На данашњи дан - из историје...

[Милан Б]

Данас је четвртак, 14. март, 73. дан 2013. До краја године има 292 дана.

 

 

 1. март - Света преподобномученица Евдокија

 

 

Времеплов: Рођен Мирослав Антић

 

 

На данашњи дан 1932. рођен је српски писац, новинар и филмски радник Мирослав Антић, изузетан лиричар и инвентиван дечји песник, који је у песме унео колорит језика његових банаћана. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига, а радио је и на филмовима "Свети песак", "Доручак с ђаволом". Дела: збирке песама "Испричано за пролећа", "Плаво небо", "Рождество твоје", "Псовке нежности", "Гарави сокак", "Концерт за 1001 бубањ", "Кикинда", песме за децу "Плави чуперак", "Последња бајка", Насмејани свет", "Шашава књига", "Прва љубав", "Свашта умем", радио драме "Отужни марш", "Повечерје".

 

 

1776. - Рођена је српска књижевница Еустахија Арсић, "прва славјаносербска списатељица". Од најранијег образовања у родном Иригу васпитавана је у духу просвећености, што је уочљиво у њеном делу кроз које провејава дух 18. века. Интересовала се за природне науке и била је поборница школовања жена. Написала је две поучне књиге у којима се преплићу стихови и проза: "Совјет матерниј обоега пола јуности сербској и валахијској" и "Полезнаја размишленија о четирех годиштних временех".

 

1903. - Умро је српски писац и дипломата Матија Бан, члан Српске краљевске академије, професор београдског Лицеја и шеф пресбироа српске владе од 1861. до 1878. Део Београда на којем се налазило његово имање добио је име по њему - Баново брдо. Дела: драме "Смрт Уроша V", "Краљ Вукашин", "Основе ратне", (прва књига о модерној војној стратегији код Срба), " Моралне и политичке искрице".

 

1908. - Рођен је Коча Поповић, један од првака КПЈ. Учесник је грађанског рата у Шпанији. Године 1941. један је од организатора устанка у Србији. Студије филозофије завршио је на Сорбони у Паризу. Био је на истакнутим војним положајима у НОП-у, од команданта Прве пролетерске бригаде до начелника Генералштаба.

Од 1953. до 1964. био је шеф југословенске дипломатије, а од септембра 1966. до априла 1967, после уклањања Александра Ранковића, потпредседник је СФРЈ. Након обрачуна Јосипа Броза с тзв. либералима у Србији, 1972. одстрањен је из политичког живота. У међуратном периоду био је близак надреалистима, специфичном уметничком покрету.

 

1914. - Цариградским миром Србије и Турске допуњен је Лондонски споразум којим је окончан Први балкански рат. Србија и Турска успоставиле су односе, решена су питања враћања заробљеника, држављанства становника новоослобођених области Старе и Јужне Србије (данас Косово и Метохија и Македонија), као и статус муслиманских верника.

 

1931. - У Новом Саду је отворен Први међународни пољопривредни сајам, на простору првобитног варошког сајмишта, у данашњој Шумадијској улици, а приредио га је Савез пољопривредних удружења Дунавске бановине и Акционарско друштво за изложбе и сајам узорака у Новом Саду. Свечано га је отворио тадашњи бан Дунавске бановине Светомир Матић, док је поздравни говор одржао један од водећих привредника тог времена Ђорђе Дунђерски. Та манифестација постала је један од симбола Новог Сада али и тог дела Србије. Данас, Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду, једна је од најзначајнијих манифестација те врсте у Европи.

 

1986. - Умро је српски композитор, диригент и музички критичар Михаило Вукдраговић, професор и ректор Музичке и потом Уметничке академије у Београду. Композицију и дириговање студирао је у Прагу. Дела: симфонијска поема "Пут у победу", кантате "Везиља слободе", "Светли гробови", "Србија", гудачки квартети, соло песме.

 

2002. - Највиши представници Савезне Републике Југославије и две републике чланице, уз посредовање Европске уније, постигли су споразум о преуређењу односа Србије и Црне Горе. Дотадашња федерација преуређена је у знатно лабавију Државну заједницу Србија и Црна Гора, која се показала као краткотрајна. Споразум су потписали председници СРЈ и Црне Горе Војислав Коштуница и Мило Ђукановић, потпредседник Савезне владе Мирољуб Лабус, шефови влада република Зоран Ђинђић и Филип Вујановић и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана.

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-rodjen-miroslav-antic_377540.html

[Милан Б]

 

Данас је петак, 15. март, 74. дан 2013. До краја године има 291 дан.

 

 2. март - Свети свештеномученик Теодот Киринејски

 

 

1883. - Београд је добио прву "телефонску штацију", седам година после проналаска телефона, а први телефонски разговор су водили министар војни и капетан палилулске жандармеријске станице. Концесије за увођење телефона у Србији добио је 1882. од краља Милана Обреновића, Панта Михајловић, пријатељ Николе Тесле.

 

1886. - Успостављени су дипломатски односи између Краљевине Србије и Белгије. Тог дана у Бриселу је акредитован српски посланик.

 

1900. - Рођен је српски биолог Милутин Радовановић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Проучавао је упоредну анатомију и херпетологију (наука о гмизавцима) и процес специјације (формирање нових врста под утицајем изолације) у пећинама, планинским језерима и на острвима Јадранског мора. Дела: "Историја развитка животињског света и човека", "Водоземци и гмизавци наше земље".

 

1927. - Општински одбор града Београда прописао је Статут о оснивању "Станице за спасавање и брзу помоћ у Београду", као посебне медицинске установе у граду. Хитна помоћ почела је с радом у Београду 1904. али је као посебна служба устројена тек 1927.

 

1957. - Умро је Моша Пијаде, српски политичар јеврејског порекла, председник Скупштине ФНРЈ, сликар и новинар. Умро је у Паризу, на повратку из Велике Британије где је предводио југословенску делегацију. Сликарство је учио у Београду, Минхену и Паризу. После Првог светског рата напустио је идеје југословенског национализма и пришао је Комунистичкој партији Југославије, а 1921. постао је члан њеног Извршног бироа. Због штампања илегалног органа Централног комитета КПЈ "Комунист" осуђен је 1925. на 20 година робије. Током тамновања превео је "Капитал", "Беду филозофије" и "Манифест комунистичке партије" Карла Маркса. Од децембра 1941. налазио се у Врховном штабу. Израдио је 1942. прве прописе о раду народноослободилачких одбора. На Другом заседању АВНОЈ-а крајем новембра 1943. у Јајцу, био је потпредседник Председништва. Оснивач је 5.11.1943. новинске агенције ТАНЈУГ.

 

1991. - Умро је српски писац Миодраг Булатовић, приповедач особеног стила. На светло дана изнео је тамну страну живота - настрано, злоћудно и опако. Пажњу читалаца, али и идеолошких чистунаца, привукао је већ првом збирком приповедака "Ђаволи долазе", објављеном 1955. Један је од најпревођенијих српских писаца. Остала дела: романи "Црвени петао лети према небу", "Херој на магарцу", "Рат је био бољи", "Људи са четири прста", "Пети прст", "Гулло, гулло", новеле "Вук и звоно", драма "Годо је дошао".

 

1991. - Председник Председништва СФРЈ и представник Србије у том телу Борисав Јовић поднео је оставку, пошто је Председништво одбило да објави ванредно стање у земљи, суоченој са отвореном побуном сецесиониста и опасношћу од рата.

 

2009. - Умро је Егон Фекете, истакнути српски лингвиста, дугогодишњи сарадник Института за српски језик САНУ, професор на Филозофском факултету у Новом Саду. Бавио се лексикологијом и лексикографијом, историјом српског језика, ономастиком и савременим српским језиком. Дела: "Улога српских писаца друге половине XИX века у заснивању модерног књижевног језика", "О Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ", "Да ли су ћирилица и латиница национална писма?"

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-ubijen-cezar_377811.html

                

[Срђан Ранђеловић]

20. јуна 1928. године, Пуниша Рачић је на седници Народне скупштине Краљевине СХС пиштољем убио групу народних посланика Хрватске сељачке странке. Рачић је упуцао пет чланова ХСС, укључујући и њеног вођу Стјепана Радића. Двојица посланика су одмах убијена, док је Стјепан Радић смртно рањен преминуо месец дана касније.

 

https://www.facebook.com/Srpska.Istorija

[Срђан Ранђеловић]

 

Српски просветитељ Доситеј Обрадовић на данашњи дан 1807. године из Земуна прешао у Београд.

Српски просветитељ и реформатор Доситеј Обрадовић (световно име Димитрије), прешао је, за време Првог српског устанка, на данашњи дан 1807. године из Земуна прешао у Београд. Мноштво становника града дошло је на пристаниште да га дочека, а топови са градских зидина су објавили долазак Доситеја, који је убрзо отпочео велики просветитељски посао у ослобођеној Карађорђевој Србији. Доситеј се од почетка устанка ставио у службу српских устаника: прво је скупљао прилоге за њих, а потом је обавља поверљиве мисије између устаника и Русије. Као најпросвећенији и најученији Србин свога времена, постао је први српски министар просвете, организовао је школе, мирио и саветовао устаничке вође, а био је и Карађорђев лични секретар и саветник.

[Срђан Ранђеловић]

На даншњи дан, 17. август 1552. године завршено је штампање прве књиге у Београду, познате као "Београдско четворојеванђеље".
Књигу је крупним ћирилским словима, која је резао јеромонах Мардарије, штампао Тројан Гундулић, члан Дубровачке колоније у Београду, који је наставио посао кнеза Радише Димитријевића, после чије смрти је преузео његову штампарију. "Четворојеванђеље" је драгоцен извор за упознавање прилика у Београду половином 16. века.

*фототипско издање Народне библиотеке Србије

 

 

 

,

Народна библиотека Србије

[Срђан Ранђеловић]

Станислав Сташко Сондермајер био је најмлађи борац који је, бранећи своју отаџбину, погинуо у Церској бици, имао је непуних 17 година. Погинуо је 18. августа 1914. у борбама код села Добрић.


Рођен је у Београду као син хирурга Романа Сондермајера, санитетског пуковника, и Станиславе, рођ. Ђурић кћерке генерала Димитрија Ђурића. Као ученик шестог разреда Друге београдске гимназије пријавио се у добровољце по узору на старију браћу Тадију и Владисава. Док су се мушкарци спремали за фронт, дечак је стао пред оца тражећи да крене и он, али дозволу није добио. „Много су волели српство и Србију и због тога су отишли у рат. Мали Станислав је побегао у рат где се пријавио негде код Шапца. Учествовао је у Церској бици, где је и погинуо четири или пет дана по доласку“, рекла је Станисављева снаха Загорка Сондермајер. Одређен је да буде на служби у позадини, дечак је преклињао да му се учини част да уђе у борбени ред, а његово страдање са пушком у руци изазвало је сузе у очима многих ратника.


Жене, сестре, мајке села Богосавац, изашле су на бојиште и нашле тело младог дечака у морнарској униформи, узеле су га, донеле у центар села и сахраниле на месту где и данас почива. У блузи погинулог дечака пронађен је дневник умотан у марамицу у којем описује како га је поразила смрт мајке два дана после мобилизације као и атмосферу на фронту. Његов разредни старешина Миодраг Ибровац записао је о Сташку Сондермајеру „Од срца жаљен, млад, а тако славан, мали јунак Трећег коњичког пука борави вечни сан на пољу части“.

 

 

https://www.facebook.com/Srpska.Istorija

[Срђан Ранђеловић]

31. августа 1354. године, српски државни сабор прогласио је у Серу, Душанов законик, први део објављен је у српској престоници Скопљу 1349. Најзначајнији правни документ средњовековне Србије - "Законик благовернаго Цара Стефана" како је гласио званичан назив - утврдио је општа начела поретка тадашње Србије. Поред уставних, садржао је и казнено-правне и процесно-правне одредбе и одредбе из породичног и наследног права. Законик предвиђа заштиту права и најнижих друштвених сталежа, као и строго начело законитости: закон је јачи и од владареве воље - што један члан изричито каже.

 

[Срђан Ранђеловић]

 

Почели разговори о унији са Црном Гором

[Саша од Москве]

Одлична тема!

[Пивопија]

На данашњи дан, пре 16 година, отпочело је још једно страдање србског народа. НАТО алијанса започела је своју операцију ''Милосрдни Анђео'' против тадашње СР Југославије. У овом бомбардовању страдао је готово сваки град, порушено много зграда, болница, мостова, убијено око 2500 људи... 
Данас нас исти тај свет бомбардује својом културом, системом вредности, безбожништвом, које је и проузроковало наше страдање. Та њихова похлепа и данас сеје смрт по остатку света коме желе да донесу своју културу.
Ово је текст посвећен Милици Ракић, најмлађој жртви бомбардовања, као и осталим жртвама. Њихово страдање не смемо да заборавимо!

 

http://smrt-svetu.blogspot.com/2015/03/blog-post_24.html

[Снежана]

1736. - U Budimu je mučenjem na točku umoren vođa srpskih ustanika Pera Segedinac, koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Srbe protiv Beča. Da bi zastrašile buntovne Srbe, austrijske vlasti su mrtvog Segedinca odnele u Pečku i obesile. Srbi su se digli na bunu zbog mobilizacije u austrijsku vojsku, a ustanak se proširio među seljacima. Moriški komandant i oberstvahtmajster opevan je u narodnim pesmama, a srpski pisac Laza Kostić napisao je dramu "Pera Segedinac".

[Снежана]

1196. - Veliki župan Raške Stefan Nemanja predao je vlast drugorođenom sinu Stefanu, a ne prvencu Vukanu. Na odluku je presudno uticalo to što je u Romeji (Vizantija) 1195. na presto došao car Aleksije III, čija je ćerka Evdokija bila udata za Stefana, ali i Nemanjina procena da je Stefan sposobniji da upravlja državom. Pod prvim srpskim kraljem Stefanom, krunisanim 1217, zbog čega je nazvan Prvovenčani, Srbija je uz državnu zadobila i crkvenu samostalnost. To je zasluga najmlađeg Nemanjinog sina Rastka, koji se oko 1192. zamonašio i uzeo ime Sava. On je 1219. izdejstvovao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, digavši je u rang arhiepiskopije. 

 

 

[JESSY]

На данашњи дан 1881. године рођен је мађарски композитор и пијаниста Бела Барток, професор Музичке академије у Будимпешти, који је развио оригинални стил, прожет елементима мађарске народне музике. Дела:симфонијска поема "Кошут", клавирске композиције "Аллегро барбаро","Микрокосмос", опера "Дворац Модробрадог", балети "Дрвени принц","Чудесни мандарин", гудачки квартети, концерти за оркестар,клавир, виолину, виолу, "Музика за гудаче, удараљке и челесту","Соната за два клавира и удараљке".

flickr.com (Furya)

Данас је среда, 25. март, 84. дан 2015. До краја године има 281 дан.

1196 - Велики жупан Рашке Стефан Немања предао је власт другорођеном сину Стефану, а не првенцу Вукану. На одлуку је пресудно утицало то што је у Византији 1195. на престо дошао цар Алексије ИИИ, чија је ћерка Евдокија била удата за Стефана, али и Немањина процена да је Стефан способнији за управљање државом. Под првим српским краљем Стефаном, крунисаним 1217. због чега је назван Првовенчани, Србија је уз државну задобила и црквену самосталност. То је заслуга најмлађег Немањиног сина Растка, који се око 1192. замонашио и узео име Сава. Он је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, издигавши је на ранг архиепископије.

1791 - У Бечу је изашао први број "Сербских новина". Штампао их је грчки патриота Маркидес Пуљо, сарадник грчког песника и револуционара Риге од Фере. Лист је излазио уторком и петком до краја 1792.

1807 - У Енглеској је забрањена трговина робљем.

1821 - Грци су на Пелопонезу почели устанак против Турака који је, после 12 година, завршен признавањем независности Грчке.

1844 - Проглашен је први српски грађански законик. Грађански законик за Књажество Србију - како је гласио званични назив, израдио је новосадски правник Јован Хаџић, познати српски национални радник, по узору на аустријски грађански законик из 1811.

1867 - Рођен је италијански диригент Артуро Тосканини, један од највећих диригената 20. века, снажна уметничка личност, изванредне меморије и изузетне сугестивности. Дириговао је у миланској Скали, затим у Метрополитен опери у Њујорку где је организовао и симфонијски оркестар.

1908 - Рођен је енглески филмски режисер Дејвид Лин, аутор спектакуларних и изврсно технички урађених филмова о основним људским емоцијама у позадини великих историјских збивања. Филмови: "Кратак сусрет", "Велико ишчекивање", "Оливер Твист", "Мадлена", "Хобсонов избор", "Мост на реци Квај" (Оскар), "Лоренс од Арабије" (Оскар), "Доктор Живаго" (Оскар), "Рајанова кћи", "Пут у Индију".

1914 - Умро је француски писац и филолог Фредерик Мистрал, добитник Нобелове награде за књижевност 1904. Највише је писао лирску поезију, али и поезију ослоњену на епику па и драмска дела. Посебно је заслужан што је очуван од заборава провансалски језик и обновљено песништво на провансалском, а после две деценије рада саставио је француско-провансалски речник. Дела: епопеје "Мирејо", "Календо".

1914 - Рођен је Норман Борлауг, амерички стручњак за патологију биљака и нобеловац. Борлауг је био покретач такозване "зелене револуције" развојем нових врста житарица отпорних на болести чиме је драстично повећан принос, па је умногоме смањена глад у сиромашним земљама. Године 1970. добио је Нобелову награду за мир а 2007. златну медаљу америчког Конгреса, што је највише цивилно одликовање у САД.

1918 - Умро је француски композитор Клод Ашил Дебиси, творац музичког импресионизма и утемељитељ модерне музике. Његово дело префињених тонских боја и слободно третираног хармонског језика, потиснуло је доминацију Вагнера и имало је огроман утицај на европску музику. Инспирисан симболизмом у поезији и импресионизмом у сликарству, стварио је властити музички језик и стил. Дела: клавирска "Арабеске", "Бергамска свита", "Дечји кутак","Естампе", "Слике", "Прелиди", оркестарска "Поподне једног фауна","Ноктурно", "Море", вокална "Пет Бодлерових песама", "Заборављене аријете", "Галантне свечаности", опера "Пелеас и Мелисанда",камерна музика.

1923 - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је постала део малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем,слетањем на аеродром у Панчеву авиона на линији Париз-Цариград.

1924 - Збачен је краљ Ђорђе ИИ и Грчка је проглашена републиком, пошто су економска криза и очајан положај стотина хиљада избеглица из Турске изазвали револуционарни талас који је срушио непопуларну монархију.

1936 - САД, Велика Британија и Француска потписале су Лондонску конвенцију о слободној пловидби отвореним морем.

1941 - Југославија је у Бечу потписала протокол о приступању Тројном пакту. Непуна два дана потом, војним ударом оборени су влада и регент, принц Павле Карађорђевић. Томе су претходиле масовне демонстрације у Београду и другим српским градовима, које су изазвале бес у Берлину. Немачка је већ 6. априла, у рану зору, без објаве рата, почела напад на Краљевину Југославију бомбардовањем Београда.

1949 - Филм "Хамлет" Лоренса Оливијеа добио је пет Оскара, поставши уједно први британски филм који је добио то признање.

1957 - Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембруг, Француска и Холандија потписали су Римске споразуме о оснивању Заједничког тржишта (првобитно била је то Заједница за угаљ и челик). Тој организацији названој потом Европска економска заједница, затим Европска заједница, сада Европска унија, 1973. приступиле су Велика Британија, Ирска и Данска, 1981. Грчка, 1986. Шпанија и Португал, 1995. Шведска, Финска и Аустрија, а 2004. Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка. Док су Румунија и Бугарска примљене 1.1.2007.

1975 - У Ријаду је краља Саудијске Арабије Фејсала убио синовац принц Фејсал Мусаид, који је проглашен неуравнотеженим и у Ријаду му је јавно одрубљена глава у јуну 1975. Нови краљ постао је Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз.

1990 - У пожару у илегалном ноћном клубу у Њујорку погинуло је 87 људи.

1991 - Умро је српски позоришни, филмски и ТВ глумац Милутин-Мића Татић. Посебно је упамћен као јунак ТВ серије за децу "На слово, на слово", као и по гласу позајмљеном Пери детлићу,Попају, патку Дачи. Најмлађе слушаоце Радио Београда годинама је будио емисијом "Добро јутро, децо".

1993 - На преговорима у Њујорку није усвојен план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена за Босну и Херцеговину. План је прихватила Хрватска, лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић га је потписао после дугог натезања и уз више ограда и услова. План није потписала Република Српска, иако га није сасвим одбацила, али се успротивила мапама о разграничењу.

1997 - Аустралијски сенат оборио је Закон о еутаназији, једини закон у свету који је омогућавао неизлечивим пацијентима добровољну смрт уз помоћ медицинског особља.

1999 - У пожару који је захватио тридесетак возила у тунелу испод Мон Блана погинуло је најмање 40 људи.

2002 - Афроамериканка Хали Бери добила је Оскара за главну улогу у филму "Бал монструма", као прва црнкиња који је освојила ту награду.

2003 - Српска полиција ухапсила је Звездана Јовановића, заменика команданта Јединице за специјалне операције, који је у атентату усмртио Зорана Ђинђића, председника Владе Србије, лидера Демократске странке и архитекту петооктобарских промена.

2004 - Председник Либије Моамер ел Гадафи примио је у бедуинском шатору председника Владе Велике Британије Тонија Блера, првог британског премијера у званичној посети Либији после Винстона Черчила 1943.

2006 - Умро је српски глумац Данило Лазовић. Дипломирао је глуму 1974. у Београду. Играо је на сцени Атељеа 212, у "Звездара театру", у СКЦ-у. У Народном позоришту остварио је низ улога.

2009 - Скупштина (Сабор) Хрватске је, са само једним гласом против, потврдила Северноатлантски уговор. Пошто је тај документ положен код САД, као депозитара уговора, Хрватска је и формално постала пуноправна чланица НАТО. Северноатлантским уговором уређују се питања из подручја безбедносне, одбрамбене и спољне политике, као и из низа других граничних области.

2009 - Скупштина Републике Српске усвојила је Декларацију о основама за разговоре о евентуланим променама Устава Босне и Херцеговине. У декларацији се наводи да сва решења у вези са променом устава БиХ морају бити заснована на Дејтонском споразуму. Према овом документу, РС је трајна у сваком погледу, док се за Федерацију БиХ каже да се у том ентитету могу организовати и друге територијалне јединице.

2012 - Преминуо је Антонио Табуки, италијански писац и научник. Табуки, вероватно најпознатији по делима "Индијски ноктурно","Тристан умире" и "Переира тврди" уживао је изузетан углед и као научник и као литерата и превођен је на чак 40 језика. Био је стручњак за португалску културу и Португал је сматрао другом отаџбином.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/vremeplov-rodjen-bela-bartok_581699.html

[JESSY]

На данашњи дан 1909. године рођена је српска глумица Невенка Урбанова. Прву улогу остварила је 1925. године у представи "Код белог коња" Народног позоришта, а последњу 1965. у "Тангу" Југословенског драмског позоришта. Током 40 година на сцени Народног позоришта остварила је 150 ликова, међу којима су Лола Монтез ("Опчињени краљ"), Васка ("Коштана"), Рина ("Покојник") за коју је 1948. године добила награду Владе Народне републике Србије. Била је Кети Зајдл ("Матура") и Баруница Кастели ("Господа Глембајеви"), Госпођа Ерлин ("Лепеза леди Виндермир"), Естер Колијер ("Дубоко плаво море"), Јулија ("Обожавана Јулија"), Серафина ("Тетовирана ружа"). Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије, доделили су јој 1984. године Награду за животно дело "Добричин прстен". Објавила је сећања: "Свици који словима светле".

 

Данас је субота, 28. март. До краја године има 278 дана.

 

1472 - Рођен је италијански сликар Бартоломео ди Паголо де Фаторино, познат као Фра Бартоломео, такође и као Бачо дела Порта, један од последњих фирентинских ренесансних мајстора, претеча барока. Био је спретан еклектик и највише је сликао религиозне теме, при чему су га посебно занимали проблеми композиције. Привремено је напустио сликарство, отишавши 1500. у доминикански манастир, али га је четири године доцније Рафаел убедио да настави да слика.

1776 - У Москви је основан Бољшој театар - велики театар опере и балета, по угледу на Санкт-Петербург, у којем су од четрдесетих година 18. века извођене оперске представе.

1800 - Ирски парламент је усвојио закон о уједињењу Ирске са Енглеском.

1854 - Велика Британија је, дан после Француске, објавила рат Русији и стала на страну Османског царства у Кримском рату који је избио крајем 1853.

1862 - Рођен је француски државник Аристид Бријан, 11 пута председник владе, добитник Нобелове награде за мир 1926. У Првом светском рату залагао се за формирање Солунског фронта, а после рата за стварање "Сједињених Држава Европе" и Друштва народа.

1868 - Рођен је руски писац Алексеј Максимович Пјешков, познат као Максим Горки, утемељивач социјалистичког реализма. Најчешћа тема његовог стваралаштва су људи са такозваног дна, побуњеници свих врста, изгубљени и презрени. После 1917. полемисао је с вођом Октобарске револуције Лењином и другим челницима бољшевичког врха, критикујући поступке совјетских власти. Истовремено је учествовао у обнови земље и сматра се најзначајнијим културним послеником у постоктобарској епохи. Умро је 1936. у време највеће Стаљинове страховладе, под околностима које нису потпуно расветљене. Дела: приче, приповетке и романи "Макар Чудра", "Старица Изергиљ", "Маљва", "Коновалов", "Песма о Соколу", "Фома Гордејев", "Мати", "Песма о веснику олује","Лето", "Тројица", "Исповест", "Градић Окуров", "Челкаш", "Живот Матеја Кожемјакина", "Супрузи Орлови", "Артомонови", "Живот Клима Самгина", "аутобиографска" трилогија "Детињство", "Међу људима" и "Моји универзитети", драме "Малограђани", "На дну", "На летовању", "Деца Сунца", "Варвари", "Непријатељи", "Васа Железнова" (две верзије), "Јегор Буличов и остали", успомене "Лав Толстој".

1880 - У Бечу је потписана "Железничка конвенција" на тему повезивања железничке мреже Србије и Аустроугарске.

1881 - Умро је руски композитор Модест Петрович Мусоргски, члан композиторске групе "Велика петорица", представник руске националне музичке школе. Дела: опере "Борис Годунов", "Хованшчина", "Сорочински сајам", циклус соло песама "Дечја соба", клавирска композиција "Слике са изложбе", оркестарска композиција "Ноћ на голом брду".

1891 - Рођен је мађарски писац Лајош Зилахи, веома плодан и популаран. Живео је у емиграцији после 1948, највише у САД, а умро је 1974. у Сремској Каменици код Новог Сада. Дела: романи и позоришни комади "Самртно пролеће", "Арарат", "Кад душа замре", "Вода нешто носи", "Душа повратница", "Сунце сија", "Дрвени торњеви", "Сибир", "Генерал", "Разбеснели анђели", "Пурпурни век", "Заробљеници".

1911 - Рођен је српски књижевни и позоришни критичар јеврејског порекла Ели Финци. Био је учесник НОП-а од 1941. По ослобођењу земље био је директор "Борбе", Југословенске књиге, Нолита, Југословенског драмског позоришта, главни уредник часописа "Књижевност". Дела: позоришне критике у збиркама "Више и мање од живота И-В", "Стварност и илузије", студија "Дени Дидро", огледи о Мирославу Крлежи, Аугусту Цесарцу, Јовану Скрелићу, Ђорђу Јовановићу, Бранимиру Ћосићу, Марину Држићу.

1914 - Рођен је чешки књижевник Бохумил Храбал. Сматран је настављачем Јарослава Хашека. На основу његове новеле "Строго контролисани возови", Јиржи Менцл је снимио истоимени филм који је 1968. добио Оскара. Остала дела: збирке приповедака "Говори људи", "Бисер на дну", "Часови играња за старије и искусније", "Оглас на кућу у којој више не желим да живим", "Вашарске песме о убиству и легенде", "Празник висибаба".

1930 - Турски главни град Ангора преименован је у Анкара. До Ататурка турска престоница био је Истанбул.

1939 - Предајом Мадрида снагама генерала Франциска Франка, потом дугогодишњег диктатора Шпаније, шпанска република је доживела слом. Уследила је страховита одмазда над републиканским (комунистичким) борцима али и присталицама демократије.

1939 - Адолф Хитлер је поништио Пакт о ненападању, који је Немачка 1934. склопила са Пољском, што је био увод у напад на Пољску у септембру 1939, чиме је започет Други светски рат.

1941 - Згрожена ратом, убила се енглеска књижевница Вирџинија Вулф. Остварила је мајсторске портрете, посебно жена из виших слојева енглеског друштва. Дела: романи "Излет на светионик", "Госпођа Деловеј", "Године", "Таласи", "Орландо", есеји "Сопствена соба", "Између чинова", "Смрт мољца", "Обичан читалац".

1941 - Италијанска ескадра претрпела је у Другом светском рату тежак пораз од британске морнарице код рта Матапан, плативши високу цену за покушај спречавања британског поморског саобраћаја у источном Средоземљу. Потопљено је више италијанских крстарица, а ратни брод "Виторио Венето" је тешко оштећен. После те битке италијанска флота није излазила на пучину, чак ни кад су изгледи на успех били изузетно повољни.

1941 - Италијански диктатор Бенито Мусолини обавестио је немачког вођу Адолфа Хитлера да су његове снаге спремне да учествују у нападу на Југославију, после чега су почеле убрзане припреме за агресију коју су Немци започели 6. априла 1941. бомбардовањем Београда.

1942 - У поморској бази Сен Назар у Француској - скровишту немачких ратних бродова и подморница који су нападали савезничке конвоје на Атлантику - изведена је најуспешнија савезничка диверзантска акција у Другом светском рату. Савезници су неопажено довукли стари разарач, пун експлозива са темпираним механизмом за паљење, и у снажној експлозији уништена су сва лучка постројења и оштећен бојни брод "Адмирал Тирпиц". Лука у Сен Назару остала је неупотребљива за војне потребе до краја рата.

1943 - Умро је руски композитор, диригент и пијаниста Сергеј Васиљевич Рахмањинов, чија су дела синтеза европског духа и руске народне осећајности. Компоновао је опере, симфонијске композиције и друга дела, али се најоригиналније изразио у клавирским композицијама и соло песмама. Из Русије је емигрирао 1918. и потом је живео у САД.

1945 - Влада САД признала је владу Демократске Федеративне Југославије, девет дана после Велике Британије, која је то прва учинила.

1969 - Умро је амерички генерал и државник Двајт Дејвид Ајзенхауер, врховни командант савезничких снага у Другом светском рату у Европи, председник САД од 1953. до 1961. Командант НАТО био је од 1950. до 1952, кад је дао оставку због председничких избора, које је добио као кандидат Републиканске странке.

1970 - У земљотресу који је разорио турски град Гедиз у западној Анадолији погинуло је најмање 1.100 људи.

1973 - Амерички глумац Марлон Брандо одбио је да прими Оскара за главну улогу у филму "Кум", пославши на церемонију доделе награде индијанску глумицу Сачин Литлфедер - Сачин "Мало перо" - како би она приказала трагично стање америчких Индијанаца.

1979 - У најгорем нуклеарном инциденту у САД, у електрани "Острво три миље" код Херисбурга у Пенсилванији је, после делимичног топљења једног реактора, радиоактивни гас исцурео у атмосферу и становници Херисбурга су евакуисани.

1985 - Умро је руски сликар јеврејског порекла Марк Шагал, изузетан колориста и цртач, један од најоригиналнијих сликара 20. века. Већи део живота провео је у Паризу, али се инспирисао руским фолклором и успоменама из детињства. У графичким циклусима илустровао је "Мртве душе" Николаја Гогоља, "Хиљаду и једну ноћ" и Библију. Такође је осликао париску Оперу, синагогу у Јерусалиму, зграду УН и урадио је витраже у катедрали у Мецу.

1989 - Усвојени су амандмани на Устав Србије којим је успостављен државно-правни суверенитет Србије на целој територији републике.

1991 - Десетине хиљада Московљана демонстрирало је улицама у знак подршке Борису Јељцину, највећем ривалу совјетског председника Михаила Горбачова, пркосећи забрани јавног окупљања.

1994 - Умро је француски писац румунског порекла Ежен Јонеско, члан Француске академије, чије су тзв. антидраме преобразиле театар 20. века. Његова дела - својеврсна антидраматургија прожета сатиричним духом, баве се апсурдношћу многих "вредности" савременог света. Дела: драме "Ћелава певачица", "Жак или покорност", "Лекција", "Столице", "Жртве дужности", "Пастиров камелеон или Париска импровизација", "Макбет", "Нови станар", "Носорог", "Убица без плате", "Краљ умире", "Летећи пешак", "Спаваћица", "Игра покоља", "Жеђ и глад", "Куга", "Човек с коферима", "Црно и бело", радио драма "Салон аутомобила", роман "Усамљеник".

1994 - Русија је потписала уговор са Казахстаном о коришћењу космодрома у Бајконуру.

1997 - Савет безбедности УН овластио је међународне снаге, предвођене италијанским трупама, да становништву Албаније, угроженом двомесечном масовном антивладином побуном, обезбеде снабдевање храном и осталим потрепштинама.

2002 - Умро је амерички филмски сценариста, продуцент и режисер аустријског порекла Били Вајлдер, први филмски стваралац који је у једној години добио три Оскара, 1960. за режију, сценарио и фотографију филма "Апартман". Најчешће је режирао лаке комедије са сатиричном цртом, али је право стваралачко умеће исказао у друштвеним драмама којима доминира беспоштедни цинизам. Награђиван је на фестивалима у Кану и Венецији и освојио је шест Оскара. Филмови: "Пропали излет", "Булевар сумрака", "Сталаг 17", "Сабрина", "Дух Сент Луиса", "Љубав поподне", "Сведок оптужбе", "Неки то воле вруће", "Један, два, три", "Слатка Ирма", "Приватни живот Шерлока Холмса", "Федора", "Седам година верности".

2003 - Српска полиција саопштила је да је на Фрушкој Гори открила посмртне остатке Ивана Стамболића, негдашњег председника Председништва Социјалистичке републике Србије.

2004 - Умро је британски глумац, режисер и писац руско-француског порекла Питер Александер Јустинов, амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а и УНЕСКО-а. Пре Другог светског рата у позоришту је најчешће играо у својим комедијама: "Љубав четворице пуковника", "Романов и Ђулијета", "Фото-финиш", "Десета симфонија". Написао је и аутобиографију "Деар ме". Филмови: " Quo vadis" , "Спартак" (Оскар), "Топкапи" (Оскар), "Љубичасти такси".

2005 - У земљотресу јачине 8,7 степени по Рихтеру, који је погодио северни део Суматре, погинуло је око хиљаду људи.

2009 - Умро је Ранко Мунитић, публициста, критичар, филмски посленик. Школовао се на Филозофском факултету у Загребу. Од ране младости бавио се филмском критиком, историјом и теоријом филма, публицистиком, драматургијом, радио је као сценариста, а опробао се и у филмској режији. Шира публика памти га као аутора и водитеља серијала "Вече са звездама" на ТВ Београд 90-их. Приредио је више монографија о српским глумцима, међу којима о Миодрагу Петровићу Чкаљи, Павлу Вуисићу, Бори Тодоровићу. Из области теорије значајне су његове књиге "Фантастика на екрану", "Алиса на путу кроз подземље и кроз свемир", "Те слатке филмске лаже", "Југословенски филмски случај", "Загребачки круг цртаног филма", "Увод у естетику кинематографске анимације", "Пола века филмске анимације у Србији".

 

http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov-rodjena-nevenka-urbanova_583006.html

[JESSY]

БЕОГРАД -

На данашњи дан 1944. године британски и амерички бомбардери засули су други пут у Другом светском рату Ниш тепихом бомби, усмртивши најмање 50 српских цивила. Приликом првог бомбардовања града у октобру 1943. погинуло је више од 250 људи.

 

Данас је понедељак , 30. март, 89. дан 2014. До краја године има 276 дана.

 

1135. - Рођен је јеврејски филозоф, лекар, математичар и астроном Мојсије бен Мајмон, познат као Мајмонидес, следбеник Аристотела, највећи јеврејски филозоф средњег века. У најважнијем филозофском делу "Водич љубави" покушао је да заснује религију на рационалним основама, што је изазвало жестоку осуду ортодоксних присталица јудаизма. Написао је више астрономских и математичких расправа и 18 медицинских трактата с теоријама знатно испред времена у којем је живео.

1746. - Рођен је шпански сликар Франциско Хосе де Гоја и Лусиентес, уметник немирног и пустоловног духа. Постао је 1786. дворски сликар и насликао је низ портрета - међу најбољима у том жанру - чланова краљевске породице, дворских угледника и познатих личности. У композицијама из историје и савременог живота испољио је изразиту склоност ка сарказму и критици друштва. Опседнут трагичном судбином шпанског народа, створио је потресне слике-документа ("Други мај 1808", "Трећи мај 1808. - стрељање у Мадриду"), а у позним годинама фантазмагоричне призоре ("Сатурн", "Прометеј", "Плес вештица") и велике циклусе у бакропису и литографији. При крају живота, већ ослепео, морао је да емигрира у Француску, где је умро. Главна дела: "Одевена Маја", "Гола Маја", "Породица Карлоса ИВ", "Марија-Лујза", "Сликар Франсиско Баје", графички циклуси "Капричоси", "Ужаси рата", "Пословице", "Тауромахија".

1842. - Амерички лекар Крофорд Лонг први је - приликом хируршке интервенције у болници у граду Џеферсон у америчкој држави Џорџија - употребио етер као анестетик.

1844. - Рођен је француски писац Пол Верлен, боем и пустолов, чије су непосредне песме, пуне лиризма и музике, знатно утицале на симболизам. Дела: збирке "Романсе без речи", "Галантне свечаности", "Елегије", "Мудрост".

1853. - Рођен је холандски сликар Винсент ван Гог, један од најоригиналнијих и најтемпераментнијих у историји сликарства. Сликао је жарким бојама, а његова експресивна дела продорне снаге непревазиђена су у изражавању психичких стања и расположења. Непризнат за живота, праћен многим недаћама које су га бацале у дубоку депресију - 27. јула 1890. у нервном растројству покушао је самоубиство и умро је два дана потом. Његова дела - око 850 слика и више од 900 цртежа, махом пејзажа, портрета и мртвих природа - пресудно су утицала на развој модерне уметности и донела му посмртну славу.

1856. - У Паризу је мировним уговором окончан Кримски рат вођен од 1853. између Русије и Османског царства, којем су се прикључиле Француска, Велика Британија и Сардинија (Пијемонт). Једном од одредаба загарантована је унутрашња самосталност Србије, али је Турцима допуштено да задрже поседе у неким већим градовима.

1857. - Умро је Димитрије Тирол, српски књижевник, преводилац, издавач, лингвиста, новинар. Рођен је у Чакову у Банату (данас Румунија). Био је управник српских школа у Темишвару и инспектор Државне штампарије у Београду. Од 1842. редовни је члан Друштва српске словесности, претече Српске краљевске академије. Био је издавач и приређивач алманаха и календара: "Банатски алманах", "Нови забавни календар", "Уранија". Сарађивао је са Димитријем Давидовићем у "Србским новинама", "Забавнику". Уређивао је "Новине читалишта београдског". Објавио је и "Немачку граматику: за употребленије србске младежи".

1867. - Сенату САД поднесен је уговор о куповини Аљаске од Русије, територије од непуних два милиона квадратних километара површине, слабо насељене, за само 7,2 милиона долара. Вредност Аљаске се показала већ 1897. кад је откривено злато, а доцније и друга велика богатства попут нафте.

1894. - Рођен је руски конструктор авиона Сергеј Владимирович Иљушин, који је током три деценије конструисао више од 50 типова авиона. Посебно је познат по оклопном јуришном авиону "Ил-2" за потребе совјетског ратног ваздухопловства у Другом светском рату и путничким авионима конструисаним после рата ("Ил-12", "Ил-18", "Ил-62", "Ил-86").

1899. - Умро је српски писац Светолик Ранковић. По образовању био је теолог. Приповедао је о сеоском животу, а јунаци његових дела углавном су људи дубоко разочарани у живот. Најчешће је приказивао тамне стране распадања патријархалног света. Завршио је Духовну академију у Кијеву и био наставник веронауке у Крагујевцу, Нишу и Београду и професор богословије у Београду. Написао је 25 приповедака, три романа, више стручних и политичких чланака и уџбеника и преводио је с руског. Дела: романи "Горски цар", "Сеоска учитељица", "Порушени идеали", приповетке "Јесење слике", "Слике из живота".

1905. - Грци су на Криту подигли устанак против турске владавине. То грчко острво у Средоземном мору припало је Грчкој 1913. после балканских ратова.

1912. - Умро је Карл Мај, немачки књижевник. Плодан и популаран аутор, писао је лаку литературу забавног карактера. Био је најтиражнији немачки аутор. Дела: "Винету", "Благо у сребрном језеру", "Син ловца на медведе", "Од Багдада до стамбола", "У балканским гудурама".

1913. - Рођен је Френки Лејн, амерички музичар, један од најпопуларнијих 50-их 20. века. Препознатљивим баритоном и песмама попут "Тхат'с Мy Десире", "Муле Траин", "Језебел", "И Белиеве" и "Раwхиде", Лејн је био један од "претплаћених" на топ листама све до појаве рокенрола. Током седам деценија дуге каријере, репертоаром који је обухватао џез, блуз и кантри, продао је више од 100 милиона плоча од којих је више од 20 досегло статус златних.

1940. - Јапан је успоставио марионетску владу у окупираној Кини.

1945. - Совјетска армија је у Другом светском рату ослободила балтичку луку Данциг (садашњи Гдањск).

1950. - Умро је француски државник Леон Блум, вођа Социјалистичке странке од оснивања 1920, први социјалиста премијер Француске. Предводио је владу Народног фронта 1936. и 1937. и у пролеће 1938, а трећи пут био је председник владе 1946. и 1947. У Другом светском рату Немци су га интернирали у концентрациони логор Дахау.

1967. - НАТО је затворио војне штабове у Француској, пошто је председник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог западног војног савеза под доминацијом САД.

1973. - Последњи контигент трупа САД напустио је Јужни Вијетнам, окончавајући директно војно уплитање Вашингтона у Вијетнамски рат, током којег је погинуло више од 58.000 америчких војника. Уз смањену помоћ покровитеља с друге стране Тихог океана, марионетски сајгонски режим срушен је 1975. после чега су уједињени Северни и Јужни Вијетнам.

1973. - С главне железничке станице у Београду испраћена је последња композиција с локомотивом на парну вучу.

1974. - Први кинески путнички авион слетео је у Њујорк.

1979. - Иранци су на дводневном референдуму убедљивом већином изгласали успостављање исламске републике.

1981. - Председника САД Роналда Регана, у тренутку док је излазио из једног хотела у Вашингтону, лакше је ранио атентатор Џон Хинкли.

1983. - Умро је српски политичар и писац Родољуб Чолаковић, учесник грађанског рата у Шпанији и један од организатора устанка у Србији у Другом светском рату. Као припадник левичарске терористичке организације "Црвена правда" 1921. ухапшен је и осуђен на 12 година затвора под оптужбом за умешаност у атентат на министра унутрашњих послова Милорада Драшковића. На робији је с Мошом Пијаде превео први том "Капитала" Карла Маркса и "Беду филозофије". Дела: "Шпанија у пламену", "Кућа оплакана", "Записи из народноослободилачког рата", "Утисци из Индије", "Сусрети и сјећања", "Казивање о једном покољењу".

1986. - Умро је амерички филмски глумац Џејмс Кегни, уметник несвакидашње енергије и експресивности, који је у жанру криминалистичког филма био персонификација "анђела гарава лица", фолклорног хероја епохе прохибиције и велике економске кризе. Филмови: "Државни непријатељ", "Грешников одмор", "Пролаз за пакао", "Хук гомиле", "Победник узима све", "Анђели гарава лица", "Сан летње ноћи", "Оклахома Кид", "Јенки Дудл Данди" (Оскар), "Крв на сунцу", "Бело усијање", "Цена славе", "Човек са хиљаду лица", "Један, два, три", "Регтајм".

1990. - Скупштина Естоније прогласила је Совјетски Савез окупаторском силом и затражила је пуну независност.

1993. - Влада у Скопљу одбацила је назив "Бивша Југословенска Република Македонија", који су предложили међународни посредници ради признавања новостворене државе и њеног пријема у УН.

1997. - У бомбашком нападу током митинга у главном граду Камбоџе Пном Пену, убијено је 10 и рањено више од 100 људи, укључујући водеће камбоџанске опозиционе политичаре.

1999. - У трећем нападу на чачанску фабрику "Слобода" од почетка НАТО агресије на Србију (СРЈ) готово сасвим су уништени погони за производњу усисивача, електричних шпорета и остале беле технике, а штета после ваздушних удара процењена је на најмање 300 милиона долара.

1999. - Француски лист "Паризијен" објавио је фотографију олупине америчког авиона "Ф-117А" у близини Теочака у североисточној Босни, поред које су стражарили амерички војници.

2003. - У Њујорку су чак и барови и ресторани проглашени непушачким зонама.

2005. - Умро је српски позоришни режисер Мирослав Беловић, члан Југословенског драмског позоришта од 1948. Као педагог радио је на Академији за позоришну уметност (касније ФДУ) од њеног оснивања 1949. године. Управник ЈДП био је од 1963. до 1966. Најзначајније Беловићеве режије на сцени ЈДП-а биле су Плаут - "Хвалисави војник", Шон О'Кејси - "Плуг и звезде", Георг Бихнер - "Дантонова смрт", Јован Христић - "Савонарола и његови пријатељи", Беловић и Стеван Пешић - "Омер и Мерима", Славомир Мрожек - "Танго", Марин Бенетовић - "Хваркиња", ", Бранислав Нушић - "Мистер Долар", Марин Држић - "Дундо Мароје", Нушић - "Не очајавајте никад!".

2006. - Шпанска скупштина (кортес) усвојила је план аутономије Каталоније. Скупштина је усвојила контроверзни план проширења аутономије Каталоније, којим се тој регији дају већа овлашћења у области финансија и правосуђа, али и атрибути нације - до тада приписивани искључиво Шпанији као држави. План су подржали посланици социјалистичке владе, док су посланици десне Народне партије били против. Опозиција је оценила да је предлог каталонске регионалне скупштине, познат и као нови статут Каталоније, неуставан и да представља претњу за јединство Шпаније. Међу партијама које су гласале против плана о аутономији била је и сепаратистичка каталонска партија ЕРЦ, која је оценила да план "не иде довољно далеко" у смислу даљег осамостаљења Каталоније.

2006. - Умро је бивши председник Естоније Ленарт Мери, кључна личност покрета за независност те балтичке земље. Мери - државник, писац и режисер - био је председник Естоније од 1992. до 2001.

2007. - Најмање 54 особе, од којих су већина странци из разних исламских земаља, убијене су у сукобима између терориста повезаних са Ал Каидом и припадника пакистанских племена у региону Јужни Вазиристан. Реч је провинцији на граници са Авганистаном, која служи као база талибанским побуњеницима.

2007. - Умро је Божидар Ковачек, српски књижевник, професор, театролог, председник Матице српске. Рођен је 1930. у Босанској Дубици. Гимназију је завршио у Новом Саду а Филозофски факултет у Београду, где је докторирао 1963. тезом о Јовану Ђорђевићу. Предавао је народну књижевност и општи курс историје југословенске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је управник Библиотеке Матице српске, редовни професор и декан новосадске Академије уметности, а научне области биле су му историја српске књижевности и културе 18. и 19. века. Био је оснивач и главни уредник часописа за сценске уметности и музику, председник Управног одбора Стеријиног позорја и потпредседник Вукове задужбине. Објавио је низ дела из историје књижевности и театрологије.

2008. - Умро је Дит Пран, камбоџански новинар по чијим сведочењима су снимљена "Поља смрти". У Пном Пену је био фотограф и преводилац у дописништву Њујорк тајмса. Према његовој животној драми снимљен је филм "Поља смрти", пошто се Пран од 1975. до 1979. налазио у радним логорима карактеристичним за режим Пол Потових Црвених Кмера, под којим је страдало око два милиона људи, између осталих и његова три брата. По доласку у САД 1979. наставио је да ради за Њујорк тајмс, а доцније је био и амбасадор добре воље Уједињених нација.