Jump to content

Да ли се млађи син заиста покајао


Препоручена порука

Смешно је , али кад сам први пут читао ову причу ,а био сам клинац са око 9 година , помислио сам " стварно није у реду, уместо да ишамара коња, он му прави гозбу " . Тек пуно касније ми је тај поступак био прихватљив ,тј. кад сам схватио да сам у ствари ја тај блудни син који је заслужио шамарање . greengrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па не знам шта бих ти рекла на ово! :)

Можда однос између Бога и човјека, у овом случају оца и блудног сина, најбоље могу схватити и описати родитељи! Ето и ти си родитељ и замисли ситуацију да ти се дијете "одметне" :) па зар не би и "полетио" у сусрет, без обзира шта ће ти ко рећи и како ће те неко окарактерисати у том моменту!!? 

ја тебе потпуно разумем...да се разумемо. :)

Али...после толике срамоте коју је син приредио оцу код Јудеја оног времена, и не само њих, шанса да отац прими сина била је минимална. И ако би га примио то би било онако како је млађи син и намеравао да приступи оцу: "прими ме као једног од најамника својих." И то ако би имао среће. :)

Част, образ,углед ... биле су категорије, усудићу се да кажем, изнад родитељске љубави.

Ево замисли данас...слави породица славу...отац позове госте а ти се наљутиш на оца из неког разлога и пред гостима нећеш да уђеш као старији син. Како ће се отац осећати...неће ли га бар мало бити срамота и непријатно ? Е сад замисли то исто у једној ИЗРАЗИТО патријархалној средини.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

meni je tu uvek otac bio glavni lik,

stariji sin mi je bio smarač,

a mladjeg sam u potpunosti razumela :) 

 

taj trenutak očevog prilaska sinu koji je krenuo ka njemu,predstavlja onu pomoć koju dobijamo od Boga kad poželimo da se pokajemo,iako još uvek nismo.

kad shvatamo svoj greh,ali nismo doživeli preumljenje,

Gospod nam prilazi i svojom ljubavlju nas budi.

 

mislim da je i u medjuljudskim odnosima ljubav na sličan način prosvetljujuća.

ako sam prema nekome loša a vidim da mi on ne zamera,moram da se preispitam.

I can't go back to yesterday because I was a different person then.  Alice in Wonderland

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Double, nije li to poniženje simbol Hristovog stradanja. 

Управо тако ја разумем то. Он кроз оца који се понижава приказује Себе. А слушаоцима је то чудно...за њих такав отац не постоји, они познају другог. тј. друагачијег. Христос открива Оца какав Он уствари јесте.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Često Isus ne daje baš neki izbor :) Pogledajte priču o dva sina koji trebaju da idu u vinograd - ni jedan nije sasvim "čist". Prvi hoće, pa ne ode, drugi neće pa ode. Isus kaže - nisam došao da zovem pravednike, već grešnike - a u isto vreme imamo - Nema nikog Boga da traži. Pogledajte detalj: Mlađi brat odlazi "u daleku zemlju" - sa svim onim što nije njegovo, jer nije tražio, jer nije ni mogao, ono što mu pripada po zasluzi, već deo dobara koja mu pripadaju po nasledstvu, odnosno sve pripada Ocu, a on je to dobio kao čistu blagodat. I sa tim odlazi daleko od Oca. Znači, on ceo taj dar, shvata kao nešto što njemu apsolutno pripada, nije zahvalan ni malo. Sa druge strane, imamo starijeg brata :) ali ako pažljivije pogledate - ni on nije u kući Očevoj! I on se približava kući! I njemu sve pripada po daru, a on to što je ostao kod Oca smatra kao svoju zaslugu, a dar kao nešto što mu se u stvaru uskraćuje, jer je zaslužio a ne daje mu se " ni da se proveseli sa prijateljima". Tako da imamo dva sina, koji su u stvari isti. Ni jedan ne ceni dar, obojica smatraju da je to njihovo, i obojica su daleko od Oca - jedan je možda bio dalje a jedan bliže, ali kad nisi u kući Očevoj,  rastojanje je beznačajno. 

Mlađi se, u stvari, nije pokajao - on je, videvši svoju prazninu i siromaštvo, poželeo da bude ponovo sa Ocem. Nije požalio što je potrošio darove koje je dobio uludo, već je, ipak ponizan, ovaj put zaželeo da zaradi milost služeći Ocu. Možda ću preterati ali, i tu vidimo da on još nema pouzdanja u ljubav Očevu, jer se spremio da od Oca traži da mu bude sluga, ne verujući  da će ga Otac primiti kao sina - verovatno koristeći svoju sopstvenu projekciju toga kako bi Otac trebao da se ponaša prema nekome kao što je On. Ali, naravno, Otac je Otac, i prevazilazi očekivanja, jer se milost Očeva ne zarađuje, ona je čist i apsolutni dar koji je uvek prisutan.

Ovde imamo divnu sliku: mlađeg sina, koji sebe smatra slugom, a Otac ga smatra sinom, i starijeg brata koji sebe smatra sinom, ali misli da ga Otac drži za slugu. Ni jedan ni drugi, nema pouzdanja u Oca i jer sumnjaju i ne poznaju njegovu ljubav. 

Mlađeg Otac uvodi za ruku u kuću na slavlje, a drugog moli i ubeđuje da uđe. I na kraju ono što su  svi primetili - ne znamo da li je stariji sin ušao. Ako pogledate kraj knjige o Joni, ni tamo ne znamo kraj. Jednostavno na Isus govori - ti si i jedan i drugi sin - hoćeš li da uđeš u dom Očev - reši se. Sve jedno da li ti smatraš da si sluga ili sin - za mene jesi, jer sam ti ja Otac.

 

Mislim, moglo bi još mnogo toga da se napiše, ali evo ukratko od mene :)

Verbum Domini Manet in Aeternum!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

taj trenutak očevog prilaska sinu koji je krenuo ka njemu,predstavlja onu pomoć koju dobijamo od Boga kad poželimo da se pokajemo,iako još uvek nismo. kad shvatamo svoj greh,ali nismo doživeli preumljenje, Gospod nam prilazi i svojom ljubavlju nas budi. mislim da je i u medjuljudskim odnosima ljubav na sličan način prosvetljujuća. ako sam prema nekome loša a vidim da mi on ne zamera,moram da se preispitam.

likefaceeeeeeee

Потпис:

Надање је моје- Отац;

Прибежиште моје- Син;

Покров мој- Дух Свети;

Тројице Свесвета, слава теби.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо тако ја разумем то. Он кроз оца који се понижава приказује Себе. А слушаоцима је то чудно...за њих такав отац не постоји, они познају другог. тј. друагачијег. Христос открива Оца какав Он уствари јесте.

šokirao ih je i uspeo da ostavi jak utisak :) 

 

P:S: Koliko mi je samo simpatično što razglabamo o Gospodu,ovako,,kao da smo bili tamo kad je pričao. Neprocenjivo.

I can't go back to yesterday because I was a different person then.  Alice in Wonderland

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо тако ја разумем то. Он кроз оца који се понижава приказује Себе. А слушаоцима је то чудно...за њих такав отац не постоји, они познају другог. тј. друагачијег. Христос открива Оца какав Он уствари јесте.

Ето видиш како си фин одговор дао! :) 

Благо онима који плачу, јер ће се утjешити; (Матеј; 5,4)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Смешно је , али кад сам први пут читао ову причу ,а био сам клинац са око 9 година , помислио сам " стварно није у реду, уместо да ишамара коња, он му прави гозбу " . Тек пуно касније ми је тај поступак био прихватљив ,тј. кад сам схватио да сам у ствари ја тај блудни син који је заслужио шамарање . greengrin

 

A sad moz da postanes ovaj stariji sin.....oba potencijala su uvek prisutna..... greengrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Poput starijeg sina koji kaže "... ovaj TVOJ SIN..." (umesto moj brat) i mene pokadkad

majka pozove i počne sa "Znaš šta je uradio ovaj TVOJ OTAC..." (kao da je prestao

da bude njen muž).

:)

 

PS. Da li grešim da je otac mogao (i po zakonu i po logici) da mladjem

sinu, kada mu ovaj traži svoj deo imanja, da mu kaže - "Dok sam živ, sve je moje?"

Приручник 'О Божанственој Литургији' светог Јована Златоустог - збирка одабраних светоотачких и савремених текстова, који објашњавају лепоту схватања и учествовања у Божанственој Литургији!
Цена 330,00 дин./ком. + ПТТ или +381 (0)63 839 6761

Link to comment
Подели на овим сајтовима

.

Poput starijeg sina koji kaže "... ovaj TVOJ SIN..." (umesto moj brat) i mene pokadkad

majka pozove i počne sa "Znaš šta je uradio ovaj TVOJ OTAC..." (kao da je prestao

da bude njen muž).

:)

 

PS. Da li grešim da je otac mogao (i po zakonu i po logici) da mladjem

sinu, kada mu ovaj traži svoj deo imanja, da mu kaže - "Dok sam živ, sve je moje?"

...Pa mogao je, mogao je i da ga ne primi nazad...ali ovo nije priča o tom i takvom Ocu. :)

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

PS. Da li grešim da je otac mogao (i po zakonu i po logici) da mladjem

sinu, kada mu ovaj traži svoj deo imanja, da mu kaže - "Dok sam živ, sve je moje?"

Сложио бих се са тобом.

Па ево и данас, кад би неки млађи син на такав начин тражио исто лако би могао да "попије" шамарчину што неко рече.

У то време би старијем сину припадало 2/3 имања а млађем 1/3 и то тек после очеве смрти или би подела могла, у неким ванредним ситуацијама да се обави и раније. Ту се управо види до које мере млађи негира оца ...као да му индиректно каже - умри.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сложио бих се са тобом.

Па ево и данас, кад би неки млађи син на такав начин тражио исто лако би могао да "попије" шамарчину што неко рече.

У то време би старијем сину припадало 2/3 имања а млађем 1/3 и то тек после очеве смрти или би подела могла, у неким ванредним ситуацијама да се обави и раније. Ту се управо види до које мере млађи негира оца ...као да му индиректно каже - умри.

A šta bi bilo da je otac bio siromašan, i da nije imao šta da podeli sinovima?

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...