Ово вреди прочитати! Лична карта ЖРУ-а

[Богдановић Тамара]

A што на пример, са стране негде не ставите црквени календар - као што је урадила епархија шумадијска, само са сличицама, кратким описом и на пример да ли је тога дана мрс, пост на риби, води уљу.?

[Guest - . . .-]

Хм... није то баш за ову тему али ајде...

 

имамо то на Православним постерима, а урадићемо и овде веома брзо са прелепим виџетом... имамо све спремно.

 

[w.a.mozart]

Хм... није то баш за ову тему али ајде...

 

имамо то на Православним постерима, а урадићемо и овде веома брзо са прелепим виџетом... имамо све спремно.

 

 

28 min 00sek

 

 

DA VE SVE PODAVIMO, TOLIKO VIDŽETA IMAMO

[Милан Меденица :)]

Има да се договорим са једно дваес људи да једни другима аминујемо одговоре

 

први! greengrin greengrin greengrin

[Милан Меденица :)]

Sad pustam masti na volju, pa da pored Najboljeg odgovora postoje i druge opcije, tipa prikaz nekakve statistike na temi:

Odgovor sa najvise amina.

Ili, recimo, da vidim odgovor sa najvise amina koje su dali ljudi koji su u mojoj listi prijatelja?

 

оооодличан предлог

[Милан Меденица :)]

A што на пример, са стране негде не ставите црквени календар - као што је урадила епархија шумадијска, само са сличицама, кратким описом и на пример да ли је тога дана мрс, пост на риби, води уљу.?

 

беште сиви облаци, ионако је преко 200 дана годишње пост

[drvce]

оооодличан предлог

Falalepo! Priznajem da me je zelja za sabotiranjem amin mafije ponukala!

[Justin Waters]

Аца Милојков је синоћ бриљирао у објашњењима на теми, као и иначе, али овај пут школски примјери, један за другим:

 

 

Мислим да ово поређење уопште није на месту. Прво, стварање и еволуција су потпуно две различите катеогорије, односе се као појмови на два различита питања. Стварање говори о довођењу у постојање нечег што пре тога у апсолутном смислу не постоји. Еволуција говори о развоју већ постојећег живота. Она се не пита како је настао живот. То питање поставља појам стварања, генезе самог живота. У том смислу ставарње и еволуија уопште не морају бити супротстављене. Бог је мога да створи неки почетак, потенцију, садржај материје, енергије и природнох законитости. По том садржају, да га тако назовем, створено биће се даље развијало. Друго, питање доказивања. Шта значи доказати? Између осталог, значи поновити неки процес, феномен, извршити екперимент. Уколико је Бог створио свет, како, то нам сада није важно, уколико је иницирао живот, тај акт је био један и једини. Јединствен. Непоновљив. Ми то не можемо видети, у смислу експеримента. Ми можемо само да видимо оно што иде даље од тог јединственог догађаја - развој живота, развој космоса, дејство природних законитости. То потоње, које делује у складу са природним законитостима, можемо доказивати, експериментом показати и поновити (доказати било коју законитост у природи, све оно што се у природи дешава у ланцу каузалних односа). Божији акт стварања, понављам, не можемо доказати, јер Бога не можемо ставити под микроскоп, унети га у експеримент. Акт стварања није акт природе саме по себи, па да га можемо доказати. Акт стварања није акт придорних законитости, па да га можемо поновити/експериментом показати и доказати. Бог је други/другачији у односу на свет. Његов акт привођења материје, енергије и природних закона у биће је један и непоновљив. Унутар саме природе такав "процес" се не догађа, не понавља се и зато је недоказив.

 

Не морамо нужно тако да тумачимо. Бог ствара Речју, односно кроз Логоаса. Та чињенице може да значи управо присуство логосности (законитости) у творевини. Творевина наставља да се развија не као стихија, већ сходно јасном поретку, јасним законитостима. Управо та логосност (јер да нема логосности не би била могућа било какава -логија, дакле, било каква наука) значи присуство божанске воље (Оца кроз Сина, кроз Логоса) у довршењу творевине, односно у читавом потоњем настанку врста и свега осталог, живог и неживог. То је оно што ми у теологији називамо Божијим промислом. Зашто људи имају проблем да ово схвате и прихвате (говорим за верујуће, наравно). Зато што робују једном свом начину разумевања етапа божанског стварања. Они не допуштају другу могућност без да је Бог увек и изнова делова "споља", како би нешто ново настало. Они не дозвољавају могућност да Бог сав свој промисао, једном и заувек, утисне у творевину на њеном самом почетку. Не дозољавају могућност да управо тај промиса, усађен на самом почетку, буде Бог, Његово присуство, Његов акт у свим каснијим фазама развоја живота и космоса. Ја их питам: Зашто? Зашто Бог мора увек и наново да се враћа у акт стварања, као да је нешто заборавио на почетку, као да је његова воља и његов акт недостатан, те мора поново да се враћа, да наново дејствује, да чини нешто што већ није учинио како би космос и живот наставили даље? Питам: Зашто? Зашто тако МОРА да се тумачи Библија? Није ли логично да премудри Бог зна СВЕ што се тиче творевине и на самом почетку? Није ли логично да сву ту своју творачку премудрост утисне у творевину на самом почетку? Да промисао остане трајно присутан? Није ли онда логично да је присуство тог Промисла створило, у своје време (опет по  промислу) и самог човека? Зашто мора свака етапа настанка нових облика живота да буде истоветан стварању ни из чега (на почетку) - да буде ,рецимо, створен човек у трен ока? Зашто није могуће рећи да је присутни Промисао (=Бог, јер то је Његов промиса) довео живот и до таквог савршеног облика као што је човек? Дакле, по мом схватању, Бог јесте Творац и јесте присутан у свим етапама развоја космоса и живота - управо као Промисао који ЈЕСТЕ ту, у творевини, од самог њеног почетка. Тај Промисао ће творевину, верујем, довести и до њеног Краја, Циља и коначног Смисла. Из ових разлога ја немам никаквих проблема са ТЕ. Да ли је у потпуности тачна или није, нећу читати од теолога већ од биолога. Како год, ТЕ ми не може срушити веру. У оној мери у којој научници буду успели да је што уверљивије и што јасније појасне, у тој мери ће и мени помоћи да разумем тај величанствени Промисао живога Бога Творца.

 

Не само да је сродан мајмунима, већ је човек сродан целом космосу - од најстније четице прашине, преко звезда до живих створења. Пре много векова, далеко пре ТЕ, Свети Оци Цркве су човека назвали микрокосмосом - малим космосом. Говорили су да човек у себи садржи комплетну створену реалност. Ипак, са друге стране, ништа у том космосу не садржи човека. Човек је већи од свега тога јер има слободу и словесност. Као такав назван је свештеником творевине, као онај који треба (кроз себе као садржај космоса) да принесе цео свет Богу, да одреди свом створеном бићу коначни смисао.

 

Ма, можемо да кажемо чак и да је Библија буквална, у неком смислу (покушао сам да објасним своје разумевање у претходним постовима). Али, она није буквална, односно није онаква каквом је тумаче псеудопротестантске секте. Некако ми се чини да је свима њима, како их називате "креационистима", проблем антропоморфизације Бога. Човек кад нешто ствара он има потребу да буде суштински присутан испред, рецимо, своје склуптуре. Свака промена на склуптури захтева његово ново ангажовање, нови покрет његове воље, енергије, тела. И сад, кад Бога замислиш као човека, онда постанеш "креациониста" и почнеш да пљујеш по науци. 

 

Ја са  Милановом теоријом не слажем из једног али капиталног разлога. Пад није прелазак из, да је тако назовем, боље егзистенције у гору. Пад није пад са или из нечега што је иза у односу на нас сада. Пад је недолазак до свог циља и смисла који је испред нас и увек је био испред човека. Историја, дакле, није удаљавање од "праве егзистенције", од "правог света" из којег смо испали. Она је покрет ка њему. Јер, нисмо га имали па изгубили. Наша је трагедија што нисмо стигли до њега. Дакле, "стрела времена" је у питању, а не "враћање на почетак".

 

Милане, циклични модел никада Оци нису прихватили. Шта више, осуђен је као оригенистичко учење на Петом васељенском сабору. Оно што је суштинско у библијској и отачкој теологији јесте - схватање историје као стреле времена. Дакле, одапета је, има почетак и креће са ка циљу, који је напред. Нема враћања. Пад је промашај циља. Грех, амартиа = промашај циља. 

 

 

 

likefaceeeeeeee  likefaceeeeeeee  likefaceeeeeeee 

[Биљана]

Жељко, са теме https://www.pouke.org/forum/topic/26009-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B3/page-4

 

То си потпуно у праву. Хришћански живот уопште није здрав.

Прво увек ризикујеш да те убију због вере. Друго много стресова. Треће јаче су страсти. итд. да не наводим.

 

Проблем је у томе што у последњих 20 година не могу никако да га избацим из главе и из срца.

 

Знаш, понекад пожелим да се макар натрипујем да сам атеиста па да баталим дуван и ракију, кафу и кратко спавање и нередовну исхрану те да мало посветим пажњу здрављу и телесном животу.

 

Ал не могу просто сам опседнут Богом и православљем, и мада сам се трудио да се тога ратосиљам, на све могуће и немогуће рационалне и ирационалне начине не иде ми.

 

"Једном кад се заљубиш, биће ти јасно, зашто се тугује, зашто се лудује ..."

 

[Биљана]

Смисао страдању у православном контексту је неизоставно узвишен јер се човек одриче себе Христа ради, а то може бити и ближњега ради у коме Га видимо, ту постоји разлика у ношењу терета вољно (Христа ради, љубави ради) или невољно (што баш ја?) из чега следствано и произилази роптање.

Господ СВЕ шаље и даје на спасење, негде је то мрва а некад је то читав град и они који то препознају лакше и подносе недаће и заиста се као сребро у пламену ослобађају јаловине.

То, наравно, није лако али сваки Хришћанин мора бити спреман на страдање јер је овде у гостима, дом му је на другоме месту ако ћемо право; ако је Христос сам пострадао, апостол Петар, Павле, ако је страдао владика Николај или авва Јустин, како да се од страдања спасе gavrosaurus, Биљана, јер. Агапије, JESSY ако збиља Христа желе? Јако тешко, ипак.

Наравно, наша страдања су у мери нашег раста и није мудри човек забадава рекао - не би ти Бог дао више него што можеш по(д)нети.

 

[Andre Williams]

Траг @Николаја Невског                 https://www.pouke.org/forum/topic/28834-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B0%D1%98%D0%B8-%D1%84%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%B0/page-26#entry930835

 

Trag

 

Čuda se dešavaju

Gledam i ćutim.

Ne, ne ćutim. Bio bih savršen kada bih ćutao.

Prestao bih da narušavam ovaj spokoj,

koji je svuda, osim u mojoj duši.

 

Ne, ne mogu da se opravdam

Pravda mora biti zadovoljena,

a počinioci nepravde izvedeni pred Sud.

Neću se bojati  da pognem glavu i kažem naglas – kriv sam!

Jesam kriv. I ljut sam.

 

Ne, ne želim da objašnjavam,

šta ovako ništavan mogu reći u svoju odbranu?!

Osim da sam činio onako kako sam umeo.

A sumnjao sam - istina je.

Ali i kada bih činio Apsolutno Dobro,

i dalje bih sumnjao...

 

Ne, ne zelim da govorim!

Jer nemam šta pametno reći.

Moje reči nisu ni mir, ni sloga, ni uteha

One su mač i seku,

čak i kada ostanu u meni.

 

Znaš, moje nebo nema granica.

Krilo pod kojim sam, spremno je za još hiljade nesrećnika,

spremnih da daju život za ideal.

A umiraćemo, polako,

tako da vidimo trag koji nestaje.

 

Ne, ne treba da ostane trag.

Njega ostavljaju hrabri, kukavice samo škrguću zubima,

a i u tami trag ne pomaže.

Stoga, ne trudi se da grebeš  tunel kojim koračaš.

Nećeš usrećiti nesrećnoga, niti oživeti mrtvoga,

jer tvoj cilj ionako nije beskraj.

Već ih nauči - neka beže kada vide mrak!

Neka ne osete sigurnost u tmini gde se oči ne raspoznaju,

jer kukavice gordo i žrtve prinose,

Dok očekuju da ih neko spase.

 

Da, neka nauče!

Nemoj im sve govoriti,

jer reči odavno nisu dovoljne.

One su prazne ako ih izgovaraju srca,

koja ne znaju da raspoznaju svetlost od mraka.

Kakvu bi Istinu ta srce mogla iznedriti?!

 

Ne, neka hrabri ostavljaju trag!

 

by Nikola Popovic

[w.a.mozart]

Наша природа је пала јер постоји без коначне заједнице са Нествореном природом (са Богом). За ту Заједницу Бог и ствара свет. Наша природа, по Божјем промислу, није створена да буде "сама". Ипак, "сама" је човековом одлуком. Као таква, ослоњена је на "саму себе". Отуда смрт, трошност, страдање, патња - јер створена природа тежи свом исконском небићу. Таква природа може заиста да се "поигра" са човеком, вођена својим стихијама, стихијском спрегом својих нужности (за очекивати је да медицина успе да пронађе "механизам" по којем настаје и хомосексуалност - одговор се сигурно крије у "механизмима" природе). Хомосексуалност је једна од тих несретних датости пале природе.

 

Докле год нашу природу будемо одређивали као самодовољну, нећемо имати одговор на ова тешка питања. Хришћани верују да се истина створене природе (дакле, и њено коначно одређење) не налази у њој самој (као таквој), већ у њеном општењу, заједници са Богом. Наша природа треба да постане релациона, односна према Богу. Из тог разлога је и Бог постао Човек. Христос је, дакле, најприроднији, најздравији и најнормалнији Човек.

 

Aca Milojkov

 

https://www.pouke.org/forum/topic/31584-%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0/page-3#entry1013505

[w.a.mozart]

Nifada

 

https://www.pouke.org/forum/topic/31900-%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B5%D1%88-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B0-%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%B0-%D0%BE%D0%BA%D1%80/#entry1025096

 

 

Има и другачијих примера.Знам да у једној школи деца помажу својим друговима и другарицама да прате наставу,пружају им подршку.Један дечак је изабрао једну девојчицу која је имала неку врсту хендикепа,да буде са њим у друштву на матурској вечери,када је баш наглашена потреба да се бира неко ко атрактивно изгледа.
Деца деле вредносни систем овога времена,али учитељи,вероучитељи,имају свету обавезу да им покажу лепоту оних вредности које је изнедрила хришћанска вера,да развијају у њима осећај за препознавање достојансвености сваке личности.Кључно питање када говоримо о школском образовању данас мора бити за које вредности их образујемо.
Деца,али и одрасли,увек би требало да имају на уму да нам ништа у животу није загарантовано,ни здравље,ни памет,ни лепота,ни физичка снага,једном речју,никоме није загарантовано да и сам можда неће доћи у ситуацију да има неки хендикеп.

[w.a.mozart]

https://www.pouke.org/forum/topic/31900-%D0%B4%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B5%D1%88-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B0-%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0%D0%B0-%D0%BE%D0%BA%D1%80/page-3#entry1025361

 

Aquilius Cratus

 

Upravo obrnuto. Ova prica je upravo ono sto najvise odgovara djavolskoj propagandi. Jer tako djavo i unistava coveka sa pricom "Nisi ti tako los ima i gorih od tebe a i ti znas koliko dobrih stvari radis ne obaziri se na price o nekom tvom grehu to su zlobnici.". Sa tom pricom djavo drzi coveka u grehu i odbijanje svake kritike na konto "taj te mrzi a ti vredis puno". Vredi svakako svaki covek, vredi puno ali da bi bio dostojan te svoje vrednosti tih svojih darova od Boga mora biti nemilosrdan prema sebi a blag prema drugima.

 

 Potpuno je tacna ona da Bog ima najbolje odgovore a djavo najbolje izgovore. Mi smo u poslednjih nekoliko decenija nasu sujetu hranili iskljucivo najboljim izgovorima a najbolje odgovore ostavili za neku satro bolju buducnost. Tako nam i ide.

[Ayla]

Kajden je prvi put videla kisu.
 @Danijela

 

https://www.pouke.org/forum/topic/32218-kajden-i-kisa/?p=1035187

...predivan je