Праштање – ментално и физичко здравље

[rahela]

mislim da je volim Sina Božijeg u pravu.Evo ja krenem  po ulici,ubijem nekoliko ljudi,opljačkam neku banku,prilazi mi neki monah i pita me zašto to radim i zar se ne bojim Boga a ja mu kažem:oprostiće mi sve grehe kad se večeras pokajem i sutra nastavim još veći zločin znajući da mi će mi sve biti oprošteno.

[Gordana .]

Ствар је јасна.

Ми треба да опростимо свима, јер само тако у нама неће бити зла. При том, није наше да размишљамо да ли се тај коме опраштамо каје или не. Када тако поступимо, цео "случај" иде пред виши суд.

Препуштамо на тај начин Господу улогу судије, јер само је он компетентан да суди. А Он ће праведно да процени ко се кајао а ко не и да тако праведно пресуди, јер само Он зна све - што је предуслов за правичност.

 

Дакле, ми кад судимо никад не можемо бити заиста праведни и тиме чинимо грех и ми.

 

Ми имамо право да проценимо да ли нас неко угрожава и да се бранимо, али то је нешто друго.

Не опраштати значи гајити мржњу  и не дозвољавати јој да исчезне. А мржња од Господа није.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ствар је јасна.

Ми треба да опростимо свима, јер само тако у нама неће бити зла. При том, није наше да размишљамо да ли се тај коме опраштамо каје или не. Када тако поступимо, цео "случај" иде пред виши суд.

Препуштамо на тај начин Господу улогу судије, јер само је он компетентан да суди. А Он ће праведно да процени ко се кајао а ко не и да тако праведно пресуди, јер само Он зна све - што је предуслов за правичност.

 

Дакле, ми кад судимо никад не можемо бити заиста праведни и тиме чинимо грех и ми.

 

Ми имамо право да проценимо да ли нас неко угрожава и да се бранимо, али то је нешто друго.

Не опраштати значи гајити мржњу  и не дозвољавати јој да исчезне. А мржња од Господа није.

Možemo da kuliramo onoga koji nam nanosi greh ali oprostiti mu pitam se kojoj višoj sili onda posvećuješ opraštanje kad ga niko ne traži?

[Volim_Sina_Bozjeg]

I da dodam to nikako ne sme da ima opciju osvete!

[Сара]

Временом стекнемо мир и сагледамо ситуацију из неког другог угла.  Мислим да увек треба да се сећамо и лоших ствари, јер могу бити корисна лекција за убудуће. Сви смо људи, па исто, само у другој ситуацији можемо приредити некој трећој особи. Зар не би волели да нам она опрости макар и тајно?                      Треба ослободити душу од патње и бола. Ако то  стално заливамо гневом и мржњом, ојачаће толико да нас никада неће пустити да кренемо даље и живимо живот онако како би требало.  У најлепшим тренуцима ће нас враћати на старо.

[emilija]

evo Volim Sina Bozijeg....hocu reci, pokushavam nick da ti stavim u padezh...))))))))))))))

 

dakle, Gordana je rekla lepo. Mislim da je kod tebe zapelo u primerima  kad iz Isusovog ponasanja pokushavash da izvedesh analogiju za sopstveno ponashanje. Treba da se trudimo da budemo "savrsheni" , da poznajemo Njegov zivot i sledimo zapovesti ali i da stanemo u momentu kad hocemo da se stavimo u Njegov polozaj sudije.

Posmatraj samo sebe u odnosu na Boga. On trazi da se prasta bez razlike.

Jer:

ako prastamo samo onima koji nam se kaju gde je tu prevazilazenje iskusenja i podvig?

Prasta se coveku, a ne grehu.

 

Za greh mozemo opomenuti, ne trazi se od nas da sagnemo glavu i pustimo da nas tuku ali za COVEKA se molimo i njemu prastamo jer uvek postoji razlog zasto to cini a nemocan je, jer je u kandzama greha. I tu je sva razlika. Da li ce se on pokajati ili ne , to sad ide na visu instancu.

U momentu kad trpimo i patimo, to su momenti kad nas Gospod posmatra, to su iskusenja. Povredio me, nije se izvinuo, nije se pokajao a ja kao coveku treba da oprostim i sta mogu jos osim da molim Gospoda da taj progleda, jer njemu je svakako gore nego meni iako sve u meni vrishti da sam JA povredjena. Ja coveku prashtam i zbog loseg iskustva sam naucila mozda kako da izbegnem slicne situacije. I to je jos jedna dobit od ovakvih iskusenja-opet za mene. Ja mu prastam u ime svih onih situacija gde sam ja nekog povredila, a da i ne znam da jesam, te se nisam ni kajala. Ja mu prastam jer time dobijam SVE.

 

Ovo je daleko shire prastanje od odnosa ja, kao povredjena i on kao neko ko me je povredio. Ja savladavam svoje iskushenje da ostanem u stanju uvredjenosti, zlopamcenja, prevrtanja stalno istih misli, isterujem otrov iz sebe, razmisljam o onome ko me je povredio i nalazim milion i jednu pretpostavku sta ga je nagnalo na to. I uvek dodjem do zakljucka, pa tesko si ga njemu ako ne progleda. Jer sam je on na redu Bozijeg posmatranja.

 

O tome se radi. Mi ne mozemo direktno presudjivati jedni o drugima jer treba uci u samu srzh srca i dushe drugog coveka i naci ono najskrivenije, a tome nismo dorasli. Nase je da ogromnim trudom prevazidjemo ono sto je nas zabolelo i oprostimo. To se zove PODVIG.  Svaki nas odnos prema drugome ide preko Boga, drukcije ne moze. Ako zgresih, Bogu zgresih, Njemu se i kajem. Odradim svoj deo, a dalji odnos je drugi odnos- odnos Boga sa covekom koji ti je zgresio.

 

Eto, zbog toga meni nije data vlast da procenjujem i primam tudje pokajanje jer ne znam da li ga zaista ima u dubini necijeg srca, da li je samo retoricko, da li ce ga biti ili ne:)

[Gordana .]

Možemo da kuliramo onoga koji nam nanosi greh ali oprostiti mu pitam se kojoj višoj sili onda posvećuješ opraštanje kad ga niko ne traži?

Не морам да га кулирам, могу да се браним, али треба да му опростим. Ко тражи од мене да му опростим? Па Господ то тражи од мене, зато ћу се озбиљно потрудити да тако и учиним. Јер лепо нам каже- тражи од нас"Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим" 

Ову молитву нам је рекао сам Исус, тако да ето, он то тражи од нас. Како ја да очекујем милост ако нисам у стању ни да опростим другом? И какав је пакао у души нашој док носимо горчину због нанете нам неправде? Каква лакоћа и радост наступи када заиста опростимо...када нам мржња и гнев не магле ум и срце и не трују душу...

Ми не морамо са таквом особом да почнемо да се дружимо и постанемо најбољи пријатељи ако та особа и даље ради своје...али ако јој опростимо она, тј ѕло копје чини нема никакву моћ ни власт над нашим срцима и животима.

[emilija]

oprostiti samo onima koji nam se kaju je samo ALIBI za nas EGO da divlja kako hoce i odvlaci nas u propast jer se tim stanjem necemo ni malo razlikovati od onoga koji nam je ucinio zlo.

 

Taj je mogao razne grehe da pocini prema nama a mi cuvamo onaj najgori a to je: gordost.

 

PS, da ne misli neko da se ja ponasam savrseno i prastam svima (ko na trafici ahahah), ne.....ja samo znam kako bi trebalo, cemu treba da tezim, gde je Istina a moj trud je u svakodnevnom zivotu s prilicno traljavim rezultatima.

 

Mis'im, daleko bi mi bilo lakse da cekam da mi dodju na poklonjenje svi oni koji me zgazishe a do tad da neprikosnoveno stavljam do znanja da sam uvredjena i iznenadjena. Pa kad kleknu preda mnom da traze oprost da sve u meni likuje i peva od gordosti.

 

A, jok, ne ide to tako. To bi me mozda neki jehova ubedjiv'o kad bih ga pushtila u kucu. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Lepo uz kaficu i okrugli sto pa da vam objasnim da opraštanje bez pokajanja nije moguće. (čemu onda pokajanje i ispovest kad možemo svi uzrastati do nebeskih granica gde je samo bitan taj stepen duhovnosti da praštaš svima kao divan deo hipi komune) eto vam :P  

[Volim_Sina_Bozjeg]

Не морам да га кулирам, могу да се браним, али треба да му опростим. Ко тражи од мене да му опростим? Па Господ то тражи од мене, зато ћу се озбиљно потрудити да тако и учиним. Јер лепо нам каже- тражи од нас"Опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим" 

Ову молитву нам је рекао сам Исус, тако да ето, он то тражи од нас. Како ја да очекујем милост ако нисам у стању ни да опростим другом? И какав је пакао у души нашој док носимо горчину због нанете нам неправде? Каква лакоћа и радост наступи када заиста опростимо...када нам мржња и гнев не магле ум и срце и не трују душу...

Ми не морамо са таквом особом да почнемо да се дружимо и постанемо најбољи пријатељи ако та особа и даље ради своје...али ако јој опростимо она, тј ѕло копје чини нема никакву моћ ни власт над нашим срцима и животима.

Možda smo u stanju sve da oprostimo ali ovde meni nešto nije jasno.... svaki dan ti jedan te isti tip nanosi zlo i ti mu svaki dan opraštaš kako bi uzrasla do Hristove rasti.

 

Ni Bogu nije moguće sve oprostiti recimo: Hula na Duha Svetoga! Zamisli da svaki dan dobijaš iz nekog logora informaciju kako tvoj narod ubijaju i ti im svako veče opraštaš jer nam je Hristos rekao tako.... pa sledeći dan opet pa opet pa opet .....

[emilija]

Lepo uz kaficu i okrugli sto pa da vam objasnim da opraštanje bez pokajanja nije moguće. (čemu onda pokajanje i ispovest kad možemo svi uzrastati do nebeskih granica gde je samo bitan taj stepen duhovnosti da praštaš svima kao divan deo hipi komune) eto vam :P  

Ne znam shta je gore, da l' da se totalno otrujem od tih kafa danas nastavljajuci diskusiju ili da se manem priche i samo pijem kafu....

[emilija]

Možda smo u stanju sve da oprostimo ali ovde meni nešto nije jasno.... svaki dan ti jedan te isti tip nanosi zlo i ti mu svaki dan opraštaš kako bi uzrasla do Hristove rasti.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

pa maknucemo se od tipa, aman:)

Trazicemo resenje, a ono uvek postoji.

Osim ako je neka mazo-patologija u pitanju. Ili dozivanje zla....kako kazu psi'olozi.

 

Cuo si da Bog daje iskusenja taman koliko mozemo da podnesemo. Kakvo god da je zlo, mi prastamo a Bog sudi. Pokajanje trece osobe nije nas problem.

 

hehehehhehe......

[emilija]

mislim, uporna sam i dosadna, da sam musko bilo bi svasta......:D:D

[Vera-ljubav-nada]

_____________________________________________________________________________________________________

Sestro draga, blagosloven je Bog prema  onima koji su u mogucnosti da takve osobe izbegavaju.

Ostati stalno na istom nivou "ja prastam i mucim se i dajem ti zeleno svetlo da nastavis" je pogubno za nas, nismo mi na tom duhovnom nivou da blagoslovimo dok nas mlate.

 

Pogubno je i za onoga ko nas kinji, jer nista se promenilo nije..osim..osim ako ga nasha upornost otrezni.

Ali ko od nas obicnih moze to da izdrzhi?

 

Meni u takvoj situaciji ostaje jedino - da se klonim, da prastam za sve proslo, da se molim za tu osobu i da molim Gospoda da mi da snage da isteram i poslednju kap otrova iz sebe.

 

Pitah za to Oca Nikolaja, ruskog svestenika, vec na izmaku snage od pokushaja da prastam nekom ko me uporno ponizava a on reche: "Pa dete, ti imas SLOBODU da biras s kim ces se druziti a s kim ne"

To je bio samo odgovor na deo mog pitanja, ali i to je nesto....

Hvala, to je pravi odgovor. Dakle, izbegavati takve osobe.

[emilija]

da, nevolja je sto ljudi "pomeshaju" pojmove oprostiti i bez potrebe se podmetati.

 

Treba da se branimo od necijeg greha prema nama svakako! Mnogo puta ne zelimo da oprostimo jer smo se sami prostrli kao tepih, drugima ostaje samo da nas-pregaze.

 

Imamo slobodu koja podrazumeva otpor i odbranu svega nashega.

 

Postoje situacije gde smo nemocni, gde je zlo ucinjeno tesko "popravljivo" ali i tu se pitala Bozija volja zasto se desilo?

 

Treba lepim upozoriti osobe da se osecamo povredjenim. Stalno podvlacim da je to tanka linija, ne prekoraciti nuznu odbranu.

 

A sve ovo, opet nema veze s oprostom. Napao nas je neciji greh, koji pocinitelja muchi vishe nego nas, greh osudjujemo, osobi prastamo , ma sta da je ucinjeno, jer je ona rob svoga zla.