ретко душевним, а већином телесним: како појести, попити, провеселити се, проћи и бити окружен раскошом. На позив на царску гозбу рекли су: „Изговори ме“, премда је и у њему (тј. Царству) вечера и то царска, каква ни на ум никоме не долази. Међутим, она не одговара нашем укусу. Оно што се тамо сматра слатким, нама је горко; шта је тамо пријатно, нама је одбојно; шта тамо весели, нас притиска – у свему смо се разишли. И Царство са подвижницима који га задобијају одлази од нас. Но, ми смо томе ради. Чак бисмо да их што пре отерамо. Договарамо се како то да учинимо. Ипак, лукавима недостаје силе за успех.

 

 

 

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Уторак четврти по Педесетници

Рим. 104 зач. (X, 11 - XI, 2).

Браћо, Писмо говори: Сваки који вјерује у Њега неће се постидјети. Јер нема разлике између Јудејца и Јелина; јер је исти Господ свију, богат за све који га призивају. Јер сваки који призове Име Господње биће спасен. Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повјероваше? Како ли ће поверовати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника? А како ће проповиједати ако не буду послани? Као што је написано: Како су красне ноге оних који благовијесте мир, који благовијесте добро! Али сви не послушаше Јеванђеље; јер Исаија говори: Господе, ко вјерова проповиједи нашој? И тако вјера бива од проповиједи, а проповијед од ријечи Божије. Али велим: Зар не чуше? Свакако: По свој земљи отиде глас њихов, и до крајева васељене ријечи њихове. Него велим: Зар не разумје Израиљ? Први Мојсеј говори: Ја ћу вас на суревњивост покренути кроз оне који нису народ, неразумним народом расрдићу вас. А Исаија говори смјело: Нађоше ме који ме не траже, јавих се онима који не питају за мене. А Израиљу говори: Ваздан пружах руке своје према народу непослушном и бунтовном. И кажем, дакле: Зар Бог одбаци народ свој? Никако! Јер сам и ја Израиљац, од сјемена Авраамова, од племена Венијаминова. Не одбаци Бог народ свој. који унапријед позна.

Мт. 41 зач. (XI, 16-20).

Рече Господ: са киме ћу упоредити род овај? Сличан је дјеци која сједе по трговима и довикују друговима својим говорећи: Свирасмо вам. и не играсте; нарицасмо вам, и не ридасте. Јер дође Јован, који нити једе нити пије, а они кажу: Ђаво је у њему. Дође Син Човјечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човјека изјелице и винопије, друга цариницима и грјешницима. И би оправдана премудрост од дјеце њезине. Тада поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса његова, што се не покајаше.

 

- Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

Господ говори да смо ми, који не слушамо Јеванђеље, слични онима којима певају веселе песме – а они не играју; или, којима певају тужне – а они не плачу. То значи да смо слични онима са којима се ништа не може урадити. Нама обећавају Царство небеско, пресветло и прерадосно, а ми ни да мрднемо – као да нам се и не говори. Прете нам Судом незаобилазним и мукама без краја, а ми се не узнемиравамо – као да и не чујемо. Заборавивши се, изгубили смо свако осећање истинског самоочувања. Идемо као вођени право на погубљење и не показујемо никакву бригу о своме уделу. Опустили смо руке, предали се нехату: шта буде нека буде! Ето какав је наш положај! Зар нису због тога честа самоубиства? И то је плод садашњих учења, садашњих погледа на човека и његово значење! Ето вам прогреса! Ето вам и просвете! Боље је бити крајњи незналица и са страхом Божијим душу своју спасти, него стећи име просвећеног, а погинути навек, и читавог живота се не сетити на оно што ћe бити после смрти. Из речи Божије о Царству небесном и аду неће се изоставити ни једно слово. Ову истину нека свако прими ка срцу као ствар која се лично њега тиче, и нека се постара о себи колико му је могуће и колико му је још времена остало.

 

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Среда четврта по Педесетници

Рим. 105 зач. (XI, 2-12).

Браћо, не знате ли шта говори Писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи: Господе, пророке твоје побише и жртвенике твоје раскопаше, и ја остадох једини и траже живот мој. А шта му вели Божији одговор? Оставих себи седам хиљада људи, који не приклонише кољена пред Ваалом. Тако, дакле, и у садашње вријеме постоји један остатак по избору благодати. Ако ли је по благодати, онда није од дјела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дјела, више није благодат, јер дјело већ не би било дјело. Шта, дакле? Оно што Израиљ тражи не постиже, а изабрани постигоше; остали пак окорјеше, као што је написано: Даде им Бог дух неосјетљивости, очи да не виде и уши да не чују до дана данашњега. И Давид говори: Нека им буде трпеза њихова замка и клопка и саблазан и одмазда; нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувијек савиј! Говорим, дакле: Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност. А ако је пад њихов богатство свијету и пораз њихов богатство незнабошцима, колико ли је више пуноћа њихова? 

Мт. 42 зач. (XI, 20-26).

У време оно, поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса Његова, што се не покајаше: Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су се у вама догодила, давно би се у врећи и пепелу покајали. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан Суда него вама. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до пакла ћеш сићи; јер да су у Содому била чудеса што су се у теби догодила, остао би до дана данашњега. Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан Суда него теби. У то вријеме одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима. Да, Оче, јер је тако била блага воља Твоја.

 - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Господ је учинио много чудеса у Капернауму, Витсаиди и Хоразину. Међутим, број оних који су поверовали није одговарао броју чудеса. Због тога је Он строго изобличавао те градове и пресудио да ћe у Дан суда лакше бити Тиру и Сидону, Содому и Гомору, него њима. По том обрасцу и ми треба о себи да судимо. Колико је знамења Господ пројавио над Русијом, избављајући је од јачих непријатеља и покоравајући јој народе! Колико јој је даровао трајних блага која непрестано точе знамења: свете мошти и чудотворне иконе, расејане по целој Русији! Па опет, у наше дане Руси почињу да се удаљују од вере: један број људи сасвим и свестрано пада у неверје, други – отпада у протестантизам, трећи – тајно испреда своја веровања у којима xoћe да помеша и спиритизам и геолошка наклапања са Божанским Откривењем. Зло расте: зловерје и неверје подижу главу, а вера и Православље слабе. Зар већ нећемо да се уразумимо?… И доћи ћe најзад и код нас до онога што се десило, на пример, код Француза… Ако се то деси, шта мислите како ће нам бити у Дан суда: после таквих милости Божијих на нама? Господе, спаси и помилуј православну Русију. Јер, Твоја праведна претња долази!

 

 

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Четвртак четврти по Педесетници

Рим. 106 зач. (XI, 13-24).

Браћо, говорим вама незнабошцима; пошто сам ја апостол незнабожаца, хвалим служење своје, не бих ли како подстакао на ревност свој род и спасао неке од њих. Јер ако је одбацивање њихово помирење свијету, шта би било примање - ако не оживљење из мртвих? Ако је квасац свет, то је и тијесто; и ако је коријен свет, то су и гране. Ако ли се неке гране одломише. и ти, који си дивља маслина, прицијепио си се на њих и постао заједничар коријена и сокова маслинових. Не преузноси се над гранама; ако се пак узносиш. не носиш ти коријен него коријен тебе. Рећи ћеш, дакле: Одломише се гране, да се ја прицијепим. Добро! Невјеровањем се одломише, а ти вјером стојиш. Не поноси се, него се бој. Јер кад Бог природне гране не поштедје, неће можда ни тебе поштедјети. Види,дакле, доброту и строгост Божију: на онима што отпадоше строгост, а на теби доброту, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсјечен. А и они, ако не остану у невјеровању, биће прицијепљени, јер је Бог моћан да их опет прицијепи. Јер кад си ти одсјечен од маслине, по природи дивље, и прицијепио се, не по природи, на питому маслину, колико ће се прије, ови који су по природи, прицијепити на своју маслину?

Мт. 43 зач. (XI, 27-30).

Рече Господ Својим ученицима: све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син хоће коме открити. Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако.

 - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћy вас одморити (Мт.11,28). О Божанског, о љубљеног, о најслађег гласа Твога! Пођимо сви за Господом који нас зове! Но, пре тога треба осетити оно што је нама тешко и напорно – да смо пуни грехова и да су нам тешки. Од тог осећања ћe се родити потреба тражења олакшања. Тада ће нам вера указати на једино прибежиште у Господу Спаситељу и наши кораци ће се сами ка Њему управити. Душа која је пожелела да се избави од грехова зна шта да каже Господу: „Узми са мене тешко греховно бреме, а ја ћу узети Твоје лако иго“. Тако и бива: Господ прашта грехе, а душа почиње да живи по Његовим заповестима. Заповести су – иго, а греси – бреме. Но, упоредивши једно и друго, душа налази да је иго заповести лако као перо, а бреме грехова тешко као гора. Зато се не бојмо, већ радо примимо благо иго Господње и Његово лако бреме! Само ћемо тако, и никако друкчије, наћи одмор својим душама.

 

 

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Петак четврти по Педесетници

Рим. 107 зач. (XI, 25-36).

Браћо, нећу да ви не знате ову тајну, да не мудрујете сами по себи: дио Израиља отврдну, док не уђе пун број незнабожаца. И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова. И ово им је завјет од мене, када скинем гријехе њихове. По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору, мили су отаца ради. Јер Бог се неће раскајати за своје дарове и призвање. Јер као што и ви некад не покоравасте се Богу, а сад сте помиловани због њихове непокорности, тако се и они сада не покорише ради вашега помиловања да би и они били помиловани; јер Бог затвори све у непокорност, да све помилује. О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитиви судови његови и неистраживи путеви његови! Јер ко познаде ум Господњи? Или ко му би савјетник? Или ко њему претходно даде, да му буде враћено? Јер је од њега и кроз њега и ради њега све. Њему слава у вијекове. Амин.

Мт. 44 зач. (XII, 1-8).

У време оно, иђаше Исус у суботу кроз усјеве; а ученици његови огладњеше и почеше тргати класје и јести. А фарисеји видјевши то рекоше му: Гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу. А он им рече: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим? Како уђе у дом Божији и хљебове предложења поједе, које није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него само свештеницима. Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму суботу обесвећују, па нису криви? А ја вам кажем да је овдје већи од храма. Кад бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не бисте осуђивали невине. Јер је Син Човјечији господар и суботе.

- Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Када бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не бисте осуђивали невине (Мт.12,7). Да бисмо се избавили од греха осуђивања, треба да имамо милостиво срце. Милостиво срце не само да неће да осуди онога кога сматрају преступником закона, него ни онога чији је грех свима очигледан. Уместо да суди, оно ћe имати сажаљења и пре ће бити готово да плаче, неголи да укорава. И заиста, грех осуђивања је плод немилостивог и злурадог срца, које налази задовољство у понижавању ближњег, у оцрњивању његовог имена, у унижавању његове части. То дело је човекоубиствено, и чини се по духу онога који је човекоубица од искони. Ту бива и много клевете која исходи из истог извора, јер ђаво и јест ђаво (дiaвoлъ) по томе што клевеће, и свагда распростире клевету. Пожури се да разбудиш у себи жалост сваки пут кад се у теби јави зли позив на осуђивање. Са жалостивим срцем се обрати молитвом Господу да све нас помилује: не само онога кога смо хтели осудити, него и нас, и то можда чак и више него њега. Такођe ће зли позив замрети.

 

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Субота четврта по Педесетници

Рим. 92 зач. (VI, 11-17).

Браћо, сматрајте себе мртвима гријеху, а живима Богу у Христу Исусу, Господу нашем. Да не царује, дакле, гријех у вашему смртном тијелу, да га слушате у похотама његовим; нити дајите удове своје гријеху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде. Јер гријех неће вама овладати, пошто нисте под законом него под благодаћу. Шта дакле? Хоћемо ли гријешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Никако! Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или гријеха за смрт, или послушности за праведност. Али Богу хвала што бијасте слуге гријеху па послушасте од срца правило науке којој се предадосте.

Мт. 26 зач. (VIII, 14-23).

У време оно, дошавши Исус у дом Петров, видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе. И дотаче се руке њене, и пусти је ватра, и устаде и служаше му. А када би вече, доведоше к њему бјесомучних много, и изагна духове ријечју, и све болеснике исцијели, да се испуни што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе и болести понесе. А када видје Исус много народа око себе, заповједи да пређу на ону страну. И приступивши један књижевник рече му: Учитељу, ићи ћу за тобом куд год пођеш. Рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда, а Син Човјечији нема гдје главу заклонити. А други од ученика његових рече му: Господе, допусти ми најприје да одем и укопам оца својега. А Исус му рече: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртве. И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.

- Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Једноме који је хтео да пође за Њиме, Господ је рекао: Син Човечји нема где главе заклонити. Другоме, пак, који је хтео претходно да сахрани оца, Он говори: „Остави мртвог. Њега ћe сахранити други, а ти хајде за мном“ (Мт.8,16-22). Значи, ко xoћe да иде за Господом, не треба да очекује никакву утеху на земљи, већ једино лишавања, невоље и жалости. Он треба да зна да животне бриге, ни оне дозвољене (законите), нису сагласне са тим следовањем. Потребно је одлучно се одвојити од свега, како нас већ више ништа не би везивало за земљу, а затим се спремити на свакојака страдања или крст. Снабдевши се на такав начин, треба поћи за Господом. Таква је сама воља Господња! Но, за кога важи та заповест: за апостоле само или за све Хришћане? Нека сваки сам расуди. Да ли је свима казано: „Одрекни се себе и узми крст“? Да ли је свима казано: „Љуби Господа више него оца и мајку, 6paћy и сестре, жену и децу“? Закључак је јасан. Али, ко то може? Једном су и апостоли нешто слично питали Господа. Он је одговорио: Што је људима немогуће Богује могуће (Лк.18,27).

 

 

 

[Драгана Милошевић]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Недеља четврта по Педесетници

Рим. 93 зач. (VI, 18-23).

Браћо, ослободивши се пак гријеха, постадосте слуге праведности. Као човјек говорим због немоћи вашега тијела. Јер као што давасте уде своје да робују нечистоти и безакоњу за безакоње, тако сада дајте уде своје да служе правди за освећење. Јер када бијасте робови гријеха, слободни бијасте од праведности. Какав, дакле, плод имадосте тада од онога чега се сада стидите? Јер је крај онога смрт. А сад, ослободивши се од гријеха и поставши слуге Божије, имате плод свој на освећење, а крај живот вјечни. Јер је плата за гријех смрт, а дар Божији је живот вјечни у Христу Исусу, Господу нашем.

Мт. 25 зач. (VIII, 5-13).

У време оно, кад уђе Исус у Капернаум, приступи му капетан молећи га и говорећи: Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшно се мучи. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцијелићу га. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде: и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох. А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небескоме; а синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.

- Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Каква је само вера капетана! Задивила је и самог Господа (Мт.8,5). Њена суштина је у исповедању Господа Богом свега, свемоћним Владиком и Наредбодавцем свему што постоји. Због тога је и молио: „Само реци реч и оздравиће слуга мој. Верујем да се Теби све потчињава и да све слуша Твоје наредбе“. Такву веру Господ тражи од свих. Такву и од нас очекује. Ко има такву веру, ни у чему нeћe оскудевати, и добиће све што тражи. Тако је обећao сам Господ. О, када бисмо и ми пошли за таквом вером! Но, и она је дар, и тај дар треба тражити и то опет – са вером. Тражимо је, у крајњој мери, из oceћaњa потребе за њом, тражимо је стално, са напором, потпомажући њено развијање у нама одговарајућим размишљањем, а изнад свега послушношћу заповестима Божијим.

 

 

 

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма

Понедељак пети по Педесетници

 

 

Рим. 109 зач. (XII, 4-5, 15-21).

Браћо, као што у једном телу имамо многе удове, а сви удови немају исти посао, тако смо многи једно тело у Христу, а појединачно удови смо једни другима. Радујте се са радоснима, и плачите са онима који плачу. Будите једне мисли међу собом. Немојте гордо мислити, него се дружите са смиренима. Не сматрајте сами себе мудрим. Никоме не узвраћајте зло за зло; настојте добро чинити пред свима људима. Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима. Не чините освету за себе, љубљени, него подајте мјесто гњеву (Божијем), јер је написано: Моја је освета ја ћу вратити, говори Господ. Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер то чинећи згрнућеш живо угљевље на главу његову. Не дај да те зло победи, него победи зло добрим.

Мт. 45 зач. (XII, 9-13).

У време оно, дође Исус у синагогу јудејску. И гле, ту беше човек са руком сухом; и запиташе га говорећи: Ваља ли суботом лечити? - да би га оптужили. А он им рече: Који је међу вама човек који има овцу једну, па ако она у суботу упадне у јаму, да је неће узети и извадити? А колико ли је човек претежнији од овце? Дакле, ваља суботом добро чинити. Тада рече човеку: Пружи руку своју. И пружи. И постаде здрава као и друга.



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

 

Понедељак пети по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

Дакле, ваља у суботу добро чинити (Мт.12,12). То је Господ рекао по исцељењу човека са сувом руком у синагоги, у суботњи дан, и то на прекор фарисејима који су заповест о суботном мировању довели дотле да су чак избројали колико корака се тога дана може направити. Међутим, пошто ни добра дела није могуће чинити без кретања, они их се радије одрицаху, него да попусте прекомерно кретање. Спаситељ их је више пута због тога изобличавао. Јер, у суботу се захтевало уздржање од животних брига, а не од дела благочашћа и братољубља. У Хришћанству се, уместо суботе, празнује недеља са истим циљем – уздржавати се од животних послова и дан посвећивати искључиво делима по Богу. Хришћанско здравоумље никад није ишло до фарисејског ситничарења, односно до неделатности у недељу. Међутим, дозвољено разрешење за делање у тај дан далеко је превазишло границу исправности. Неделање у дан суботе је фарисеје удаљавало од чињења добрих дела, док Хришћане одвлаче делатности које oни себи дозвољавају у недељни дан. Уочи недеље – позориште, а затим свакакво друго увесељавање. После тога – преспавано јутро: у цркву се нема кад. Неколико посета, ручак, увече опет увесељавања. Тако се све време посвећује стомаку и наслађивању осталих чула, а о Богу и добрим делима се нема кад мислити.

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма - Рођење Св. Јована Претече

Рождество часног славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована

 

 

Рим. 112 зач. (XIII, 12 - XIV, 4)

Браћо, сада нам је спасење ближе него кад повјеровасмо. Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје свјетлости. Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тијело не претварајте у похоте. А слабога у вјери примајте, без расправљања о мишљењима. Јер један вјерује да смије све јести, а који је слаб једе зеље. Који једе нека не презире онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими. Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Својему господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи.

Лк. 1 зач. (I, 1-25, 57-68, 76, 80)

Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Ријечи (Логоса), намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, да познаш темељ оних ријечи којима си научен. У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета. А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно. И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих година. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом, да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења. А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника. И збуни се Захарија видјевши га и спопаде га страх. А анђео му рече: Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; и многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме; и он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман. И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим. И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем. И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему. А послије оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи: тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима. А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина. И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова - Захарија. И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован. И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом. И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову. И заискавши дашчицу написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога. И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај. И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: Шта ли ће бити ово дијете? И рука Господња бјеше с њим. А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи: благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој. И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут. А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.

 

Читања из Светог Писма

 

Уторак пети по Педесетници

 

Рим. 114 зач. (XIV, 9-18).

Браћо, зато Христос и умрије и васкрсе и оживи да овлада и мртвима и живима. А ти. зашто осуђујеш брата свога? Или ти, зашто ниподаштаваш брата свога? Јер ћемо сви предстати суду Христовом. Јер је писано: Жив сам ја, говори Господ, поклониће ми се свако кољено, и сваки језик исповиједиће Бога. Дакле, сваки ће од нас дати Богу одговор за себе. Зато да не осуђујемо више један другога, него се више о томе старајте да не постављате брату спотицање или саблазан. Знам и увјерен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто по себи, осим кад ко мисли да је што нечисто, ономе је нечисто. Ако ли се брат твој због јела жалости, већ не поступаш по љубави; не губи јелом својим онога за кога Христос умрије. Нека се, дакле, не хули на вашс добро. Јер Царство Божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у Духу Светоме. Јер који овим служи Христу, угодан је Богу и људима вриједан.

Мт. 46 зач. (XII, 14-16, 22-30).

У време оно, фарисеји одржаше вијећање против Исуса како да га погубе. Но Исус, дознавши то, уклони се оданде. И за њим иђаше народ многи, и исцијели их све, и запријети им да га не разглашују. Тада му доведоше бјесомучног који бјеше слијеп и нијем; и исцијели га тако да слијепи и нијеми прогледа и проговори. И дивљаше се сав народ говорећи: Није ли ово Син Давидов? А фарисеји чувши то рекоше: Овај другачије не изгони демоне до помоћу Веелзевула, кнеза демонског. А Исус, знајући мисли њихове, рече им: Свако царство које се раздијели само у себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам у себи, неће се одржати. И ако сатана сатану изгони, сам се у себи раздијелио; како ће, дакле, опстати царство његово? А ако ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије. А ако ли ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је дошло к вама Царство Божије. Или како може ко ући у кућу јакога и покућанство његово отети, ако најприје не свеже јакога? - и онда ће кућу његову оплијенити. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, pacипa (Мт.12,30). Ко је са Господом? Онај који живи и дела у Његовом духу, ко себи не дозвољава ни мисли, ни осећања, ни жеље, ни намере, ни речи, ни дела, која би била неугодна Господу или противна Његовим откривеним заповестима и опредељењима. Ко живи и дела другачије, ниje са Господом, и због тога расипа. А шта расипа? Не само снагу и време, него и оно што сабира. На пример, богатство са Господом не сабира онај који га само гомила, не делећи га са другим и себе лишавајући чак и најнужнијег; или онај који, сабирајући га, траћи на раскош или на сујетне жртве, остављајући део и својим наследницима. На оном свету он ћe се јавити без ичега, и биће беднији од најбеднијих. Напротив, богатство са Господом сабира онај који га, кроз руке бедних и оних којима је потребно оно што је сабрао, шаље у вечне скривнице. Када умре, он ћe на оном свету све наћи сачувано, сабрано, па макар читав свој овдашњи живот расипао. То се може применити и на сабирање знања. Ту је расипање још очевидније. Још овде, наиме, постаје познато да oнaj који не мисли у Господу, не сабира брда знања (као што претпоставља), него само старудије, призраке истине (а не саму истину). Код њега не само да нема знања, него ни разборитости. Он почиње да бунца као месечар. Читајте системе материја.листа и видећете да је тако.

 

ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА светог Николаја Охридског и Жичког

1. Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).

2. Свети Никита, епископ ремесијански. Друг и врсник светог Павлина Нолског (в. 23. јануар). Изгледа да је био Словен, и као такав да је проповедао Јеванђеље међу Словенима у области нишко-пиротској. Какву је промену учинио свети Никита међу Словенима, најбоље показује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: "Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор". Столица светог Никите био је град Ремесијан, под којим неки разумеју Пирот. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци (која је многе побудила на покајање). Упокојио се свети Никита у V веку.

3. Свети мученуци Орентије, Фарнакије, Ерос, Фирмос, Фирмин, Кириак и Лонгин. Рођена браћа. Беху римски војници у време цара Максимијана. Када Римљани ратоваху против Скита за Дунавом, свети Орентије изађе на мегдан скитском голијату Мароту и уби га. Због тога сва римска војска при- ношаше жртве боговима, али Орентије са браћом изјави, да су они хришћани и да не могу приносити жртве глувим и немим идо- лима. Без обзира на њихове војничке за- слуге, беху осуђени на прогонство у Каспијске пределе, но успут свих 7, један за другим, од глади и мука скончаше свој живот и преселише се у Царство Христово.

[БанеЛ]

Свакодневна читања

VOANERGES.RS

Читања из Светог Писма

Среда пета по Педесетници

 

Рим. 117 зач. (XV, 7-16).

Браћо, примајте један другога. као што је и Христос примио вас на славу Божију. Али кажем, да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећања оцима. А незнабошци да прославе Бога због милости. као што је написано: Зато ћу те признати међу незнабошцима, Господе, и пјеваћу имену твојему. И опет говори: Веселите се незнабошци, с народом његовим. И опет: Хвалите Господа сви незнабошци, и славите га сви народи. И опет Исаија говори: Биће коријен Јесејев, и који устаде да влада над незнабошцима, у њега ће се уздати незнабошци. А Бог наде да вас испуни сваком радошћу и миром у вјери, да изобилујете у нади силом Духа Светога. А ја сам, браћо моја, и сaм увјерен у вас, да сте и сами пуни доброте, испуњени сваког знања, да можете и једни друге поучавати. А писах вам,браћо, мало смјелије, као напомињући вам по благодати која ми је дата од Бога, да будем служитељ Исуса Христа међу незнабошцима свештенослужећи јеванђељу Божијему, да принос незнабожаца буде благоугодан, освећен Духом Светим.

Мт. 48 зач. (XII, 38-45).

У време оно, приступише Исусу неки од књижевника и фарисеја говорећи: Учитељу, хоћемо од тебе знак да видимо. А он одговарајући рече им: Род зли и прељуботворни тражи знак; и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка. Јер као што је Јона био у утроби китовој три дана и три ноћи, тако ће и Син Човјечији бити у срцу земље три дана и три ноћи. Ниневљани ће устати на Суд са родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јониним проповиједањем; а гле, овдје је већи од Јоне. Царица јужна устаће на Суд са родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломонову; а гле, овдје је већи од Соломона. А кад нечисти дух изиђе из човјека, иде кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не налази. Онда каже: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; и дошавши нађе празан, пометен и украшен. Тада отиде и узме са собом седам других духова горих од себе, и ушавши борави ондје; и буде потоње горе човјеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе.



Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Среда пета по Педесетници - Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

 

 

У сваком човеку који непокајано живи у греху, живи и бес, који, као у кући, располаже свим што је у њему. Када грешник, по благодати Божијој, доживи скрушеност због својих грехова, каје се и престаје да греши, ђаво бива изгнан из њега. Он га спочетка не узнемирава, јер је у покајаном много ревности која као огањ сажиже бесове и одбија их као стрела. Међутим, када ревност почне да се хлади, ђаво приступа издалека са својим предлозима, убацујући сећање на ранија задовољства и призивајући к њима. Добро се чувај, покајниче, јер се од везивања осећањем за њих брзо прелази ка жељи. И ако се ни овде не опоменемо и не вратимо у стање раније трезвености, пад неће бити далеко. Из жеље се рађа склоност ка греху и решеност, и унутрашњи грех је већ готов. За спољашњи се, пак, само чека повољна прилика. Укаже ли се она – грех ћe се учинити. Са тим и бес поново улази и почиње да гони човека од греха ка греху, и то још брже него раније. Господ је то описао у причи о поновном враћању беса у очишћени и пометени дом (Мт.12,42-45).