Благодат Духа Светога

[Драган άσημος :)]

 

 

 

 02.Sveti Makarije Veliki (Egipatski) » 27.problemi zadrzavanja blagodeti
 

 

[Драган άσημος :)]

Ово је дио онога што су опитовали свети оци, а на нама је да искусимо, доживимо.

 

O, kako bih
zeleo, vase bogoljublje, da vi u ovom zivotu prebivate svagda u Duhu Bozjem!  ʺU cemu
vas zateknem, u tome cu Vam suditiʺ, kaze Gospod. O tesko, tesko nama, ako nas zatekne
opterecene brigama i pecalima zivotnim, jer ko ce otrpeti gnjev Njegov, i pred licem
gnjeva Njegovog ko ce se odrzati! Eto zasto je receno:  ʺBdite i molite se da ne udjete u
napast...ʺ, tj. da se ne lisite Duha Bozijega, jer bdenje i molitva donose nam blagodat
Njegovu. Naravno, svaka dobrodetelj Hrista radi daje blagodat Duha Svetoga, no vise odsvih nju daje molitva, zato sto je ona takoreci svagda u nasim rukama, kao orudje za

zadobijanje blagodati Duha.

 

Св. Серафим

 

Ово је посведочио и монах Калист у истоименој књизи.

[Драган άσημος :)]

Ne govori zabadava Rec Bozija:  ʺCarstvo je Bozije unutra u vama i s naporom se uzima i samo podviznici ga zadobijajuʺ. To jest: oni ljudi koji, ne obaziruci se na uze grehovne, koje su ih sapele i svojom prinudom i navodjenjem na nove grehe ne dopustaju im da pridju k Njemu, Spasitelju nasem, sa savrsenim pokajanjem, da bi sa Njim postradali, preziru jacinu tih grehovnih uza, i sile se da ih raskinu ‐ takvi ljudi javljaju se potom pred licem Bozjim belji od snega, ubeljeni blagodacu Njegovom...ʺDodjiteʺ  ‐ kaze

Gospod ‐ ʺAko gresi vasi budu kao skerlet, ubelicu ih kao snegʺ.

 

Св. Срафим

[Драган άσημος :)]

...Кад год смо ван благодати Божје, ми смо и ван себе, и сравњени са благодатном природом својом ми се не налазимо у бољем стању него један сумашедши у сравњењу са такозваним здравим човеком. Само је благодатан човек природан човек, тј. човек више, непокварене природе, у којој влада и управља благодат Божја....Зато на грешнике треба гледати као на болеснике, као на немоћне сенке, без стварности и без — ума.

 

 

Из Охридског пролога

 

Стање већине је да смо ван себе.

[Драган άσημος :)]

Прота говори о потреби за филозофијом и знањем дубинске психологије, с обзиром на наше данашње стање-односи се на свештеника.

 

...Можда ће свештеници многи ће рећи мени, заборавио си пост и молитву јер је то јеванђелски показатељ како да се изграђује вјера. Нисам заборавио пост и молитву, него времена су толико бременита да наши постови су сувише танки, флуидни и провидни, а наше молитве, наше молитве су слабашне и тешко да наша молитва може да дође до центра космоса, до Оца небескога, до Сина његовога који је њему с десне стране. Тешко да наша оваква мала молитва може доћи тамо....

 

Прота Милорад Голијан

 

[Драган άσημος :)]

о руководству Духа Божјега

Исус пак пун Духа Светога врати се од Јордана,
и одведе га Дух у пустињу (Лк. 4, 1)

Видите, браћо, шта значи бити испуњен Духом Божјим Светим. Без Духа Божјега човек је испуњен бригама, куда ће и како ће? А с Духом Божјим човек је без тих брига. Јер тада сам Дух упућује човека куда ће ходити и како ће деловати, и човек постаје непогрешан у кретању и у деловању своме, зато што је непогрешан Дух који га води и руководи. Не може човек ни право ходити ни право деловати, ако му то свемоћни и свевидећи Дух Божји не каже. Ко год се не руководи Духом Божјим Светим, тај се руководи или својим сопственим духом, или духом злим демонским, због чега бива немоћан, озлобљен, ожалошћен, гневан и очајан. Ми не можемо поднети Духа Божјега у пуноћи као Христос Господ, али Га можемо задобити у онолико у колико нам треба, да бисмо знали куда, шта и како. Према чистоти срца Дух се усељава у срце и из срца управља човеком.
Зато црква тако често понавља ову молитву Духу Светоме: Царе небесни, Утешитељу, Душе истине! приђи и усели се у нас. Боже, Душе Свети, Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

из Охридског пролога

[Драган άσημος :)]

Ništa nije moglo da mi zameni molitvu, koja me približavala Bogu. Zidao sam crkve, ali ne nalazim da je to najviše što čovek u životu treba da učini. Crkva je zgrada kao i svaka druga. Potrebna je ljudima, ali je bolje čoveku da se sedam dana i noći moli uzdržavajući se od hrane i pića, nego crkvu da sagradi. Mene je Bog daleko više nagrađivao za molitvu, ili za neki drugi duhovni trud, nego za fizički rad.

 

монах Калист

[Драган άσημος :)]

...Бог није као камен, који је једном убачен у човека, и ту остаје и стоји мимо воље човекове. Но Бог је сила, финија и јача и од светлости и од ваздуха; сила, која пуни човека или га напушта према доброј вољи човековој и бескрајној доброти Божјој. И тако човек ни у два дана није подједнако испуњен Богом. То зависи највише од човекове отворености према Богу....Вера човекова није друго него отварање врата душе и допуштење Богу, да уђе. Боже испразни мене од мене, и усели се Ти у мене! Овим речима изражава се практична суштина вере.

 

 

Јеванђеље о исцељеним и неисцељеним слепцима

[Драган άσημος :)]

Недостижно-достижни подвизи.

 

Свети Серафим Саровски

....Видећи смиреноумље светога старца, ђаво поведе против њега силан мислени рат, водећи га са таквом силом, од које су падали и неки од највећих подвижника. Тада се старац Серафим, у тешкој невољи душевној, обрати срдачном молитвом Подвигоположнику нашега спасења Господу Исусу Христу и Његовој Пречистој Дјеви-Матери. И у исто време, да би одстранио и истребио ђавоље замке, он одлучи да узме на себе нови виши молитвени подвиг, по угледу на древне хришћанске столпнике. У дубини непроходне шуме, у ноћно доба, ни од ког невићен, он се пео на висок гранитни камен, да би појачао свој молитвени подвиг, и дуго се, стојећи или клечећи на њему, молио произносећи из дубине душе цариникову молитву: Боже, милостив буди мени грешноме!

Овај нови столпник постави и у келији својој осредњи камен, на коме се молио од јутра до мрака. Са тог камена он је силазио само ради одмора од крајње изнурености или ради мајушног окрепљења себе убогом храном. У том великом подвигу преподобни Серафим проведе хиљаду дана и хиљаду ноћи.....

 

 

 О подвизима које су неки светитељи чинили на путу свога обожења, стицања благодати Божије, могу само да читам. Заиста ми овакви подвизи изгледају недостижно. Чине ми се као надљудски  напори. Будући да су овакви и слични подвизи потребни, остаје ми да читав живот лутам по тами овога свијета, набадајући ко ћорава кока зрно.

[Баба]

Проблем је код данашњих хришћана што су заборавили како се већина ствари у вери правилно поима.

 

Стицање благодати је процес.

Покајање је процес.

Молитва је процес.

Спасење је процес.

 

Ништа дакле није трен, лутрија, или заслуга по неком нарочитом делу.

То је све један процес, зато нам је дат живот који траје годинама а не пар дана ко винској мушици.

Јер тај живот је то време за које ми искупљујемо вечни живот, тај живот је процес прихватања Бога, прилажења Богу, усвајања Бога, и заједничарења са ближњима и Богом. Кроз тај живот се остварује тај процес спасења и примања благодати у Цркви.

То је процес сталног падања и устајања и неодустајања.

[Grizzly Adams]

Стварно је забрињавајуће колико се слажемо у задње време...

[Баба]

И мене то већ забрињава.

 

Најбоље ће бити да ти отпутујеш на неко време.

 

:brokoli:

[Toma]

Ефесцима 2,8:

"Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру; и то није од вас, дар је Божији...."

[Драган άσημος :)]

Проблем је код данашњих хришћана што су заборавили како се већина ствари у вери правилно поима.

 

Стицање благодати је процес.

Покајање је процес.

Молитва је процес.

Спасење је процес.

 

Ништа дакле није трен, лутрија, или заслуга по неком нарочитом делу.

То је све један процес, зато нам је дат живот који траје годинама а не пар дана ко винској мушици.

Јер тај живот је то време за које ми искупљујемо вечни живот, тај живот је процес прихватања Бога, прилажења Богу, усвајања Бога, и заједничарења са ближњима и Богом. Кроз тај живот се остварује тај процес спасења и примања благодати у Цркви.

То је процес сталног падања и устајања и неодустајања.

Овом писању придружио бих још и ово:

Митрополит Антоније Сурошки- О томе да човек треба да буде оно што јесте

[JESSY]

Božija blagodat je jedna ali prema meri svakoga od nas se pojavljuje, deluje, vidi. Da, vidi! Ah, kako se raduješ kada vidiš i osećaš Božiju blagodat! "Rekoh: bogovi ste i sinovi višnjeg svi" (Ps. 82, 6).

 

+ + + + +

 

O! Blagodat, blagodat! Dođi kod nas, dođi brzo, dođi. Koliko se menja čovek i kakav mučenik postaje kada ga oseni Božija blagodat! Božija blagodat je stvorila mučenike ne samo da osećaju bolove svoga mučeništva, već i da se raduju što stradaju za Hrista. "Jer tebe radi usmrćuju nas sav dan; smatraju nas kao ovce za klanje" (Ps 43, 23). Jasno je da osećaš, a drugo da čitaš ili da govoriš o Božijoj blagodati.

 

Blagodat se održava skrušenošću i zahvaljivanjem Bogu.

"Nisam dostojan nazvati se sinom tvojim: primi me kao jednoga od najamnika svojih" (Lk. 15,19).

Stvarno je tužno da veliko blago koje smo primili na svetom Krštenju, dakle usvajanje, i to imamo, prema Apostolu (2 Ko 4, 7) u zemljanim sudovima, i da ga negiramo i zbog toga se lako olenjimo, lako postajemo nezainteresovani, olako prezremo, jednom rečju, olako padnemo.

Blažen je onaj koji je primio blagodat i umro sa njom. Još je blaženiji onaj koji je poživeo, uvećao je i nakon toga usnuo.

 

STARAC JEFREM KATUNAKIJSKI