Да ли се млађи син заиста покајао

[Broken]

A šta bi bilo da je otac bio siromašan, i da nije imao šta da podeli sinovima?

Али није био сиромашан. Постојање слугу, најамника...па "теле угојено" указује на то. Христос је искористио овакву породичну ситуацију да каже шта има.

[Berkut]

Jedna od boljih prica iz Jevandjelja.Ja bih je uporedio sa pricom o najamnicima u vinogradu.I tamo imamo dva "sina" jednog koji ostaje sa Ocem i radi od prvog jutarnjeg zracka,i drtugog koji dolazi u 5 do 12.Noramalno je da prvi sin izrevoltiran,jer smatra da ne treba da imaju istu nagradu za sluzenje,al Otac iz ljubavi zeli obojici Carstvo Nebesko.To je nagrada,i onom ko sluzi ceo zivot Gospoduu,i onome,ko se makar zadnjih 5 minuta pokaje iodluci da se vrati u vinograd i da zaradi,,,

 

E,sad,mladji sn(u prici o bludnom sinu) simbolizira sve nas.Zar mi iako smo formalni pravoslavci nismo taj sin,koji mnogo luta i trosi sve darove dobijene na KRSTENJU,pa u ludilu ovog sveta trosimo zdravlje,mir, i ostale darove na blud i greh.Tek kad nas razbojnicu prevare i pretuku(pokradu nam zdravlje,naprave robove u grehu (radeci kod svinja)) tek tada svi mi shvativsi da vise namamo gde,poput izgubljene ovce u planini dozivamo i molimo.A Otac,buduci da stalno gleda ima li ko razuman,i trazi li ga ko,sa ljubavlju ide u susret i vadi jagnje iz jame,ostavljajuci (na tren)ceo tor drugih(starijeg sina) da bi spasao sve koji to u sustini zele.

 

Nadovezacu se na jednu pricu,koji sam davno cuo.Kad je Mikalandjelo radio tajnu veceru,ostala su mu samo dva lika da zavrzi.Lik Jude i lik (dal Jovana Bogoslova il Hrista).Dugo je trazio coveka koji bi mu pozirao (recimo za umiljato lice Jovana Bogoslova),i kad je nasao nekog pravednika,dao mu je kesicu zlata kao nagradu sto je uspeo pronaci andjeosko lice.Posle toga je dugo vremena trazio razbojnicko lice,trazeci nekog ko bi mu pozirao za Judu.I jednom u nekoj slepoj ulicu ugleda savrsenog kandidata medju pijancima i razbojnicima.Lepo se predstavi ko je,i ponudi materijalnu nadoknadu za uslugu,ocekivaju da ce ovaj nesretnik jedva da je prihvati.Medjutim,kad je pijanac cuo o cemu se radi,poceo je da strasno place.I kad ga je Mikalandjelo pitao cime ga je uvredeo,usledeo je odgovor"Zar me ne prepoznajes,ja sam onaj isti covek,koji ti je pozirao za lice Jovana Bogoslova"

Dakle,jasno ej da greh menja i izgled i odredjuje mnogo toga.Kao i blagoslov.Zato je bitno naglasiti,da nam je svima INTERES Carstvo Nebesko,i to ne treba kriti.Jer da nam nije obecana nagrada,ne bi li i mi bludnicili i otisli od Oca.Stoga,ako se  mladji sin i vratio iz interesa,ne radimo li mi to svi.Zar se ne podvizavamo iskljucivo radi spasenja duse

 

Evo jos jedna kratka pricica(i necu smarati vise)

Zamonasio se jedan monah,i napredovao veoma brzo da je dobio cin male shime,no u jednom trenutku prelomi i vrati se u svet.Ostavi Hrista,ozeni se i posle par godina kad je dosao sa zenom i detetom na kupanje,upita ga sin"tata,tata,sta ti je to na ledjima" Iako je skinuo shimu,ona je i dalje ostala tu,podvig je i dalje  bio prisutan iako on nije ni bio svestan da je i dalje "podviznik"...Mislim da se posle vratio u pustinju ponovo.Pokajao se,i ispravio  strasan pad i greh.Po odavno sam procitao pricu,tako da se svih detalja ne secam,al nadam se da sam uspeo slikovito prikazati sta sam hteo reci

Ako nisam,35+ je napolju greengrin

[Volim_Sina_Bozjeg]

Prica je apsolutna Ljubav slobodne volje i pobeda ljubavi , pokajanja i zivota nad smrcu.

Sin mrtav bjese i ozive.

[Number15648]

[...]

stariji sin mi je bio smarač,

[...]

Зашто ? Зато што је од почетка слушао свог оца ?

[Гром]

Чуо сам негде да се оно "дође себи" које се често разумева као знак покајања или бар почетка покајања може схватити и као једно логичко рсуђивање млађег сина који страда у далекој земљи, гладује и просто се сети да би се могао вратити и успут смишља начин како да приступи оцу , а тај начин уопште не мора да буде искрен ( оно сагреших небу и теби и остало што је планирао да каже). Као да је разлог за повратак било то што је гладан, опет као и до тад мисли само на себе. Циљ му је да се насити. Није њему стало до оца и дома већ до свог стомака.

Ако је до покајања дошло , дошло је у сусрету са оцем. У сусрету са љубављу његовом.

У последње време све више мислим да је тежиште ове приче на Оцу и свиђа ми се да је неки називају - Прича о љубави очевој.

Неки су приметили да су неки поступци оца из приче прилично чудни за људе оног времена у ком Христос причу говори. На пример дели имање на захтев млађег сина који га одбацује и осрамоти. Трчи касније пред тог истог сина а за оца, главу породице једне патријархалне породице, била је велика срамота да трчи. Касније излази и моли старијег сина који га опет вређа тиме што неће да уђе на очеву гозбу. Тумачи се да кроз ова унижавања очева, кроз срамоћења ради синова Христос уствари открива Себе.

И што ми је фантастично још, нигде ми не видимо да ли на позив и мољење очево старији син улази у Дом. Отворен крај.

Овде видим да се сумња у искреност речи млађег сина. Хришћанство се заснива на вери, нема ту места за филозофирање типа можда се он претварао. , Дакле верујемо да је искрен у својој мисли.  Друго који се грешник враћа Богу Оцу а да не види корист од тога. Али се многи неће понизити да признају кривицу. Покајање је чин којим човек престаје да чини нешто лоше о почиње да чини добро. Промена карактера. Људи мешају кајање и покајање. Човек се каје и ништа не чини да поправи ствар, док покајани чини све да ствари доведе на своје место. Чин којим се зли окреће и почиње да чини добро је покајање, а не вечно кајање ради учињених греха. ако овако гледамо на причу о млађем брату лако ћемо пронаћи где је покајање у тој причи.Још се покајање може видети у његовом понижењу, јер каже да није достојан да се назове сином већ да буде примљен као слуга у дому свога оца. А свако који себе понижује биће подигнут каже Св. Писмо.

[Toma]

Mislim da je mladji sin imao 'krizu' u svom pokajanju

u momentu kada je video svoga oca kako trči prema njemu.
Jer to mu je bio signal da mu je ... pa ako ne oprošteno,

ono barem da je više nego dobro došao u očev dom.

E tada je mogao da ne izgovori rečenicu koju je pripremio:

"Nisam dostojan ... zgrešio sam nebu i tebi...".

Ali on je izgovara premda ... premda je to jako samokritična izjava
(najblaže rečeno).

 

Sa druge strane, možda grešim, ali stariji sin je lako mogao pomisliti:
"Ovaj se vratio po još nasledstva a otac će, znam ga kakav je - dobra duša,

otac će mu opet dati ali sada će to 'uštinuti' od mog nasledja"!

 

A koliko svako do nas želi i planira (i donosi odluku) da će svakog,

baš svakog čoveka u Crkvi posmatrati očima ovog oca (koji unapred oprašta),

bez da pomislimo da ćemo time nešto izgubiti i postati ... 'mekušci',

e to je do nas.... sada i ovde.

Danas je dan spasenja. Ne sutra - danas.

[Sara"]

Зашто ? Зато што је од почетка слушао свог оца ?

zato što se nije obradovao kad je video da mu se bata vratio

isto su mi smarači i današnji "stariji sinovi" kojima je vazda na pameti "božija kazna"

i krivo im što je Gospod milostiv prema "bludnim sinovima"

[Broken]

Овде видим да се сумња у искреност речи млађег сина. Хришћанство се заснива на вери, нема ту места за филозофирање типа можда се он претварао. , Дакле верујемо да је искрен у својој мисли.  Друго који се грешник враћа Богу Оцу а да не види корист од тога. Али се многи неће понизити да признају кривицу. Покајање је чин којим човек престаје да чини нешто лоше о почиње да чини добро. Промена карактера. Људи мешају кајање и покајање. Човек се каје и ништа не чини да поправи ствар, док покајани чини све да ствари доведе на своје место. Чин којим се зли окреће и почиње да чини добро је покајање, а не вечно кајање ради учињених греха. ако овако гледамо на причу о млађем брату лако ћемо пронаћи где је покајање у тој причи.Још се покајање може видети у његовом понижењу, јер каже да није достојан да се назове сином већ да буде примљен као слуга у дому свога оца. А свако који себе понижује биће подигнут каже Св. Писмо.

Па дозвољава се таква могућност у неким тумачењима...то да је првобитна намера сина за повратком била делеко од покајања. Он из неког свог разлога креће кући ... јер нема где више. Он зна да је погрешио и колико је погрешио и да као такав, по схватању оног времена, може да буде пресрећан ако би његов статус по повратку био једнак најамничком...по закону је тако. Не очекује да за оца он више буде син. Али кад се сретне са Оцем и љубављу очевом он може да доживи покајање...свест да си ђубре а де те Он воли, да за њега никад ниси престао да будеш син. Та љубав те поцепа...и можеш само да грцаш у сузама и да кажеш Богу - иди од мене Господе не могу више да поднесем , немам где да примим толику љубав Твоју.

[jermel]

PS. Da li grešim da je otac mogao (i po zakonu i po logici) da mladjem

sinu, kada mu ovaj traži svoj deo imanja, da mu kaže - "Dok sam živ, sve je moje?"

 

Митрополит Антоније Блум негде тумачећи ову причу говори о том дијалогу оца и сина и како син говори оцу:  ''Хајде да замислимо да си умро и пошто си мртав  дај ми оно наследство што ми по закону припада''... и отац се не буни нити врши притисак, него пристаје да умре за сина.

 

[jermel]

Па дозвољава се таква могућност у неким тумачењима...то да је првобитна намера сина за повратком била делеко од покајања.

 

Право или потпуно покајање је активно, кретајуће, успињуће - (што га чини подвигом) а пасивно и депресивно је покајање Јудино.

 

Тако да његово окретање а затим и кретање ка оцу неможе бити ништа друго него подвиг који носи плодове покајања.