Oružani sukob Žandarmerije i Albanaca s Kosova: Pucalo se kao da je rat!

[Милан Ракић]

Ма глупости. Рат је изгубљен давно пре 1999-е зато што смо мислили да смо непобедиви и нисмо хтели ни са ким да разговарамо, посебно не са "шиптарима". До НАТО бомбардовања није смело никако да дође нити смо ту имали било какве шансе, само тотални лудак и психопата је могао да свој народ доведе у такву ситуацију.

 

А те приче како смо "сачували ефективу" итд. су стварно јадне и бедне... Као да те неко на улици разбије од батина, а ти се хвалиш како си сачувао гаће неоштећене. Велики успех, нема шта.

 

Све ово што кажеш - у праву си! Али , успут, треба рећи, да је без обзира на све, Војска Југославије пружила отпор, онолико колико је могла и колико је "тренутак" захтевао од ње... Без обзира на "тренутак"... А о "тренутку" ће Господ судити... Када дође време...

[Аурор]

Ма глупости. Рат је изгубљен давно пре 1999-е зато што смо мислили да смо непобедиви и нисмо хтели ни са ким да разговарамо, посебно не са "шиптарима". До НАТО бомбардовања није смело никако да дође нити смо ту имали било какве шансе, само тотални лудак и психопата је могао да свој народ доведе у такву ситуацију.

 

... i da posle optužuje ljude za nedostatak patriotizma što im se ne dopadaju bombe.

 

A on ne da nije hteo sa "šiptarima", već nije hteo ni sa Amerikancima da razgovara (seti se incidenta sa ambasadorom 1989/1990.).

[Sudija]

Ма глупости. Рат је изгубљен давно пре 1999-е зато што смо мислили да смо непобедиви и нисмо хтели ни са ким да разговарамо, посебно не са "шиптарима". До НАТО бомбардовања није смело никако да дође нити смо ту имали било какве шансе, само тотални лудак и психопата је могао да свој народ доведе у такву ситуацију.

 

А те приче како смо "сачували ефективу" итд. су стварно јадне и бедне... Као да те неко на улици разбије од батина, а ти се хвалиш како си сачувао гаће неоштећене. Велики успех, нема шта.

 

Ne razumeš se u De Re Militari pa si napravio pogrešnu paralelu.

 

Е видиш друже! Ту се не бих сложио са тобом, премда нема везе! Али у јеку читаве приче, "машина" је водила рат против сопственог народа... Чак дотле да сам проглашаван "народним" непријатељем, јер нисам "информисан" да испод сремске земље, односно да на а. Батајница постоји подземни аеродром...

 

I ja sam sad bio iriničan malo, ali ima i istine.

[Sudija]

Uglavnom, ovi što pametuju mnogo o mirnim rešenjima i pregovorima i liber trt-mrt-drn, nek znaju jednu stvar; od kad je ratova, na pregovore se donose samo dve stvari 1. Mač 2. Zlato, i ništa više.Tako je i danas.

[Grizzly Adams]

Све ово што кажеш-у праву си! Али , успут, треба рећи, да је без обзира на све, Војска Југославије пружила отпор, онолико колико је могла и колико је "тренутак" захтевао од ње... Без обзира на "тренутак"... А о "тренутку" ће Господ судити... Када дође време...

 

Војсци свака част! Посебно пилотима и ПВО... Дан данас ми срце прескочи када помислим каква је то свесна жртва била с` ваше стране. Ми смо прашинари опет имали неке шансе... Сећам се једног јунака који је у МИГ-у 29 прелетео изнад нас на неких, можда преувеличавам од узбуђења, не више од 50 метара од земље, вероватно да га не би детектовали. Нисам видео да ли се вратио...

 

Само кажем - проклет био ко их је довео у такву безизлазну ситуацију. То није смело да се деси.

[Аурор]

Srbovski patrijotski deo je primarna i osnovna prepreka/kočnica u svemu.

Što zbog ludila, što zbog nerazuma - sa njima ne može niko ništa.

 

Oni su uzrok bede u Srbiji.

 

Војсци свака част! Посебно пилотима и ПВО... Дан данас ми срце прескочи када помислим каква је то свесна жртва била с` ваше стране.

 

Njima kapa dole do zemlje, sada i uvek!

[Grizzly Adams]

... i da posle optužuje ljude za nedostatak patriotizma što im se ne dopadaju bombe.

 

A on ne da nije hteo sa "šiptarima", već nije hteo ni sa Amerikancima da razgovara (seti se incidenta sa ambasadorom 1989/1990.).

 

Ма лудак тотални... Срби нису смели да трпе тог мајмуна два дана. А трпели су га, чак подржавали, 20 година.

[Милан Ракић]

Војсци свака част! Посебно пилотима и ПВО... Дан данас ми срце прескочи када помислим каква је то свесна жртва била с` ваше стране

 

 https://www.pouke.org/forum/topic/25377-сећање-на-припаднике-рв-и-пво-погинуле-у-нато-агр/?p=824368

[Grizzly Adams]

 https://www.pouke.org/forum/topic/25377-сећање-на-припаднике-рв-и-пво-погинуле-у-нато-агр/?p=824368

 

Јао....... натера ми сузе на очи... Можда сам био један од последњих ко је видео потпуковника Ђурића, тј. његов авион.

 

Не сећам се стварно који је датум био, то ми је све у магли некако.

 

Господ да помилује.

[Grizzly Adams]

У ствари вероватно нисам, ово је било касније, можда крајем априла.

 

Некако ми лакше човече...

[Срђан Шијакињић]

Srbovski patrijotski deo je primarna i osnovna prepreka/kočnica u svemu.

Što zbog ludila, što zbog nerazuma - sa njima ne može niko ništa.

 

Oni su uzrok bede u Srbiji.

 

 

 

По мом виђењу, ми свакако јесмо криви за велику већину ствари које су нам се десиле, али не тако како ти мислиш. О чему се ради : ја мислим да се може рећи да је ситуација у Југославији (можда већ од почетка 70-их) темпирана и на крају и пукла, под утицајем два фактора, из наше перспективе. Први је што су сви народи на Балкану вођени опречним националним интересима и плановима (мање-више у складу са историјским тежњама), други је што смо се ми Срби као по правилу, у кључним историјским тренуцима лоше поставили, и што нисмо имали способну, популарно речено елиту, која би нас повела правим путем. За други фактор смо сами криви, то стоји, али за први нисмо и никако не можемо бити. Великохрватксе, великоалбанске, муслиманске и друге тежње су постојале независно од нас Срба, управљене ка истим територијама ка којима смо ми имали великосрпке тежње (по мом мишљењу историјски легитимније од других, али о томе се може расправљати, то је само моје мишљење), што је неминовно морало довести кад тад до некаквог прелома. У тренуцима прелома, велике силе су се потпуно и безизузетно ставиле на нама непријатељску страну (као што је најчешће био случај у историји), да л' због наше неспособности, или због својих интереса, не могу да кажем са потпуном сгурношћу. Али углавном, српски национализам је у најмању руку био само део проблема, а никако главни узрок ратова на Балкану, а ја покушавам све време да схватим зашто ти мислиш да је мања кривица рецимо хрватских националиста, затим америчких пензионисаних генерала и служби безбедности који су правили планове за операције хрватксе војске и протеривање Срба, инсценирале Рачак итд. итд. него српских националиста, па све иако узмемо да су сви народи подједнако криви. Како то да смо ми криви више за све што се десило? Притом не мислећи на оно што се десило нама самима, ако ме разумеш.

[Милан Ракић]

У ствари вероватно нисам, ово је било касније, можда крајем априла.

 

Некако ми лакше човече...

 

https://www.pouke.org/forum/topic/25377-сећање-на-припаднике-рв-и-пво-погинуле-у-нато-агр/?p=846572

[DYNABLASTER]

Samo ranjeni? Toliko o obuci naše policije. U moje vreme mi smo bolje ciljali.

 

Posto ova misao koja treba da izgleda i kao humoristicna, je u stvari ono sto stvarno mislis, onda je vreme da se preispitas, receno nam je "Ne ubij", i ti ljudi su ciljali najbolje moguce, treba im dodeliti zasluzeni orden sto nikog nisu ubili.

 

A to sto nisu nikog ubili, daje jos prednosti, kojih nisi svestan.

[Grizzly Adams]

Ово је било на југу, више личи на задатак сличан оном у коме је погинуо Ђурић. Надам се да се јунак вратио кући жив и здрав.

 

Искрено, не би замерио никоме од њих да је одбио да изврши наређење. Стварно је било сулудо летети у таквим условима... А опет, имаш тамо неке прашинаре којима можда живот зависи од тебе који исто као и ти нису криви што "вођа" није нормалан... Све је то једно велико срање.

 

Извин`те, нешто су ме уватиле емоције данас...

[-Владимир-]

По мом виђењу, ми свакако јесмо криви за велику већину ствари које су нам се десиле, али не тако како ти мислиш.

 

Дај брате, немој да се правдаш. За њега ће Срби увек бити криви. Рекох ја, тежак случај стокхолмског синдрома, друго објашњење немам. Срби се нису припремали за рат нити су хтели рат, али су били принуђени да ратују. Е сад, како је рат вођен, и да ли је могао да се заврши са мање жртава, то је друга прича .