ЖРУ диван - ђакон Ненад Илић, редитељ

[Mironosica]

Da mi nekada a vi uvek!

Pa to ti kažem

[Trifke]

Pa to ti kažem

Moj naklon! Sluga pokorni mlada damo! 8086.gif  :bendoff:

[Trifke]

А што ми је духовник под наводницима? Ти си мерило нечега?

Ако је негде послушање да Литургији могу сви да присуствују, а негде да се причешћују редовно, то све скупа значи да се присуствује Литургији. Не знам шта ту није јасно.

Да ли наша Црква забрањује неком да присуствује Литургији? Да ли избацују некрштене када кажу да нико од оглашених не остане?

 Када се врате катихуменске школе и када наша Црква каже да сви који се не причешћију нека не присуствују Литургији или нека присуствују до неког тренутка, онда можемо да причамо о нечему. Наша Црква то нигде не говори, нити брани. Ако не брани и не говори ништа о томе, онда значи да има смисла присуствовати Литургији и без причешћа. О овоме питању једино могу тренутно да расправљају теолози за своју душу, а да ти кажеш баба Стојани или деда Миливоју, само ћете бледо погледати. А Црква ће стати на њихову страну, јер не жели да губи време на едукацији или да губи народ у Цркви.

Црква мора да едукује народ, Црква мора да да смернице свештенству, а не свако да ради како му се ћефне.

Pa zato sto i jesu za pod navod. A cega si ti merilo?

Ovo drugo dole ti je pucanj u prazno! Idi popi jedno pivo, evo ja castim.

[Милан Ракић]

Трифке брате, рекао бих да претерујеш... Нарочито у одговорима овде и коментарима које си дао неким људима... Сматрам да треба мало да "спустиш лопту", јер на овакав начин објашњавања и едукације, бојим се да нећеш пуно постићи...

 

Дакле, ако имаш неки намастир у близини или попа који служи Литурђију сваки дан, иди брате па се причешћуј сваки дан-не треба ти ни друга храна нити пиће... Ал` немој "набијати на нос" другима... Онима који тек улазе у веру, па не знају, или онима који су одраније научени да се причесте "само 4 пута годишње"... Лепим речима и едукацијом ће се више постићи, а не тиме што си овде безмало и ничим изазван "забранио" људима да иду на Литургије ако се не причешћују...

 

Пусти људе, научиће се и све ће бити добро...

[Trifke]

Трифке брате, рекао бих да претерујеш... Нарочито у одговорима овде и коментарима које си дао неким људима... Сматрам да треба мало да "спустиш лопту", јер на овакав начин објашњавања и едукације, бојим се да нећеш пуно постићи...

 

Дакле, ако имаш неки намастир у близини или попа који служи Литурђију сваки дан, иди брате па се причешћуј сваки дан-не треба ти ни друга храна нити пиће... Ал` немој "набијати на нос" другима... Онима који тек улазе у веру, па не знају, или онима који су одраније научени да се причесте "само 4 пута годишње"... Лепим речима и едукацијом ће се више постићи, а не тиме што си овде безмало и ничим изазван "забранио" људима да иду на Литургије ако се не причешћују...

 

Пусти људе, научиће се и све ће бити добро...

Hvala lepo pustio sam!

[Trifke]

.

Video sam sta si napisao prvo! 

Klanjam se! 8086.gif  :bendoff:

[Драгана Милошевић]

Одлично. Нигде на форуму нисам написала да се не причешћујем, него да не постим целе постове.

Откуд идеја Трифкету да ме духовник научи погрешно, ако је његов благослов такав какав је шта ти имаш са тим?

Значи опет је неко послушање.

[Драгана Милошевић]

@@Trifke,

"Паметњаковићу" молим те да ми не дајеш савете преко приватних порука у вези ове теме. Ако си погрешно разумео моје писање не могу да ти помогнем. Ајд ћао

[Marjanovic]

Причешћивање верника не зависи само од верника (и тога да ли они хоће или неће) већ од свештеника и епископа, тј. да ли они дозвољавају да се верници причешћују на свакој Литургији. Као што знамо у многим епархијама СПЦ, ако не и у већини, није баш дозвољено да се верник причешћује на свакој Литургији. Чак се ни свештеници не причешћују на свакој Литургији, него само када служе. Наравно, постоје епархије где је редовно и често причешћивање уобичајена  пракса.

Ни у другим помесним Православним црквама питање редовног причешћивања није тако јасно одређено и дефинисано, него постоје многобројне разлике у пракси. Не улазим сад у питање какао треба или како је било у раној Цркви  већ како тренутно јесте.

[Bokisha]

ја боље да не читам овакве дискусије.....слуђивање.... мислим... испитујмо духове из којих пристичу ставови....

[Ламех]

Чак се ни свештеници не причешћују на свакој Литургији, него само када служе

 

Зато што и не може да се причести ако не служи. Он има конкретну литургијску службу коју треба да врши на св. литургији. Као шт лаици служе своју службу - лаичку тј. службу народа Божијег, царског свештенства.

Ту је сад питање зашто свештеници не служе сваку литургију. Патријарх Павле је писао да свештеник ако не служи литургију може да се причести само ако је болестан тј. телесно спречен да свештенодејствује.

Лично ми се не свиђа пракса, пун олтар попова, један служи а ови остали пред причешће намакну епитрахиље и причесте се.

[Дејан-Марковић]

Не знамо одакле неки представници власти црпу идеје о томе у ком правцу треба да иде промена свести српског народа. На основу више пута у медијима понављаних теза рекло би се да је Макс Вебер, немачки социолог, аутор чувене књиге „Протестантска етика и дух капитализма”, инспиратор слике промењеног српског идентитета. Срби као народ требало би да преузму што више протестантске етике и тиме постану ефикаснији. Црква није претерано гласно реаговала на скандалозну идеју о нужној протестантизацији („до извесне мере”) српског народа.

 

Наша политичка ситуација је скоро надреална у лупинзима које изводе и власт и јадни остаци опозиције, мењајући своја убеђења као чарапе. Међутим изгледа да је и интелектуална јавност, благо речено, збуњена. Тако, на пример један угледни економиста, који се представља као „жесток критичар српског привредног и политичког система”, у својој критици истог каже да се слаже са властима да је потребна промена свести и објашњава основе проблема, самим тим и полазне потребне промене:

„Иза сваког друштвеног поретка стоји једна велика социјална филозофија или религиозна идеја. Ми не видимо да је то тако, али у суштини јесте. Поредимо три цивилизације и три религије – протестантску, католичку и православну, ортодоксну. Оне се по много чему разликују, али највише по успешности и ефикасности. Најуспешније су протестантске јер су системи вредности – марљивост, радиност, посвећеност и то да се не сме красти. Они не опраштају онима који краду, варају и руше друштвени поредак. Католици, међутим, омогућавају испаштање грехова. Код наше цивилизације, православне, свештеник опрашта грехове, бесплатно. И ти знаш да ти је опроштено и да можеш да поновиш.То је концепт, то је база друштва и њен метаболизам.“

Све у свему – рекло би се да макар у елитним слојевима српског друштва јача идеја о пожељној протестантизацији. Православна вера, тиме што свештеници опраштају грехове (бесплатно), спречава да марљивост, радиност, посвећеност и свест о томе да се не сме красти, и самим тим је препрека опоравку српске економије и друштва у целини.

Друштва основана на протестантској етици богатство су видела као очигледан доказ Божије милости, да би временом похлепу прихватила као мотор развоја. И то се очигледно показало „ефикасним”, пошто су у извесној мери они завладали светом и наравно, Србијом. Кад су Турци завладали Србијом, мало коме није током стотина година пало на памет да је потребно извршити „исламизацију” друштва како би српски народ постао успешнији. Они којима је то пало на памет одрекли су се своје вере и временом су престали да буду Срби. Просто је необично да ико озбиљан сматра како српски домаћини због своје вере нису стајали иза вредности као што су „марљивост, радиност, посвећеност и то да се не сме красти”, а да су српски попови својим бесплатним праштањем грехова доприносили моралном кварењу сопственог народа. Свако иоле озбиљан досетио би се да је кварење и слабљење народа настало усред слабости државних институција које су некритичким прихватањем западних идеолошких модела, прво либерализма, затим комунизма, па опет либерализма довеле до тога да смо изгубили контакт са нашим традиционалним вредностима и знањем, и нисмо успели да дођемо до ефикасних модела опстанка а притом смо још изгубили морал и вредности уткане у православно хришћанство.

Ако је икаква промена свести потребна српском народу онда је то рашчишћавање магле туђих идеологија и повратак сопственим вредностима, што би једино омогућило повратак међу озбиљне и успешне народе. Дар за одређене делатности, било да се ради о уметности, економији, војној вештини или било чему другом што производи конкретне резултате тешко да је у нераскидивој вези са било којом религијом или идеологијом. Историја то показује бројним примерима. А то да вера у многоме утиче на друштвену атмосферу, на организацију друштва и праведну расподелу добара – то је тачно. И ту је велика одговорност Цркве. Да врати веру српском народу. Да се избори за повратак истинских православних хришћанских вредности. Уколико би се то десило, а ако желимо да опстанемо – то просто мора да се деси, у мањој или већој мери.

Овај последњи позив на протестантизацију, требало би да буде знак за узбуну свакоме ко се осећа као део православне културе и као припадник српског народа. Пожељном деловању Цркве на духовној и моралној обнови овог народа може помоћи унутрашња консолидација и добровољно прихватање обавеза и вредности од стране што већег броја верника. Само њихова искрена и несмућена жеља може бити покретач промене у ситуацији кад је институционални део Цркве добрим делом пасивизован превеликим утицајем свега онога што носи баш владајућа протестантска цивилизација, коју елитни слојеви без ограде призивају. У православљу је највиша вредност била и биће љубав а не похлепа. Нека добро размисле сви шта нам је у овом тренутку најпотребније. Успостављање солидарности и високог система вредности или утирање пута апсолутној владавини ефикасне похлепе. И ако то не иде како треба – посезање за страхом који је суштина моћних идеологија двадесетог века, фашизма и комунизма, које и поред пораза изгледа да су још увек употребљиве.

Срби браћо и сестре, хајде да се позабавимо обновом Цркве и народа, уместо да се бавимо излизаним пропагандним порукама и објашњењима проблема типа да, забога, православни свештеници кваре тиме што опраштају грехове. И то људима који нити знају шта је грех, нити имају вере – осим у најбољем случају прихватања неког истањеног обичаја – али ето баш много полажу на то шта им свештеници кажу или им опросте.

[Justin Waters]

Treba promjena svjesti definitivno, samo na malo drugaciji nacin, ali da li je to moguce mislim da je tesko. Ne znam otkud to pozivanje na navodno protestantsku etiku i na rimokatolicko oprastanje grijehova koje se navodno placaju, pa zato toboz postenije rade. Mislim to su gluposti nevidjene. U RKC se nenaplacuju oprastanja grijehova, i rimokatolicke zemlje i nisu nesto pretjerano uspjesne. Jedine koje mogu da se nazovu tako su Francuska i Spanija, ostale su prosjecne. Dok zaista mnoge protestantske zemlje jesu uspjesne, poput svih Skandinavskih, Britanija, SAD, Australija, Kanada, Novi Zeland. Ima nesto kod protestanta ne znam sta. Oni su uspjesni i na misionarskom polju, dok su nasuprot tome pravoslavni najlosiji, rimokatolici negdje u sredini jer jos uvijek imaju jaku politicku poledjinu. Mislim da je to vise do mentaliteta naroda. Ti koji su uspjesni su pretezno germanski narodi porijeklom. Oni su u ranim periodima civilizacije zivjeli na surovom terenu sjeverne Evrope i bilo im je prijeko ptorebna radna etika kako bi prezivjeli. 

[Arsenija]

Treba promeniti svest i pasti u nesvest.

[Trifke]

Nama je potrebna duhovna obnova i to potpuna. Trenutno mi se cini da je narod na neki nacin uspavan, bezvoljan kao da smo svi umorni od necega. Nekako u dubini duse se nadam da ce nam na neki nacin Bog poslati to budjenje. Da li u licnosti nekog karizmatskog lidera ili nekakvog pokreta neznam ali eto nadam se!