Праштање – ментално и физичко здравље

[Лидија Миленковић]

  On 24. 9. 2013. at 14:26, Николај Невски рече

сви смо паметни кад требамо да причамо, дај Боже да паметно и деламо

   Живот , сваког дана, доноси разна искушења. Понекад су она тако јака, а ми тако слаби, и посебно када мислимо да смо добри према некоме, а он нас повреди, изда, погази, падамо у грех осуђивања. Е сад, кад мине први бол, онда треба да деламо, да се ухватимо у коштац са собом.

   Ја бих сасвим сигурно опростила ( већ сам писала о томе у овој теми).

И, хвала ти што си ме додао за пријатеља

[Arsenija]

  On 24. 9. 2013. at 14:26, Николај Невски рече

Хехе     ма какви, сви смо паметни кад требамо да причамо, дај Боже да паметно и деламо! 

Nešto slično je pričao jedan moj rodjak,pa kad ga je devojka ostavila zbog drugog tipa nije se brijao 2 nedelje,potpuno je bio slomljen,....ne znam.... :.mislise. ,ni danas joj nije oprostio,to je velika tajna,mislim njihov odnos i poverenje koje je imao,sve je to palo u vodu,naglo i bez očekivanja.....I tada treba biti jak i  oprostiti ali to ne znači da nećeš ostati povredjen....izbegavao je ljude jer nije hteo da ga neko sažaljeva....naravno to je prošlo,sada je u srećnoj vezi....

[Никола Поповић]

  On 24. 9. 2013. at 14:49, Lara рече

Nešto slično je pričao jedan moj rodjak,pa kad ga je devojka ostavila zbog drugog tipa nije se brijao 2 nedelje,potpuno je bio slomljen,....ne znam.... :.mislise. ,ni danas joj nije oprostio,to je velika tajna,mislim njihov odnos i poverenje koje je imao,sve je to palo u vodu,naglo i bez očekivanja.....I tada treba biti jak i  oprostiti ali to ne znači da nećeš ostati povredjen....izbegavao je ljude jer nije hteo da ga neko sažaljeva....naravno to je prošlo,sada je u srećnoj vezi....

 

То сигурно много боли и заиста верујем да један део нас ту умире.. међутим, ипак, не треба доводити у питање опроштај, не након свега што Господ чини за нас.

Јасно је да се некад дешава да онај који превари нема потребу да се извини или затражи опроштај, онда се треба повући из те заједнице, никако не бити мазохиста. Али и даље опростити.. 

[Arsenija]

  On 24. 9. 2013. at 14:56, Николај Невски рече

  То сигурно много боли и заиста верујем да један део нас ту умире.. међутим, ипак, не треба доводити у питање опроштај, не након свега што Господ чини за нас. Јасно је да се некад дешава да онај који превари нема потребу да се извини или затражи опроштај, онда се треба повући из те заједнице, никако не бити мазохиста. Али и даље опростити.. 

Mislim da boli.....ali i to da sve može da se preboli....

Ne treba slepo praštati,treba biti razuman............ Ali neke stvari mi nikad neće biti jasne,kao na primer da se neko dogovori da veza bude otvorenog tipa...i da se u startu zna  da su takvi "izleti" dozvoljeni.....To navodno nije prevara,to je pravilo igre....

U suštini me više ništa ne bi iznenadilo...i ako bi se tako nešto meni zaista  i desilo....potrudila bih se da na dotičnu osobu što pre zaboravim........

[Arsenija]

Još nešto,neka istraživanja govore da muškarci nakon raskida utehu traže u alkoholi,drugim ženama,narkoticima....sportu....itd

A žene u slatkišima,dugim telefonskim razgovorima,šopingu........

Raskid može i da inspiriše......ali meni to više liči na osvetu.....

[Andre Williams]

  On 24. 9. 2013. at 15:11, Lara рече

Ne treba slepo praštati,treba biti razuman............

 

Ларо, можеш ли ово појаснити?

 

 

  On 24. 9. 2013. at 15:15, Lara рече

Još nešto,neka istraživanja govore da muškarci nakon raskida utehu traže u alkoholi,drugim ženama,narkoticima....sportu....itd

A žene u slatkišima,dugim telefonskim razgovorima,šopingu........

Raskid može i da inspiriše......ali meni to više liči na osvetu.....

Јел су та истраживања пренета у часопису као што је Стори и слично?

[Arsenija]

  On 24. 9. 2013. at 15:31, Иван Илић рече

Јел су та истраживања пренета у часопису као што је Стори и слично?

Verovatno.....

Da pojasnim......Oprostit ne znači uvek ostati u vezi...možeš da oprostiš i raskineš,da oprostiš kao da se ništa nije desilo i nastaviš vezu,da oprostiš i prebaciješ da te je jednom nekad prevario neko,da.. :.mislise. ...ne znam postoji li još neka mogučnost .... 

Ja bih oprostila,ali ne bih dozvolila da budem naivna.

[Andre Williams]

  On 24. 9. 2013. at 15:40, Lara рече

 

Da pojasnim......Oprostit ne znači uvek ostati u vezi...možeš da oprostiš i raskineš,da oprostiš kao da se ništa nije desilo i nastaviš vezu,da oprostiš i prebaciješ da te je jednom nekad prevario neko,da.. :.mislise. ...ne znam postoji li još neka mogučnost .... 

 

Мислио сам да говориш о праштању уопште а не само о праштању прељубе. 8086.gif

[Драшко]

Бих само да ми се врати  :brokoli:

 

ал да не призивамо 

[Срђан Шијакињић]

Немам појма, ако опростити значи рационализовати до бесвести "како је човек слабо биће, како може свима да се деси бла бла" и онда рећи "праштам ти, ајде океј је", остајемо као познаници, пријатељи, шта већ, ниси ти крива, није нам ишло, онда бих могао... Али ако значи заборавити и не порменити мишљење о тој особи и наставити везу - нема шансе. А и не бих желео да опростим ан овај други начин, искрено. 

[Баба]

  On 24. 9. 2013. at 20:32, JESSY рече

 

 

[Срђан Шијакињић]

  On 24. 9. 2013. at 10:04, Николај Невски рече

а док говоримо о телесној прељуби, шта ћемо са оном, много гором ,,унутрашњом"?! 

 

Ово људи често говоре, а ја се не бих нимало сложио. Телесна превара не иде без унутрашње, само је додатак тако да не видим како може бити гора. Није то рефлекс, као трептај ока, него промишљења и свесна радња, тачније цео процес радњи. Ако некога "унутрашњи" преваримо, али ипак не дозволимо себи да се то манифестује физички, ако бар ту повучемо црту, ако се зарад љубави, поштења или било чега одрекнемо да материјализујемо идеју, како је то горе него да смо и физички и у себи то урадили? Као када бисмо рекли да је горе желети ишамарати неког, него га заиста ишамарати.

[Филозоф]

  On 24. 9. 2013. at 20:43, Срђан Шијакињић рече

Ово људи често говоре, а ја се не бих нимало сложио. Телесна превара не иде без унутрашње, само је додатак тако да не видим како може бити гора. Није то рефлекс, као трептај ока, него промишљења и свесна радња, тачније цео процес радњи. Ако некога "унутрашњи" преваримо, али ипак не дозволимо себи да се то манифестује физички, ако бар ту повучемо црту, ако се зарад љубави, поштења или било чега одрекнемо да материјализујемо идеју, како је то горе него да смо и физички и у себи то урадили? Као када бисмо рекли да је горе желети ишамарати неког, него га заиста ишамарати.

 

Potpisujem svaku rec brate. 

[С.И.]

Ne postoji ništa preko čega ne bih prešla ili ne oprostila, pa ni preljuba. U tom slučaju bih problem usmerila ka sebi ,a ne ka suprotnoj strani jer bi bilo očigledno da nešto ne štima.

[Срђан Шијакињић]

  On 24. 9. 2013. at 20:57, Софија Ињац рече

U tom slučaju bih problem usmerila ka sebi ,a ne ka suprotnoj strani jer bi bilo očigledno da nešto ne štima.

 

Е и ово је још једна ствар коју људи понекад кажу, а такође са којом се не слажем.  Није спорно да је превара доказ да нешто не штима. Али то је проблем одвојен од преваре, ја то никад не бих мешао, јер шта год да не штима, за шта год да сам ја крив и одговоран (искључујем екстремне случајеве као што је насиље, малттретирање и сл., наравно), одговор на то супротне стране не треба и не сме да буде превара. Увек се може рећи "е овако даље не иде, имамо проблем, хоћу паузу, свиђа ми се друга/и" или још 100 ствари... Нема оправдања за превару, никаквог и то што је неко спреман - под било којим условима - да неког превари је проблем за себе и нема везе са односом већ са том особом конкретно, а проблем у вези је само окидач и повод. Можда ја мало гледам црно-бело те ствари, знам да живот може да буде много комликован, али верујем да је ово у највећем броју случајева у суштини тачно.