Мирјани и манастирски живот

[Bokisd]

пре 10 минута, Богољуб 1 рече

Ех, да. Цео је океан литературе...

Док читам и ове неке стручне расправе на форуму, некад ми буде превише комплицирано. Морам пазити да ми не прегори мозак.  Размишљам како ли је благословен био онај једноставни монах о којему приповеда свети Пајсије:
"Свети Вазнесење, дај ми једну рибицу за брата." ...

Ma, da, zamisli kako je tek za one koji ucestvuju u rasprave'... 

Nema nista bolje od teznje ka' jednostavnosti, stvarno, lepa pripoved, slicno kao sto kazu :

"Ја се вежбам да стекнем једноставност срца од кога зависи спасење“

 св. Григорије Богослов

"Budi skroman i jednostavan u recima i pokretima tela; u svom porodicnom zivotu budi uzdrzan, celomudren, ne drzak; u dusi budi krotak; prema svima budi srdacan, pravedan, mudar; nikako ne dopustaj sebi lukavstvo i licemerje, umesto njih imaj veru, koja ce te nauciti da svetom i sudbinom svakog coveka upravlja Boziji promisao, a ne prevejano mudrovanje ljudskog razuma, i da zato treba cuvati krotku hriscansku pravednost delima, recima i pomislima."

sv.Ignjatije Brjancaninov

[Богољуб 1]

Једноставност...

 

[Биљана, два]

 Ове године сам упознала Поуке аве Доротеја Палестинца. Понешто ми остало у сећању:

Који је Циљ кад идемо једни другима?

1) Љубав - Видевши брата свога, видео си Господа Бога свога.

Штету не доживљаваш од другога, него од сопственог стања (духовног устројства).

Једноставност ми се чини мера и потреба. Није нам увек све потаман. Нема шаблона на Путу, ако нам је Господ Путовођа. Људи некад прихватају готове формуле, јер им је лакше да се орјентишу.

 

 

[Богољуб 1]

пре 2 часа, Биљана, два рече

 Ове године сам упознала Поуке аве Доротеја Палестинца. Понешто ми остало у сећању:

Који је Циљ кад идемо једни другима?

1) Љубав - Видевши брата свога, видео си Господа Бога свога.

Штету не доживљаваш од другога, него од сопственог стања (духовног устројства).

Једноставност ми се чини мера и потреба. Није нам увек све потаман. Нема шаблона на Путу, ако нам је Господ Путовођа. Људи некад прихватају готове формуле, јер им је лакше да се орјентишу.

 

 

Истина. Сами себи штетимо. Оно што је Bokisd  рекао јако је важно, не поуздати се сам у себе, разговарати са свештеником. Треба времена да човек схвати која је мера за њега. Ето, и једноставност, иако је добра, ни она није мера за свакога. Неки дан прочитах од св. Јована Златoуста:
"Нити је за сваког знање, нити је за свакога блажена једноставност, тај оклоп који човека штити од свих искушења злих духова."
И већ сам то био заборавио  .Склони смо се одушевити нечим, али време показује док помало познајемо себе... 

[Биљана, два]

1 hour ago, Богољуб 1 рече

И већ сам то био заборавио  .Склони смо се одушевити нечим, али време показује док помало познајемо себе... 

Мени се чини, док је било време да запитам некога, није било тог неког да га запитам.

Дуго ме бринуло што нема исповести код нас. Чак и не знам како треба да се исповеда. Једноставно, буде и тако. И није на мени да судим. А онда је одједном дошла мисао како путиру прилазимо сами, јер једино Господ срца наша познаје.

Увек се молим Господу да спасем душу своју, да ми то да, по Милости својој.

Сад не трагам тако грчевито за учитељем, за учитељима. Научила сам да слушам. А на интернету не треба тражити духовнике, то може бити погубно, и велика прелест. Искусила сам.

Моје прогледавање, је некако опитно. Не могу бити монахиња, јер живим у свету. Не могу очекивати од монаха рецепт за Царство Небеско. Само се увек питам и питаћу се: - Ко је ближњи мој?

И видим пред собом реалне људе, са слабостима и врлинама, као што сам и ја.

 

[Bokisd]

Ima tamo kod sv.Antonija Velikog prica,... on je bio prakticno osnivac monastva u duhovnoj formi kakvu je i danas poznajemo i kao neko ko je tek krcio put monaskog duhovnog delovanja nije imao bas puno slicnih ljudi oko sebe i kako sam kaze u svojim poukama (monasima),.... (parafraza) pricao je da je njegov duhovni put bio slican slucaju neke vredne  pcelice koja ide sa cveta na cvet i skuplja med, tako je i on duhovni (med) skupljao na raznim stranama, kada je cuo da postoji neki pustinjak odlazio je kod njega za savet i uzimao ono sto je najbolje od svakog od tih pustinjaka, ako je neko imao dar smirenja, od njega se ucio smirenju, neko je imao dar neprestane molitve, od njega je to uzeo, neko je imao dar poscenja i od njega se naucio postu ...i, tako je kroz desetine godina praktikovanja svih ovih vrlina dostigao savrsenstvo u duhovnom podvugu i svetost.

Inace, ima jos jedna poucna prica iz njegovog zivota (prepricavanje) ... dosli kod velikog Antonija monasi i tokom duhovnih razgovora postavi se pitanje koja je vrlina najveca,.... jedan kaze, post, drugi neprestana molitva, treci bdenje i nespavanje,... i ma kraju kada su pitali Antonija koja je vrlina najveca on im kaze,.... najveca od svih vrlina je rasudjivanje, jer bez nje sve ostale vrline ne mogu da se ispune kako treba, jer ako nemamo rasudjivanje kada i koliko i sa kojom svrhom se cini vrlina, ne mozemo tacno da ispunimo vrlinu i promasicemo cilj duhovnog delanja ...

Meni licno ovo ostalo duboko urezano u secanje i nekako uvek pokusavam da ispunim nesto od ovoga sto je naveo sv.Antonije, .... naravno koliko mogu i koliko imam snage i volje  .... i pameti  ....

Mislim, ono,  tako mozemo uvek naci neke dobre savete koji postoje kod monaskih prica i podviznika i svetitelja.

[Богољуб 1]

пре 50 минута, Биљана, два рече

Мени се чини, док је било време да запитам некога, није било тог неког да га запитам.

Дуго ме бринуло што нема исповести код нас. Чак и не знам како треба да се исповеда. Једноставно, буде и тако. И није на мени да судим. А онда је одједном дошла мисао како путиру прилазимо сами, јер једино Господ срца наша познаје.

Увек се молим Господу да спасем душу своју, да ми то да, по Милости својој.

Сад не трагам тако грчевито за учитељем, за учитељима. Научила сам да слушам. А на интернету не треба тражити духовнике, то може бити погубно, и велика прелест. Искусила сам.

Моје прогледавање, је некако опитно. Не могу бити монахиња, јер живим у свету. Не могу очекивати од монаха рецепт за Царство Небеско. Само се увек питам и питаћу се: - Ко је ближњи мој?

И видим пред собом реалне људе, са слабостима и врлинама, као што сам и ја.

 

Ово ми се свиђа о реалности,

и о расуђивању (@Bokisd).

То је можда најтеже постићи, бити у стварности чим више, јер смо склони маштању. А Бог нам стално проговара, изнутра или извана, по савести, људима, читању и по свему што се дешава у животу, само што нисмо увек отворени и свесни тога.

Љубав, да... Али високо је љубав. Свети Оци уче да се иде најпре од покајања и страха Божијег; то мора бити у корену молитве и труда (да не би упали у неку тешку прелест). 

Код мене је опит да сам све опите у негативним стварима стекао искључиво на тежи начин - личним опитом. Али то је већ посебан антиталант  .

Оно што не смемо заборавити, најважније, иако се "подразумева" - Света Литургија.

"Светлост Христова просветљава све"
(значење криптограма на икони Тројеручици)

[Богољуб 1]

Е, баш вам хвала и Слава Богу. Испливају неке белешке...

пре 57 минута, Bokisd рече

rasudjivanje

(...)

Mislim, ono,  tako mozemo uvek naci neke dobre savete koji postoje kod monaskih prica i podviznika i svetitelja.

1 hour ago, Биљана, два рече

путиру прилазимо

(...)

Увек се молим Господу да спасем душу своју,

(...)

слушам.

(...)

Ко је ближњи мој?

И видим пред собом реалне људе, са слабостима и врлинама, као што сам и ја.

Потписујем.

[Bokisd]

пре 37 минута, Богољуб 1 рече

Љубав, да... Али високо је љубав. Свети Оци уче да се иде најпре од покајања и страха Божијег; то мора бити у корену молитве и труда (да не би упали у неку тешку прелест). 

Ovo treba zapamtiti, stvarno mislim, ako govorimo o toj nekoj savrsenoj ili 'visokoj' ljubavi, onda ta' ljubav nije pocetak nego cilj duhovnog zivota,  jer ako ne postavimo strah Boziji (....pocetak je mudrosti strah Gospodnji.... iz Prica Solomunove...ovo su svetitelji navodili kao osnovu pocetka duhovnog zivota...)..... i pokajanje u osnovu molive i duhovnog truda, onda mozemo upasti u tu prelest, gde moze neko da prica sto godina o ljubavi i da misli da ima pravu i nepatvorenu i 'duhovnu' ljubav i da voli i Boga i sve ljude,.... ali, da je u realnosti to neka sentimentalna i 'telesna' ljubav .... koliko se secam sv.Ignjatije Brjancaninov je pisao o tim vrstama prelesti.

Pocatak je mudrosti strah Gospodnji...

http://bible.optina.ru/old:pr:01:07

" Напротив, человек добродетельный, имеющий в себе страх Божий, мудрее всех; потому и некий мудрец говорит: Начало мудрости - страх Господень (Притч 1:7). Если же бояться Бога - значит иметь мудрость, а порочный не имеет этого, то, без сомнения, он лишен мудрости; а лишенный истинной мудрости бессмысленнее всех."

sv.Jovan Zlatoust

 

[Биљана, два]

О машти и расуђивању

Неки пут не умем довољно прецизно да се изразим. Када кажем Љубав, мени пред очима они тренуци кад чујем неке речи од људи које срећем сваки дан, и изненадим се.Изненадим се колико сам слепа.

Изненадим се колико пута не умем да заћутим, а требало би. Интернет је збирка цитата, а не знам све. Нисам прочитала, нисам у току.

Када кажем машта, помислим колико пута покајање није искрено, него сама један литерарни афекат. Покајање је за мене бар, пре свега повезано са дубоким стидом.Негде прочитах да је  и то страх Господњи.

Радим са децом, и верујте ми, свако дете тачно зна кад је погрешило у помислима својим.занимљиво, зна и механизам како да затрпа оправдањима последице своје погрешке.

Када кажем расуђивање, станем, и питам се коме уствари пишем? Интернет је лавиринт наших жеља, телесан сасвим.

Склопих корице књиге светог Теофана затворника "Тумачење посланице светог апостола Павла Титу", Каленић је издавач, било неко снижење недавно, па купих. на сраници 98. пише:

Да бисмо оправдани Његовом благодаћу. Оправдани - не проглашени исправнима, већ поставши праведнима.....

Мирјанин заиста, понекад машта о миру манастирском. Понекад расуђује о свету као врту добродетељи. Понекад му се Љубав покаже и у нежној забринутости других, докле је наиме, стигао у узрастању своме.

Мир вам драга браћо.