Friends with Benefits?

[Gordana .]

Исус је дошао да нас научи да волимо, свака његова реч је упутство. Ако се придржавамо добићемо тачно оно што нам је на спасење. 

И живели су срећно до краја живота је формула која је подвала, а у коју верујемо...да ће нас неко усрећити и да је то љубав...

[Gordana .]

Ne kažem da nije greh....mislim da jeste.

Samo kažem da je možda došlo do  pogršnog razumevanja suštine.......a to teolozi bolje znaju. 

да...а

можда Ларо су некад боље разумели суштину него ми сад

[Sherlock H.]

Па ваљда је био неко паметан и пре нас....

i pametni grese  

[Gordana .]

Дефинитивно...зато и кажем.

[Solomon Kane]

Постоји својеврсна сличност између парова који су супротност од онога горенаписаног са моје стране и комунистичке свима добро познате крилатице....свако од њих очекује да ради према (најчешће минималним) могућностима, а да (скоро по правилу незаслужене) бенефиције и благодети заједничког живота добијају према (најчешће максималним) потребама.

[kirios1]

Niko ne pomenu Onana iz St.Zav.-sto se tice teme u koju je ova pocela da skrece. Blud I rukoblud su gresi, ali pokajanje je spasenje (sad se setim da Isavu nije oprosteno ni kad se sa suzama kajao..)

[Драшко]

i pametni grese  

"и богати плачу"

 

и сви би да имају бенефите

 

тешка и вечита тема

 

свидело ми се што је Стева написао да људи у ствари осуђују оне којима завиде

 

мене занима ко је то блудник? видех нажалост мало пре један изузетно застрашујућ текст о блудницима и шта их чека

 

не знам

 

мени је тешко да верујем у екстреме, можда ништа не разумем

 

али људима је потребна не само љубав већ и физичка љубав

 

сад ће вероватно да полети на мене неки "виртуелни парадајз" због "физичке љубави"

 

Ови са бенефитима ми нису баш јасни, јер мисве то  делује превише "појавно" , новокомпоновано, "ново"

 

Сетих се приче о једној жени (другарица ми причала, читала у некој књизи) која је јако волела да "буде" са мушкарцима, и није могла да одоли, имала је многе (ако сам схватио)

 

Просто је имала велику потребу и о томе је писала неком духовнику, тражећи помоћ

 

Моја другарица у току читања помислила да ће овај да је згроми

 

Али

 

Свештеник је прво рекао да је њена потреба сасвим нормална, да је жена настала из Адамовог ребра и да има потребу да се "уребри"

 

И наравно саветовао јој је да смањи све то и нађе једног мушкарца за живот и брак....

 

 

И тако ово са бенефитима ми није  уопште јасно, то није нека "веза" у питању већ просто договор око....,али  не могу да осуђујем јер сам као млад жудео за бенефитима које нисам никад добио

[obi-wan]

Ja cu, ako dozvolite, da plagiram samog sebe, i da postavim jedan od uvodnih odeljaka iz mog diplomskog rada, posto vidim da mnogi zapravo i ne kapiraju cemu brak kao tajna Crkve, pa da malo to razjasnimo.

 

Podvlacenja su posebno za ovu priliku... narocito obratite paznju na poslednji pasus, koji pocinje Zlatoustovim recima...

...

 

Учење Цркве о браку, као уосталом и комплетан Црквени етос, почива на јединственој и непоновљивој личности Богочовека Христа, односно на самој светајни Његове Цркве, која је Тело Његово, ''стуб и тврђава истине'' (1. Тим. 3,15). Богочовек Христос својим Оваплоћењем узима Тело Цркве и постаје живот који је дат да буде живот човека и света Божијег.[1]

Светајна Цркве, како смо већ напоменули, пројављује се у својој пуноћи на евхаристијском сабрању. Она у себи садржи и обједињује све остале тајне, односно, конкретне свештене радње, у којима учествујући, хришћани постоје на начин другачији од природног, начин који превазилази сваку искључивост или условљеност – било биолошку или неку другу. Зато свете тајне нису просто благослов и потврда човекове природе, него њено превазилажење и есхатологизирање. Тек кроз светотајински живот у Цркви човек постаје права и потпуна личност. Сходно томе, и у светој тајни брака се, дакле, есхатологизира и превазилази природа, односно, конкретно – од Бога нам дарована полност.

Из Књиге Постања (Пост. 2,18) јасно се види да је разликовање полова неопходно управо да би послужило потреби заједнице. Бог, пустивши тврд сан на Адама, узима једно од његових ребара те ствара жену (Пост. 2, 21-22). И одмах након тог сведочења, у стиху који следи, Писмо нам говори да човек управо из односа са другим остварује свој непоновљиви идентитет, своју личност. Сусретом са другим бићем које је од његовог ребра створено, Адам себи даје име – он више није Адам (реч ''Адам'' подсећа нас на његово земљано/биохемијско порекло, а не на пол), већ  човек, а она човечица (Пост. 2,23). Иако, сасвим очигледно, у телу Адама и телу Еве постоји потпуна природна јединородност тела и костију, она ипак сама по себи никако није довољна, већ је потребна слобода да би се остварила заједница узајамне љубави, односно – заједница одвојених, слободних личности. На овај начин, остварује се непосредно икона Божја у човеку, што Адам и потврђује својим пророчким речима: ''Зато ће оставити човек оца својега и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело'' (Пост. 2,24) – човек се, дакле, одваја од своје природне везаности за родитеље и остварује заједницу са женом на темељу слободног пристанка и целосне преданости, која се завршава у њиховом потпуном јединству – телесном , душевном, духовном.

Првородни грех није нарушио међулични однос првих људи, јер грехом не долази до поделе међу њима. У погледу тога, апостол Павле каже: ''Адам се не превари, а жена, преваривши се постаде преступница'' (1 Тим. 2,14), што значи – имајући у виду даљи исход овог догађаја – да Адам није хтео да се одвоји од заједнице са женом чак ни у самом греху. Брак, дакле, није установљен после, већ пре грехопада, самим стварањем жене од ребра Адамовог.

Брак се конституише и остварује учешћем брачника у Светој Евхаристији – тако он јесте и на небу и на земљи, и не завршава се смрћу, нити га будућност укида, него се наставља по општем Васкрсењу мртвих кроз сву вечност у Царству Божијем, на начин преображен и нов, где ће сви свети непрестано да узрастају ''из славе у славу'', на есхатолошком сабору богова са живим и истинитим Богом.

Св. Јован Златоусти овако богослови о браку:  ''Када се муж и жена сједињују у браку, они се не показују као образ нечег земаљског, већ као образ Самога Бога, а то значи Свете и Животворне Тројице!'' Најдубљи смисао брака, према томе, јесте остварење ''мале домаће цркве'', и њено присаједињавање Великој Цркви – Телу Христовом. Тако укључена у Цркву, као светајну љубави Божије према човеку, она природна мушко-женска љубав постаје света тајна нове, брачне љубави и заједнице боголиког мужа и боголике жене, у којој се (љубави) њихово првобитно индивидуално постојање преображава у ново заједничко брачно биће, по образу и слици Христове љубави, која превазилази смрт и рађа личност као почетак бесмртности.[2]

[1] Протопрез. Михаил Кардамакис, Православна духовност, Манастир Хиландар, 2005., стр. 13

[2] Зборник текстова, Православни брак и породица, Светигора, Цетиње, 1995. год, стр. 6

[Juan Valdez]

Свештеник је прво рекао да је њена потреба сасвим нормална, да је жена настала из Адамовог ребра и да има потребу да се "уребри"

 

 

А мушкарац има потребу да обари ребарца и скува пасуљ... 

[Драшко]

 

 

А мушкарац има потребу да обари ребарца и скува пасуљ... 

 

 

мора од нечег да се живи

[Ћириличар]

Ne,ovo nije osvrt na objavljenu romanticnu komediju   "Friends with benefits" u kojoj glume Justin Timberlake i Mila Kunis,već savremena oznaka za vezu u koju stupaju dve osobe zbog redovnih seksualnih odnosa bez dugoročne posvećenosti jedno drugom....

 

Нисам био ни помислио да је ријеч о комедији. Ваљда што сам мушко

[Arsenija]

Нисам био ни помислио да је ријеч о комедији. Ваљда што сам мушко

 

Valjda.

[Срђан Шијакињић]

 

мене занима ко је то блудник? 

 

И мене занима. Верујем да је блудник онај који је поробљен грехом блуда, и коме ништа нема смисао ван тог греха, који не може да буде срећан никако ако не блудничи.

 

И занима ме да ли се може блудничити и у браку. Да ли смо пред Богом у браку само док волимо супругу / супруга. Пошто ми делује да свуда око нас има много веза, брачних и ванбрачних, које трају годинама, некад и деценијама, без љубави...

 

Иначе, моје лично уверење је да светитељи, апостоли када говоре о греху, када говоре о опасностима од појединих грехова, пред очима пре свега имају крајње могуће последице, најгора стања у која могу да нас доведу неки грехови, када грех, што каже Звоне прелази у патологију и у опседнутост њиме. Наравно, не верујем да ово треба да служи као оправдање да попустимо у борби против греха, већ само да не очајавамо што падамо, све док желимо да се поправимо, док желимо да смисао нађемо на крају у Богу а не у нечем другом... 

[Sudija]

Imao sam svojevremeno par takvih kombinacija i ne smatram da je to greh sve do momenta dok se postuje dogovor.

Ovakav tip odnosa je zdraviji nego veštačke veze ili brakovi.

[Леонтјев]

Јер нема Љубави. Са великим Љ. А Господ је Љубав.  

Све везе где је мотив задовољење сопствене потребе приоритет а не давање срозавају учеснике на корисника и извршиоца, предмет, нељудски је.

Све приче како је добро и једној и другој страни падају у воду ако се има бар мало искрености.

Онај који користи ће се пре или касније осетити празним и такво деловање бесмисленим и осетиће гађење према себи Онај који је коришћен заправо гаји наде и биће повређен као личност на дајдубљем нивоу.

Не мора да значи да је у браку боље, али се бар обећа и посвети живот оном другом. Па шта Бог да.

 

Тачно. Не могу да верујем да неки овде одобравају ванбрачни блуд, јер ,,млади су срећни'' (кад су блудни). Па шта, какво је то мерило? И свиње су срећне у блату... Бити Хришћанин често значи не бити срећан. Како неко уопште може да буде Хришћанин, а не може да живи другачије од гомиле која се ваља у блату порока? Треба се одсећи од те популарне концепције: пријатан угођај = добро. Пријатност за тело није добро за душу и то је то.