Homeopatija

[Aquilius Cratus]

Znaci ide faza, gadjamo se tekstovima. Dobroooo....

Kraj homeopatije

Uprkos brojnim dokazima o neefikasnosti, homeopatija nalazi svoj put i do strukovnih udruženja lekara koji, prenebregavajući Hipokratovu zakletvu, svesno nanose pacijentima potencijalnu štetu i ugrožavaju čak i njihov život.

Homeopatiju je razvio Samuel Haneman krajem XVIII veka u Nemačkoj. Ovaj lekar i hemičar je verovao da je bolest posledica „neravnoteže“ u telu i da se može izlečiti „similia principom“ – „slično leči slično“. (grč. homoios – sličan, pathos – tegoba, patnja). Po ovoj teoriji, sićušna doza uzro(čni)ka bolesti, višestruko razređena u vodi, stimulisaće telo da se bori protiv nje. S obzirom na to da je ova metoda bila daleko elegantnija, jeftinija i pristupačnija širokim narodnim slojevima od tadašnjih metoda konvencionalne medicine (puštanje krvi, pijavice, klizme…), postala je vrlo popularna i široko prihvaćena.

Homeopatski lek se prilagođava individui. Homeopat ocenjuje ne samo fizički uzrok bolesti, nego i emocionalno stanje pacijenata, njihovu ličnost i temperament, pre no što odluči koji će lek upotrebiti. Pre početka terapije, sprovodi se obično i „elektrodijagnostika“ – procenjuje se „energetski disbalans“ koji je uzrokovao problem. Jedan od aparata kojim se „dijagnostikuje“ je, zapravo, kompjuterizovani galvanometar pod nazivom INTERRO (na slici), koji, navodno, meri promene električnog otpora kože pacijenta, koje potom pokazuju da li pojedini organski sistemi imaju odgovarajući „elektromagnetni energetski balans“. Zapravo, što je jači pritisak na kožu pacijenta, na ekranu se očitava viša vrednost što se, potom, tumači kao „zapaljenje“, dok niža vrednost označava „degeneraciju“ – rak ili aterosklerozu. Ovakva dijagnostika, naravno, nema nikakvu potporu u naučno dokazanim činjenicama o funkcionisanju ljudskog tela u uslovima zdravlja ili bolesti.

Potom se pacijentima daju homeopatski lekovi, zapravo, rastvori ili kuglice koji sadrže praktično nemerljiva razređenja aktivnih supstanci. Homeopatski lekovi su toliko razređeni da ne mogu imati bilo kakvo dejstvo na organizam (razređenja današnjih homeopatskih lekova se kreću od šest – 1/1.000.000 do 30 redova veličine – 1/1.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000), pa i više. U ovolikom razređenju, neki od njih ne sadrže čak ni ceo molekul originalne biljke. Homeopati tvrde da „voda zadržava memoriju ‘vitalne esencije’ konkretne biljke ili minerala“, što će „probuditi“ organizam i on će, zapravo, sam sebe izlečiti. Ovo spada u domen tzv. pseudonauke i ni jednom poznatom naučnom metodom nije dokazivo.

Često se homeopate udružuju sa drugim „specijalistima“, naročito nutricionistima, koji u istom stilu preporučuju korišćenje kućnih prečistača vode („koje možete nabaviti kod nas po vrlo povoljnoj ceni, sa popustom“), zabranjuju korišćenje mikrotalasnih pećnica (jer uklanjaju „životnu energiju“, menjaju molekulsku strukturu namirnica…), kao i aluminijumskih folija (jer „izazivaju nastanak Alchajmerove bolesti“) itd.

Uavgustu 2005, časopis „Lancet“ je objavio istraživanje Matijasa Egera i ostalih sa Univerziteta u Bernu (Švajcarska) i Univerziteta u Bristolu (Engleska) pod naslovom „Da li su klinički efekti homeopatije placebo efekti? Komparativna studija placebo-kontrolisanih ispitivanja homeopatije i alopatije“. Metodom meta-analize ispitani su rezultati 110 studija u kojima su upotrebljeni homeopatski lekovi i 110 studija u kojima su korišćene metode konvencionalne medicine, u istim patološkim stanjima. Posmatrani su efekti kako u malim studijama, slabijeg kvaliteta, tako i u velikim, kvalitetnim studijama.

Uanaliziranim homeopatskim studijama korišćena je klinička homeopatija, kompleksna homeopatija, klasična homeopatija i izopatija. U analiziranim studijama konvencionalne medicine, korišćeni su uglavnom lekovi – nesteroidni antiinflamatorni, antihistaminici, antibiotici i virostatici. U zaključku ovog opsežnog istraživanja, homeopatski lekovi su imali pozitivni efekt u malim, lošije definisanim studijama. U većim, kvalitetnijim studijama, homeopatija je pokazala iste rezultate kao placebo.

Studija, prema tome, jasno ilustruje uzajamno dejstvo i kumulativni efekat različitih izvora, te pokazuje da su efekti koji se vide u placebo-kontrolisanim studijama homeopatije KOMPATIBILNI sa placebo-hipotezom! Ovo, praktično, znači da je efekat homeopatije ISTI kao i efekat placeba.

Placebo efekat homeopatskih preparata savremena nauka objašnjava blizinom određenih zona (asocijativne, motorne i somatosenzorne) u kori velikog mozga, koje bi, angažovanjem kratkih i dugih projekcionih nervnih puteva, mogli dati nekakav efekat u smislu olakšavanja tegoba kod određenih bolesti. Ovo, međutim, nikako NIJE efekat samog homeopatskog leka.

Često se homeopate, suočene sa ovako egzaktnim naučnim dokazima, brane konstatacijama da homeopatski lekovi bar nisu štetni. Prema prof. Ernstu (Exeter University), homeopatski lek prouzrokuje pogoršanje bolesti pre no što počne da deluje. Problem je u tome što ovo pogoršanje može da bude tako teško, da zahteva i hospitalizaciju na nekoliko dana, što se obrazlaže kao neophodan korak na putu ka oporavku! Neki pacijenti tako završe čak i na odeljenjima intenzivne nege, što homeopate tumače kao dobar znak (?!), a konvencionalni lekari, ispravno, kao pogoršanje nelečene bolesti.

Homeopate, takođe, tvrde da meta-analiza nije urađena korektno, da su zanemarene negativne kliničke studije, a da je prevelik značaj dat pozitivnim studijama. Međutim, ni ova tvrdnja „ne pije vodu“, jer su upravo velike, bolje kontrolisane, tzv. „duplo slepe studije’’ (u kojima ni lekari ni pacijenti ne znaju koji preparat se daje), potvrdile placebo efekat homeopatije.

Naučnu javnost zabrinjava činjenica da homeopatija i dalje, uprkos brojnim dokazima o neefikasnosti, nalazi svoj put i do strukovnih udruženja lekara koji, prenebregavajući Hipokratovu zakletvu, svesno nanose pacijentima potencijalnu štetu i ugrožavaju čak i njihov život. Protiv ovoga se moramo boriti.

Autor: Dr Andrija Šrek

[Golub]

Е наш'о си ''цркву'' у којој ћеш се Богу молити?!

Наш'о др Андрију Шрека?! Нашла крпа закрпу! председника управног удружења АТЕИСТА Србије!

Мог'о си нешто жешће од Андрије, нпр:

Andrija Šrek: Ateisti Srbije – postanje

Krećemo u akciju protiv uticaja crkve na državna pitanja, protiv pravoslavnog katehizisa u školama i protiv nametanja religije, u ovom slučaju pravoslavne, kao podrazumevajuće i obavezne za sve građane Srbije.

„Sve to je krenulo, a gde drugo nego na ‘Fejsbuku’. Na zvaničnom sajtu Udruženja ‘Ateisti Srbije’, preko 200 ljudi podnelo je zahtev za upis u spisak članova udruženja, dok ‘Fejsbuk’ grupa tog udruženja broji preko 2000 članova, i njihov broj se stalno povećava“, priča za „Veliki prasak“ dr Andrija Šrek, predsednik Upravnog odbora Udruženja „Ateisti Srbije“.

„Sve je počelo tako što sam 2009. godine, iritiran sve većim prodorom SPC u nastavne i naučne institucije, gde joj, po mom mišljenju, nije mesto, na „Fejsbuku“ pokušao da nađem grupu ateista kojoj bih se priključio. Shvativši, na svoje zaprepašćenje, da takva grupa u Srbiji ne postoji, odlučio sam da je osnujem. Vrlo brzo su se prepoznali ljudi različitih obrazovnih profila, nacionalnosti, političkih uverenja i počeli, najpre neobavezno, da razmenjuju fotografije, video-snimke i citate na temu besmisla religije i verovanja u natprirodna bića bilo koje vrste. Posle izvesnog vremena, u tako opuštenu atmosferu počeli su da „uleću“ i javljaju se i navodno iritirani vernici, koji su počeli da prete i vređaju svakog od nas. U početku smo pokušali sve da okrenemo na šalu, ali smo vrlo brzo shvatili da se oni ne šale i da je vreme da i mi sebe shvatimo ozbiljno. Tako smo odlučili da se nađemo 18. oktobra 2009. godine na neformalnom sastanku u Beogradu, gde bismo videli najpre ko se usuđuje da dođe, a onda i da se dogovorimo o budućem delovanju. Odmah smo osetili kao da se znamo sto godina. Zaključili smo da treba osnovati udruženje građana kako bi naše buduće akcije i aktivnosti imale mnogo veću težinu. Potom je pokrenut i zvaničan sajt ateisti.com, koji je postao otvoren za svakoga s prostora bivše države ko želi da se priključi ateističkom pokretu i uključi u diskusije. Osnivačku skupštinu održali smo 27. decembra 2009. godine, a već početkom 2010. upisani smo i u registar Agencije za privredne registre. Krećemo u akciju protiv uticaja crkve na državna pitanja, protiv pravoslavnog katehizisa u školama i protiv nametanja religije, u ovom slučaju pravoslavne, kao podrazumevajuće i obavezne za sve građane Srbije“, kaže Šrek.

On kaže da, kao dete iz mešovitog braka, nije kršten ni u jednoj crkvi, jer njegovi roditelji, majka pravoslavne vere, a otac katoličke, nisu to želeli, „da ne bi nekoga uvredili“, pošto se, kako ističe, „nekada u Vojvodini živelo u pravom zajedništvu, uvažavajući različitosti i bez bilo kakvih oblika pritisaka“.

„Kako sam odrastao, učio, posmatrao svet oko sebe, analizirao ga i počeo da se bavim naukom, shvatao sam da ne postoji ni Uskršnji zeka, ni Petar Pan, ni Deda Mraz, ni Manitu, ni Zagor Te-Nej, ni bog, niti bilo kakvo natprirodno biće koje sa strane upravlja mojim životom i da sve, zapravo, zavisi od mene i od ljudi koji me okružuju. Priroda, naravno, ima svoje zakonitosti, koje nauka iz dana u dan sve eksplicitnije objašnjava i zaista ne vidim potrebu da u današnje vreme i dalje verujemo u bogove i molimo se njima, jer nam nauka nudi odgovore na većinu pitanja o svetu, ali samo pod uslovom da smo otvoreni i spremni da prihvatimo ta objašnjenja“, naglašava Šrek.

Na pitanje da li se slaže sa mišljenjima da je ateizam, ipak, oblik tvrdog verovanja da božanstva ne postoje, za razliku od agnosticizma, koji smatra da je postojanje boga nemoguće utvrditi, Andrija Šrek odgovara da ateizam nije „verovanje“, već da ateisti shvataju život kroz naučno dokazane činjenice, kao što je, na primer, teorija evolucije.

„Evolucija nije „samo teorija“ da je život nastao „iz ničega“, teorija o nastanku univerzuma ili teorija „da je čovek nastao od majmuna“, prazna priča bez praktičnog značaja. Evolucija je teorija i činjenica! Često se može čuti tvrdnja da „evolucija nije dokazana, jer da jeste, onda bi bila zakon evolucije, a ne teorija evolucije“. Teorija evolucije jedna je od najbolje dokazanih ideja u modernoj nauci i predstavlja kamen temeljac moderne biologije, biohemije i medicine“, navodi Šrek.

Па да нам свима буде јасно што су ономад руски бољшевици и комунисти законом забранили хомеопатију!!!

[Aquilius Cratus]

Mesas babe i zabe, Golube.

[Golub]

Mesas babe i zabe, Golube.

Можда, малкице, али сам хтео да ти покажем зашто се твој друг Андрија бори против хомеопатије: Зато што је Руска Црква поджавала хомеопатију :

Tačan broj ruskih pravoslavnih sveštenika koji su se bavili homeopatijom teško je ustanoviti, ali je poznato da su u tri homeopatske apoteke lekove uzimala hiljadu sto sedamdeset i dva sveštena lica. Pokrovitelj homeopatije postao je budući car-mučenik Nikolaj II.

Ignjatije Brjančaninov, još jedan veliki ruski svetitelj, hvalio je homeopatiju, čak je i sam svojim duhovnim čedima spravljao homeopatske lekove. Njegovo žitije pruža opis situacije u Nikolo-Babajevskom manastiru između 1862. i 1865. godine: "Bolesnika je dolazilo tako mnogo, da je jedan od kelejnika zapisivao u knjigu njihova imena, godište i bolesti. A vladika je određivao kome da se da kakav lek i dijetu ako je bila potrebna..."

Sveti Jovan Kronštatski je šesnaest godina bio počasni član homeopatskog udruženja Sankt-Peterburga i svake godine davao je priloge za razvoj homeopatije u iznosu od 100 do 120 rubalja. Sedmog oktobra 1892. on je svečano osvetio novu apoteku Sankt-Petrburškog homeopatskog društva na adresi Nevski prospekt 82 i tom prilikom je u besedi između ostalog rekao: "Vaše udruženje, ili vaš metod lečenja bolesti, za svoju moto ima poslovicu drevnih mudraca-homeopata: similia similibus curantur (slično se sličnim leči) – to je najrazumniji i najtačniji metod".

Po blagoslovu svetog Jovana Kronštatskog homeopatiju je praktikovao i L. M. Čičagov, potonji mitropolit i sveštenomučenik Serafim, i izlečio je mnoge pacijente od kojih su lekari digli ruke. U svojoj knjizi "Šta je osnov svake nauke?" (Čto služit osnovaniem každoй nauki) budući sveštenomučenik Serafim je pisao: "Gospod je čoveku dao bilje radi zdravog života. Iz bilja treba dobiti lekove posredstvom usitnjavanja materijala i oslobađanja božanske isceljujuće sile koja je u njemu pohranjena. Uz visoku profesionalnost i moral, homeopata može da po principu sličnosti izabere lek iz izvora koji je stvorio Bog (na primer iz bilja) radi lečenja Bogom stvorenog čoveka".

L. M. Čičagov je napisao dvotomno delo o istoriji homeopatije "Medicinske besede" i objavio ga 1891. godine. Delo je u vreme komunizma dugo bilo zabranjeno i tek 2003. godine preizdala ga je unuka svetitelja, igumanija Serafima. U osnovi teorije L. M. Čičagova stoji uverenje da su uzrok bolesti strasti i da je zadatak lekara da pronađe koren oboljenja.

Sa dolaskom komunista na vlast homeopatski metod lečenja je zabranjen, a apoteke i bolnice zatvorene. Homeopatski lekari podvrgnuti su progonu zato što se njihov pristup lečenju nije uklapao u okvire tzv. "naučnog", materijalističkog pogleda na svet. Mnogi lekari bili su primorani da svoje pacijente leče tajno, pa se može reći da je homeopatija pod novim sovjetskim vlastima bila primorana da poput crkve siđe u katakombe.

Tokom XX veka među sveštenstvom su se o homeopatiji pozitivno izražavali između ostalih čudotvorac Serafim Viricki, mitropolit Antonije (Blum) i arhimandrit Jovan (Krestjankin). No, bez obzira na gotovo dvovekovno iskustvo Crkve sa homeopatskim načinom lečenja, gorke reči mitropolita Serafima (Čičagova) do danas ostaju aktuelne za svakog pravoslavnog lekara-homeopatu:

"Da bi nova metoda lečenja zadobila pristalice, ona treba da čini čudesa, da postiže tako krupne rezultate koji su u postojećem sistemu nezamislivi: nužno bi bilo izvlačiti ljude iz čeljusti smrti. S druge strane, takve rezultate lečenja društvo vezuje za sferu natprirodnog, a autoru takve metode pripisuje izvesne duhovne sile, što u očima ljudi ovu vrstu lečenja opet svodi u oblast fantazije, šarlatanstva i ekploatacije. Potrebna su čudesa, ali prema onima koji ih čine izražava se nepoverenje i sumnja. Shodno tome, preostaje nam jedno: da slušamo prigovore, ćutimo i trpimo. Bez pomoći Božije čovek ne može da podnese takva iskušenja..."

ДаклеМ, руски комунисти су забранили хомеопатију и прогањали хомеоптаске лекаре... и није никакво чудо што то данас раде српски атеисти, амерички шарлатани и ини свезнајући фармацеути...

[Aquilius Cratus]

Kako to moze da ima bilo kakve veze sa tima da li je homepatija prevara ili ne? Nikako.

Btw sv Ignjatije Brajcaninov je daleko od "veeeelikog" svetitelja. A cak i da jeste to nema nikakve veze sa njegovim zabludama. Pa zabudle su imali i oci poptu sv Vaslija Velikogi sv Jovan Damaskin a gde ne bi mnogo drugi svetitelji.

[Golub]

Добро, ако ти кажеш... (онда је тако)!

Јован Кронштатски, Игнатије Брајчанинов, Теофан Затворник, Антоније Блум (лекар),... итд не знају, али Џејмс Ренди и Андрија Шрек кад нешто веле, мода бити тако и квит!

[Aquilius Cratus]

Добро, ако ти кажеш... (онда је тако)!

Јован Кронштатски, Игнатије Брајчанинов, Теофан Затворник, Антоније Блум (лекар),... итд не знају, али Џејмс Ренди и Андрија Шрек кад нешто веле, мода бити тако и квит!

Pa da sta znaju Galilej i Kopernik kako se krecu Zemlja i Sunce kad su sv Vasilije Veliki, sv Jovan Zlatousti jasno rekli da se Sunce okrece oko Zemlje. Gde ces ove jeretike da poredis sa svetiteljima, ma taj heliocentricni sistem je glupost cim su svetitelji govorili suprotno.

Sto se tice verovanja ovima ili onima i takvog odredjivanaj istinitosti evo jednog mog posta na tu temu od pre par meseci.

Ovde smo dosli do jednog od kljucnih razloga zbog kojeg godinama unazad imamo problema da ostvarimo ono za cime mnogo ovde ceznu- dijalog. Da cela problematika bude jos strasnija mnogi ne znaju sta taj pojam zapravo implicira da bi imalo smisla o njemu govoriti kad se vec tako grcevito drza za njega. Dijalog, osim sto podrazumeva prisustvo dve ili vise osoba koji govore nominalno isti jezik, podrazumeva i da sve strane imaju neku od jedne mere univerazlnu metodologiju za razlucivanje opravdanih teza od neporavdanih.

Jedna od prvih stvari sa kojima se mislece bice, koje covek jeste, mora suociti pri budjenju i pozeljnom sazrevanju u ovom univerzumu jeste da na moguci odgovori na sve fenomene i probleme sa kojima ce se nuzno sucoiti sadrze mnogo vise mogucnosti da se pogresno odgovori na problem nego tacno. Te mu stoga treba jako sofisticirana metodologija sa kojim bi prvo odbacio ocito pogresne odgovore a onda od preostalih kandidata opet suzio najbolje moguce. Pobediti u sahu je mnoguce na mnogo nacina ali ideju da gadjamo protivnika figurama u glavu odmah treba izbaciti iz glave. Takodje mogucnosti udvaranja partneru tokom igre Valcera su raznolike ali cupati ga za kosu i udarati u lice je potpuno pogresan pristup i nema sta da trazi medju mogucnim opcijama. Kako se situacija usloznjava nasa metodlogija za najbolji moguci odgovor se suzava i postaje sve kompleksnija.

Ni licno kao jedinke ni istorijski kao vrst homo sapiens sapiens se nismo rodili sa ovom metodologijom koju posedujemo danas. Od Euklida preko Njutna i Lajbnica do Gedela je proslo jako puno vremana a prava pitanja se tek sada otvara i metodlogija ce morati postati jos sofisticiranija. Od Arisototelove klasicne logike preko Fregea do Vitgenstajna, Popera i Comskog je proslo mnogo vremena i jos uvek se ceskamo po glavi po mnogim pitanjima. Ne zato sto nista ne znamo, niti zato sto je ljudsko znanje slabo kako to ponekad namerno pogresno tumace neprijatelji prosvetiteljtva, nego zato sto dosadasnaj metodlogija nije u mogucnosti da odgovori na nove fenomenen koje smo otkrili i moracemo je nagograditi. Potreba za metodom i insistiranje na istom je bilo ono sto nas je vodilo od Euklida do Gedela, od Aristotela do Popera. Metod! Ne cinjenice, ne veliki ucitelj, ne misticna otkrovenja nego metod.

Opstanak i razvoj tog sveopsteg metoda je bilo moguce upravo time sto su se mnogo vodili medju ostalom jednim zlatnim pravilom koje glasi "Svaki stav stoji ili pada na samo i samo na osnovu svojih osobina. Logicke konzistentnosti i/ili empirijske podrzanosti u zavisnosti od problemskog konteksta situacije.". Primer "Drag mi je Platoin ali mi je istian draza.". Zasto onda razvoj nije tekao mnogo brze i bez raznih civilizacijskih padova?! Naprosto zato sto je, mnogo osporavana evolucija, favorizovala one jedinke nase vrste koje su bile sto poslusnije vodji u coporu nekada davno, sto je tada bilo kljucno za opstanak a danas je smetnja, pa je to zakovano za manje vise sve umove ljudi i jako je tesko osloboditi se toga. Najveci velikani filozofije i nauke su imali problema osloboditi se svojih autoriteta ali je dovoljan broj ipak uspeo i dao nam ovaj slozen set naucno filozofske metodologije koju imamo danas koja i drzi ovu nasu civilizaciju ovakvom kakva jeste.

Ali ono sto nikad, nikad, nikad ne smemo sebi dozvoliti je odredjivanje opravdanosti nekog stava zbog bilo cije strucne spreme ili moralnih osobina. Jer kao sto rekoh argument stoji ili pada na osnovu svojih osobina logicke konzistetnosti i/ili empirijske podrzanosti a ne bilo kojih osobina onoga koji ih iznosi. To je linija u pesku koju ne smemo prekoraciti jer smo time kljucni stub nase civilizacije, naucno filozofsku metodologiju.

Ovo sto sam boldovao u tvom postu meni, osim ako ovo nije neka sala i nesto tome slicno, jasno pokazuje da ti nemas nikakvu metodologiju za odredjivanje opravdanosti i neopravdanosti bilo koje tvrdnje. Jer sud o tome stavlja u kontekst verovanje autoritetima sa odredjenom strucnom spremom. Ne samo da je to naivno preko svake mere nego je i potpuni pogresno i anticivilizacijski zbog gorenavedenih razloga. Kakvo crno verovanje bilo kome? Sve se proverava!!! Logicka konzistetnost iskaza i empirijska podrzanost. Sve sto smo navodili se moze naci u naucnim clancima na internetu ako ne moze mozemo mi da demonstriramo ako je potrebno za bilo koji post ponaosob.

Zbog toga se i oko ovoga u logici izolovala jedna od pocetniskih logickih gresaka argument from authority.

Tako da druze, brate, prijatelju dijalog nema ne zbog nase gordosti nego zbog odsustva bilo kakve metodlogije za utvrdnivanje opravdanosti neke tvrdnje. Bez toga nema dijaloga ma kakva dobraa volja bila u pitanju iz ma cijeg ugla. Hteti i moci su dve razlicite stvari.

P.S Pre nego sto neko, ko misli da je mnogo duhovit, iskoci i kaze da ako sam u pravu onda bi svi umeli da vrse sve delatnosti. Sto bi naravno bila klasicna zamena teza po losem starom obicaju mnogih jer se ne radi o kvalifikaciji za neku delatnost nego opravdanost nekog konkretnog stava. To su dve razlicite stvari.

https://www.pouke.org/forum/topic/19182-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%BC-national-geografic/page__st__156

[Justin Waters]

Добро, ако ти кажеш... (онда је тако)!

Јован Кронштатски, Игнатије Брајчанинов, Теофан Затворник, Антоније Блум (лекар),... итд не знају, али Џејмс Ренди и Андрија Шрек кад нешто веле, мода бити тако и квит!

Наравно, макар и читава Црква подржавала хомеопатију, то нема никакве везе је ли хомепатија дјелотворна или није. И хомеопатију не треба подржавати само зато што су неки светитељи користили. Ми свакако светитеље не славимо зато што су били непогрешиви, а нарочито не када је у питању медицина.

Нешто што је наводно дјелотворно, требало би бити и провјерљиво, међутим како сам кажеш немам појма, нити ико други зна како би хомеопатија требала да дјелује, па према томе самим тим ријечима потврђујеш да је хомеопатија облас на граници шаралтанства и мађионичарства. Видим да си поредио нека научна достигнућа из физике, гдје се неке појаве и феномени откриј тек касније, а њихово предвиђане је дао неки математички модел...Међутим не можеш поредити свемир и људско тијело. За људско тијело нам не требају математички модели, већ га у потпуности можемо контролисати и мјереити нарочито уз помоћ савремених медицинских инструмената ..према томе ако је хомеопатија тачна, онда не би било проблема да се до крвног зрнца упрати шта се дешава кад узмеш хомеопатски лијек, и какве промјене у организму доводе до наводног излиечења. А управо таквих промјена нема, и текст који је ставио аквилио говори о томе да се резултати постижу због плацебо ефекта, а не зато што је хомеопатски лијек имао икакво провјерљиво дејство на организам.

[Gaša]

Наравно, макар и читава Црква подржавала хомеопатију, то нема никакве везе је ли хомепатија дјелотворна или није. И хомеопатију не треба подржавати само зато што су неки светитељи користили. Ми свакако светитеље не славимо зато што су били непогрешиви, а нарочито не када је у питању медицина.

Нешто што је наводно дјелотворно, требало би бити и провјерљиво, међутим како сам кажеш немам појма, нити ико други зна како би хомеопатија требала да дјелује, па према томе самим тим ријечима потврђујеш да је хомеопатија облас на граници шаралтанства и мађионичарства. Видим да си поредио нека научна достигнућа из физике, гдје се неке појаве и феномени откриј тек касније, а њихово предвиђане је дао неки математички модел...Међутим не можеш поредити свемир и људско тијело. За људско тијело нам не требају математички модели, већ га у потпуности можемо контролисати и мјереити нарочито уз помоћ савремених медицинских инструмената ..према томе ако је хомеопатија тачна, онда не би било проблема да се до крвног зрнца упрати шта се дешава кад узмеш хомеопатски лијек, и какве промјене у организму доводе до наводног излиечења. А управо таквих промјена нема, и текст који је ставио аквилио говори о томе да се резултати постижу због плацебо ефекта, а не зато што је хомеопатски лијек имао икакво провјерљиво дејство на организам.

Mislim da nema boljeg svedočanstva od ličnog primera.A g.Golub je sam to iskusio i izlečio se uz pomoć homeopatije,šta će vam bolji dokaz?Ja ću probati,nemam šta da izgubim.

[Justin Waters]

Mislim da nema boljeg svedočanstva od ličnog primera.A g.Golub je sam to iskusio i izlečio se uz pomoć homeopatije,šta će vam bolji dokaz?Ja ću probati,nemam šta da izgubim.

Нема бољег свједочанства од аквилијевог тетка. А његов тетак је то искусио и рак му се сам повукао, шта ће нам бољи доказ? Свако треба чекати, и рак се можда повуче, нема шта изгубити.

[Gaša]

Нема бољег свједочанства од аквилијевог тетка. А његов тетак је то искусио и рак му се сам повукао, шта ће нам бољи доказ? Свако треба чекати, и рак се можда повуче, нема шта изгубити.

Kad je neko tako uporan u borbi protiv onog što ne poznaje to mi je još veći podstrek da pokušam...to znači da ima tu nešto .smesko.

k

[Justin Waters]

Kad je neko tako uporan u borbi protiv onog što ne poznaje to mi je još veći podstrek da pokušam...to znači da ima tu nešto .smesko.

Наука јако добро прозире хомеопатију. Не ради се о томе да они који су против хомеопатије, не познају је, напротив познају је. Тако да лопта је на вашој страни. Него онај који је за хомеопатију, он је не познаје, што и сам голуб свједочи, да нема појма како хомеопатија дјелује. Иначе ни ти сам не би говорио, пробаћу па шта буде, има ту нечега....

[Avocado]

Mislim da nema boljeg svedočanstva od ličnog primera.A g.Golub je sam to iskusio i izlečio se uz pomoć homeopatije,šta će vam bolji dokaz?Ja ću probati,nemam šta da izgubim.

...osim para i vremena... ali ok, to je tvoj izbor... samo nemoj da zanemariš lečenje prave medicine i sve će biti ok... kod homeopatije je bar olakšavajuća okolnost to da je u pitanju voda, te ne možeš da pogoršaš stanje... (osim ako ne prestaneš da se lečiš pravim lekovima)

[Gaša]

...osim para i vremena... ali ok, to je tvoj izbor... samo nemoj da zanemariš lečenje prave medicine i sve će biti ok... kod homeopatije je bar olakšavajuća okolnost to da je u pitanju voda, te ne možeš da pogoršaš stanje... (osim ako ne prestaneš da se lečiš pravim lekovima)

Pare i vreme uzima i konvencionalna medicina.

[Sir Oliver]