На данашњи дан - из историје...

[Јадранка-Дервента]

Републико Српска, срећан ти рођендан.

[Милан Б]

среда, 09. јан 2013, 10:03 -> 13:08

 

Прослава Дана и славе Републике Српске

 

У Бањалуци се прославља Дан Републике Српске и крсна слава Свети Стефан. У Сабором храму Христа Спаситеља свечана литургија, а током дана следе пријеми, додела одликовања и академија у Културном центру Бански двор, под називом "Из Српске с љубављу".

Дан Републике Српске и крсна слава Свети Стефан прослављају се низом манифестација у више градова, а централна свечаност тим поводом уприличена је у Културном центру Бански двор, у Бањалуци, где ће бити одржана академија под називом "Из Српске с љубављу" и бити додељено ордење заслужним грађанима.

 

Бања Лука, Бански двор

 

Прослава Дана и крсне славе почела је светом архијерејском литургијом у Саборном Храму Христа Спаситеља.

Година 2012. била је година јубилеја за Републику Српску, обележена низом манифестација њених институција у целој земљи, а РС је показала истрајност да опстане и чак је и додатно ојачала своју политику позицију, изјавио је председник Републике Српске Милорад Додик, поводом Дана и крсне славе РС.

 

"Та политика подразумева да наметнемо позицију да РС буде незаобилазан фактор, да је ставимо на место које јој Уставом припада", рекао је Додик, наглашавајуи да нико не би требало да се мири с наметнутим решењима.

Председник РС је нагласио да је Европска унија, током целе прошле године, "с позиција моћи и силе вршила притисак на РС да пристане на измену Устава".

"Подржавајући високе представнике свих претходних година, ЕУ је противуставно и недемократски наметала решења, а она и даље истрајава на томе, као и на многим другим стварима и начинима који би допринели урушавању Српске", рекао је Додик за РТРС.

"Наша политика је заснована на томе да се крећемо ка Европској унији и ми сад желимо и да ојачамо своју независнст (аутономију) у оквиру дејтонске Босне и Херцеговине. Нисмо радили нитша антиевропски, јер смо у протеклом периоду пратили европску праксу", сматра Додик.

 

Скупштина српског народа БиХ је 9. јануара 1992. године донела Декларацију о проглашењу РС.

Скупштина српског народа БиХ основана је октобра 1991. године. Административно средиште те институције било је најпре у Сарајеву, где је и проглашена декларација, а током рата у БиХ било је измештено на Пале. Од 1998. године седиште Народне скупштине РС је у Бањалуци.

Званично главни град РС је и даље Сарајево, што је наведено и у Уставу РС из фебруара 1992. године.

РС, којој је Дејтонским мировним споразумом из новембра 1995. године припало 49 одсто територије БиХ, има површину нешто мању од 25.000 километара квадратних, један је од ентитета БиХ.

РС је по државном уређењу парламентарна република, а председник скупштине је Игор Радојичић.

Она је проглашена у време распада бивше СФР Југославије и међунационалних сукобљавања три конститутивна народа у Босни и Херцеговини, Муслимана (Бошњака), Срба и Хрвата.

Рат у БиХ, у којем је било злочина на свим странама, а укупан број погинулих се процењује на око 100.000, окончан је Дејтонским мировним споразумом у јесен 1995.

Устав БиХ, који у исто време представља и Анекс четири тог мировног споразума, налаже да је БиХ организована као држава састављена од два ентитета РС и Федерације БиХ.

 

Додик: БиХ није интерес српског народа

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је поводом прославе у интервјуу Танјугу да Босна и Херцеговина не представља политички и историјски интерес српског народа и да је могуће да за 10 или 15 година неће ни постојати, јер за то не постоји воља два од три конститутивна народа.

"Међународна заједница је све више уморна од очувања нечега што многи не желе. Ми смо изгубили и своју малу илузију о томе да је Босна могућа у смислу реализација дејтонских вредности, јер су оне стално биле извргнуте променама и наметане овде. Ми немамо посебну жељу да Босна успе. Ми ћемо урадити оно што морамо, а не што хоћемо, међутим државе не успевају ако их нећете", рекао је Додик.

Коментаришући критике које долазе из Федерације БиХ због чињенице да је за Дан РС изабран 9. јануар, што се у Сарајеву доживљава као континуитет са политичким наслеђем Радована Караџића, Додик је рекао да је тај датум неприкосновен и да то уопште не може да буде тема за полемику.

Како је истакао, Караџић је стао на чело српског националног покрета у БиХ и припадају му заслуге за стварање РС, очување идентитета српског народа и спречавање злочина над њим, а о томе да ли је он вршећи дужност председника и врховног команданта учинио неке прекршаја закона и обичаја рата, утврдиће Суд.

"Треба да кажемо јасно и гласно да је Караџић са својим сарадницима одлучујуће утицао да се створи РС и то је чињеница коју не треба и не мора да побијамо и прећуткујемо", поручио је Додик.

"Приговори из Федерације се догађају у континуитету и они су ове године отишли и даље тврдећи да они треба да тај дан славе као дан некаквог наводног геноцида. То је њихов проблем. Нека они тај дан прогласе. Што се тиче РС она је чиста, стабилна, поштена и цивилизована, добро место за живот свих, па и оних који нису Срби", рекао је Додик.

Према његовим речима, РС, иако је национални пројекат, није уперена ни против кога, а националне мањине и групе се у њој осећају веома слободно, јер нема ниједног законског и уставног ограничења за њихове слободе.

 

извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1244064/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0+%D0%B8+%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5+%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5+%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5.html

[Милан Б]

Данас је четвртак, 10. јануар, десети дан 2013. До краја године има 355 дана.

 

 28. децембар - Светих 20.000 мученика Никомидијских

 

 

Времеплов: Умро Лаза Лазаревић

 

 

На данашњи дан 1890. године умро је српски писац и лекар Лаза Лазаревић, један од најбољих српских реалиста. Права је завршио у Београду а медицину у Берлину. Написао је само девет приповедака, од којих је "Швабица" остала у фрагментима. Мада с патријархалним погледима на живот, његове приповетке - сажете, с веома снажном унутрашњом драматиком - имају класичну вредност. Преводио је руске писце Николаја Черњишевског, Николаја Гогоља и Алексеја Писемског и француског писца Ежена Сркриба. Као лекар учествовао је у организацији санитета у Србији и објавио 54 рада у стручним медицинским часописима, од којих неки имају изузетан значај. Остала дела: "Први пут с оцем на јутрење", "Све ће то народ позлатити", "Ветар", "На бунару", "Школска икона", "Он зна све", "У добри час хајдуци", "Вертер".

 

1882. - Почео је Херцеговачко-бокељски устанак Српског народа против Аустро-Угарске. Осим оптерећења наметима, огорчење које је изазвало буну било је последица новог Закона о војној обавези који је подразумевао регрутовање свих без разлике. Након неколико месеци Аустро-Угарска је сузбила устанак.

 

1909. - Рођен је српски физичар и хемичар Павле Савић, један од проналазача процеса нуклеарне фисије (цепање атомског језгра), професор Београдског универзитета, председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981. Светски познат научник постао је кад је са Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. Резултат је био неочекиван и епохалан - откривени су и елементи средње атомске масе (лантан и други), а не само тзв. трансурански елементи, како се очекивало. Други научници су понављањем тог експеримента установили да је бомбардовање неутронима произвело цепање језгра атома урана. Током Другог светског рата био је припадник НОП-а, 1942. изабран је за потпредседника на Првом заседању АВНОЈ-а. После рата организовао је Институт за нуклеарне науке у Винчи код Београда.

 

2002. - Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић добровољно се предала Хашком трибуналу.

 

2011. - Преминуо је Боривоје Бора Костић, фудбалер, играч Црвене звезде, репрезентативац, један од најбољих стрелаца нашег фудбала уопште. У бившој Југославији две сезоне био је најбољи стрелац лиге 1958/59. и 1959/60.

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-umro-laza-lazarevic_363104.html

[Милан Б]

Данас је петак, 11. јануар, 11. дан 2013. До краја године има 354 дана.

 

 29. децембар - Светих 14.000 младенаца Витлејемских

 

 

1811. - Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић.

 

1870. - У Боки Которској завршен је Кривошијски устанак српског народа, који је избио због одлуке аустроугарских власти о увођењу војне обавезе за становништва тог краја. Примирје је успостављено после тромесечних жестоких борби, када је аустријски намесник Далмације генерал Гавро Родић, по налогу Беча, амнестирао устанике, укинуо забрану слободног ношења оружја, донео одлуку о надокнади материјалне штете и укинуо војну обавезу за которски округ.

 

1878. - У Српско-турском рату српска војска је ослободила Ниш и у град је ступио владар Србије Милан Обреновић, тада кнез од 1882. краљ. За ослобођење града одлучујућа је била победа Браничевске бригаде на Чегру. У завршним операцијама Моравски и Шумадијски корпус освојили су све стратешке објекте у Нишу. Тим чином овај древни град коначно је након вишевековне турске окупације поново постао саставни део Србије.

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-rodjen-car-teodosije-veliki_363372.html

[Милан Б]

Данас је субота, 12. јануар, 12. дан 2013. До краја године има 353 дана.

 

 30. децембар - Света мученица Анисија; преподобна Теодора

 

Времеплов: Постављена граница источног и западног хришћанства

 

На данашњи дан 812. године изасланици византијског цара Михаила I Рангабеа су с франачким царем Карлом Великим у Ахену склопили мир после више од деценије рата. Један од узрока рата било је Карлово крунисање 800. у Риму за римског цара, што је титула на коју је искључиво право имао владар Константинопоља. Тај споразум је имао веома озбиљне последице за српске земље - оне су подељене линијом која ће временом постати граница источног и западног хришћанства.

 

1993. - На мировним преговорима у Женеви председник Републике Српске Радован Караџић прихватио је уставне принципе предвиђене Венс-Овеновим мировним планом за БиХ.

 

1995. - Савет безбедности Уједињених нација је за још 100 дана продужио делимичну суспензију санкција Савезној Републици Југославији.

 

1996. - Прве руске јединице у саставу Ифора стигле су у БиХ, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.

 

2002. - У њујоршкој болници "Синај" умро је некадашњи државни секретар САД Сајрус Венс (84). Године 1991. он се налазио на месту специјалног изасланика генералног секретара УН Хавијера Переса де Куељара у бившој Југославији.

 

2009. - Умро је Драган Савић, српски илустратор, карикатуриста и стрип аутор, последњи из плејаде великих стрип аутора међуратног Београда. Након Другог светског рата завршио је Академију за примењену уметност. Највећи део радног века провео је као карикатуриста и новинар у дневном листу "Борба". Његове карикатуре објављиване су и у "Њујорк тајмсу", "Крокодилу", "Унити", "Ођију", "Чикаго сан тајмсу", "Асахи шимбуну". Био је дописни члан Академије "Сан Марко" у Венецији. Први је добитник награде за карикатуру "Пјер", а добио је и низ међународних признања попут Сребрне медаље с палмом на Светском фестивалу карикатуре у Бордигери, прве награде на Светском конкурсу "Карикатура у борби за мир" у Њујорку, Златне медаље на Бијеналу хумора у Толентину.

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-postavljena-granica-istocnog-i-zapadnog-hriscanstva_363579.html

[Милан Б]

Данас је недеља, 13. јануар, 13. дан 2013. До краја године има 352 дана.

 

 

 31. децембар - Преподобна Меланија; свети Доситеј Загребачки Исповедник (Оданије Рождества)

 

 

1806. - Рођен је српски писац Јован Стерија Поповић, најпознатији је као комедиограф, али био је и правни стручњак, педагог, музеолог, чак лингвиста - једна од најумнијих глава српске културе уопште. Његове комедије исмевају мане тадашњег високог друштва, нарочито помодарство и надриученост. После завршених студија права у Кежмарку (данас Словачка) радио је као адвокат у родном Вршцу, потом је прешао у тадашњу Кнежевину Србију и постао је професор права на Лицеју, прво у Крагујевцу па у Београду. Као начелник министарства просвете Србије обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра који је отворен извођењем његове трагедије "Смрт Стефана Дечанског". У почетку је писао под утицајем Лукијана Мушицког и Милована Видаковића, али је "Романом без романа" напустио романтичарску и авантуристичку књижевност. Остала дела: комедије "Лажа и паралажа", "Покондирена тиква", "Зла жена", "Тврдица или Кир-Јања", "Родољупци", збирка песама "Даворје". Аутор је и једног приручника реторике, као и неке врсте речника филозофских и правних термина које је предлагао како би се посрбила страна терминологија.

1991. - На светском првенству у аустралијском граду Перт југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. Југославија је први пут постала првак света у ватерполу у Мадриду 1987.

1995. - Бивши државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио је у америчком Конгресу да су рат у Југославији изазвале Словенија и Хрватска и да у сукобима који су уследили Срби ни издалека нису једини кривци.

2002. - Преминуо је књижевник Антоније Исаковић, члан Српске академије наука и уметности и њен потпредседник од 1980. до 1992.године. Добитник је Змајеве награде, Октобарске награде Београда, Нинове, Седмојулске, као и Андрићеве награде. Написао је романе "Господар и слуге", "Трен 1" и "Трен 2", "Ни један злочин", књигу "Говори и разговори", збирке приповедака "Велика деца", "Папрат и ватра", "Празни брегови" и "Образ".

2006. - Умро је Димитрије Перишић, утемељивач савремених студија просторног планирања на београдском Универзитету. Руководио је израдом првог Регионалног просторног плана у Србији, од Подунавља до бугарске границе, као и израдом првог Просторног плана Србије.

2012. - Преминуо је Миљан Миљанић, легендарни тренер Црвене звезде, дугогодишњи селектор југословенске фудбалске репрезентације и почасни председник Фудбалског савеза Србије.

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov:-sovjetska-armija-zapocela-veliku-ofanzivu-na-nemacku_363687.html

[Милан Б]

Данас је понедељак, 14. јануар, 14. дан 2013. До краја године има 351 дан.

 

 1. јануар - ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ; СВ. ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ (НОВА ГОДИНА)

 

Данас је први дан Нове године према Јулијанском календару, којег се придржавају српска, руска и још неке православне цркве, као и неке старе источне патријаршије. Код Срба је временом постало уобичајено да тај дан називају - Српска нова година.

 

Времеплов: Отворена Српска читаоница у Иригу

 

На данашњи дан 1842. године у Иригу је српски писац и игуман манастира Крушедол Димитрије Крестић отворио Српску читаоницу. На свечаности приликом отварања, први њен председник, Кирил Неофитовић, свештеник, обратио се присутнима речима: "да сви скупа ревносно служе народу и да не само славом него и делом на олтар просвешћенија жртве приносе". Српска читаоница у Иригу је читавих стотину година примала сву важнију српску штампу као и стране часописе, али су ову драгоцену збирку 1944. током Другог светског рата, уништиле усташе.

1890. - Рођен је српски сликар Петар Добровић, мајстор колорита и јасног експресивног цртежа. Његове слике сведоче о снажном темпераменту и импулсивној структури личности. Сликарство је студирао у Будимпешти, а у родном Печују учествовао је 1918. у војној побуни, после које је ухапшен, али је побегао из затвора. Мађарске власти су га у одсуству осудиле на смрт. Био је председник Барањске српско-мађарске републике 1921. Потом је живео у Паризу, а затим у Београду где је био професор на Академији ликовних уметности.

1892. - Рођен је српски класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа "Жива антика". Објавио је више од 200 радова из области класичних наука. Преводио је Есхила, Софокла, Платона, Аристотела, Плутарха и Хомера - "Илијада" и "Одисеја", као и савременике - Адлера, Јунга, Дуранта, Тагореа. Дела: "Видовданска етика", "Философија панхуманизма", "Рационализам у савременој немачкој философији", "Проблеми философије културе", "Историја хеленске етике", "Огледи из грчке философије уметности", "Аристотелово етичко учење", "Из хеленских ризница", "Платонова академија и њен политички рад", "Софисти и њихов историјски значај", "Историја хеленске књижевности".

1897. - Рођен је српски историчар Васа Чубриловић, академик, професор Београдског универзитета. Као ђак приступио је национално-револуционарној организацији "Млада Босна", а због учешћа у Сарајевском атентату осуђен је на 16 година робије и до слома Аустро-Угарске у Првом светском рату био је у затвору. Током Другог светског рата извесно време провео је у логору на Бањици. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, где је докторирао 1927. Између два светска рата припадао је левом крилу Земљорадничке странке, а после 1945. био је директор Балканолошког института, неко време и министар. Дела: "Босански устанак 1875-1878", "Порекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини", "Први српски устанак и босански Срби", "Политичка прошлост Хрвата", "Историја политичке мисли у Србији XИX века", "Одабрани историјски радови".

1912. - Рођен је српски писац Милорад Панић-Суреп. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Између два светска рата био је новинар, а у НОП је ступио 1941. После Другог светског рата директор је Завода за заштиту споменика културе Србије, Народне библиотеке и Музеја револуције Југославије. Дела: збирке песама "Ветар звижди", "Просто", "Ти долазиш", "Ада", "Жито", "Светлост земаљска", "Јасика", "Од сене и опомене", поема "Месец и пруће", летопис "Кад су живи завидели мртвима", студија "Филип Вишњић - песник буне".

1922. - Умро је српски генерал Павле Јуришић Штурм, један од најистакнутијих српских официра у балканским ратовима и у Првом светском рату. Био је пруски официр али је прешао у Српску војску где је остварио сјајну каријеру. Веома је заслужан за блиставе победе српске војске над аустроугарском армијом у Церској и Колубарској бици. У Српску војску примљен је 1876. као добровољац у чину поручника и већ у Српско-турском рату 1876-1877. истакао се као командант Шабачког и Посавско-тамнавског батаљона. У Српско-турском рату 1877-1878. веома успешно је командовао Првим добровољачким пуком, потом Крајинским комбинованим пуком у борбама код Беле Паланке и Пирота. У Српско-бугарском рату 1885. командовао је Шестим пуком Дринске дивизије, у Првом балканском рату 1912-1913. Дринском, а у Другом балканском рату 1913. Дунавском дивизијом. У Првом светском рату 1914. је као командант Треће армије примио први удар знатно надмоћније аустроугарске Пете армије и успорио њено напредовање, што је омогућило српским снагама да се прегрупишу за Церску битку. Трећом армијом командовао је и у Колубарској бици и на Солунском фронту до августа 1916.

1923. - Рођен је српски глумац Михајло Паскаљевић "Бата", који је широку популарност стекао низом улога у хумористичким телевизијским серијама и у филмским комедијама попут "Сумњивог лица", "Дилижансе снова" и филма "Силом отац". Упечатљиве креације у позоришту остварио је као капетан Јеротије у "Сумњивом лицу" Бранислава Нушића и Естрагон у драми "Чекајући Годоа" Семјуела Бекета.

1942. - Умро је српски филолог Милан Решетар, члан Српске Краљевске академије, универзитетски професор словенске филологије у Бечу и Загребу. Проучавао је језик старих споменика, дијалекате и акценате, посебно књижевну и културну историју родног Дубровника и био је најбољи зналац старог дубровачког новца. Дела: на српском - издање "Горског вијенца", "Дубровачка нумизматика", "Нове дубровачке повеље Стојановићева зборника", "Никша Звијездић, дубровачки канцелар XВ века", "Најстарији дубровачки говор", "Најстарија дубровачка проза", "Дубровачки зборник од год. 1520.", "Језик Марина Држића", на немачком - "Чакавштина и њене некадашње и садашње границе", "Штокавски дијалект", "Дубровачки споменици XИИИ-XВ века".

1991. - Умро је је српски филолог Михаило Стевановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Објавио је више од 600 радова. Уређивао је "Српски дијалектолошки зборник, "Јужнословенски филолог", "Наш језик", "Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ", "Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске". Дела: "Савремени српскохрватски језик", "Ђаковачки говор", "Функције и значења глаголских времена", "Граматика српскохрватског језика".

1992. - У оквиру Венсовог плана за Крајину, у Југославију је стигла прва група припадника УН. Касније је на основу резолуције Савета безбедности УН распоређено око 19.000 "плавих шлемова" у Книнској крајини, Лици, Кордуну, Банији, западној Славонији и у Сремско-барањској области. Мировне снаге УН нису реаговале приликом агресије Хрватске на Западну Славонију 1. маја 1995. као и на Книнску крајину, Лику, Кордун и Банију 4. августа 1995.

2009. - Умро је Душан Џамоња, југословенски вајар, познат по бројним споменицима везаним за НОБ. Дипломирао је на загребачкој Академији ликовних уметности, прву изложбу имао је 1954. Најчешће је као материјале користио бронзу, гвожђе и алуминијум. Његове скулптуре налазе се на трговима у Паризу, Лондону и Лисабону као и испред Палате правде у Бриселу.

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-otvorena-srpska-citaonica-u-irigu_363859.html

[Милан Б]

Данас је уторак, 15. јануар, 15. дан 2013. До краја године има 350 дан.

 

2. јануар - Преподобни Серафим Саровски; свети Силвестар (Претпр. Богојављења)

 

Времелов: Почела сеча српских кнезова

 

На данашњи дан 1804. године почела је сеча српских кнезова и виђенијих људи у Београдском пашалуку, после жалбе кнезова турском султану Селиму III због зулума дахија. Уз помоћ једног трговца из Земуна Дахије су сазнале имена кнезова који су потписали жалбу и за само три седмице погубили су око 150 виђенијих људи у Србији, укључујући Алексу Ненадовића, Илију Бирчанина, Хаџи-Рувима, Марка Чарапића, Јанка Гагића и Хаџи-Ђеру, погубљеног шест дана пред почетак сече кнезова. Дахије су тиме покушале да угуше отпор и спрече ослободилачки покрет Срба, али је сеча само подстакла српске прваке да убрзају дизање Првог српског устанка као и избор Карађорђа у Орашцу месец дана касније за устаничког вожда (вођу).

 

1905. - Српског проту и познатог борца против Турака Атанаса Петровића, у народу познатог као поп Ташко, Бугари су у Куманову убили из заседе приликом повратка из цркве. Због претњи великобугарских шовиниста претходно је избегао у Србију, али се убрзо вратио у Куманово.

 

1942. - У Лондону је у Другом светском рату потписан нацрт Балканске уније, споразум грчке и југословенске избегличке владе о узајамној помоћи у борби за обнову монархије.

 

1992. - Државе чланице ЕЗ одлучиле су да "отворе процес признавања Словеније и Хрватске". Истог дана то су учиниле Аустрија, Белгија и Велика Британија.

 

2000. - У холу београдског хотела "Интерконтинентал" убијен је Жељко Ражнатовић "Аркан".

 

2009. - Европски парламент усвојио је Резолуцију о проглашењу 11. јула "Европским даном успомене на жртве геноцида у Сребреници". Предлог резолуције су поднели посланици европских либерала, Известилац за Србију у ЕП Јелко Кацин и потпреседница ЕП Дијана Волис а иницијатива је дошла од удружења жртава Сребренице и верског старешине босанских муслимана Мустафе Церића.

 

2012. - Крагујевачки алпиниста Драган Јововић освојио је Јужни пол, најјужнију тачку наше планете. Јововић је први Србин који је освојио Јужни пол.

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremelov:-pocela-seca-srpskih-knezova_364076.html

 

[Јадранка-Дервента]

За ово задње сам тек сад чула.

Свака част!

[Милан Б]

Данас је среда, 16. јануар, 16. дан 2013. До краја године има 349 дана.

 

 3. јануар - Свети пророк Малахија; свети мученик Гордије

 

1908. - У Београду је отворен хотел "Москва", подигнут на Теразијама, на месту где се раније налазила кафана "Велика Србија". Здање у стилу сецесије, пројектовали су српски архитекта Јован Илкић и група архитеката из Петрограда у Русији.

 

1924. - Рођен је српски писац Александар Тишма, члан Српске академије наука и уметности и Академије уметности у Берлину. Његова дела превођена су на двадесетак језика, а и сам се бавио превођењем са мађарског и немачког. Дела: збирке песама "Насељени свет", "Крчма", књиге приповедака "Кривице", "Насиље", "Повратак миру", "Школа безбожништва", романи "За плавом девојком", "Књига о Бламу", "Употреба човека", "Вере и завере", збирка путописа "Другде".

 

1927. - Умро је српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни његови радови о морфологији и хидрографији Динарског крша и других крашких предела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском басену и о миграцијама југословенских народа. Одиграо је изузетну улогу као саветник српске делегације на мировним преговорима у Паризу (Версају) после Првог светског рата. Дела: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије", "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија", "Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије".

 

1998. - У експлозији метана у руднику "Соко" у Читлуку код Сокобање погинуло је 29 рудара.

 

1999. - Шеф мисије ОЕБС на Косову и Метохији Вилијам Вокер оптужио је српске снаге да су масакрирале 45 ненаоружаних Албанаца у селу Рачак. Касније се испоставило да су страдали били припадници терористичке такозване "Ослободилачке војске Косова".

 

2009. - Умро је Богдан Тирнанић Један од најоригиналнијих аутора српског новинарства и публицистике, филмски критичар и колумниста. Рођен је у Београду, новинарством је почео да се бави шездесетих 20. в. Био је уредник авангардног омладинског часописа "Сусрет", главни уредник "РТВ ревије", уредник културне рубрике магазина "НИН", главни уредник часописа "Њу момент". Објављивао је и у "Политици", "Борби", "Дневном телеграфу". Добитник је награда "Лаза Костић", "Југ Гризељ", "Веселко Тенжера". Уживао је ретку популарност код широке читалачке публике. Књиге: "Београд за почетнике", "Цоца-Цола арт", "Црни талас". Улоге: "Рани радови" Желимира Жилника ("Златни медвед" у Берлину), "Због једне дивне црне жене", серија "Отписани". Косценариста је филмова "Дечко који обећава", "Последњи круг у Монци".

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-umro-kralj-pudinga_364287.html

 

[Милан Б]

Данас је четвртак, 17. јануар, 17. дан 2013. До краја године има 348 дана.

 

 

4. јануар - Сабор 70 светих апостола; свети Јевстатије Српски

 

 

1834. - У Крагујевцу су изашле "Новине србске", први српски информативни лист штампан у земљи али и службено гласило тадашње Кнежевине Србије (Књажества). Први уредник био је Димитрије Давидовић, национални радник, родоначелник српског новинарства.

 

1876. - Умро је српски сликар Павле Симић, који је највише осликавао иконостасе, углавном на простору данашње српске Војводине. Најпознатија дела: "Мајски сабор 1848.", "Илија Бирчанин предаје харач", "Хаџи-Рувим", "Хаџи-Ђера", "Немањина смрт", "Сан св. Саве", портрети "Ст. Јовановић", "Ј. Пробојчевић", "Милица Стојадиновић Српкиња", "Жена с белим оковратником".

 

1938. - Југословенски председник владе Милан Стојадиновић састао се у Берлину с вођом нацистичке Немачке Адолфом Хитлером. Стојадиновићу је тада обећана подршка целовитости његове земље, супротстављање рестаурацији Хабзбурга, савез против бољшевизма и мађарског реваншизма, широка економска сарадња, као и да се неће стварати савез с Италијом опасан за Краљевину Југославију.

 

1964. - Умро је српски сликар Ђорђе Андрејевић Кун, члан Српске академије наука и уметности. Пре Другог светског рата је највише сликао социјалне мотиве. Као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939. и НОП-а од 1941. мотиве из рата. Радио је велике композиције, портрете, мртве природе и фигуре, цртеже, гравире, графичке мапе ("Крваво злато", "За слободу", "Партизани").

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-umro-bobi-fiser_364532.html

[Милан Б]

https://www.pouke.org/forum/topic/22154-ваздухопловна-хронологија/page-2#entry787414

[Милан Б]

Данас је петак, 18. јануар. До краја године има 347 дана.

 

 

 5. јануар - Свети Теопемт и Теона - Крстовдан

 

 

Времеплов: Рођен Оскар Давичо

 

 

На данашњи дан 1909.године, рођен је српски писац Оскар Давичо, који је између два светска рата припадао групи писаца надреалиста изразито леве орјентације. У време немачке окупације у Другом светском рату интерниран је у Италију, одакле је 1943. побегао и прикључио се партизанима. Дела: збирке песама "Вишња за зидом", "Настањене очи", Флора", "Тропи", "Каирос", "Трема смрти", романи "Песма", "Бетон и свици", "Радни наслов бескраја", "Ћутање", "Глади", "Тајне", "Бекства", "Завичаји", "Господар заборава".

 

1879. - Успостављени су дипломатски односи између Србије и Италије. Кнежевина Србија је тада отворила посланство у Риму.

 

1919. - Француски председник владе Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију после победе сила Антанте над Централним силама у Првом светском рату. На скупу представника 27 држава победница право одлучивања имале су само Велика Британија, Француска, САД и Италија. Остале земље су у расправи учествовале једино о питањима која су их се директно тицала, док су побеђеним државама ултимативно наметнути услови. Мировним уговором потписаним 28. јуна 1919. Немачка је преузела одговорност за рат, обавезала се на исплату ратне штете и забрањено јој је наоружавање. Створене су нове државе Пољска, Мађарска, Чехословачка, Естонија, Летонија, Литванија и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

 

1939. - Од повреда је умро српски лекар Драгиша Мишовић, два дана после судара у Београду између трамваја и аутомобила којим је превожен у затвор. Његова сахрана у Чачку, којој је присуствовало више од 10.000 људи, била је једна од највећих комунистичких манифестација у тадашњој Краљевини Југославији. Током студија у Француској постао је члан КП Француске и председник удружења "Clarte" (Светлост), због чега му је укинута стипендија па је медицину завршио у Прагу. Премда крхког здравља, истакао се у борби против личне владе Краља Александра и био је веома активан од 1936. до 1938. у стварању такозваног Народног фронта.

 

1999. - Влада СРЈ прогласила је Вилијама Вокера за "personu non grata".

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-rodjen-oskar-davico_364716.html

[Милан Б]

(прекјуче је била) субота, 19. јануар, 19. дан 2013. До краја године има 346 дана.

 

 6. јануар - Богојављење

 

Времеплов: Рођен Милован Глишић

 

Српска православна црква данас слави Богојављење - велики хришћански празник у спомен на дан кад је Јован Крститељ на реци Јордан крстио Исуса Христа. Док је Христос излазио из воде отворила су се небеса и на њега се, у облику голуба, спустио Дух свети, при чему се чуо глас Божији: "Ово је син мој љубљени, који је по мојој вољи".

 

1847. - Рођен је српски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију. Радио је као новинар и уредник, бавио се и позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповедака али и две комедије. Преводио је с француског и руског, његови преводи Толстоја ("Рат и мир") и данас су непревазиђени. Описивао је живот српског села, невоље са сеоским зеленашима, незадовољство општим друштвеним приликама. Дела: приповетке "Глава шећера, "Рога", "Редак звер", "Шило за огњило", "Прва бразда", позоришни комад "Два цванцика", комедија "Подвала".

 

1785. - Умро је српски писац Захарија Стефановић Орфелин, један од најпросвећенијих Срба 18. века. Био је историчар, богослов, издавач, преводилац, калиграф и бакрорезац, лексикограф, чак ботаничар и фармацеут. Рођен је 1726. у Вуковару, школовао се у Будиму, Бечу и Венецији где је и радио као коректор српских књига. Писао је поезију (најпознатија поема "Плач Сербији"), најзначајније његово књижевно историографско дело је "Живот Петра Великог". Један је од првих српских калиграфа и картографа.

Израдио је низ прелепих барокних бакрореза, с духовно националном тематиком. Радио је и грбовнике, ликовна решења за књиге, портрете, пејзаже и алегоријске фигуре, што је делимично публиковано 1778. у делу "Калиграфија" - након чега постаје члан бечке Уметничке академије. Аутор је једног "Вечног календара" у којем се први пут у Срба помиње астрономија као наука. Писац је и прве познате српске књиге о винима "Искусни подрумар" у којој је описана техника справљања вина и подрумарства. Поседовао је, за своје време, огромну личну библиотеку од више хиљада наслова.

Значај укупног Орфелиновог дела за српску културу је немерљив.

 

1902. - Рођен је српски византолог руског порекла Георгије Острогорски, професор Филозофског факултета, члан Српске академије наука и директор њеног Византолошког института. Уживао је огроман углед у свету и сматра се једним од највећих византолога уопште.

Највише је изучавао економску и социјалну историју Византије и византијско-српске односе. Уређивао је збирку "Византијски извори за историју народа Југославије" и "Зборник радова Византолошког института". Написао је више од 170 радова. Дела: "Историја Византије", "Серска област после Душанове смрти", "Сеоска пореска општина у Византијском царству X века", "Студије из историје борбе око икона у Византији", "Автократор и самодржац", "Византијске катастарске књиге", "Пронија", "Проблеми из историје византијског сељаштва", "О историји имунитета у Византији", "О византијској аристократији".

 

1916. - На грчко острво Крф у Јонском мору почеле су да стижу јединице српске војске после повлачења преко врлети данашње Албаније. Након месец дана пешачења почетком јануара 1916. доспели су до Скадра, где је требало да их прихвате савезнички бродови. Савезничка флота се није појавила и пешачење је настављено ка 160 километара удаљеној Валони, дуж мочварног приморја при чему су многи поумирали сломљени болешћу и премором. До априла на Крф је пребачено око 140.000 српских војника.

 

1919. - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заменила је, у Србији, Јулијански календар Грегоријанским. У бившим Аустроугарским крајевима (данашња српска Војводина) и раније је Грегоријански календар био званичан. Једино је Српска православна црква задржала Јулијански календар. До Првог светског рата православне земље користиле су Јулијански календар као државни.

 

1922. - Рођена је Ирена Грицкат-Радуловић, српски филолог, лексикограф, историчар језика, члан САНУ. Била је научни саветник Института за српски језик и начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије.

 

1938. - Умро је српски писац Бранислав Нушић, велики комедиограф, члан Српске краљевске академије. Студирао је право у Грацу и Београду, а као дипломата радио је у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Осуђен је 1887. на две године затвора због сатиричне песме "Два раба".

Учествовао је као добровољац у Српско-бугарском рату 1885. а у Првом светском рату прошао је читаву голготу српске војске, преко планинских врлети до Јадрана. Даровит портретиста и писац веома развијеног смисла за позоришну сцену и њене законе, оштро је запажао негативне појаве и с много духа сликао свет у којем се кретао - од општинског писара до посланика и министра. Дела: комедије "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Протекција", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Свет", "Ујеж", "Мистер долар", приповетке и романи "Приповетке једног каплара", "Рамазанске вечери", "Општинско дете", "Бен-Акиба", "Аутобиографија", трагедије "Кнез Иво од Семберије", "Хаџи-Лоја", "Наход", драме "Тако је морало бити", "Јесења киша", "Пучина", "Иза Божјих леђа". Голготу Србије 1915. године описао је врло реалистично у обимном, потресном делу "1915."

 

1983. - Умро је српски научник Александар Костић, лекар професор хистологије и ембриологије на Медицинском факултету у Београду. Аутор је медицинског речника, преведеног на више језика. Превео је "Полно питање" швајцарског психијатра и ентомолога Огиста Анрија Форела. Остала дела: "Полни живот човека", "Жена-пол, жена-човек", "Сексуално у српској народној поезији", "Хигијена брака", трилогија "Полно сазнање" и уџбеници "Основи нормалне хистологије", "Ембриологија", "Основи хистолошке технике".

 

2000. - Немачки лист "Франкфуртер рундшау" разобличио је обману команданта НАТО у Европи генерала Веслија Кларка после бомбардовања путничког воза на мосту преко Јужне Мораве у Грделичкој клисури у априлу 1999 - када је убијено 55 цивила.

Злочин се догодио током дана и при ведром времену. Кларк је на основу видео-снимка убеђивао новинаре да пилот никако није могао да избегне воз који се "изненада појавио". Немачки лист је тада ангажовао експерте који су непобитно доказали да је "Кларков снимак" убрзан 4,7 пута и да је пилот првог авиона, који је погодио воз, имао најмање 40 секунди да обавести пилота друге летилице да ће погодити воз. Према Кларковој верзији, у питању је био само један авион који је испалио два пројектила, а пилот је морао да реагује за мање од секунде.

 

2008. - Умро је српски германиста Томислав Бекић. Био је шеф Катедре за немачки језик при Филозофском факултету у Новом Саду, декан тог факултета и уредник Зборника Матице српске за језик и књижевност. Највише се бавио делима Томаса Мана, превео је његово капитално дело "Јосиф и његова браћа". Истраживао је и српско-немачке културне везе. Аутор је студије: "Томас Ман немачким слушаоцима".

 

2011. - Европски парламент ратификовао је Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и усвојио Резолуцију којом се подржава наставак европских интеграција Србије.

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-rodjen-milovan-glisic_365002.html

 

[Милан Б]

(јуче је била) недеља, 20. јануар. До краја године има 345 дана.

 

 

 7. јануар - Сабор светог Јована Крститеља - Јовањдан

 

 

Времеплов: Умро Петар Бојовић

На данашњи дан 1945. године умро је српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у Српско-бугарском рату 1885. истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда (садашњи Димитровград). У Првом балканском рату 1912. и 1913. као начелник Штаба Прве армије изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом светском рату командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања. После мучког напада Бугара 1915. са неупоредиво слабијим снагама спречио их је да продру на Косово, што је омогућило одступање Српске војске преко Албаније. У јануару 1916. је, уместо оболелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ. Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додељеног Српској војсци, у априлу 1918. је смењен и постављен за команданта Прве армије, која је после пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче немачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. је ослободио Београд. Умро је 1945. у Београду и сахрањен је практично илегално и без икаквих почасти у граду којем је донео слободу.

 

1916. - Умро је српски национални револуционар Недељко Чабриновић, типографски радник, један од атентатора у Сарајеву 28. јуна 1914. Атентат је послужио као изговор за напад на Србију и почетак Првог светског рата. Чабриновић је умро од последица тортуре у тамници у Терезину у Чешкој, око 60 километара северно од Прага. Пунолетни атентатори, учитељи Вељко Чубриловић и Данило Илић, осуђени су одмах на смрт и обешени, а малолетници Принцип, Чабриновић и гимназијалац Трифко Грабеж осуђени су на робију на којој су умрли од последица тортуре не дочекавши пораз и распад Аустро-Угарске.

 

1921. - Умро је војвода српске војске Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата. Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успешно је командовао батаљоном, као и у Српско-бугарском рату 1885. а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића. Због ситуације у којој се Србија нашла после аустроугаске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909. У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У Балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију. Успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, после које је Мишић добио чин војводе, била је сукоб 300.000 аустроугарских војника са 120.000 српских војника. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом незадрживом офанзивом српске војске. Пробој Солунског фронта који је извршила српска војска довео је до капитулације прво Бугарске и Аустро-Угарске, а затим и других, што је довело до победе савезника у Првом светском рату. Дела: "Стратегија", "Српско-турски рат". Превео је "Тактику" Вилијема Балка. Постхумно је објављена нека врста његове аутобиографије: "Моје успомене".

 

извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-umro-petar-bojovic_365156.html