Jump to content

О вечности мучења нераскајаних грешника. Исправљање погрешних мишљења о томе како усагласити Божије милосрђе са вечношћу мучења - Св.Теофан Затворник

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 411
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Зар то не потврђује Жељкове речи о претпоставци да можеш како хоћеш (грех) а да ће спас доћи, једном (коначност)?

Не Жељкове као извор него његово помињање опције.

 

Pa potvrdjuje, slazem sa zeljkovim reznovanjem. Ako poslije smrti nema pokajanja, kako je Hristos propovjedao umrlima za pokajanje? 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Moglo je sve to da bude i bez zrtve i vaskrsenja cini mi se.

 

Pa bez vaskrsenja nije moglo, a bez smrti je moglo, ali je smrt dobrovoljno izabrana. Hristos je mogao izbjeci smrt da je htjeo, ali nije. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako poslije smrti nema pokajanja, kako je Hristos propovjedao umrlima za pokajanje? 

 

Значи, можемо да узмемо Христово проповедање умрлима као доказ да покајања има и после смрти?

Ако покајања има после смрти, онда је скоро небитно колико дуго је казна у паклу, каква год она била, јер је ништа према вечности која следи у рају, после покајања.

Ако је Христос проповедао и избавио само поједине, онда свако може да се нада да ће бити тај који ће једном бити избављен јер не постоји листа грехова већ је важнија унутрашња дубина покајања? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa bez vaskrsenja nije moglo, a bez smrti je moglo, ali je smrt dobrovoljno izabrana. Hristos je mogao izbjeci smrt da je htjeo, ali nije.

Nisam mislio na dolazak Hristosa,to sto je on radio je bilo neophodno u zatecenoj mu situaciji.

Mislio sam,cemu ceo ovaj poligon kada ce od njega ostati samo mrvice koje ce se spasiti...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А је ли била тема о томе да ли се може из раја отићи у пакао? Мислим, све је досад разматрано и шпекулисано, али чини ми се да о томе није још. Оно, кад је могао Сатанаил, можда и људи могу? Па се поново покајати и прелазити мало тамо мало вамо?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Значи, можемо да узмемо Христово проповедање умрлима као доказ да покајања има и после смрти?

Ако покајања има после смрти, онда је скоро небитно колико дуго је казна у паклу, каква год она била, јер је ништа према вечности која следи у рају, после покајања.

Ако је Христос проповедао и избавио само поједине, онда свако може да се нада да ће бити тај који ће једном бити избављен јер не постоји листа грехова већ је важнија унутрашња дубина покајања? 

 

Pa da mozemo uzeti. Samo sto se neki strogo protive ovome, jer ako bi bilo pokajanje poslije smrti, onda neko moze reci, ah pa sta cu se truditi sad u ovom zivotu, ako cu se moci pokajati poslije. Zbog ovog je odbacena origenova apokatstaza. 

 

Ali sa druge strane, ovo ne bi trebao biti argument protiv apokatastaze, jer ako jeste onda se cini da se postavlja nekakva strasna kazna kao uslov koji ce te natjerati da se onda trudis. Dok zapravo ona prava istinska vjera dolazi od licne zelje, zato sto se hocce, a ne zato sto se plasis posljedica. 

 

Ako ne postoji nikakvo kaznjavanje od Boga ili vjecno odbacivanje jer Bog te ne moze odbaciti tamo gdje ga nema jer je on svagdje, i ako bi nekakav pakao bio unutrasnje stanje covjeka, onda sta te to moze ispreciti da dodje do preumlenja. 

 

E sad sta se desava sa one strane, to nam nije pojmljivo. :)

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А да ли је до Христовог васкрсења био рај и пакао или само ад?

 

A ko ce ga znati. Ljudi drevnog vremena su nazivali adom, od starogrckog "had" sto je bilo carstvo podzemnog bozanstvas "Hada", a to iz uvjerenja da se ispod zemlje nalazi prostor koji je ispunjen vrelinom...vjerovatno posmatrajuci vulkane su dosli do zakljucka. 

 

Medjutim danas znamo sta se nalazi u utrobi zemlje. S toga mozda postoje neke druge dimenzije u kome samo ljudska svijest obitava bez fizickog tijela, ko ce ga znati Bog zna :)

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

jer ako jeste onda se cini da se postavlja nekakva strasna kazna kao uslov koji ce te natjerati da se onda trudis. Dok zapravo ona prava istinska vjera dolazi od licne zelje, zato sto se hocce, a ne zato sto se plasis posljedica. 

 

Тако некако и ја мислим, али нам то отвара питање чему је онда требало да послужи уопште знање о добру и злу, кад зло, следећи ову мисао, уопште не постоји?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако су до Христовог васкрсења све душе биле у аду, онда је и логично да је дошао да им проповеда Јеванђеље. Нису се ту сви спасили и поверовали у Њега.

То нас ваљда учи наша Црква, а изучава се и у сотериологији.

 

Али ако је проповедано у аду ради покајања ономад што не би и сад?

 

Сад је поново пакао пун душа, а многе од њих немају везе са Хришћанством...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...