Kako se duhovno uzdizati, a ne postajati gord u isto vrijeme?

[Ljubičasta]

Ovo je dosta siroka tema,pa bih voljela da cujem vase misljenje,kako se vi nosite sa ovim problemom,na koji nacin osvijescujete taj dio sebe da "svaki savrseni dar i svaki savrseni poklon dolazi odozgo" ma koliko god postigli u duhovnom smislu?!

Ja mislim da je stvar u odricanju.Postignes nesto,razvijes neku vrlinu,postignes smirenje,pokajanje,oprostaj ali da uvijek imas na umu da bez bezgranicne bozanske ljubavi u srcu nista od toga ne bi bilo i da sve sto cinis "vezujes konce za nebo". Svijesna sam da tako nesto je jako tesko danas postici,posebno nama koji se bavimo svetovnim poslovima.Evo recimo ja cu danas sutra raditi u pravosudju,sudu,advokaturi i gdje cu biti u prilici da rasudjujem sta je pravo,a sta pravda i da se nekad zalazem za pravo naustrb pravde,da zarad profesije branim nesto sto u duhovnom smislu predstavlja "laz" i nepravdu i to sve profesionalno.Kako mozemo razgraniciti svetovno i duhovno,kako pronaci taj balans kako ne bismo pripisali plodove svog rada i truda sebi vec Bogu,jer ni mi ne bismo postojali bez njegove bezgranicne Ljubavi prema nama!?!

 

 

[Анастасија]

Onaj koji se duhovno uzdiže ne radi to radi duhovnog uzdizanja pa onda nije ni svestan da se duhovno uzdiže, a onda su i šanse da postane gord relativno male.

[Дејан]

Teško pitanje,starac Porfirije je govorio da je smirenje dar od Boga.

[JESSY]

поглед и мисли само усмерити ка небу, ка Господу....стално Га тражити, разговарати с Њим (молитвом)...

с друге стране своје срце стално чистити, преиспитивати себе, радити на себи...

и најважније, научити волети друге, стећи љубав....онда нема шансе да се јави гордост..., напротив, јавља се жеља да помогнеш другима, да са њима поделиш шта си ''добио'', да их приближиш Христу...да га и они заволе као што си ти ....

[Number15648]

„Тако и ви кад извршите све што вам је заповјеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити.“ Lк. 17, 10

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Jedino ako vidimo sebe kroz drugoga...tako cemo voleti sebe a istovremeno i ljubiti drugoga...kao sebe samoga...covek je Boziji Hram..i kad se prema njemu ophodimo tako necemo se  pogorditi..i svi smo jedno u Hristu..

[Ljubičasta]

Hvala svima na odgovorima.Postavila sma ovu temu jer mislim da je ista problem mnogih vjernika,koji svjesno ili nesvjesno grijese kao i ja,ali ima vremena...popravicemo se uz Boziju pomoc. srcee

[Драгана Милошевић]

Наравно да проблем код свих нас, ниси једина.Зато најпре и тражимо смирење.

[Драган άσημος :)]

Кад то постигнем, јавим се поново на тему. Мени је довољан и најмањи успјех у нечему па да се погордим.

Мислим да је основ свега здрава, права вјера и молитва.

Понекад мислим да ми Господ не даје покајање јер бих се погордио. Помислио бих, видиш ти како сам се ја покајао. Приписао би то себи. Помози ми Господе да познам да је сваки и свјетовни и духовни напредак дар од тебе и да га не приписујем себи, да се не би гордио.

Колико сам успио разумјети кроз свој живот, ако се сам не смиравам, Господ ме смирава кроз ситуације. Допушта ми грешке (у послу, односу са људима, доношењем погрешних одлука), да би се смирио, понизио, да би видио колико сам то ЈА способан и колико треба да се узносим. 

[emilija]

kako razgraniciti svetovno i duhovno, to mi izgleda kao tema u temi

i kad ne radimo u sudstvu, stalno smo u iskushenju donoshenja nekakvih odluka koje liche na presude i u stvarnom zivotu.

Da bi doneo odluku koja bar iz daleka lichi na slaganje s Bozijom voljom potrebno je biti duhovno "uzdignut", kako drukcije, ne znam da li bas nije svestan svog "uzdizanja" onaj ko radi na tome, trudi se da sazna, nauchi, stalno neshto meri, vaga, procenjuje....

 

dokle god imam zort od sopstvenih odluka, mislim da je dobro....uvek sam se divila samouverenima i nervirala zbog svoje kolebljivosti a onda sam shvatila da su nashe odluke i ponashanja zasnovane na sasvim razlicitim osnovama...i dokle god imam taj zort i razmisljam , mislim da je dobro....i da se necu pogorditi jer sam svesna, da kako god da uradim, da li sam zaista uradila onako kako bi Gospodu bilo ugodno?

 

Jer, nasha volja vuche na suprotnu stranu od Bozije.....

[emilija]

A tebi sestro neka je srecan taj rad na odbrani pravde , koje nema na zemlji . Izgleda mi jako teska rabota . Zamisljam pravednog zemaljskog  sudiju kako vazda sedi na ivici zhileta i samo ga neprekidna molitva moze odrzhati jer na njega duvaju i s leva i s desna i iznutra:)))

mene cak i stavljanje u ulogu nekog diskutanta, savetodavca, edukatora, shta god stavlja u poziciju da dignem nos u odnosu na druge. Gde god krenesh, zine iskushenje na tebe:)))

[Batman]

Duhovnost je ustvari Crkvenost a ne nešto što mi činimo sami za sebe - kao jedinke, u svojim "dušama",

 

Crkvenost je zajedništvo u Tajnama najpre pa onda i u svemu drugom, a time se u samom korenu leči gordost koja je po definiciji odbijanje zajednice sa drugim, dok je crkvenost ono suprotno - sama zajednica.

 

Crkvenim zajedništvom se leči sve.

 

Nasuprot grehu gordosti ne stoji smirenje kao neka individualna vrlina koju neko može steći samo svojim trudom i silama, već zajedništvo u Svetim Tajnama ( a to je sa Bogom i braćom), i to je Crkvenost.

 

Nije teško "pobediti" gordost. Uđi u Crkvu i ostani u njoj.

 

Kao što je najjednostavniji lek protiv depresije (uninija) -  društvo i druženje.

[Slobodan Milošević]

ПРВО ПИСМО

(део први)

ИСПОВЕСТИ

Во имја Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Пречасни оче, ево хоће да ми дух говори са Господом пред вама, и вама да говори за многе невоље, да вам гријех исповиједа. Но вас покорно молим опростите, немојте да вам досадно буде. Но (као) што највише знате и волите да Христу милост и љубав учините, тако и мени учините ради Христа...

Ја сам досад желела вољом да дођем (у цркву) а сад ме диже велика невоља од покварености вјере и закона, па ме диже Христова велика милост и љубав. Јер сам се научила сваке недјеље и по двапут у недјељу Христовом тајном оживљавати па не могу ове Благе дане у мртвом животу остати... Ви Оче, можете знати ако можете вјеровати да ја осим Христа немам ништа. Само много-грешни живот носим. Али ми је Христос милост и љубав и цео углед живота мога. Кад се угледам на Христову велику муку, на Његово дуго трпљење, и на Његову доброту и мудрост - више ми не треба ништа. Христос ми је доста. У мучне тамне ноћи Христос ме греје као сунце. Христос ми не да на овом свету гледати нити с ким слободно говорити, ни са чим не даје (ми) задовољна бити... Без велике милости Христове не могу ништа из никога да примим: да Христову љубав с ким не изгубим. А заиста је са мном грешном тешко на земљи живјети, јер се не може оволико вјеровати да ми Христос нигда почивала не даје, јер није ни сам почијева. Па нека се чини што год хоће на овом свијету, нека се обрће и преврће - мене (с) Христом нико раставити неће! Јер се смиловао те ми је милости своје дао, и сву биједу од врагова казао, и слободу дао кад лукави дођу да их вазда празне враћам. Јер бива да ми много врази краду али га собом не однесу, јер их срам од Господа убије.

Ах опрости ме, Оче, немој да ти овај говор досади, јер ја имам много да говорим. Но ми немојте замјерити као да ја нешто говорим (своје). Но као да ми сам Христос изсред срца говори. Тако ми се чини, и вама нека се тако учини Оче. 

Света Симонида Монахиња Стевка Ђурчевић.

.......................................................................................

Мени грешном опростите ако вам досадих писањем.

[Иван ♪♫]

Mi ne težimo takvom uzdizanju koje izaziva gordost, niti uzdizanju koje je rezultat gordosti. Naše usmerenje je drugačije, ka smirenju. Starac Tadej kaže da savršentsvo hrišćanskog života nije činjenje čuda, već smirenje, mir i radost u Duhu Svetom.

I onda kada vidimo svetitlja, kažemo kako se on ,,uzdigao" duhovno visoko, ali pitanje je kako on to doživljava, oni su veoma smireni i skromni, i ne pridaju sebi nikakvu nezdravu važnost

 

ne znam koliko se ovo odnosi na tvoju dilemu, ali eto neko moje mišljenje

[Ljubičasta]

Ево нешто о гордости од светих отаца:

 

 

Гордост је мрска Богу - знаци гордости:

1.Вишима се не покоравати.
2.Равним и нижим не уступати.
3.Она је хвалисава, високоречива и многоречива. 4.На сваки начин тражи славу, част и похвале.
5.Велича себе и своја дела.
6.Друге презире и унижава.
7.Тражи да се покаже.
8.Бестидно хвали себе.
9.Свако добро које има себи приписује, а не Богу.
10.Хвали се и оним добром које нема.
11.Недостатке и пороке своје веома марљиво скрива.
12.Не трпи да буде презрена и унижена.
13.Не прима поуке, савете и укоравања.
14.Меша се самовољно у туђа дела.
15.Кад се лиши чина или части, или падне у друге невоље, ропће, негодује, а често и хули.
16.Гордост је, следствено, гњевљива.
17.Гордост је завидљива, јер неће да јој ко раван, или више ње буде, него да она све и у свему надвишује.
18.Гордост не воли, она мрзи. А самољубље је корен свих зала. И тако гордост је почетак и крај сваког греха.

 

Свети Тихон Задонски