Богочежњиви и црквочежњиви обраћеници привучени мистичном лепотом православља

[Баба]

Осећам Џонову руку на својој мишици док ми помаже да уђем у Јордан. Видим Дајану како плаче на обали. Сећам се стуба светлости и Спаситељеве иконе иза Царских Двери. Сећам се вашег гласа, сећам се како ме је Бог погрузио у воду, подигао ми главу, умио ме и подигао ме увис да покаже свету новорођено дете.
Ви сте ме, оче, извели из реке. Мокра одећа ми се припила уз тело док сам вас чврсто држао за руку обавијену епитрахиљем. У моме срцу зацарила се радост. Гледао сам осмехе људи који су били уз мене од оне далеке недеље о Блудном Сину и бодрили ме да се вратим, да се увек враћам.
Увек се враћати: то је формула покајања, слободни пут повратка. То је био мој начин да се вратим и да се покајем од оног тренутка када ми је Бог сломио срце. Ако желите, могу да вам покажем место у цркви, у нашој цркви, где ми је Бог сломио срце. Могу да вам покажем место где сам окрзнуо под рукавом од кошуље пошто сам коначно приклонио колена и главу пред Њим, место са кога се уздигао мој први вапај ка Њему, место на којем сам одговорио на Његов позив. Како да одем на било које друго место? Ниједно друго место не могу назвати својим домом. Желим да увек пребивам ту, на месту где ми је Бог сломио срце.
Када сам приступио Чаши, вратио сам се у свој истински дом.
Као дете сам се редовно причешћивао, али никада нисам учествовао у Евхаристији. Данас сам, благодаћу Божјом први пут кушао Тело и Крв Господњу. За то не постоје речи: то је Тајна о којој не могу да говорим и пред којом немим. Осећам само безмерну благодарност и благодат пред којом могу сам смирено да ћутим.
Коначно сам се вратио своме дому. Бог ме, из неког незнаног разлога, воли. Знам да је то истина. Воли ме као мене, као човека који има име. Он зна моје име! Он познаје моје срце, ум, сваки мишић и сваку ћелију и воли ме. Бог зна сваку моју мисао, све моје страхове и сваки мој бол, али ме и даље воли, прихвата ме. То је највеће чудо од свега. Оче драги, данашњи дан је велики дар од Бога, и моје уздарје Њему. Осећам како сам убог и празан пред том чињеницом.
Но упркос празнини, пун сам Њега. Данас сам се испразнио, данас сам испуњен. Ваша рука је данас, оче, држала Господњу Чашу. Као служитељ Тела Христовог, дунули сте три пута на мене, умили сте ме, миропомазали ме. Нахранили ме и напојили, благодаћу коју сте од Њега примили. Но Он је био тај који ме је данас испразнио од греха и напунио ме Својом Благодаћу.
То је Тајна у којој смо данас заједно имали удела. Ви и ја, и сва она богоносна срца која заједно чине Тело Христово, Његову Цркву. То је био мој пут, наш пут као заједнице у Христу.
Данас сам пробуђен водом, благодаћу и Љубављу Божијом. Данас сам миропомазан уљем. Данас сам обновљен, пронађен и призван, уз свецели опроштај грехова. Даровано ми је да примим Тајну која је изван граница мога ума. Велики сам грешник, али данас сам Духом Светим примљен у вашу заједницу и добио име у Цркви која постоји и која ће постојати у вечности.
Све то данас приносим Богу. Оче, више немам речи. Осећам само благодарност, молитву и тишину. Лака вам ноћ.
У Христу ваш, Нил* (Нил Стрикер)

* Напомена уредника: аутор чланка је на светом Крштењу добио име руског светитеља из 15. века, Св. Нила Сорског.
Преведено са енглеског из часописа Православна Реч (“ORTODOX WORD”) бр. 217 (2001). Православна Реч је часопис Манастира Св. Германа Аљаског у Платини, Калифорнија, који се налази под окриљем Српске Православне Цркве. (Превела: Ана Смиљанић)

[Zeebedee]

Па манастир је још увек у јурисдикцији западноамеричке епископије СПЦ у Северној и Јужној Америци.

http://www.sainthermanpress.com/

Tacnije, ispravnije bi bilo: Koji se to vreme nije nalazio pod okriljem SPC. Tamo je presao cini mi se 2002 mozda gresim; ali manastir je godinama bio nekanonski.

[w.a.mozart]

Свестан сам да сам толико незрео и да ми је све ово још увек толико ново, да постоји опасност да ћу, од силне радости коју сада осећам, помислити да знам ствари које заправо не знам. Ипак, данашњи дан је био предиван, просто чудесан. Благодарност коју данас ја осећам је непотпуна и бледа. Нити могу сада, нити ћу икада моћи да се испуним довољном благодарношћу према Богу, благодарношћу која би Му нешто значила. Мала је мора вера и ништавна, но данас се моја чаша прелила, моја благодарност се излила и преплавила све што ме окружује. Како бих, уопште, и могао да помислим да могу да узвратим Богу за све оно што ми је дао? Шта бих уопште могао да Му принесем? Мислим да никада нећу умети да речима изразим ово пролеће у мени. Но, када бих и могао нешто да принесем Богу на уздарје, то је данашњи дан. Стао бих пред Господа, преврнуо бих џепове своје душе и рекао: "Господе, молим Те, узми овај дан – то је најбоље од свега што имам".

 

mnogo dobro... odavno nisam pročitao nešto bolje...

[Danijela]

Evo čitavog teksta u PDF-u.

potresna ispovest budiste.pdf

[Vockica]

Jako me je podestilo na moje iskustvo koje sam imala sa svojim uciteljem pre nego sto sam ponovo otkrila pravoslavlje. Iz nekog cudnog razloga, ja nisam u stanju da imam lepa secanja i osecam ljubav prema svom bivsem ucitelju, jer je njegovo ucenje nije imalo prastanje prema onima koji napuste put. Svi mi koji smo napustili njegovo ucenje bili smo proglasavani za duhovno mrtve, i naravno nespremne da idemo jedinim mogucim putem ka Bogu, koji nudi samo njegov sistem i jos 4ucitelja u svetu. O tome bih mogla da i ja napisem ispovest od nekoliko strana, ali posto trenutno nemam ni energije ni vremena za tako nesto, samo sam htela da kazem da je sustina preobracenja vrlo slicna bila i za mene kao kod brata Nila. A secam se, dok sam bila na putu tog takozvanog ucitelja, moj pravoslavni prijatelj je pitao svog duhovnika za mene i rekao mu da sam ja mozda u nekoj sekti da je zabrinut za moje duhovno spasenje, a njemu je duhovnik rekao tada ''Pusti je, nekad je i pogresan put neophodan kako bi se doslo na jedini istinit''.

[ego]

А ви се не зовите учитељи; јер је у вас један Учитељ, Христос, а ви сте сви браћа.

Мат. 23:8

 

[Vasa L.]

Interesantna prica o monahu Lazarusu bivsem prof.iz Australije,

koji je prosao put od militantnog ateizma do pravoslavnog monastva.

 

evo malog uvoda prevedenog uz pomoc google translate:

 

Отац Лазар Ел Ентони ( арапски : ابونا لعازر الانطونى ) је рођен у Тасманији и радио као универзитетски предавач у покрајинском граду у Аустралији наставе књижевност и филозофију , веома често проповеда против хришћанства у многим својим класама . Он је око четрдесет година свог живота провео као милитантни атеиста , који произилази из марксизма своју филозофију . Када је његова мајка је са дијагнозом рака неизлечиве и умро ", он је почео да схвате да је сам индентуред на ствари , на обећању илузорне среће , и почео да разумеју прави парадокс постојања : да се не може наручити или прогноза . " На крају он је напустио свој живот у Аустралији и отишао у потрази за Богом и слободе . Његов ходочашће на крају га је довео до одбијања празан доктрину марксистичког атеизма и прихватање живот коптске хришћанске монаха . Он се састао са папом ХХ Схеноуда ИИИ, који га је довео до где је и данас . Отац Лазар Ел Ентони живи у самоћи на Ал - Калзам Моунтаин ( Египат) . Било је то у једној пећини на овој планини давелики пустињак ,оснивач иотац монашког живота , Свети Антоније Велики ( Абба Антониус ) живео . У подножју планине налази се манастир Св Ентони ( Деир мар Антониос ) ,најстарији активан хришћански манастир на свету , основан 356 АД , само после смртисвети . Видео приказан изнад комбинује епизоде ​​један кроз четири телевизијског програма " монах живота " , у режији рами Ибрахима и емитован на коптске младих каналу

 

 

[Nebojš.a]

Jesi ti siguran da je on pravoslavan?

[feeble]

Коптска црква, ваљда.

[JESSY]

Римокатолички свештеник Константин Симон присајединио се православној Цркви. Ово није први пут да римокатолички свештеници доносе одлуку да пређу у Православну Цркву.

 

Чин присаједињења ка Православној Цркви католичког свештеника Константина Симона извршио је Архиепископ Петергофски Амвросије. О чину присаједињења католичког свештеника ка Руској Православној Цркви на фејсбук страници је известио ђакон Павле Јермилов.

Католичким свештеницима ово није први пут да доносе одлуку да пређу у Православну Цркву. У протеклом периоду је тридесетшестогодишњи кубанац, архимандрит Јероним Еспиноза, познати научник хемичар и свршени студент католичког богословског факултета суштински изменио свој живот, примио монаштво и посветио се служењу Православној Цркви.

Извор: pravmir.ru

Са руског: чтец Дејан Ђуричић.

 

http://www.prijateljboziji.com/_Katolicki-svestenik-primio-pravoslavlje/23124.html

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Интегра]

Гледала - шта да кажем, диван човек. Потребно је много карактера и интегритета да би се прешао његов лични пут. И наравно, Божја промисао.

[Иван ♪♫]

interesantna muzika, ne znam odakle je, podseća na kosovski melos

[LISA]

Sjajna prica...

[dragisa]

Nisam odgledao konkretnu epizodu ali znam da pre kad sam odgledao vise epizoda u jednoj od njih spominje kako je u veru ustvari usao zahvaljujuci slucajnoj poseti jednom nasem manastiru (ili crkvi) i da je i krsten u spc...

[Иван ♪♫]