Праштање – ментално и физичко здравље

[Mиљан Танић]

Па које си националности?Ок, сад те разумем. То си могао све раније рећи...

Јесил циган?Слава Богу без обзира које си нације, углавном си православан.

Hahahahaahahah kud ti cigan pade na pamet. :cmizdrenje:

Otac mi je Madjar a majka Italijanka pa sad ti presudi sta sam.

Ne razume se u ta odredjivanje ko je sta posto je za mene nacija obican

meme (http://en.wikipedia.org/wiki/Meme).

Искрено говорећи, за мене си већи Србин него многи Срби по крви рођени. Више сам граматичких и правописних грешака видио код других Срба овде него код тебе који си мађар-италијан. Ти их практички и немаш. С обзиром да живиш у делу Србије где практички већина Мађара слабије натуца српски језик, ти одлично пишеш српски, а претпостављам и да изговараш српски течно. 

Slažem se!

[brana]

Ja, osobno nemam ništa protiv nijedne nacije. Ali nisam ni kriva niti zaslužna

što sam rođena u pravoslavnoj porodici. I što sam se udala za pravoslavnog Srbina i djecu

odgajam u duhu Pravoslavlja. Znam da će Gospod suditi po onim zakonima koje poznajemo.

Za mene je spremio vjerojatno zakone moje vjere.

Svi smo među sobom braća bez obzira na vjeru i naciju, na to nas Hristos upućuje

u priči o milostivom Samarjaninu.

Ali mislim da u nacionalizmu nema ništa pogrešno, ko ne voli svoju naciju, ne može ni tuđu.

Ko ne voli svoju veru , sigurno neće moći ni tuđu poštivati, to je temeljni zakon.

Vi živite u matici, i kod vas ta potreba za očuvanjem vjere nije primarna.

Ali mnogi iz moje porodice su stradali u drugom svjetskom ratu samo zato, što su pravoslavni Srbi,

i što se nisu htjeli pokrstiti. Za njih su pripemila naša nepravoslavna braća bezdane jame.

U ovom ratu, totalno nas brišu i trude se da nas je sve manje.

I da mi neko kaže, da su nacije samo dresovi i majice, koje se po potrebi može skinuti i zamjeniti.

Mislim da ne može, previše smo postradali, da bi nas pounijatili bez otpora.

Žensko sam, ali mislim, da je izdaja domovine i svakog živućeg Srbina veliki greh i prestup, i pred Bogom

i pred ljudima, za brata Ratka nude deset miliona eura, a pomoć porušenom Kraljevu je par stotina hiljada.

Otkud takve disproporcije u nemanjićkoj Srbiji???

Ispravite me ako grešim, ne , gramatički, nego smisleno. Moja pok. baka je imala savršenu dikciju a nikada

nije išla u školu, ja je nemam, drugi jezici su je iskvarili.

Lijep pozdrav, i neka nam sutrašnji Svetac, Vavedenije Presvete Bogorodice, bude na spasenje.

[Mario - Ratnik Svetlosti]

Svaka čast Brano! Pozdravljam i podržavam!

Svaki Blagoslov i tebi!  4chsmu1

[Batman]

Potpuno je bezpredmetno govoriti o prastanju necega sto nije direktno nama ucinjeno:pad Krajine, Jasenovac...svaki zlocin koji je ucinjen protiv nasih bliznjih.

To se ne prasta jer nismo mi ti koji smo direktno pogodjeni pa da to mozemo ili cak smemo oprostiti. Zrtva je ta koja prasta a ne neko a strane.

Takodje, sta ja imam da oprostim preljubu ako taj koji je ucinio ne trazi oprostaj. Ali ako taj pridje pa kaze, oprosti muzu, oprosti zeno onda je to druga stvar/ Drugo oprostiti npr preljubu ne znaci ponovo ziveti sa nekim na isti nacin. Prastam ti ali od sad smo prijatelji, i to je prastanje. Ako oprostim lopovu koji me je pokrao, necu ga ponovo pustiti blizu novca, ali sam mu oprostio/

Prastanje je uvek licno.

Mogu da oprostim samo ono sto je meni ucinjeno i da, to jeste stvar volje (ne vidim smisao komentara o gnomickoj volji).

Inace, prastanje ako je stvar prirode i procesa u mozgu, onda nema ni prastanja ni pokajanja a bogami ni spasenja.

Tema treba da se zove : sta bi vam bilo tesko/najteze da oprostite? a ne da li mozete ili ne mozete

[Mario - Ratnik Svetlosti]

Slažem se s tvojim navodima Batmane!

...Na idividualnom planu - tako je - možemo i smemo da oprostimo samo ono što je nama učinjeno, ali ne znam šta da mislim za dalje: na porodičnom planu - da li smem da opraštam u ime svoje porodice, svoje dece i svojih bližnjih?

Ako smem - onda smem da opraštam i u ime sugrađana koji dotiču život moje porodice, a ako to već činim - onda smem i u ime svojih sunarodnika po toj logici stvari...

Ako ne smem - kako onda da zaštitim svoju porodicu od zla koje je usmereno prema njoj, isto tako kako zaštititi bližnje, pa sugrađane, pa sunarodnike?

Ako ne smem da se borim drugačije kao ponizni sluga Ljubavi Gospodnje u Hristu, a osveta mi je kao takvom odvratna i mrska, kako da gradim ljubav bez praštanja; kako da vaspitam decu i očuvam ljubav u porodici ako bi se kao zatvorena porodica usmerena "protiv" umesto "za" ljubav celog sveta - otuđili od hrišćanskih vrlina ljubavi i praštanja?

Na kraju, rekao sam već: nije na nama ljudima da sudimo, već je pravedni sud jedino Sud Gospodnji po Promisli njegovoj...

[brana]

Potpuno je bezpredmetno govoriti o prastanju necega sto nije direktno nama ucinjeno:pad Krajine, Jasenovac...svaki zlocin koji je ucinjen protiv nasih bliznjih.

To se ne prasta jer nismo mi ti koji smo direktno pogodjeni pa da to mozemo ili cak smemo oprostiti. Zrtva je ta koja prasta a ne neko a strane.

Takodje, sta ja imam da oprostim preljubu ako taj koji je ucinio ne trazi oprostaj. Ali ako taj pridje pa kaze, oprosti muzu, oprosti zeno onda je to druga stvar/ Drugo oprostiti npr preljubu ne znaci ponovo ziveti sa nekim na isti nacin. Prastam ti ali od sad smo prijatelji, i to je prastanje. Ako oprostim lopovu koji me je pokrao, necu ga ponovo pustiti blizu novca, ali sam mu oprostio/

Prastanje je uvek licno.

Mogu da oprostim samo ono sto je meni ucinjeno i da, to jeste stvar volje (ne vidim smisao komentara o gnomickoj volji).

Inace, prastanje ako je stvar prirode i procesa u mozgu, onda nema ni prastanja ni pokajanja a bogami ni spasenja.

Tema treba da se zove : sta bi vam bilo tesko/najteze da oprostite? a ne da li mozete ili ne mozete

Mene je ovo strašno iznenadilo, da Jasenovac i pad Krajine nije sSrbinu direknto učinjeno???

Ili niste Srbin?

ja sam prvi put u Srbiju došla kad sam se udala, tu u srcu Šumadije, ali uvjek, uvjek,

sam znala gde je Srbija i da smo Pravoslavni Srbi, i ne mogu vam, na microsoft prenjeti moju

tugu kad su Srbiju bombardovali, meni su to lično uradili, ja tako osjećam,

iako niko od moga DNK, nije tamo postradao, oni su to meni uradili, od onoga bednika klinotna i njegove,

hanume pa dalje, nek idu svi s milim Bogom, neću da čujem za njih. Nikada im zaboraviti neću.

Manje bi me bolilo, i da me muž prevari, od te tragedije moga naroda. To se ne može, uspoređivati

svenarodna tragedija sa nečijim skakutanjem preko plota, previše je svakodnevno i trivijalno.

To su istorijski trenutci nekoga naroda kad je nestajao, kad je brisan, planski sa svojih vjekovnih ognjišta,

ja im, nikada, nikada zaboravit neću. Ne mrzim nikoga, nemam ništa protiv nijedne nacije, nijedne vjere,

ali mi niko neće prodavati muda za bubrege, da to nije bio moj lični bol, i bol svakog srbina pod kapom zemaljskom.

[Бамбиви]

Десило ми се нешто што јако дуго нисам могла да опростим и за то сам кривила много људи,чак и уопштавала ствар,гневила се,била пуна беса,све то из немогућности да опростим.А онда кроз разговоре са свештеником сам полако "попуштала" у свему томе,да бих на крају добила потпуно другачију слику о опроштању и окривљивању људи,мада је тај процес трајао јако дуго.Сада ми се дешава да  кад ме неко увреди,повреди,наљути то примим к срцу,али већ кроз 5-10 минута осећам грижу савести за такав свој став.Од тада се нисам нашла у ситуацији да ми се догоид нешто што бих тешко опростила.И да,апсолутно се слажем да је опроштај ствар воље,можда у одређеној мери и спремности човека да нешто истрпи.

[brana]

kad mene neko uvredi, kao "moju ličnost" nek me uvredi, grešna sam, treba da

se smirujem, Hristos je bio sin Božji, bez greha pa su ga vređali i mučili da nebi mene

običnog grešnika. Ali ja onome ko me vređa ne namještam i drugi obraz nego mu mirno rečem,

da je to ponašanje devijacija, i da nemamo šta pričati.

Ali kad neko uvredi, ponizi, zbriše sa zemlje, čitav jedan narod, pa ja , to ne mogu oprostiti,

nikad.

Jer u masi naroda je bilo i svetaca, nisu svi bili obični grešnici. kako da im oprostimo od Milice Rakić

pa dalje svu dječicu, svjesno ubijenu na najzvjerskiji način???

Sveti Sava Gornjokarlovački kad su ga vodili u Jadovno, ruke je imao vezane žicom i blagosiljao je svoj narod.

Dali se ikad iko izvinio, ili čak, priznao šta su nam uradili.

Možda su očekivali da im se predsednik tadić izvine i za to, što nisu moji nesretnici, brže koračali k jamama.

[Aquilius Cratus]

kad mene neko uvredi, kao "moju ličnost" nek me uvredi, grešna sam, treba da

se smirujem, Hristos je bio sin Božji, bez greha pa su ga vređali i mučili da nebi mene

običnog grešnika. Ali ja onome ko me vređa ne namještam i drugi obraz nego mu mirno rečem,

da je to ponašanje devijacija, i da nemamo šta pričati.

Ali kad neko uvredi, ponizi, zbriše sa zemlje, čitav jedan narod, pa ja , to ne mogu oprostiti,

nikad.

Jer u masi naroda je bilo i svetaca, nisu svi bili obični grešnici. kako da im oprostimo od Milice Rakić

pa dalje svu dječicu, svjesno ubijenu na najzvjerskiji način???

Sveti Sava Gornjokarlovački kad su ga vodili u Jadovno, ruke je imao vezane žicom i blagosiljao je svoj narod.

Dali se ikad iko izvinio, ili čak, priznao šta su nam uradili.

Možda su očekivali da im se predsednik tadić izvine i za to, što nisu moji nesretnici, brže koračali k jamama.

Znaci radices na tome da se oslobodis mrznje koja proizilazi iz sujete ali ces zato zadrzati

mrznju koja proizilazi iz idolipoklonstva?

Strasno je to kako mnogi prolaze kroz isiti sistem samoobmanjivanja pa zakljuce da  nacionalizam ima

neku visoku prednost u odnosu na kosmopolitizam kad je duhovnost u pitanju. A iz ovoga se jasno vidi

kako satana brise patos sa onima koji zele kombinovati duhovnost i odolatriju.

[xyz]

управо, аквилије!

коме не можеш да опростиш, брано? људима који су мртви? њиховим потомцима? људима који су ти криви само зато што су исте националности као злочинци?

[brana]

Gde tu vidite sujetu i idolopoklonstvo???

Vama niko ne brani, da budete kozmopolita, izvolte, to je vaš izbor, imate EU

i njena čuvena načela slobode i ravnopravnosti ili ako vam više paše, čuveni američki ustav.

to je idolopolonstvo.

Ja nikoga ne mrzim, ali mi ne može niko ni ukrasti sjećanje,

ili kako m.bećković kaže:"Kradu mi pamćenje!"

a sa kim satana igra ping-pong to će vrijeme pokazati, što kažu bosanci - zeman.

[xyz]

сјећање је једно... а непраштање и мржња друго....

[Aquilius Cratus]

Gde tu vidite sujetu i idolopoklonstvo???

Kada oprastamo drugima za ono sto su ucinili ka nama licno tada se oslobadjamo sujete

a kada oprastamo sta je neko ucionio bezlicnim apstraktinim stvarima preduzecu, drzavim narodu,

klubu, politickoj stranci tada se oslobadjamo idolopoklonstva. Posto posvecenost ovo potonjem

i davanje mu prednosti nad licnosnim je cisto idolopoklonstvo.

Vama niko ne brani, da budete kozmopolita, izvolte, to je vaš izbor, imate EU

i njena čuvena načela slobode i ravnopravnosti ili ako vam više paše, čuveni američki ustav.

to je idolopolonstvo.

Tacno niko mi ne brani da budem kosmopolita i bas zato sto jesam se protivim sistemima

kao sto je amerika koja je sve samo ne kosmopilitska. Tamo je potrebno imati jako visoku

antinomicnost da covek ne bi postao rob, obican vijak u sistemu.

Tako da oni blage veze nemaju sa kosmopolitizmom.

Ja nikoga ne mrzim, ali mi ne može niko ni ukrasti sjećanje,

ili kako m.bećković kaže:"Kradu mi pamćenje!"

a sa kim satana igra ping-pong to će vrijeme pokazati, što kažu bosanci - zeman.

U teoloskom smislu za hriscane oprostiti upravo znaci to, NE SECATI vise sta je ko ucinio. Jer je

tako najavljen i ehsaton kao stanje duse u kome se niko vise nece secati nicijeg graha. A cega

se Bog ne seca to i ne postoji.

P.S Dobronameran savet. Nemoj teoliogiju i teoloiske postavke traziti u pisaniju Beckovica, Cosica,

Cavoskog i slicnih profasistickih intelektualaca. 4chsmu1

[brana]

Vi dobronamjerne savjete dajte onima koji vas traže, ja vas za njih nisam molila.

Dobro poznajem našu književnost i dobro znam ko je M.Bećković, samo sam citirala,

jedan fragment. Ne slažem se da je profašistički, ni najmanje. to je vaše mišljenje.

Kažete da je poduzeće, država , narod  -bezlična apstrakcija.

Možda za vas, za mene nije i neće nikada biti.

U poduzeću u kojem radim, nastojim raditi svaki posao kao da je za Boga, i jako sam

cijenjena zbog toga stava, i nikad mi neće biti svejedno šta se zbiva sa firmom u kojoj radim.

a tek sa narodom, državom...

zato smo otišli tamo, kamo smo, jer većina misli kao vi.

Ako je idolopoklonstvo davanje prednosti narodu nad ličnošću,

šta je onda davanje prednosti ličnosti nad narodom??? - egoizam???

i to onaj najsuroviji,

čovjek je biće zajednice, a ne surova i sirova jedinka.

[Aquilius Cratus]

Vi dobronamjerne savjete dajte onima koji vas traže, ja vas za njih nisam molila.

Dobro poznajem našu književnost i dobro znam ko je M.Bećković, samo sam citirala,

jedan fragment. Ne slažem se da je profašistički, ni najmanje. to je vaše mišljenje.

Kažete da je poduzeće, država , narod  -bezlična apstrakcija.

Možda za vas, za mene nije i neće nikada biti.

U poduzeću u kojem radim, nastojim raditi svaki posao kao da je za Boga, i jako sam

cijenjena zbog toga stava, i nikad mi neće biti svejedno šta se zbiva sa firmom u kojoj radim.

a tek sa narodom, državom...

zato smo otišli tamo, kamo smo, jer većina misli kao vi.

Ako je idolopoklonstvo davanje prednosti narodu nad ličnošću,

šta je onda davanje prednosti ličnosti nad narodom??? - egoizam???

i to onaj najsuroviji,

čovjek je biće zajednice, a ne surova i sirova jedinka.

To samo znaci da ste prosli kroz specijalni set samoobmanjivanja i da imate poteskoce

sa objektivnim sageldavanjem realnosti. To sta je narod, drzava, preduzece, partija nije

pitanje mojeg ili vaseg misljenja niti svidjanja nego pitanje cinjenica. A cinjenicno stanje

govori da su to samo bezlicne apstrakne instutcije koje usisavaju individuume u sebe i

stvarajuci bezlicnu masu.

Takva zejenica je cist antipod liturgije, ostvarivanje zajednice na pogresan nacin.

Isto kao sto je individualizam, ili egoizam kako rekost, pogresan nacin postojanja, pogresan

nacin da se covek ostvari kao slobodno bice.

U istoriji postoje samo ova dva nacina postojanja i sasvim je svejedno iz kojeg krecemo ali je bitno

da se sklanjamo i od jednog i od drugog i da odlucno grabino napred ka liturgijsko sabranju. Koji je jedini

istinski nacin zajednicarenje i ostvarivanje sebe kao slobodnog bica u isto vreme.  Ili kako je pisano sto

je coveku nemoguce Bogu je moguce.

Svako vam dobro. 0102_laugh