Homeopatija

[Sophrosyne]

Postoje situacije kad zvanična medicina ne može da pomogne pa treba uz pomoć Božiju i molitvu probati homeopatiju.

Koje su to situacije?

I neka Golub kaže ako hoće od čega ga je to izliječio ovaj spasilac iz Indije što nije mogla da uradi zvanična medicina i da li se uopšte obratio respektabilnim lekariam za tu svoju boljku.

[drvce]

Postoje situacije kad zvanična medicina ne može da pomogne pa treba uz pomoć Božiju i molitvu probati homeopatiju.

 

Postoje i situacije kad mora da se mre i u kojima nikakva medicina, ni cajevi, ni babe, ni homeopatija, ni bioenergija, ni radiestezija, ni kristali, ne mogu da coveka odrze u zivotu. Homeopatija je ocajnicko odbacivanje ovakve teske pomisli. Dokle god ljudi budu osecali surovost nemoci, dotle ce biti i nade u homeopatiju.

Nema nista bezobraznije i odvratnije od homeopatskog "ma probaj to, sta te kosta"! Ako ne uspe, pa situacija je bila stvarno bezizlazna, ali ako uspe, coveka obuzme euforican dozivljaj da to je zasluga homeopatskog leka! Ali ta zasluga je prakticno neproverljiva jer zavisi od gomile faktora. To je cista kocka (i ne postoji dokaz da homeopatija utice na pozitivni ishod). Iako niko od ovih koji su "izleceni" homeopatskim "lekovima" ne moze da pokaze da je to zaista zasluga tih "lekova", ipak mogu da veruju da ih je homeopatija izvukla iz situacije iz koje u kojoj je medicina digla ruke od njih. Medicina je toliko efikasna upravo zato sto moze da kaze sa ovima postupajte ovako (i imajte u vidu da ce odredjeni broj da omane), a sa ovima pojma nemam sta da radim.

[Помозбожница]

Хомеопатија је система тананог лечења које се заснива на начелу "слично се лечи сличним" и помоћу природних благих  и лековитих супстанци подстиче самоисцељујуће способности организма .   Више на http://www.pravoslavnohriscanstvo.com/novosti.php#homeopatija

[Andre Williams]

[drvce]

 

Omiljeni deo 22:20 - 26:40 !   Kakav bulsit!

[Млађони]

Omiljeni deo 22:20 - 26:40 !   Kakav bulsit!

 

Ja pijem samo 12 % alkohol. 99% mi mnogo.

[Aquilius Cratus]

Omiljeni deo 22:20 - 26:40 !   Kakav bulsit!

 

zivote zasto odgledah ovaj deo?! Kako je ispustio dijareju tehnickog brbljanja to je strasno. Muckanje, kineticka energija, cista energija, nije vise materija....... blesimetar probio skalu. Pa ako ti je do muckanja i kineticke energije popi casu vode pa skakuci i eto ti muckanja. A sto voditelj Gejsak pravi face u fazonu "Koga bre ti mazes sa ovim muckanjem?!".

[JESSY]

Но, какав је став Светих Отаца Цркве о хомеопатској медицини?
Овом темом први су почели да се баве знаменити руски светитељи XIX века, јер се хомеопатска медицина у свом класичном виду јавила управо на самом почетку тог века. Мада се трагови хомеопатије могу пронаћи и у средњевековним трактатима па чак и у античким изворима (Хипократова изрека: "Слично се сличним лечи"), овај метод лечења открио је и систематизовао немачки лекар Ханеман (1755-1843). Захваљујући добрим резултатима које су постизали оснивач хомеопатије и његови ученици, хомеопатија је брзо узбуркала јавност, стичући и присталице и противнике. Ондашњи лекари оптуживали су Ханемана за шарлатанство па је чак био приморан да напусти Немачку и пресели се у Француску. Али и поред противљења медицинских ауторитета хомеопатија је доживела велики процват захваљујући првенствено успесима у лечењу болести које је официјелна медицина сматрала неизлечивим. У Русији су најистакнутије присталице хомеопатије били знаменити хирург Пирогов, и филолог и академик Владимир Даљ, аутор чувеног петотомног "Речника живог Великоруског језика".
Међу присталицама хомеопатије био је и светитељ Теофан Затворник који у једном писму између осталог вели: "...Ако желите да знате нешто о мени, онда знајте да сам не само на речима, него и на делима старчић: ослабио сам и телом и духом. Нема неке одређене болести, него само жеља да лежим и лежим, што усрдно и испуњавам. Ово уосталом чиним по савету хомеопатских лекара из књига. Желим вам здравља, бодрости духа и издржљивости" (Писмо из 1890). На другом месту светитељ Теофан каже: "Хомеопатија може да помогне код свакојаких болести, али треба погодити одговарајући лек. То се може учинити на основу симптома, односно по ономе кроз шта се болест пројављује. Хомеопатијом се може лечити и да се доктор не види - путем дописивања" (8, п. 1402, стр. 142).
Руско духовништво заинтересовало се за хомеопатију половином XIX века. Већина руских села у то доба није имала лекара, а пошто су свештеници били најобразованија лица, народ им се обраћао и за медицинску помоћ. Сеоски свештеници су уочили успехе хомеопатских лекара који су радили у удаљеним провинцијама, па су полако почели да сарађују са њима и показују занимање за овај вид лечења. Према извештајима из тог времена није био мали број свештеника у Уфимској, Оренбуршкој, Вјатској и Тулској губернији који су практиковали хомеопатију. Око 1880. године Епископ семипалатински Кипријан је чак био председник локалног хомеопатског друштва. Тачан број руских православних свештеника који су се бавили хомеопатијом тешко је установити, али је познато да су у три хомеопатске апотеке лекове узимала хиљаду сто седамдесет и два свештена лица. Покровитељ хомеопатије постао је будући цар-мученик Николај II.
Игњатије Брјанчанинов, још један велики руски светитељ, хвалио је хомеопатију, чак је и сам својим духовним чедима справљао хомеопатске лекове. Његово житије пружа опис ситуације у Николо-Бабајевском манастиру између 1862. и 1865. године: "Болесника је долазило тако много, да је један од келејника записивао у књигу њихова имена, годиште и болести. А владика је одређивао коме да се да какав лек и дијету ако је била потребна..."
Свети Јован Кронштатски је шеснаест година био почасни члан хомеопатског удружења Санкт-Петербурга и сваке године давао је прилоге за развој хомеопатије у износу од 100 до 120 рубаља. Седмог октобра 1892. он је свечано осветио нову апотеку Санкт-Петрбуршког хомеопатског друштва на адреси Невски проспект 82 и том приликом је у беседи између осталог рекао: "Ваше удружење, или ваш метод лечења болести, за своју мото има пословицу древних мудраца-хомеопата: similia similibus curantur (слично се сличним лечи) – то је најразумнији и најтачнији метод".
По благослову светог Јована Кронштатског хомеопатију је практиковао и Л. М. Чичагов, потоњи митрополит и свештеномученик Серафим, и излечио је многе пацијенте од којих су лекари дигли руке. У својој књизи "Шта је основ сваке науке?" (Что служит основанием каждой науки) будући свештеномученик Серафим је писао: "Господ је човеку дао биље ради здравог живота. Из биља треба добити лекове посредством уситњавања материјала и ослобађања божанске исцељујуће силе која је у њему похрањена. Уз високу професионалност и морал, хомеопата може да по принципу сличности изабере лек из извора који је створио Бог (на пример из биља) ради лечења Богом створеног човека".
Л. М. Чичагов је написао двотомно дело о историји хомеопатије "Медицинске беседе" и објавио га 1891. године. Дело је у време комунизма дуго било забрањено и тек 2003. године преиздала га је унука светитеља, игуманија Серафима. У основи теорије Л. М. Чичагова стоји уверење да су узрок болести страсти и да је задатак лекара да пронађе корен обољења.
Са доласком комуниста на власт хомеопатски метод лечења је забрањен, а апотеке и болнице затворене. Хомеопатски лекари подвргнути су прогону зато што се њихов приступ лечењу није уклапао у оквире тзв. "научног", материјалистичког погледа на свет. Многи лекари били су приморани да своје пацијенте лече тајно, па се може рећи да је хомеопатија под новим совјетским властима била приморана да попут цркве сиђе у катакомбе.
Током XX века међу свештенством су се о хомеопатији позитивно изражавали између осталих чудотворац Серафим Вирицки, митрополит Антоније (Блум) и архимандрит Јован (Крестјанкин). Но, без обзира на готово двовековно искуство Цркве са хомеопатским начином лечења, горке речи митрополита Серафима (Чичагова) до данас остају актуелне за сваког православног лекара-хомеопату:
"Да би нова метода лечења задобила присталице, она треба да чини чудеса, да постиже тако крупне резултате који су у постојећем систему незамисливи: нужно би било извлачити људе из чељусти смрти. С друге стране, такве резултате лечења друштво везује за сферу натприродног, а аутору такве методе приписује извесне духовне силе, што у очима људи ову врсту лечења опет своди у област фантазије, шарлатанства и екплоатације. Потребна су чудеса, али према онима који их чине изражава се неповерење и сумња. Сходно томе, преостаје нам једно: да слушамо приговоре, ћутимо и трпимо. Без помоћи Божије човек не може да поднесе таква искушења..."
Међу савременим православним богословима, као бранилац хомеопатског метода лечења од бројних критичара унутар Цркве, посебно се истиче архимандрит Рафаил (Карелин) који сматра за могуће да у људском организму постоји некакав "други сигнални систем парадоксалног карактера, чији су рецептори тако удешени да реагују само на микронадражаје, и што су ти надражаји слабији, то већу резонанцу постижу у људском организму..." Архимандрит Рафаил даље вели: "Могуће је да наш организам непрекидно добија огромну струју импулса од микростимулатора које технички уређаји не могу да ухвате или региструју. Хомеопатски лекови могу да се уброје међу овакве микростимулаторе. У таквој схеми постаће јасније зашто раствори са ниским степеном концентрације активне материје добијају такву снагу и интензитет, делујући на дубоке, још неистражене структуре организма. Наравно, то је тек претпоставка која не може бити научно доказана, али истовремено не може бити ни оповргнута услед свог теоријског карактера".

 

Да закључимо речима светог Теофана Затворника које најбоље илуструју његово одушевљење за овај метод лечења: "Каква је хомеопатија! Где алопатија (тј. класична медицина) током пет недеља није имала успеха, она је за пола дана показала приметно дејство. Споменик јој треба подићи!" (4, п. 580, стр. 54).
Младен Станковић

http://predanje-ms.blogspot.com/2012/09/blog-post.html#more

[Golub]

Сада ће ови млади мудролози и надобудни форумаши да нападну светитеље Теофана Затворника, Јована Кронштатског, Игњатија Брјанчанинова, Серафима Ворицког, лекара  и митрополта Антонија Блума, архимандрита Јована (Крестјанкинова), митрополита Серафима (Чичагова)... како појма немају шта је (медицинска) наука...

 

Чини ми се да сам некада писао на овој теми како је мени хомеопатија помогла, али јок брале, они знају да ја нисам у праву и да је мени помогло нешто сасвим друго...

[Guest]

Naravno da nisi upravu jer je homeopatija toliko očigledni šit za svakaog ko ima oči i malo osnovnog obrazovanja.
nažalost, takvih je sve manje.

i na tarabu je pisalo ... o nije lek sve što je tabletirano, blistirano i upakovano u kutijicu sa natpisom.
(iako ih domaće homeopate još mrljaju rukama u pilule /jedan već davno opsolentni oblik/).

I šta, sada ja trebam da zatvorim svoje oči radi jednog teksta u kome je možda malo istine i svešteničke scenografije, upotrebljeno da se progura nešto što je zlo. Ili što ga je prenela ova što se pali na, i štancuje tekstove srednje dužine, a dovoljni kriterijum je da na dve meste bude ponovljeno nešto od sledećih reči: svetlo sunce sveštenik cveće sreća ljubav  ...

Na hrvatskoj farmaciji (bar u Splitu) to sa homeopatijom nije prošlo. Mi Srbi dobro smo tlo za koješta već.
Evo se natrijum bikarbonat bez aluminijuma dobro prodaje.

[Zayron]

Сада ће ови млади мудролози и надобудни форумаши да нападну светитеље Теофана Затворника, Јована Кронштатског, Игњатија Брјанчанинова, Серафима Ворицког, лекара  и митрополта Антонија Блума, архимандрита Јована (Крестјанкинова), митрополита Серафима (Чичагова)... како појма немају шта је (медицинска) наука...

 

Чини ми се да сам некада писао на овој теми како је мени хомеопатија помогла, али јок брале, они знају да ја нисам у праву и да је мени помогло нешто сасвим друго...

 

Ovdje bude valjda neki nesporazum. Śta god pomaže dobro je: nekom pomaže i poimoglo je hodanje po manastirima, nekom opet homeopatija, nekom trave i čajevi, nekom masaža a nekom opet klasična standardna medicina. Šta god čovjeku da vrati zdravlje to je dobro i od Boga je. Medjutim razlika je u tome što kad vas boli slijepo criijevo ili žučnik (akutna upala slijepog crijeva ili žučnika) tu vam malo ili tačnije nikako ne pomogne ništa od gore nabrojanog osim hirurgije i hirurga i što hitnijeg hirurškog zahvata. Ne pomaže tu ni aluminijumskia folija, ni visak ili visuljak a ni čakre ili bilo šta takvo.

https://www.pouke.org/forum/topic/36760-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-rylah-%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%B2/

Medicina je nauka, ono što pomaže jednom MORA pomoći naprostoj 99% većiíni pacijenata sa tim istim simptomima a liječi ih se u principu istim načinom možda samo sa razlikom individualnog doziranja, pristupa i sl. Nekom pomogne hodanje po manastirima, nekom ne pomogne, barem ne u tom tjelesnom smislu, u duhovnom pomaže uvijek, nekom homeopatija pomogne a nekom opet ne ali medicina je takva da mora pomagati jednako isto svima jer medicina je nauka i funkcioniše na naučnim principima što znači da neke ozdravne efekte garantuje a oni se mogu u svakom slučaju praktično preispitivat, provjeravati i predvidjati i grupno i individualno u svakoj od faza liječenja. Ako vas boli zub a zubar provede svoje ustaljene ozdravne prrocedure i uobičajen tretman vašeg zuba i vilice koji se u tim slučajevima radi onda će svima bez razlike taj uzrok bola biti istim načinom otklonjen a upala ili nešto drugo sanirano i vilica, čeljust ili zubi popravljeni i izliječeni, slično je to i sa svim drugim medicinskim granama: kardiologija, ortopedija, ORL, očno itd.

[drvce]

http://factually.gizmodo.com/6-fake-ebola-cures-being-promoted-online-1642118276

[VaSa110]

Чини ми се да сам некада писао на овој теми како је мени хомеопатија помогла, али јок брале, они знају да ја нисам у праву и да је мени помогло нешто сасвим друго...

 

Postoji vrlo jednostavan način da se "nevernim Tomama" dokaže kako je tebi ta vrsta lečenja pomogla.

Doktor ( ili šta god da je taj) koji te je izlečio treba da publikuje (javno iznese pred medicinsku javnost) svoj način lečenja.

Znači stanje pre tretmana, način lečenja i primenjeni lekovi i stanje posle izlečenja. I to je to.

[Golub]

Postoji vrlo jednostavan način da se "nevernim Tomama" dokaže kako je tebi ta vrsta lečenja pomogla.

Doktor ( ili šta god da je taj) koji te je izlečio treba da publikuje (javno iznese pred medicinsku javnost) svoj način lečenja.

Znači stanje pre tretmana, način lečenja i primenjeni lekovi i stanje posle izlečenja. I to je to.

 

Таман посла...  доктор који је мени помогао је толико познат и заузет да нема шта паметнијр радити него доказивати ''неверним Томама'' како је мене хомеопатијом излечио!

 

Он редовно држи предавања и семинаре широм света, пише књиге и бави се хомеопатијом цео живот, и треба теби и сличним надобудним мудролозима, који сте јуче чули за хомеопатију да доказује топлу воду у бојлеру...

 

http://udruzenjehomeopata.com/2013/10/12/foto-galerija-sa-trodnevnog-seminara-sa-dr-rajan-sanakaranom/

 

имаш овде па погледај ако те интересује.

[VaSa110]

Таман посла... доктор који је мени помогао је толико познат и заузет да нема шта паметнијр радити него доказивати ''неверним Томама'' како је мене хомеопатијом излечио!

 

Ma ne radi se tu samo o dokazivanju "nevernim Tomama". Inače to bi uradio samo jednom pa nešto sumnjam da baš nema tolko vremena pogotovo što i ne treba bpg zna koliko vremena da to uradi. Ima mnogo doktora vrhunskih koji redovno izveštavaju medicinsku javnost o svojim načinima lečenja i imaju vremena za to.

A vremena za predavanja ima. A piše i knjige.

Kako su ta predavanja ( i knjige) prihvaćena od strane stručnjaka? Ima li stručnih radova gde su na naučnim princi prikazani njegovi načini lečenja?