На данашњи дан - из историје...

[Снежана]

1943. - Umro je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika izuzetne versifikacije, jezika i plastičnosti slika utisnula pečat na srpsku poeziju u prvoj polovini 20. veka. Diplomirao je prava u Parizu i od 1912. do 1941. bio ambasador kraljevina Srbije i Jugoslavije u velikim evropskim gradovima. Dugo posle oslobođenja zemlje, komunističke vlasti su nastojale da ga ignorišu kao stvaraoca, n to zbog političkog opredeljenja, lepeći mu posmrtno, s vremena na vreme, etiketu velikosrpskog nacionaliste. Tokom Drugog svetskog rata među prvima je ukazivao na zločinačku prirodu ustaške Nezavisne Države Hrvatske i stravični genocid nad Srbima. Njegovi zemni ostaci preneti su u otadžbinu iz SAD-a, gde je umro u emigraciji, u jesen 2000, čime je ispunjena poslednja Dučićeva želja - sahranjen je u rodnom Trebinju. Već prvom pesničkom zbirkom "Pjesme", izdatom 1901. u Mostaru, predstavio se kao nadahnut liričar i pesnik obuzet temama bola i usamljenosti, ljubavi i smrti. Pisao je i prozu ("Jutra sa Leotara"), putopise ("Gradovi i himere", "Pismo iz Ženeve", "Pismo s Alpa", "Pismo iz Španije"), eseje ("Blago cara Radovana", "Moji saputnici", "Staza pored puta"), studije ("Grof Sava Vladislavić"), istorijske spise ("Verujem u Boga i u srpstvo").

 

 

 

BOGU

Nikad se nisam na Te bacio kamenom,
Niti u svome duhu Tvoj sjaj odricao;
I svoj put pređoh ceo sa Tvojim znamenom,
Svugde sam Tebe zvao i svud Te klicao.

Iz sviju stvari Ti si u mene gledao,
Tvoj gromki glas sam čuo u morskom ćutanju...
S bolom pred noge Tvoje svagda se predao,
Samo za Tvojim žiškom sledio putanju.

A od Tebe se nikad nisam odvajao,
Stoga i ne beh samac u dnu svih osama...
Zbog Tebe sam se kleo i za Te kajao,
Kad padne gorko veče po gorskim kosama.

U mašti sam Ti bele svud crkve zidao;
I za molitve sam Tvoje u zvona zvonio;
Za Tvoga blagog Sina i ja sam ridao;
I đavola sam crnog s Tvog krsta gonio.

A Ti što sazda sunca i plod oranice
Bio si samo Slutnja, bolna i stravična:
Jer svaka Istina duha znade za granice,
Jedino naša Slutnja stoji bezgranična.

 

 

[Снежана]

1346. - Srpski kralj Dušan Stefan Nemanjić u Skoplju je na Vaskrs krunisan za cara Srba, Grka i Arbanasa. Istovremeno je proglašena Srpska patrijaršija s prvim srpskim patrijarhom Joanikijem. Bio je to period najvećeg ekonomskog, vojnog, političkog i kulturnog uspona srpske feudalne države, koja je teritorijalno bila veća nego ikad - sem zemalja ranije srpske kraljevine, obuhvatala je Mačvu, Zahumlje, sadašnju Albaniju, Epir, Tesaliju, Akarnaniju, Etoliju i svu Makedoniju do Hristopolja (Kavala), izuzev Soluna. Država je počivala na načelu zakonitosti - prema Dušanovom zakoniku, usvojenom 1349. i dopunjenom 1354. - zakon je jači i od suprotne volje vladara. Prerana smrt 1355. sprečila je cara Dušana da stvori državu koja bi zamenila Romejsko (Vizantijsko) carstvo, oslabljeno turskom najezdom, čiju je opasnost car Dušan najbolje osetio, te pokušao da sa zemljama Zapada organizuje zajedničku odbranu, što je osujećeno, najviše zbog surevnjivosti ugarskih kraljeva.

 

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Coronation_of_Emperor_Du%C5%A1an%2C_in_%22The_Slavonic_Epic%22_%281926%29.jpg/800px-Coronation_of_Emperor_Du%C5%A1an%2C_in_%22The_Slavonic_Epic%22_%281926%29.jpg

 

 

 

 

 

[Manolis]

Бомбардовање Београда (1944)

 

Београд су англо-америчке ваздушне снаге током Другог светског рата бомбардовале 11 пута.

Инфраструктура у Беораду је бомбардована три пута у априлу, два пута у мају, по једном у јуну и јулу и четири пута у септембру 1944.^[1][2][3] 

 

Најтеже жртве забележене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Ускрса те године. Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000-5.000 метара испуштали „тепих бомбе“. Противавионска одбрана није постојала.

 

Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла, када је погођен концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, а око 150 је рањено.

 

Више погинулих је било током 16. априла. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника.

 

Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 3. септембра 1944.

 

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%281944%29

 

ŽIVELI "SAVEZNICI"!

[Снежана]

1889. - Rođen je Čarli Čaplin, glumac, scenarista, reditelj i kompozitor. Karijeru je otpočeo u putujućim cirkusima Engleske, a na filmu se prvi put pojavio u SAD-u, snimajući kratke šale za kompaniju "Kiston". Ubrzo stvara lik Šarla, skitnice punog osećanja i dobrote. Glavni filmovi: "Idila u polju", "Mirna ulica", "Svetlosti velegrada", "Veliki diktator"...

 

http://cdn.sansimera.gr/media/photos/Charlie_Chaplin-1918.jpg

[JESSY]

На данашњи дан 1867. године Турци су предали кључеве Београда и других градова српском кнезу Михаилу Обреновићу, што је био завршни чин у дугом процесу политичког ослобађања тадашње Кнежевине Србије од турске власти. У присуству српских и турских изасланика прочитан је царски ферман на српском и турском језику, на бедем је подигнута српска застава и испаљена салва из 21 топа, а последњи турски заповедник Риза паша предао је кључеве кнезу Михаилу, који је потом тријумфално ујахао у Калемегданску тврђаву. У току церемоније, капетан Светозар Гарашанин заменио је турске стражаре на тврђави српским војницима. Коначно формално међународно признање Србија је добила на Берлинском конгресу 1878.

Данас је субота, 18. април. До краја године има 257 дана.

 

1480 - Рођена је Лукреција Борџија, кћерка потоњег папе Александра VI . Оптуживана за крајњи неморал, у стварности је била жртва политичких игара оца. Отуда и три политичка брака, први пут с грофом од Пезара Ђованијем Сфорцом, други пут с Алфонсом Арагонском, којег је убио њен брат Чезаре, а трећи пут с грофом од Фераре Алфонсом I . На двору у Ферари окупљала је уметнике и научнике, укључујући Тицијана Вечелија, Лудовика Ариоста и Пјетра Бемба.

1797 - Рођен је француски државник и историчар Луј Адолф Тјер, оснивач и први председник Треће републике од 1871. до 1873. Као шеф версајске владе 1871. у крви је угушио Париску комуну. Дела: "Историја Француске револуције", "Историја конзулства и царства".

1820 - Рођен је аустријски композитор и диригент Франц фон Супе, аутор више популарних оперета. Дела: оперете "Лака коњица", "Бокачо", "Лепа Галатеја", "Фатиница".

1872 - Рођена је српска сликарка Бета Вукановић, која је током 80 година насликала импозантан број уља, акварела, цртежа и као педагог утицала је на генерације српских сликара. На студијама сликарства у Минхену упознала је будућег супруга Ристу Вукановића, такође сликара. С њим 1898. долази у Београд којем је остала привржена до краја живота и с великом преданошћу је учествовала у уметничком животу Србије. Заслугом тог уметничког пара Београд је добио сликарску школу, која је прерасла у Уметничку школу. Један је од оснивача "Ладе" и "Цвијете Зузорић" - друштва српских уметника, сликара и вајара и зачетник за оно доба релативно смеле карикатуре. Испрва је сликала у маниру импресиониста, али се доцније приближила чвршћој реалистичкој форми.

1906 - У земљотресу у Сан Франциску погинуло је више од 1.000 људи, са земљом су сравњене многе четврти града који је тада имао 400.000 становника, а око 200.000 људи остало је без дома.

1922 - Умро је српски писац и политичар Светомир Николајевић, професор Велике школе, члан Српске краљевске академије, председник владе Србије, министар унутрашњих дела и један од оснивача Радикалне странке. Студирао је историју на Великој школи у Београду и на више европских универзитета. Знатно је утицао на српску књижевност у другој половини 19. века. Више његових студија, критика, есеја, објављено је сабрано под насловом "Листићи из књижевности".

1927 - Рођен је Семјуел Хантингтон, амерички политиколог. Харвардски професор, постао је познат по теорији "Сукоба цивилизација" првобитно публикованој у познатом часопису "Форин аферс" ( Foreign afairs) и доцније у истоименој књизи. Иако његова теорија није била ни нова ни оригинална представљена је као право откриће у тадашњим околностима. У време председника Картера 1977/8. радио је као координатор планирања за Национални савет безбедности САД.

1936 - Умро је италијански композитор Оторино Респиги, ђак Николаја Римског-Корсакова, који је стварао дела раскошних оркестарских боја, углавном у импресионистичком маниру. Дела: "Грегоријански концерт" за виолину и оркестар, симфонијске поеме "Римске пиније", "Римске фонтане", "Римски празници", опере.

1942 - Амерички авиони су у Другом светском рату први пут бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју, што је имало велики психолошки ефекат на Јапанце, пошто је тамошња пропаганда тврдила да је небо над Јапаном "апсолутно безбедно".

1946 - Званично је распуштено Друштво народа, била је то претеча Уједињених нација, настала на сличним основама, али се није показала ефикасном.

1951 - У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик, претходнице садашње Европске уније.

1954 - Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I , постао је председник владе Египта.

1955 - Умро је Алберт Ајнштајн, најистакнутији теоретичар физике у 20. веку, творац теорије релативитета, добитник Нобелове награде за физику 1921. Студирао је математику и физику на Политехници у Цириху, где је добио швајцарско држављанство и оженио се српском математичарком Милевом Марић, чији допринос његовом делу није потпуно расветљен. Ванредни професор у Цириху је постао 1909. а 1914. директор Кајзер-Вилхелмовог института у Берлину и члан Пруске академије наука, па је поново примио немачко држављанство. Из Немачке је емигрирао у САД 1933. после доласка нациста на власт. Међу великим именима науке био је један од најупорнијих у осуди рата и нацизма. Објавио је 1905. специјалну, а 1916. општу теорију релативности. Објаснио је 1905. закон фотоелектричног ефекта помоћу квантне теорије. Развио је теорију физичког поља, тражећи везу међу гравитационим и електромагнетним пољима. Расправе о основаности теорије релативитета још нису закључене, али је несумњиво да је његов научни рад изменио представу о свету и васиони и поставио темељ нових наука. Дела: "Основи опште теорије релативности", "О специјалној и општој теорији релативности", "Значење релативности", "Теорија Браунових кретања", "Електродинамика тела у кретању", "Еволуција физике", "Моја слика света", "Идеје и мишљења".

1955 - У индонежанском граду Бандунг почела је афроазијска конференција 29 земаља, на којој су потврђени принципи деколонизације и стварања асоцијације земаља "трећег света" као алтернативе блоковима.

1976 - Око 40.000 израелских демонстраната умарширало је у окупирану Западну обалу, захтевајући да Израел припоји ту територију.

1980 - Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке.

1982 - На двогодишњицу стицања независности Зимбабвеа, главни град Солзбери је преименован у Хараре.

1983 - У експлозији бомбе коју су исламски терористи активирали у амбасади САД у Бејруту, најмање 63 особе су погинуле.

1988 - Ратни бродови САД уништили су две иранске нафтне платформе на мору и напали две иранске фрегате, у знак одмазде за напад у којем су Иранци оштетили америчку фрегату.

1993 - Савет безбедности Уједињених нација усвојио је резолуцију 820 о чврстом стезању обруча економских санкција око СРЈ, уколико Срби у Босни до 26. априла не потпишу Венс-Овенов мировни план. Резолуција је изгласана на иницијативу Француске, Велике Британије и несврстаних земаља. У њој није било нових казнених мера, али је до крајности пооштрена примена свих до тада усвојених санкција, најтежих у историји УН: забрана сваке трговине и транзита робе, замрзавање свих финансијских фондова, пресецање речних и морских путева. Из мера блокаде изузете су само телекомуникације, пошта и правне трансакције.

1994 - Иностране хуманитарне организације су саопштиле да су етнички масакри припадника већинског племена Хуту и мањинских Тутсија, захватили целу територију Руанде.

1996 - Више од 100 либанских избеглица погинуло је кад је израелска артиљерија отворила ватру на базу мировних снага Уједињених нација где су потражили склониште.

1996 - Исламски терористи отворили су у Каиру ватру на туристички аутобус и убили 18 грчких туриста.

1999 - НАТО је други пут за три дана бомбардовао хемијску индустрију "Прва искра" у Баричу код Београда, из које је уклоњен део опасних хемикалија, али је остало доста флуороводоничне киселине, коју је веома тешко транспортовати, игноришући опасност изазивања еколошке катастрофе великих размера.

1999 - Министар иностраних послова Савезне Републике Југославије Живадин Јовановић потврдио је да је СРЈ прекинула дипломатске односе са Албанијом, објаснивши да је та одлука "формална" будући да две суседне земље већ дуже и немају никакве односе. Притом је оптужио Албанију да се са њене територије убацују терористичке групе и изводе напади на СРЈ (Србију).

2000 - Команду над снагама Кфора преузео је Еврокорпус - војна организација Белгије, Луксембурга, Немачке, Француске и Шпаније, а командант Кфора је, уместо немачког генерала Клауса Рајнхарта, постао шпански генерал Хуан Ортуњо, који је нагласио да су војне снаге на Косову и Метохији и даље под вођством НАТО.

2002 - Умро је норвешки истраживач и антрополог Тор Хејердал који је 1947. године за 101 дан препловио Тихи океан од Каљаоа у Перуу до Рарорије у Полинезији на дрвеном сплаву "Кон-Тики", изграђеном према нацртима из доба Инка. Тиме је доказао да су перуански Индијанци могли да населе острва у Полинезији. Књига о путовању дугом 8.000 километара преведена је на 67 језика. Успео је 1970. да преплови Атлантски океан између Марока и Барбадоса на сплаву од папируса, желећи да докаже да су древне медитеранске цивилизације биле у стању до допру до америчког континента.

2002 - Бивши краљ Мухамед Захир Шах вратио се у авганистанску престоницу Кабул после 29 година избеглиштва.

2004 - Нови шпански председник владе, социјалиста Хосе Луис Родригез Сапатеро издао је наређење о повлачењу око 1.400 шпанских војника из Ирака.

2007 - Најмање 32 радника су погинула у једној челичани на североистоку Кине, када је пукла велика посуда у којој се налазило 30 тона течног метала. Несрећа се догодила у граду Тиелингу у провинцији Лиаонинг.

2007 - У четири одвојена самоубилачка напада у Багдаду убијено је најмање 178 људи и близу 240 је рањено.

2011 - Преминуо је Ивица Видовић, један од најпознатијих глумаца бивше Југославије. Рођен је у Београду маја 1939. На позоришној академији у Загребу дипломирао је 1963, након чега ради у ХНК. Упамћен је по улогама у филмовима: "Прометеј с отока Вишевице", "У гори расте зелен бор", "Мало мисто", "Ритам злочина", "Избавитељ", "Човјек који је волио спроводе", "Како је почео рат на мом отоку", "Маршал", "Заседа", "Вело мисто", "Инспектор Винко".

[JESSY]

1824 - Умро је енглески писац Џордз Гордон Бајрон, један од родоначелника европског романтизма. Његова поезија оличавала је слободарски дух супротстављен друштвеним нормама. Био је заљубљен у античку културу. Британију је напустио разочаран 1816. и у Италији је створио највећа дела: "Чајлд Херолд", "Каин", "Манфред", "Дон Жуан". Запутио се 1823. с циљем да помогне борбу Грка за ослобођење од Турака, али је убрзо оболео од маларије и умро је у априлу 1824. не остваривши идеал да се бори за слободу грчког народа.

Догодило се на данашњи дан. Данас је недеља, 19. април, 109. дан 2015. До краја године има 256 дана.

 

1689 - Умрла је шведска краљица Кристина Аугуста, која је 1644. окончала рат с Данском и 1648. Тридесетогодишњи рат, учинивши Шведску великом силом, а Балтик "шведским морем". Краљица је постала 1632, у осмој години живота, а крунисана је 12 година доцније. На двору је окупљала учене људе и била је мецена неколицини научника и уметника, међу којима се налазио и Рене Декарт. Принуђена је да абдицира 1654. због тајног преласка у римокатолицизам. Остатак живота провела је путујући по Европи, да би се на крају настанила у Риму, где је и умрла.

1775 - Амерички рат за независност почео је поразом Британаца код Лексингтона и Конкорда.

1783 - Конгрес САД је објавио да је победоносно окончан Рат за независност од Велике Британије.

1881 - Умро је енглески државник Бенџамин Дизраели, оснивач и вођа конзервативаца, премијер 1868. и од 1874. до 1880. Започео је освајачки рат против Бура 1877, покорио Авганистан (привремено) и освојио Кипар. Био је противник Русије и Француске, а подржавао је Аустро-Угарску и Турску.

1882 - Умро је енглески природњак Чарлс Роберт Дарвин, творац теорије еволуције. Током експедиције бродом "Бигл" од 1831. до 1836. сакупио је научни материјал на основу којег је устројио своју теорију развитка живих бића. Путовање Биглом описао је у књизи "Пут природњака око света". На обалама Јужне Америке и острвима Тихог океана проучавао је геолошке формације, биљке и животиње и закључио је да су се организми постепено мењали. У епохалном делу "Постанак врста путем природног одабирања" разрадио је тезу о еволуцији. "Постанак врста" потпуно је изменио дотадашња схватања у биологији, али је изазвао и жестока противљења. Остала дела: "Променљивост животиња и биљака под домаћим условима", "Порекло човека".

1906 - Умро је француски физичар и хемичар Пјер Кири, који је са супругом Маријом Кири-Склодовском и Антоаном Анријем Бекерелом поделио 1903. Нобелову награду за физику. С братом Жаком открио је 1880. пиезоелетрицитет. Проучавао је магнетске појаве, а 1898. са супругом је пронашао радиоктивне елементе полонијум и радијум. Доказао је 1903. да соли радијума спонтано ослобађају топлоту. Радови Пјера и Марије Кири поставили су темеље модерне науке о радиоактивности и показали да радиоктивност углавном не зависи од спољашњих услова.

1911 - У Португалији је одвојена црква од државе.

1921 - Ступио је на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску (већи део историјског Алстера), која је остала део Уједињеног Краљевства. Независност је резултат бројних устанака Ираца, па је британска влада, немоћна да оружјем сузбије бунт, поделила острво и већем делу признала независност.

1932 - Влада Краљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака-дужника дуговало је седам милијарди динара, махом лихварима и трговцима.

1939 - Стрељан је Сима Марковић, српски политичар, математичар и филозоф, професор Београдског универзитета и вођа тзв. десне фракције у Комунистичкој партији Југославије. Докторирао је математику 1913. код Михаила Петровића (Мика Алас). Од 1926. до 1928. био је генерални секретар КПЈ, из које је искључен 1929, а поново примљен 1935. Страдао је у Совјетском Савезу, у Москви, као жртва стаљинистичких чистки. Дела: "Национално питање у светлости марксизма", "Из науке и филозофије", "Теорија релативности", "Трагизам малих народа".

1943 - Преживели Јевреји Варшавског гета, из којег су до тада немачки нацисти ликвидирали пола милиона људи, дигли су устанак и до 16. маја 1943. одолевали су неупоредиво јачим нацистичким снагама. Изгинуло је више од 13.000 устаника, а 58.000 је послато у концентрационе логоре и ликвидирано. Из гета, који су после пропасти устанка Немци сравнили са земљом, преживело је само 82 људи.

1945 - Америчке трупе су у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг.

1953 - Истраживачки центар за реализацију нуклеарног програма тадашње ФНРЈ у Винчи постао је "Институт за нуклеарне науке". Тај дан прихваћен је као дан Института.

1960 - Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље против изборних превара.

1971 - Совјетски Савез је лансирао космичку станицу "Саљут" у орбиту око Земље.

1975 - Маоистички покрет "Црвених Кмера" овладао је целом Камбоџом.

1975 - С космодрома Бајконур (у данашњем Казахстану) совјетском ракетом лансиран је први индијски вештачки сателит.

1984 - Лансиран је први кинески телекомуникациони сателит, што су пре Кине успели само Совјетски Савез и САД.

1989 - У експлозији током поморских маневара у Атлантику на америчком војном броду "Ајова" погинуло је 47 људи.

1993 - Више од 80 припадника једне америчке верске секте, укључујући њиховог вођу Дејвида Кореша, убили су федерални агенти након што су, после 51 дана опсаде, упали у средиште секте у тексашком граду Вако.

1994 - У Француској је на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац у Другом светском рату Пол Тувије.

1995 - У експлозији подметнутој у једну федералну зграду у америчком граду Оклахома Сити погинуло је најмање 168 људи.

1999 - Приликом НАТО бомбардовања Новог Сада погођена је архитектонски изузетно вредна зграда Извршног већа Војводине у најужем градском језгру - популарна "Бановина". Реч је о згради негдашње банске управе Дунавске бановине Краљевине Југославије.

Зграда је грађена веома раскошно и посебно је репрезентативна њена унутрашњост. Цивилни циљеви били су на мети и у Нишу где је погинуо диспечер "Електроиндустрије" Милен Милојковић, а у насељу "Шљака" уништено је 10 породичних кућа и оштећена су постројења Дуванске индустрије и још неки привредни објекти као и железничка станица "Црвени крст".

2000 - У најтежој несрећи у историји филипинског ваздухопловства погинуо је 131 путник и члан посаде кад се авион компаније "Ер Филипинс" срушио у близини града Давао на југу Филипина.

2005 - Немачки кардинал Јозеф Рацингер изабран је за 265. поглавара римокатоличке цркве и узео је име Бенедикт XVI.

2007 - Умро је француски глумац Жан-Пјер Касел. Рођен је у француској престоници октобра 1932. године као син доктора и оперске певачице. Његов филмски успон започео је захваљујући Дзину Келију, који га је ангажовао у филму "Срећан пут". Шездесетих је глумио у комедијама француског редитеља Филипа де Броке и прославио се улогама љубавника Брижит Бардо и Катрин Денев. Запамћен је по улози краља Луја XIII у филмовима "Три мускетара" и "Четири мускетара". Радио је са Буњуелом ("Дискретни шарм буржоазије"), Шабролом ("Пакао", Церемонија") Алтманом ("Прет-а-порте").

2013 - У Бриселу је парафиран предлога текста споразума Београда и Приштине којим се одређује даљи статус српске заједнице на Косову и Метохији.

[JESSY]

На данашњи дан 1616. године умро је шпански писац Мигел де Сервантес Сааведра, аутор "Дон Кихота", првог реалистичког романа шпанске књижевности. Био је коморник и секретар римског кардинала Ђулија Аквавивија, затим војник и учествовао је у поморској бици код Лепанта 1571. При повратку у Шпанију 1575. ухватили су га пирати и одвели у Алжир, где је пет година провео у ропству док његови рођаци нису сакупили новац за откуп. Живећи у беди морао је да прихвати посао који доноси мало новца а доста омразе: постао је агент за набавку жита и уља за Шпанску армаду. Послодавци нису били задовољни па је затворен и чак искључен из цркве. Потом се поново прихватио сличних послова, али га је сиромаштво пратило до смрти. Његов књижевни рад веома је разноврстан - писао је романе, драме, комедије, приповетке и песме. У "Дон Кихоту" - у форми критике преживелих средњовековних вредности Шпаније приказао је свевремене и опште људске проблеме на непревазиђен начин. Остала дела: романи "Галатеја", "Персилес и Сигисмунда" (претеча модерног авантуристичког романа), збирка 12 приповедака "Узорне приповетке", историјска драма "Нумансија", психолошка комедија "Блажени распусник", комедија карактера "Педро де Урдемалас", поема "Путовање на Парнас".

Бета/АП (Patrick Semansky)

Данас је среда, 22. април, 112. дан 2015. До краја године има 253 дана.

1451 - Рођена је Исабела И Католичка, краљица Кастиље од 1474. Њеном удајом 1479. за Фердинанда II од Арагона ударен је темељ будуће шпанске државе. Њихов изразити католицизам огледао се успоставом шпанске инквизиције 1478. (утемељена у време папе Гргура IX у првој половини XIII в.) као и протеривањем свих иноверника, јевреја и муслимана. Коначно су протерали Арапе из Шпаније (Гранаде) 1492. Исте године опремљена је, од стране двора, експедиција Кристифора Колумба, која је открила Америку. Године 1503. Шпанија је, под њеном владом, припојила и Напуљску краљевину.

1529 - У Сарагоси је потписан уговор којим су Шпанија и Португалија одредиле границе интересних зона у Тихом океану.

1724 - Рођен је немачки филозоф Имануел Кант, професор Универзитета у родном Кенигзбергу (данас Калињинград), родоначелник немачке класичне филозофије. Његово учење сачињавају три суштинске одреднице: "коперникански обрат", "критицизам" и "примат практичног ума". Поставио је и хипотезу о природном постанку Земље и небеских тела - Кантова космогонијска хипотеза. Дела: "Критика чистог ума", "Критика практичног ума", "Критика расудне снаге", "Општа историја природе и теорије неба".

1766 - Рођена је француска књижевница Ана Лујза Жермен Некер, бароница од Стал-Холштајна, позната као Мадам де Стал, чија је књига "О Немачкој" знатно утицала на развој романтизма. Њен салон у Паризу је био једно од најважнијих стецишта интелектуалаца крајем 18. века. Као противник француског цара Наполеона I емигрирала је из Француске и потом је живела у Немачкој, Италији, Русији и Шведској. Остала дела: романи "Делфина", "Корина".

1822 - Турска флота заузела је грчко острво Хиос и масакрирала хришћанско становништво.

1838 - Британски брод "Сиријус" први је прешао Атлантски океан користећи искључиво парни погон. Путовање од британске луке Корк до америчке луке Њујорк трајало је 18 дана и 10 часова.

1870 - Рођен је Владимир Иљич Лењин, вођа бољшевика и предводник Октобарске револуције у Русији 1917, први совјетски лидер и творац тог политичког система. Пореклом је из чиновничке ситно племићке породице. Определио се за револуционарну делатност, након што је његов брат стрељан од стране власти због терористичке активности. Дела: "Шта су 'пријатељи народа' и како се они боре против социјалдемократа?", "Развитак капитализма у Русији", "Задаци руских социјалдемократа", "Шта да се ради?", "Корак напред, два корака назад", "Две тактике социјалдемократије у демократској револуцији", "Аграрни програм руске социјалдемократске радничке партије", "Материјализам и емпириокритицизам", "Социјализам и рат" (с Григоријем Зиновјевом), "Империјализам као највиши стадијум капитализма", "Априлске тезе", "Држава и револуција", "Пролетерска револуција и ренегат Кауцки", "Дечја болест 'левичарства' у комунизму".

1876 - Рођен је аустријски лекар Роберт Барањи, добитник Нобелове награде за медицину 1914. Расветлио је функцију вестибуларног апарата - органа који регулише равнотежу људског тела и тонус мишића. Допринео је и бољем упознавању функције малог мозга и лечењу неких обољења тог дела мозга.

1889 - Влада САД је територију Оклахоме, отету од Индијанаца, прогласила отвореном за беле насељенике и већ првог дана у њу је нагрнуло најмање 50.000 људи.

1892 - Умро је француски композитор шпанског порекла Едуар Лало, који је компоновао емотивна дела, у романтичарском маниру. Дела: опера "Краљ од Иса", "Шпанска симфонија" за виолину и оркестар, "Концерт за виолончело и оркестар у д-дуру".

1904 - Рођен је амерички атомски физичар Роберт Опенхајмер, професор Универзитета у Калифорнији, који је у Другом светском рату имао водећу улогу у изради прве атомске бомбе. На позив Министарства рата САД, 1942. напустио је Универзитет и до 1945. руководио је лабораторијом за израду атомске бомбе у Лос Аламосу, а потом наставио посао "у примени нуклеарне енергије у војне сврхе", који му је поверило исто министарство. Од 1953. био је под сумњом да одржава везе с комунистима и забрањен му је рад у атомским програмима, јер се противио производњи хидрогенске бомбе и залагао за коришћење нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Влада председника Џона Кенедија рехабилитовала га је 1963. а Комисија за атомску енергију САД доделила му је Фермијеву награду.

1915 - Немачка војска је у Првом светском рату на западном фронту код Ипра први пут употребила бојни отров.

1916 - Рођен је амерички виолиниста јеврејског порекла Јехуди Мењухин, један од највећих виолиниста 20. века. Почео је да свира у петој години и светску каријеру направио је већ као "чудо од детета" - његову интерпретацију "Виолинског концерта" Феликса Менделсона, којом се у седмој години представио публици на концерту у Сан Франциску, музичка критика оценила је као сензационалну. Основао је 1963. "Школу Јехуди Мењухина" за музички надарену децу.

1933 - Умро је енглески инжењер Фредерик Хенри Ројс, који је с Чарлсом Ролсом 1906. основао аутомобилску компанију "Ролс-Ројс", чија су возила ненадмашна по луксузу и квалитету. "Ролс-Ројс" производи и авионске моторе.

1941 - Немачки заповедник, генерал Хелмут Форстер саопштио је у Другом светском рату да је преузео окупациону управу у Србији.

1944 - Диверзантска група Деветог корпуса југословенске армије минирала је у Другом светском рату немачки официрски дом у Трсту. У експлозији је погинуло око 150, а рањено око 200 немачких официра и подофицира. За одмазду нацисти су на том месту убили 51 таоца.

1944 - На аеродрому Бенина код Бенгазија у Либији у Другом светском рату формирана је Прва ваздухопловна ескадрила НВЈ, која је располагала са 16 борбених авиона "спитфајер".

1945 - Око 600 преживелих заточеника хрватског усташког концентрационог логора Јасеновац покушало је да се очајничким пробојем докопа слободе, али је у томе успело само њих 60. Логор Јасеновац био је највећа "фабрика смрти" на Југоистоку Европе у Другом светском рату. Од лета 1941. до 30. априла 1945, хрватски нацисти - усташе су побили у Јасеновцу, према проценама, 700.000 Срба, Јевреја и Рома. Огромна већина жртава били су Срби.

1968 - Умро је српски писац Милорад Панић-Суреп. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Између два светска рата био је новинар, а у НОП је ступио 1941. После Другог светског рата директор је Завода за заштиту споменика културе Србије, Народне библиотеке и Музеја револуције Југославије. Дела: збирке песама "Ветар звижди", "Просто", "Ти долазиш", "Ада", "Жито", "Светлост земаљска", "Јасика", "Од сене и опомене", поема "Месец и пруће", летопис "Кад су живи завидели мртвима", студија "Филип Вишњић - песник буне".

1969 - Британац Робин Нокс-Џонстон окончао је после 312 дана од испловљавања из луке Фалмут прво путовање око света једрилицом с једним чланом посаде.

1992 - У серији експлозија у канализационом систему у мексичком граду Гвадалахара погинуло је око 200 људи.

1994 - Умро је бивши амерички председник Ричард Милхаус Никсон, једини шеф државе у историји САД који је поднео оставку под претњом смењењивања поступком опозива (импичмент). Председник САД постао је 1969. и поново је изабран 1972, али није окончао четворогодишњи мандат јер се 1974. повукао због афере "Вотергејт". Приморан је да одступи са функције пошто је доказано да је уочи председничких избора 1971. као кандидат Републиканске странке наложио шпијунирање супарничке Демократске странке. Наследио га је потпредседник Џералд Форд, који му је дао пун опроштај. Никсон је потпредседник САД био од 1953. до 1960, кад је на председничким изборима изгубио од Џона Кенедија. Нормализовао је 1972. односе с Кином, који су били у прекиду од времена победе револуције у Кини, највише заслугом Хенрија Кисинџера.

1995 - Армија Руанде под доминацијом племена Тутси отворила је ватру на припаднике ривалског племена Хуту у избегличком логору Кибехо и убила око 2.000 људи.

1997 - Перуанска војска продрла је у резиденцију јапанског амбасадора у Лими, ослободивши 71 таоца које су четири месеца држали герилци левичарског покрета "Тупак Амару". У акцији је погинуо један талац, тројица војника и свих 14 герилаца.

1999 - Приликом напада на цивилне циљеве на подручју Врања, авијација НАТО је усмртила Далибора Тасића (17) из Содерца, села у близини тог града на југу централне Србије.

1999 - НАТО авиони су са три пројектила разорили испражњену резиденцију председника СРЈ Милошевића. Вилу у Румунској 15 (после Другог светског рата улица је преименована у Ужичку) изградио је 1933. власник неколико рудника, инжењер Ацовић. Од Другог светског рата користио ју је као омиљену резиденцију Јосип Броз Тито.

1999 - У нападу авијације НАТО тешко је оштећена зграда главне поште у центру Ужица, што је изазвало прекид телефонских веза. Зграда је у поновљеном нападу 16 дана касније срушена до темеља.

2002 - Умрла је Софија Соја Јовановић, српски филмски, позоришни и телевизијски режисер. Један је од оснивача Академског позоришта у Београду 1944. За више од пола века рада режирала је педесетак представа у позориштима широм бивше Југославије. Као прва жена филмски режисер код нас снимала је комедије по делима Бранислава Нушића, Стевана Сремца, Јована Стерије Поповића, Бранка Ћопића. Њен филм "Поп Ћира и поп Спира" први је српски (и југословенски) играни филм у боји. Други филмови: "Сумњиво лице", "Дилижанса снова", "Др", "Пут око света", "Орлови рано лете", "Пусти снови", "Силом отац".

2003 - У Србији је укинуто ванредно стање уведено 12. марта после убиства председника владе Зорана Ђинђића.

2004 - У снажној експлозији вагона натоварених амонијум-нитратом у железничкој станици у севернокорејском граду Рјонгчон близу кинеске границе, погинуо је најмање 161 човек, више од хиљаду је повређено, а уништено је 2.000 зграда.

2006 - Умрла је италијанска глумица Алида Вали. Рођена је у Пули 1921, као Алида фон Алтенбургер. Вали се у филмској каријери дугој више од шест деценија посебно истакла улогама у филмовима "Трећи човек" Керола Рида из 1949. и "Случај Парадин" Алфреда Хичкока из 1947. Играла је такође, у фимовима највећих италијанских режисера - Висконтија и Антонионија.

2008 - Уједињене нације саопштиле су да је број жртава рата у побуњеној суданској провинцији Дарфур, достигао 300.000. Дарфур се налази на западу Судана и има дугу традицију сепаратних тежњи. Према влади у Картуму укупан број жртава у сукобу који је започео фебруара 2003. је око 9000 људи.

 

http://www.rtv.rs

[Снежана]

1815. - U Takovu su srpske starešine odlučile da podignu Drugi srpski ustanak, jer srpski narod nije više mogao da izdrži zulum Turaka, koji su, posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813, ponovo zaposeli Srbiju. Za vođu ustanka izabran je Miloš Obrenović. Porta je požurila da silom uguši ustanak, ali je Miloš i vojničkim i diplomatskim akcijama uspeo da nadvlada aspiracije Otomanskog carstva. Tome je doprinela i Rusija, koja je, posle sloma Napoleona, bila u mogućnosti da izvrši pritisak na Portu. Turci su pristali na primirje i obećali Srbiji samoupravu, a potom je Miloš Srbiji postepeno izborio status autonomne kneževine, a sebi dostojanstvo naslednog kneza.

 

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/archive/8/86/20140216143636!Drugi_srpski_ustanak.jpg

 

 

"ЕВО МЕНЕ, ЕТО ВАМ

РАТА С ТУРЦИМА"

[Снежана]

1564. - Rođen je Vilijem Šekspir, centralna figura svekolike engleske književnosti i jedan od velikana svetske književnosti. Osim u plodnom dramskom stvaralaštvu, svoj genije Šekspir je ovaplotio i u sonetnoj formi: napisao je 154 soneta izuzetne književnoumetničke vrednosti. Širokoj čitalačkoj publici poznat je, ipak, prvenstveno po svojim dramskim ostvarenjima: komedijama ("San letnje noći", "Mletački trgovac", "Kako vam drago"...), tragedijama ("Hamlet", "Magbet", "Otelo", "Kralj Lir", "Romeo i Julija"...) i istorijskim dramama ("Ričard III", "Henri IV"...).

 

http://www.novosti.rs/upload/images/2011/05/2705/kul-Sekspir.jpg

 

LV

 

Ni mermer, a ni ploča što se zlati

Kneževska - stih moj neće nadživeti;

Ti ćeš u njemu još svetlije sjati

No grobni kamen koji vreme šteti.

Kada rat strašni sruši kip sred blata

I bune spale dvor sred pepelišta,

Ni Marsa mač, ni brzi oganj rata -

Spomenu tvome neće moći ništa.

Uprkos smrti, zaboravu leta,

U sećanje ćeš svih što dođu stati;

Sva će potomstva sve do kraja sveta

Za svalospeve ove oje znati.

Do strašnog suda živećeš u stihu,

U svakom srcu što zna ljubav tihu.

[Снежана]

1929. - Umro je srpski vojvoda Stepan - Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u dva balkanska rata i u Prvom svetskom ratu. U Cerskoj bici je u avgustu 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila austrougarske trupe, zahvaljujući čemu je dobio čin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu s Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu, te prinudila Bugarsku na kapitulaciju.Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u srpsko-bugarskom ratu 1885, a nekoliko godina kasnije postao je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta Šumadijske divizije, 1908. je postao ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije, a od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, posle čega je, krajem 1912. i početkom 1913, učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu uspešno je s Drugom armijom odbranio pravac doline Nišave prema Pirotu. Na početku Prvog svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande, vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke, u septembru 1914, njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju u forsiranju Drine. Potom su u Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile teške borbe u području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da s juga obuhvate srpsku vojsku, a potom u decembarskoj kontraofanzivi učestvovale u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916, uspeo je da s Drugom armijom, u sadejstvu s Timočkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.

 

[Снежана]

1980. - Umro je Alfred Hičkok, engleski filmski reditelj, jedan od majstora filmske montaže i ambijenta, naročito poznat po izvrsnoj režiji filmova kriminalne sadržine. Poznatiji filmovi: "Čovek koji je mnogo znao", "Rebeka", "Prozor u dvorištu", "Pozovi M radi ubistva", "Ptice", "Psiho"...

 

 

 

[Снежана]

1855. - Prvi crnogorski svetovni vladar, knez Danilo I Petrović, doneo je Zakonik, kojim je nastojao da učvrsti pravni poredak i individualizuje imovinska prava po uzoru na rimsko pravo. Zakonikom su izjednačena prava svih građana nezavisno od nacionalnosti i religije, mada Crnu Goru, kako je precizirano u Zakoniku, nastanjuju isključivo Crnogorci i Brđani koji su svi Srbi pravoslavne vere.

 

[Снежана]

1883. - Rođen je srpski kompozitor i muzički pisac Petar Konjović, rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti i upravnik Muzikološkog instituta. Inspirisao se narodnim melosom i snažnom muzičkom individualnošću je učvrstio nacionalni smer u srpskoj muzici. Dela: opere "Knez od Zete", "Vilin veo", "Koštana", "Seljaci", zbirke solo pesama "Moja zemlja", "Lirika", knjige "Stevan Mokranjac", "Miloje Milojević", "Knjiga o muzici".

[Снежана]

1891. - U Njujorku je otvoren Karnegi hol gostovanjem Čajkovskog.

 

http://nyc-architecture.com/MID/stevens5.jpg

[JESSY]

1821 - Умро је бивши француски цар Наполеон I Бонапарта, један од највећих војсковођа у историји, чији су освајачки походи разорили феудално устројство традиционалне Европе. Истакао се 1793. у борби против Енглеза код Тулона, тада је (у 24. години) постао генерал. У Италији је 1796. и 1797. тукао војску Аустрије, а 1797. укинуо је Млетачку репубику. После похода на Египат, државним ударом 1799. завео је режим конзулства, узевши неограничену власт као "први конзул", а од 1802. као "доживотни конзул". Реформисао је администрацију, просвету, финансије и судство, дао Француској нов кривични и грађански законик (Наполеонов кодекс). Закључио је конкордат с папом Пијем VII и нормализовао односе Ватикана и Француске. Прогласио је себе за цара 1804. Победама 1805. код Улма и Аустерлица приморао је Аустрију на мир. Заратио је с Пруском 1806. тукао их код Јене и Ауерштата и 1807. приморао на мир под веома тешким условима. Покушао је да покори Шпанију и 1808. поставио је брата Жозефа за шпанског краља. Наполеонове победе од 1805. до 1809. омогућиле су превласт Француске над већим делом Европе. Године 1812. кренуо је у поход на Русију предводећи војску од 600.000 људи састављену од скоро свих европских нација. И поред чињенице да је успео да заузме Москву у Русији је катастрофално поражен. Након пораза код Лајпцига 1813. савезници (Руси, Енглези, Пруси, Аустријанци) ушли су у Париз крајем марта 1814. а Наполеон је прогнан је на средоземно острво Елба. Одатле је побегао и вратио у Париз у марту 1815, али је већ у јуну коначно путучен код Ватерлоа и прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану на којем је умро као британски заточеник. Има индиција да је отрован.

Данас је уторак, 5. мај, 125. дан 2015. До краја године има 240 дана.

wikimedia.org

1570 - Османско царство објавило је рат Венецији након што је млетачка влада одбила да Турској препусти острво Кипар.

1813 - Рођен је дански филозоф Серен Кјеркегор, родоначелник филозофије егзистенцијализма, назван "Копенхашки Сократ". Насупрот филозофској традицији, посебно према систему филозофије Фридриха Хегела, развио је специфичан филозофски став.

Према његовом учењу, за егзистенцију нема система, јер је она немир, стрепња, очајање, доживљај греха - увек однос, а не категоријално постојање. Дела: "О појму ироније са сталним освртом на Сократа", "Или-или", "Појам стрепње", "Болест на смрт", "Дневник", "Стадијуми на животном путу", "Филозофске мрвице".

1815 - Рођен је француски писац Ежен Мартин Лабиш, који је у комедијама и водвиљима духовито карикирао грађанско друштво Француске у 19. веку. Дела: "Сламни шешир", "Пут господина Перишона".

1818 - Рођен је немачки филозоф Карл Маркс, највећи теоретичар социјалистичке мисли и лидер радничког покрета у 19. веку. Завршио је студије филозофије у Берлину, а у 23. години докторирао је филозофију на Универзитету у Јени са изванредно оцењеном дисертацијом "Разлика између Демокритове и Епикурове филозофије природе". Одустајући од универзитетске каријере, посветио се публицистичком раду у "Рајнским новинама", чији је главни уредник постао 1842. Пруске власти су 1843. забраниле лист, после чега је отишао у Француску и отад је, с краћим прекидима, цео живот провео у емиграцији, најдуже у Енглеској, где је и умро.

Од септембра 1844. до краја живота дружио се и најтешње сарађивао с немачким филозофом Фридрихом Енгелсом. С њим је 1847.

у Лондону основао Савез комуниста, прву револуционарну радничку организацију. Други конгрес Савеза комуниста задужио га је да напише сажет програм организације и у сарадњи са Енгелсом 1848.

издао је брошуру "Манифест Комунистичке партије". Под његовим утицајем, 1864. основана је Прва интернационала. Написао је низ капиталних дела из економије, филозофије, историје и социологије.

Дела: "Прилог јеврејском питању", "Прилог критици Хегелове филозофије права", "Критика Хегелове филозофије државног права", "Економско-филозофски рукописи", "Тезе о Фојербаху", "Немачка идеологија" (са Енгелсом), "Света породица" (са Енгелсом), "Беда филозофије", "Класне борбе у Француској 1848-1850", "Осамнаести Бример Луја Бонапарте", "Грађански рат у Француској", "Капитал - критика политичке економије".

1846 - Рођен је пољски писац Хенрик Сјенкјевич, добитник Нобелове награде за књижевност 1905. Светску славу стекао је историјским романима. Дела: романи "Qуо вадис", "Огњем и мачем", "Потоп", "Пан Володијовски", "Без догме", "Породица Полањецких", "Кроз пустињу и прашуму", збирка приповедака "Скице угљеном".

1855 - Први световни владар Црне Горе кнез Данило Петровић донео је Законик којим је настојао да индивидуализује имовинска права, по узору на савремене грађанске законике. Изједначена су права свих грађана независно од етничког порекла и вероисповести, мада Црну Гору, како је прецизирано у Законику : "настањују искључиво Црногорци и Брђани, који су сви Срби православне вере".

1872 - У Београду је основано Српско лекарско друштво (донета је одлука о оснивању). Први председник био је Аћим Медовић, наставник судске медицине на Великој школи, а секретар Владан Ђорђевић. Крајем прве године делатности Друштво је имало 49 чланова.

Издавало је часопис "Српски архив за целокупно лекарство".

1883 - Рођен је српски композитор и музички писац Петар Коњовић, ректор Музичке академије у Београду, члан Српске академије наука и уметности и управник Музиколошког института.

Инспирисао се народним мотивима и учврстио је национални смер у српској музици. Дела: опере "Кнез од Зете", "Вилин вео", "Коштана", "Сељаци", збирке соло песама "Моја земља", "Лирика", књиге "Стеван Мокрањац", "Милоје Милојевић", "Књига о музици".

1904 - На брду Волујица код Бара постављена је прва радио-телеграфска станица Марконијевог система на Балкану.

1936 - Италијанске трупе под командом фелдмаршала Пјетра Бадоља окупирале су Адис Абебу, престоницу Етиопије. Агресија на ту прастару афричку царевину окончана је убрзо припајањем Етиопије италијанском колонијалном царству. Истог дана 1941. у Адис Абебу је на челу ослободилачких трупа ушао етиопски цар (негус) Хаиле Селасије. Била је то прва земља која је успела да се ослободи од окупације неке од земаља сила осовине.

1945 - Совјетске трупе ушле су у Другом светском рату у место Пинемунде, одакле су Немци испаљивали ракете "Фау 1" и "Фау 2". Америчке трупе су истог дана ослободиле немачки нацистички концентрациони логор Маутхаузен, у којем су Немци током рата ликвидирали 120.000 људи, укључујући 13.000 грађана Краљевине Југославије, огромномм већином Срба.

1954 - Генерал Алфредо Штреснер је у војном удару оборио председника Парагваја Федерика Чавеса, започевши тако 34-годишњу диктатуру.

1955 - Западни савезници су обновили суверенитет Западне Немачке и примили је у НАТО.

1961 - Из Кејп Канаверала је полетео космички брод "Меркјури", прва космичка летелица САД с људском посадом, којим је управљао Ален Бартлет Шепард. Брод није облетео планету већ је достигао висину од 185 километара и после 15 минута се вратио на Земљу.

1977 - Умро је немачки државник и економиста Лудвиг Ерхард, западнонемачки канцелар од 1963. до 1966, архитекта привредног опоравка и успона Западне Немачке после Другог светског рата.

1978 - Терористичка група "Црвене бригаде" саопштила је да је убила бившег премијера Италије Алда Мора, отетог у марту 1978. Његово тело пронађено је два дана касније.

1981 - Боби Сендс први је од 10 припадника Ирске републиканске армије умро у затвору Мејз у Северној Ирској од последица штрајка глађу.

1990 - У Бону су почели разговори Совјетског Савеза, САД, Велике Британије, Француске и двеју немачких држава о уједињењу Немачке.

1999 - НАТО авијација је између Качаника и Урошевца усред дана гађала конвој "Лекара света" - видно обележен знацима Црвеног крста и грчким заставама - који је превозио помоћ приштинском Клиничко-болничком центру прикупљену у Грчкој, а само пуким случајем није настрадао нико од тројице лекара и тројице возача камиона.

1999 - На северу Албаније срушио се амерички хеликоптер

АХ-64 "Апач" и оба пилота су погинула, а НАТО је саопштио да се несрећа догодила због квара мотора током "рутинске вежбе". "Квар" је највероватније био последица дејства противваздушне одбране Војске Југославије. "Апачи", бучно најављени као "убице тенкова", на крају нису ни употребљени у НАТО агресији на Србију (СРЈ).

2002 - Француски председник Жак Ширак освојио је 82 одсто гласова у другој рунди избора у којем су Французи бирали између њега и крајњег десничара Жан Мари Ле Пена, што је најубедљивија победа у историји председничких избора у Француској.

2004 - Слика Пабла Пикаса "Дечак с лулом" продата је у њојоршкој галерији "Сотби" за 104 милиона и 168.000 долара, што је највиша цена икад постигнута на аукцији за неку слику.

2007 - Кенијски авион, типа "Боинг 737-800", са 105 путника и девет чланова посаде, који је тог јутра полетео из камерунског града Дуале за Најроби, срушио се на југу Камеруна у близини града Лолодорфа, на око 250 километара јужно од Дуале. У авиону компаније "Кенија ерлајнз" који је летео из Обале Слоноваче, а слетео је у Камерун како би покупио путнике, налазили су се држављани чак 23 земље.

2014 - Преминуо је Тимоти Џон Бајфорд, режисер, сценариста и глумац. Бајфорд, који је већи део радног века провео у Србији, остаће упамћен по ТВ серијама за децу "Невен", "Полетарац", "Бабино унуче". Студирао је на Централној школи за говор и драму у Лондону, а 1966. године се запослио као редитељ на Би-Би-Сију.

У Србији је живео од 1971. после успешног рада на једној копродукцији с Телевизијом Београд. Бавио се и превођењем као и уметничком фотографијом.