Шта је јео Јован Крститељ?

[Zoran Đurović]

@@Zoran Đurović,

 

Оче, када сте већ ту имам једну молбу. Да ли знате нешто о "Вараждинској Библији". Овде је та тема на коју нико није одговорио  https://www.pouke.org/forum/topic/28194-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0/#entry909829 Делује ми доста добра, али не знам колико је моје лаичко виђење тачно. Ако сте упућени у тај превод, молим Вас да ми тамо одговорите. Или било ко од форумаша ко зна . Унапред хвала.

 

Reč je o prevodu nastalom sledeći ideju reč za reč, a ne prevoditi po smislu. Interersantan poduhvat, a na sličnom projektu sarađujemo ja i o. Midraš sa Don Anđelom Kolakrajem. Više o tome: http://blog.vecernji.hr/darko-milosic/2012/10/15/varazdinska-biblija-novi-prijevod-staroga-i-novoga-zavjeta/

Videti takođe i: https://www.facebook.com/solvus/posts/502855196445473

[Zoran Đurović]

Мој покојни дид (илити деда) је знао да поједе скакавца ако би му случајно ускочио у тањир са клопом која би му била сервирана на ливади, приликом косидбе. Остало је упамћено како га је убацивао у уста, уз пошалицу: "Скупи ноге"!

 

Иначе, Свети Јован нам је крсна слава

 

Деда је поштовао Јована! . Да вас и чува!

[Сер Жиле]

НЗ је написан на грчком. Грчка именица акрис означава само скакавца, ништа друго. Полисемија која се може јавити у другим језицима је ирелевантна. Нпр., у српском скакавац се може односити и на нож, а било би ненормално када би неко помислио да је Јн био гутач ножева. Видели сте да је Пелусиот морао да избаци реч акрис да би прибегао вегетеријанском тумачењу, јер акрис је само скакавац. 

Детињасто је мислити да се Јн јурцао са скакавцима (има начина на који се хватају), као што не треба мислити да је јео само ове ствари. Умро би да је јео само ово. Писмо помиње то јело зато што је оно било његова основна, претежна храна. Ис. за њега вели да не једе и не пије; ни то не значи да није јео ни пио, него да је мало јео и пио. Такође би био у супротности са овима који веле да је јео скакавце и дивљи мед. Дакле, треба разумети писамски начин изражавања, тј. говорне фигуре. 

Битно је шта је јео и пио и то треба тачно превести а не по својој памети приписивати Писму оно што не вели и релативизовати његове речи. Хипи православље не води у рај. Писмо нам је дато, не смемо правити друго Писмо.

Хтео сам да прочитам цео ваш текст, пре него што вам одговорим на овај упис.

Познато ми је да је НЗ писан на грчком, као и мишљења да је Јеванђеље по Матеју првобитно написано на хебрејском или арамејском. Слажем се да полисемија која се јавља у енглеском не мора имати икакве везе, али разлог зашто сам се позвао на њу и алтернативне називе за биљку рогач, који је директно доводе у везу са Претечом, је зато што је могуће да су они постојали и у језицима народа којима је рогач познат од давнина, за разлику од Германа. Као што сам и написао, рогач је биљка карактеристична за источно Средоземље и не јавља се у северним и средишњим деловима Европе.

Наравно да нисам ни мислио да се Крститељ хранио искључиво дивљим медом и акридама, већ да му је то био претежни извор хране. Не бих хтео ни да ово моје писање схватите као упињање да докажем да то баш нису скакавци већ биље. Први превод НЗ који сам читао је Караџићев, у коме стоји да се хранио скакавцима (као и у свим другим које сам читао) и сасвим ми је прихватљиво да је то можда и било тако и нимало ми не квари слику о св. Јовану. Сматрам само да став да се радило о некаквом биљу такође има своје утемељење и да га не би требало лако одбацити. Свестан сам и да у преводу комисије Синода СПЦ има и других "слободних превода", па су тако Караџићеви "аџувани", постали "рукоблудници" нпр.

[Zoran Đurović]

Сматрам само да став да се радило о некаквом биљу такође има своје утемељење и да га не би требало лако одбацити. Свестан сам и да у преводу комисије Синода СПЦ има и других "слободних превода", па су тако Караџићеви "аџувани", постали "рукоблудници" нпр.

 

Не, такво утемељење не постоји у Писму, али ни код Отаца. Ако се гледа генеза вегетеријанске интерпретације, види се да она најпре настаје у јеретичким круговима, да би почела да се одомаћује у Предању тек од 11. века. Но, ту је као производ самовољног умовања. Ако се не држимо текста писма, све ћемо релативизовати. У екстремном случају биће прихватљива и муслиманска теза како су јеванђелисти изопачили Исусове речи. Наравно да не тврдим да би ви дошли дотле, као што не мислим да сте веровали како је Јн јео само скакавце.

Радује ме да сте прочитали текст, а поента тога је да се поради на дисциплиновању мишљења и научне методе. Није битан само његов садржај него поступак. Ако се не држимо науке, нећемо моћи да извршимо реформе у Цркви, зато што би онда свако правио цркву по свом свјетоназору, илити: Како мали Перица замишља да је Царство небеско.

[Жика]

@Сер Жиле

У Новозаветној науци се сматра да је Еванђеље по Матеју написано на грчком. Написао га је непознат јудео-хришћанин који је добро познавао грчки.

[Сер Жиле]

@Сер Жиле

У Новозаветној науци се сматра да је Еванђеље по Матеју написано на грчком. Написао га је непознат јудео-хришћанин који је добро познавао грчки.

 

Ја сам написао да постоје мишљења о томе да је Јеванђеље по Матеју изворно написано на хебрејском или арамејском, мада је и мени ближи став да је изворно написано на грчком, посебно што у њему постоје делови који су у потпуности преузети из Јеванђеља по Марку.

Али није то тема, па да не ширимо о томе овде.

[Ignjatije]

Reč je o prevodu nastalom sledeći ideju reč za reč, a ne prevoditi po smislu. Interersantan poduhvat, a na sličnom projektu sarađujemo ja i o. Midraš sa Don Anđelom Kolakrajem. Više o tome: http://blog.vecernji.hr/darko-milosic/2012/10/15/varazdinska-biblija-novi-prijevod-staroga-i-novoga-zavjeta/

Videti takođe i: https://www.facebook.com/solvus/posts/502855196445473

 

Хвала. Битно ми је да тај превод могу слободно користити као валидан. Заиста ми се свиђа како је одрађено. Треба и на српском тако нешто урадити. Мора тако да се ради. Ново савремено време захтева нове савремене преводе.

 

Ево само један пример са Јн. 8:25 :

 

Синодски превод гласи овако: "Тада му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, што вам и кажем.

 

Чарнићев овако: Тада му рекоше: ко си ти? Рече им Исус: што вам уопште и говорим?"

 

У Вараждинској је ипак најтачнији превод : Стога му говораху "Тко си ти?" И рече им Исус:  Оно што вам од почетка и говорим.

 

Извињавам се на спаму. Ко жели да одговори на овај пост нека то учини на теми о Вараждинској Библији.

[Toma]

Sveti Jovan Krstitelj je jeo jestivu, lako dostupnu i neuobičajenu hranu.

Cenim da svetitelj nije mnogo davao na 'oblik' hrane koju je jeo.

Imao je pametnija 'posla' - nagoveštavao je dolazak Spasitelja sveta.

Razmišljao je ... verom a ne trbuhom.

[Александар Милојков]

Таса, Таса је зезнуо ствар. Чик, нека му неко и каже.

[marko_13]

Ја сам једном покушао да му објасним како не може да пише хришћанин великим Х, а нпр. муслиман малим м. И једно и друго мора бити мало и сл. примери.

 

Био је запрепашћен смелошћу, али је скренуо разговор на неки кишобран који сам имао у рукама. 

[Баба]

Ја пишем и Х и М велико.

 

Иако знам да није правилно што се тиче норми наше књижевности.

Али код Швабе је правилно они именице пишу великим словима (не баш све, но како год...)

[DYNABLASTER]

Svabe sve imenice nepogresivo pisu velikim slovom jerbo su robotizovani.

[Grizzly Adams]

Па њему треба мало да се спусти на земљу, много се "зајуродивио". Планирао сам кад га негде поново видим, ако да Бог, да се правим да га не знам па да питам "из које село је бре овај поп што се дере овол`ко?"

 

Ја сам имао обичај да пишем све великим словима (Ислам, Хришћанство, Хришћанин, Муслиман, Адвентиста...), чисто из поштовања, али су ми приговарали да сам неписмен па сад покушавам да се исправим...

[Баба]

Svabe sve imenice nepogresivo pisu velikim slovom jerbo su robotizovani.

 

Бендер из Футураме је мој идол.

[marko_13]

Мислим да је то код нас са поштовањем мало отишло у неку непотребну крајност. Онда долази до великих слова кад се на било који начин односи на Бога - Њему, Га, Он...

 

Не пишем Бог великим, јер га поштујем већ му је то име. Ја Бога волим као Оца, али му не персирам кад му се обраћам.