Захваљујем форумашима на ...

[JESSY]

Zahvaljujem administraciji . :2v2e0jr: :2v2e0jr: :::::::::>>>>> :brokoli:

 

жива била и велика порасла.....

[Биљана]

Хвала Миланчету (Ракићу) што ми је ријешио проблемчић који сам имала приликом логовања на форум и хвала Џинијусу што је обавијестио Милана о мом проблему. Хвала момци

 

[Данче*]

Хвала мојим колегама у администрацији, иако сам затражила да напустим статус модератора ја сам и даље део њих.

Хвала пуно на разумевању, лепих речију, жеља, молитве.

[Ненад Р.]

Више година сам овде на форуму и за то време сам имао само један проблем које је уредништво веома брзо решило по мојој дојави. Јако сам задовољан са уредницима , а и осталим форумашима и веома ми је пријатно овде.Хвала вам, најбољи сте сви.

[Natasa.]

Hvala na forumu  :

https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQ454OZEwfYA_7nTnMVKZ2wzK1IEkCyX7RE_hb2-WCoXEfViEizQw

[JESSY]

[Нифада]

[Sanja Т.]

@Suncokret54

U tom slučaju- HVALA Bogu kad mogu da se zahvalim ljudima

[Sanja Т.]

Verujem ja tebi I ne znam sta da ti kazem na to. Znam samo pricu da  Ava Justin nije hteo da hoda betonskom stazom,  da ne zgazi bubu,  da  ne bi poginula od njega. Kakva velicina, Slava Mu I milost. A ja gresna ubijam iste nemilice svuda po kuci. 

Hocu ti reci da sam veoma svesna svoje gresnosti. Mozda nekada dostignem I ja te visine...mozda.... Dotle zahvaljujem svima za sve. Zahvaljujem svakome ko je dozvolio da mi Gospod kroz njega pomogne.Zahvaljujem svakome ko napravi pravi izbor I ko ucini makar jedno dobro delo. Prastajte! 

[Биљана 1234]

 

Mirno, pa se uzburka, neki ozbiljni, neki šaloozbiljni, neki se detinje...Hvala što smo tazličiti, i ovde Svi

 

 

 

[АлександраВ]

Када Љубав нарасте до молитве

У животним рутинама, некако тихо, Љубав се смањи, обезбоји, ослаби и постане само реч. Постане подразумевани изговорени траг везе без истинског односа. Постанемо нечије изговорене љубави а своје љубави само изговарамо. Само толико.

А онда, нека друга реч извуче титрај значења речи Љубав, оживи је, ожили, обоји и Љубав вам груне у живот, поново. Заједно са сузама. Та друга реч је рак. Страшна, велика, сиво-црна, мемљива, дубоко несрећна, веома жива у својој халапљивости, у својој коначности, тешка, као тачка на крају исказа који носи коначни исход. Тако жива у својој смртности. Тако тиха у твом вриску. Шамар у сну. Мени је тако дошла. Нисам се ни пробудила а већ ме је бол заковао. Ишла сам без правца, без свести о кораку, могла сам ићи и уназад, не бих то приметила. Ошамарена, нисам више имала оријентацију, осим ка себи унутра. И ту сам, шћућнуте, пронашла њих двоје, брата и сестру, Мирослава и Александру, како се кикоћу и држе за руке, а око њих је стајала она, тиха, у реч смањена, али неугашена. Љубав. Грунула ми је у груди, из груди у очи, из очију на усне а усне су само прошапутале: „...Боже....“. И моја Љубав ка мом брату је нарасла до молитве. Непрестане.

Кренула сам прво полако, а онда све брже, јединим путем, путем Љубави, молитвом. И Бог ме је водио, тачно, благо, очински, држећи ме за руку, чувајући ме да не станем, дижући ме када паднем. Вратио ме је на Живе Речи Утехе, да читам, да напишем, да замолим. Брата Драгана @Драган Јашић - Молим вас да ли можете да ми помогнете да помогнем свом брату? Могу и хоћу - гласио је Драганов одговор. Могу и хоћу. То су биле речи које су ми значиле све. Драган је постао пут моје молитве до Хиландара. Драган је постао мој пут до лека за мога брата. Драган је постао моја снага.

Икона Светог Нектарија Егинског и драгоцено уље стигли су од оца Ненада Андрића истога дана када ми је брат Драган одговорио на поруку на Поукама. На све мејлове које сам послала са молбом за помињање на Светим Литургијама широм света, стизали су одговори у којима Љубав није била само реч. Сви које сам замолила, послали су ми снагу да истрајем у молитвама Мајчици Нашој Богородици, Светом Нектарију Егинском, Светој Петки, Драгом Господу Богу Нашем. Нека им свима Драги Бог свако добро да, и њима и њиховим породицама и драгим људима. Свима који су поменули мога брата Мирослава.

Од једне завршене приче, иноперабилне, неизлечиве, безизлазне, смртне, молитва свих добрих људи који су прочитали и чули моју молбу, држале су мога брата Љубављу. Чак и на формално речено - биће боље, ми смо говорили - верујемо. Јер заиста смо веровали. Заиста. Да Љубав ка Богу и Љубав Божија није формална, она је жива, лековита, свеобухватна, из мене ка теби, у свима за свакога, она нас везује на најлепши могући начин свакога за свакога и све за Бога. Нико није сам, никада. И нико није без Бога, чак и када га не жели. Ако Љубав, према човеку, брату, сестри, познатом и непознатом, нарасте до молитве, све је могуће. Ако Љубав обгрли Веру вашу, све је могуће.

Све прогнозе, болне и тешке речи, које вас секу тачно и прецизно као скалпел, све прогутане сузе и суморне претпоставке, језиве слике, сви ти минути који вам висе изнад главе тако згуснути и спори да мислите да ћете се угушити, сви ти погледи речитији од уздаха, све је то губило снагу испред речи, стисака руке, подршке, осмеха и саосећања људи који су нас окруживали, породице, фамилије, колега, лекара и сестара и осталог особља, свештеника, монаха, познаника, људи у Задужбини Хиландара, који су око нас направили и ојачали штит својом Љубављу, Вером и Молитвом. Сами никада не бисмо успели. Сами, без људи, без Бога.

Од једне дијагнозе код које није било готово никакве шансе, до потпуног исцељења, прошло је непуних годину дана. Данас је стигла вест - нема ни назнака туморског ткива. Љубав је победила.

Хвала Богу за туге и радости.

Хвала Богу на свему, хвала и слава Богу!

[-Владимир-]

Слава Богу ! За све слава Богу !

[Рапсоди]

Прво хвала Богу, па онда свим овим дивним људима који су дошли на идеју  да осмисле  један овакав сајт . 

На сајту сам упознала  моју љубав, мог Пеђу , и много других дивних људи .      

[Natasa.]

Ja se zahvaljujem jednom...

 

 

[Драган Јашић]

Драга моја сестро Александра или ти Сашка ! Толико си ме обрадовала позивом са вешћу коју смо ти и ја чекали дугих пола године и Богу хвала дочекасмо ! Када смо разговарали у почетку уливао сам ти наду да ће мо успети ! Верујем да је било код тебе много и премного суза али и наде ! Неизмерно сам срећан због , пре свега због брата Миће а и због тебе и целе твоје породице и родбине . Не могу ти описати колико сам био срећан после твог позива да сузе нисам могао зауставити дуго . Колеге су ме гледале и питале ШТА ЈЕ СТОБОМ ? Добрих сат времена нисам могао да проговорим и да им кажем о чему се ради ! Опрости ми молим те што сам ти слао поруке и цимао телефонмом нисам желео да којим случајем имаш некаквих проблема због тога али сам само желео да знам како се развија опоравак твога брата и ништа више ! Праштај ми молим те још једном и веруј да више нећу ти досађивати . Молићу се и даље за брата Мићу и целу твоју породицу и фамилију ! Бог вас све поживео !