Да ли се млађи син заиста покајао

[Broken]

 Ради се о Христовој параболи која се најчешће назива - прича о блудном сину из Лукиног еванђеља (15, 11-32). Пробудим се овог јутра  са том причом у глави. Сетим се једне седамнаестогодишњакиње која је на часу рекла да се млађи син није покајао...заправо да не видимо његово покајање иако се тај млађи син узима често за образац покајања. Ја сам се мало ту мислено ангажовао, читао, слушао и приметио нешто занимљиво. Како ви тумачите ту причу ? Да ли се види , и где његово покајање ?

[Биљана]

Да ли се види , и где његово покајање ?

 

Мислим да се "види" у стиху 19; "И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника"  

Мислим да суштина ове приче (као и приче о изгубљеном новчићу и изгубљеној овчици које претходе овој) није у томе да ли се и гдје види покајање, него у томе да је оно (покајање)  већ ту! 

 

Мени ће увијек бити на памети једна реченица коју је мој колега рекао (у контексту неког нашег разговора); Богу су милији грешници више него анђели! То није ништа друго него баш ова прича о блудном сину! Битно је да човјек сам уочи да је погијешио и да се покаје и ето радости и на небу и на земљи  

[bgpj]

pa ja vidim njegovo pokajanje u toj prici, znaci on odlazi od oca slobodnom voljom i tamo trosi novac i kad je sve potrosio i kad nije imao sta jesti cak ni hrane sto su svinje jele koje je on cuvao, i onda se on otreznio uvideo u kakvom je stanju i kaze "oticicu ocu svome" on se poredi sa gresnikom koji se odaljio od Boga i kao sto gresnik kad uvidi da je daleko od Boga i oce da se vrati pokazuje odlucnost da ostavi greh i da se vrati Bogu tako radi i ovaj bludni sin.. i pokazuje duboko kajanje i smirenje sa ovim sagresih nebu i tebi i nisam se dostojan nazvati tvojim sinom primi me kao jednog od najamnika-eto tu ja vidim njegovo kajanje..

a njegov otac je jos bio istroco pred njega kad ga je video jos izdaleka to pokazuje njegovu veliku ljubav prema sinu

a po meni ceo cilj ove price ima za cilj da pokaze bezgranicnost ljubavi Bozije prema gresniku koji se kaje i radost zbog jedne vracene ovce kao sto Hristos kaze 

[Благовесник]

[Deki992]

On je svojim pogresnim zivotom ugrozio svoju egzistenciju,cak i u ovom,zemaljskom,zivotu.I uvideo je svoju gresku,skapirajuci da i sluge njegovog oca zive bolje od njega.To je po meni pravo pokajanje.

E sad,mi imamo mnoge grehove koje smatramo za "sitne",koje i ne osecamo kao grehove pa se onda za njih iskreno i ne kajemo(bar ja tako osecam)

E mene to buni oduvek...Da li ce se ljudima gledati svaka greska(kao sto neki pisu) ili jednostavno ce se gledati stepen njegovog odnosa koji je za zivota stekao sa Bogom i ljudima?

Ja mislim da i ovaj stariji sin nije ziveo bez greske bas,ali on se u tom kontekstu ne pominje.

[Broken]

Чуо сам негде да се оно "дође себи" које се често разумева као знак покајања или бар почетка покајања може схватити и као једно логичко рсуђивање млађег сина који страда у далекој земљи, гладује и просто се сети да би се могао вратити и успут смишља начин како да приступи оцу , а тај начин уопште не мора да буде искрен ( оно сагреших небу и теби и остало што је планирао да каже). Као да је разлог за повратак било то што је гладан, опет као и до тад мисли само на себе. Циљ му је да се насити. Није њему стало до оца и дома већ до свог стомака.

Ако је до покајања дошло , дошло је у сусрету са оцем. У сусрету са љубављу његовом.

У последње време све више мислим да је тежиште ове приче на Оцу и свиђа ми се да је неки називају - Прича о љубави очевој.

Неки су приметили да су неки поступци оца из приче прилично чудни за људе оног времена у ком Христос причу говори. На пример дели имање на захтев млађег сина који га одбацује и осрамоти. Трчи касније пред тог истог сина а за оца, главу породице једне патријархалне породице, била је велика срамота да трчи. Касније излази и моли старијег сина који га опет вређа тиме што неће да уђе на очеву гозбу. Тумачи се да кроз ова унижавања очева, кроз срамоћења ради синова Христос уствари открива Себе.

И што ми је фантастично још, нигде ми не видимо да ли на позив и мољење очево старији син улази у Дом. Отворен крај.

[Sara"]

šta reći, lepo si ovo napisao.slažem se od prve do poslednje reči.

[Sara"]

ljubav nas navodi na pokajanje

 

stid pred onim ko te voli i pored toga što si budala

[Биљана]

Не знам! Можда је ту отац уствари сам Христос! Старији син симболише вијерни народ (крштен народ), а млађи син да је симболика свих оних који још нису спознали Христа, али ће спознати!  

Свима је Бог дао исто и вијернима и невијернима, и старијем и млађем сину, само што млађи не зна (још увијек) шта има па кад је спознао покајао се и вратио се у стадо Божије!

 

 

Трчи касније пред тог истог сина

Можда се не мисли на буквално трчање, него излази му у сусрет, прихвата га назад! Оно као кад ти долазе драги гости па изађеш на врата да их дочекаш!

 

 

Вољела бих да се у овај разговор укључи неки врсан егзегета ( а има их на овом форуму ) и да растумачи ово на најбољи начин да и сама научим, јер се налупах момачки! Праштајте! 

[Broken]

Нисам егзегета али сам скапирао неке ствари.

Кад узмемо у обзир контекст у ком се прича налази видимо да постоји у последњем стиху 14. главе оно - ко има уши да чује нека чује, а 15. глава почиње ситуацијом да су Му прилазили цариници и грешници да га чују. Док су фарисеји и књижевници гунђали и критиковали Христа јер једе са грешницима тј. онима који не држе Закон.

У тој ситуацији Исус говори причу.

Млађи син су грешници, цариници, проститутке... које су фарисеји одбацивали сматрајући да такви људи немају ништа са Богом.

Отац је Бог а старији си који је "увек са оцем и никад не преступа заповест " очеву су фарисеји који представљају Јевреје.

Дом очев, у коме је радост је Црква...Отац уводи млађег сина у дом, а старијег позива, моли јер га воли и жели да и он учествује у гозби али га не тера...даје му слободу као што у почетку млађем даје слободу до те мере да га потпуно негира. Отворен крај у смислу да се не каже улази ли старији у дом је опет, пружање слободе фарисејима који су слушали да сами одлуче хоће ли ући или не.

Мени се свиђа овакво тумачење али је прича страшно вишеслојна.

[Broken]

 

 

Можда се не мисли на буквално трчање, него излази му у сусрет, прихвата га назад! Оно као кад ти долазе драги гости па изађеш на врата да их дочекаш!

 

Мени се чини да важно разумети што боље целокупну ситуацију у којој је прича изречена јер такво познавање даје овој параболи додатну, јако важну димензију. Иако ми имамо еванђеље испред себе и оно је за сва времена ипак су еванђеља пре свега била намењена примаоцима тог времена кад настају. Христос се обраћао Јудејима пре 2000 година...начин живота, вере, размишљања јако различит од нашег. Исус таквим људима говори. Слажем се са тобом да је тако како си написала али мислим да с обзиром да се трчање заиста сматрало срамотним, подићи хаљине и трчати није било карактеристично за патријархе, можемо то буквално схватити. Можда Христос хоће да покаже љубав очеву кроз тај гест који је директне слушаоце шокирао. Отац трчи пред ТАКВОГ сина, ко би то у оно време урадио...па и данас у некој патријархалнијој средини. Какав је то отац ? Шта пн то ради ? Срамоти се и унижава због ТАКВОГ сина. Спушта се и унижава из љубави ка оном или онима који су га пљунули, одбацили, који су му рекли:; "Не требаш ми ! ". Он их чека...па их угледа док су далеко...па онда потрчи пред њих.

Бог толико воли човека да нема ни потребу да му прашта...

[Sara"]

 

Бог толико воли човека да нема ни потребу да му прашта...

likefaceeeeeeee

 

to je savršena ljubav

[Лидија Миленковић]

Прича о љубави очевој.

likefaceeeeeeee Sa ovim se potpuno slazem .smesko.

Sto se pokajanja tice,mislim da ocekivanoj slici nedostaju prizori pokajnickog grcanja u suzama, i padanja na kolenapred ocem.

.mislise.  .mislise.

E sad, to ne mora da znaci da se nije pokajao, nego da nije pao u ocajanje, i da sa iskrenom verom u ocevu ljubav i dobrotu vratio ??? 0409_feel 

[Биљана]

Па не знам шта бих ти рекла на ово!  

Можда однос између Бога и човјека, у овом случају оца и блудног сина, најбоље могу схватити и описати родитељи! Ето и ти си родитељ и замисли ситуацију да ти се дијете "одметне" па зар не би и "полетио" у сусрет, без обзира шта ће ти ко рећи и како ће те неко окарактерисати у том моменту!!? 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

 Ради се о Христовој параболи која се најчешће назива - прича о блудном сину из Лукиног еванђеља (15, 11-32). Пробудим се овог јутра  са том причом у глави. Сетим се једне седамнаестогодишњакиње која је на часу рекла да се млађи син није покајао...заправо да не видимо његово покајање иако се тај млађи син узима често за образац покајања. Ја сам се мало ту мислено ангажовао, читао, слушао и приметио нешто занимљиво. Како ви тумачите ту причу ? Да ли се види , и где његово покајање ?

 

Mozda je bludni sin djavo.....pomislio je da moze da bude sam svoj Bog....pa kad je video da ga je njegova oholost dovela do dna..pokajao se i vratio se ocu...a stariji sin je Isus..... :291291291: