Simulacija stvarnosti radi razumevanja odnosa Boga i tvorevine

[Milan Nikolic]

Једина разлика је у томе што прави Бог нуди бесмртност, док ми то не можемо. Остаје нам само да верујемо или пак да не верујемо.

[Guest]

Možemo i mi da ponudimo simuliranom entitetu da ne stari i ne umire.

[Milan Nikolic]

@@drvce,

Спреман сам да ти објасним у детаље, само што то заузима доста простора. Ако хоћеш, потврди ми, да ти скенирам пар страница књиге да прочиташ детаље о томе шта је разлика између првобитног стања ,,изузетно ниске ентропије због утицаја гравитације'' и максималне ентропије црне рупе.

Можда на прву лопту делује потпуно апсурдно то у вези гравитације. Али током поступног објашњавања све постаје сасвим логично.

[Milan Nikolic]

Možemo i mi da ponudimo simuliranom entitetu da ne stari i ne umire.

То ти кажем. Све се базира на вери.

Ти можеш само слагати своје симулиране ентитете да поседујеш бесмртност. Ми то знамо да би била лаж, али не знамо, тј. не можемо потврдити у овом времену, да ли Бог за своју бесмртност говори истину или лаж - зато је ,,вера основ свега''.

На пример, ти можеш ,,објавити'' својим симулираним ентитетима да си бесмртан, али после извесног времена ти ћеш преминути а они ће наставити да постоје у свом свету. Како време у суштини одмиче, доћи ће тренутак да се и њихов (симулирани) свет распадне услед разних катастрофа наше природе.

Од чега год да саставиш хардвер где ће живети симулирани ентитети, ерозија ће у једном тренутку толико нагристи материјале да ће се систем морати покварити. Тако ћете и ти и твој симулирани свет умрети.

Са друге стране, ми не знамо - тј. не можемо да потврдимо - како стоје ствари код Бога. Да ли Он јесте исти јуче, данас и сутра и да ли увек јесте (тј. постоји) на исти начин, може бити питање само наше вере - јер откровење (,,објављење'') које смо добили од Бога о томе говори.

[Odahviing]

То ти кажем. Све се базира на вери.

Ти можеш само слагати своје симулиране ентитете да поседујеш бесмртност. Ми то знамо да би била лаж, али не знамо, тј. не можемо потврдити у овом времену, да ли Бог за своју бесмртност говори истину или лаж - зато је ,,вера основ свега''.

На пример, ти можеш ,,објавити'' својим симулираним ентитетима да си бесмртан, али после извесног времена ти ћеш преминути а они ће наставити да постоје у свом свету. Како време у суштини одмиче, доћи ће тренутак да се и њихов (симулирани) свет распадне услед разних катастрофа наше природе.

Од чега год да саставиш хардвер где ће живети симулирани ентитети, ерозија ће у једном тренутку толико нагристи материјале да ће се систем морати покварити. Тако ћете и ти и твој симулирани свет умрети.

Са друге стране, ми не знамо - тј. не можемо да потврдимо - како стоје ствари код Бога. Да ли Он јесте исти јуче, данас и сутра и да ли увек јесте (тј. постоји) на исти начин, може бити питање само наше вере - јер откровење (,,објављење'') које смо добили од Бога о томе говори.

Odkuda mi znamo da se sve to što si naveo ne dešava sa našim Bobom ukoliko postoji.

[Milan Nikolic]

Otkuda mi znamo da se sve to što si naveo ne dešava sa našim Bogom ukoliko postoji.

Не знамо. Ако хоћемо, можемо веровати и тако, само што то не би било православље.

[Milan Nikolic]

Православље говори о неколико кључних ствари које нам разјашњавају доста од тих дилема. Само је потребно веровати.

Прва ствар је та што Бог не узима никакву природу или материјал да би начинио творевину, за разлику од наших симулација - тј. ми бисмо морали да изливамо механизам од датих материјала укључујући и елементарне честице. Ту се крије та кључна битност код Бога - да ствара творевину ни из чега (и ни од чега).

Данас је за свакога најтеже да размишља о томе ,,како је уопште то да нема ничега од творевине'', ни димензија творевине ни простора, итд. Вероватно нико на свету није успео да разуме тако нешто.

Међутим, оно што данас раде научници, врло је близу таквим тешким размишљањима. А у томе нас очекују неке нове научне револуције и то је по мени сасвим добро и Богом благословено.

[Sir Oliver]

nešto slično je već uradio Tomas Rej http://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_S._Ray

Napravio je veštačka bića na svom kućnom kompjuteru koja se relativno brzo usložnjavaju i evoluiraju... javili su se pradatori itd...

Nije isključeno da se može pojaviti i inteligencija.

Samo šta je inteligencija? Da li je ona konačno sigurni pratilac života ili je samo uzgredna pojava?

[Sir Oliver]

Православље говори о неколико кључних ствари које нам разјашњавају доста од тих дилема. Само је потребно веровати.

Прва ствар је та што Бог не узима никакву природу или материјал да би начинио творевину, за разлику од наших симулација - тј. ми бисмо морали да изливамо механизам од датих материјала укључујући и елементарне честице. Ту се крије та кључна битност код Бога - да ствара творевину ни из чега (и ни од чега).

Данас је за свакога најтеже да размишља о томе ,,како је уопште то да нема ничега од творевине'', ни димензија творевине ни простора, итд. Вероватно нико на свету није успео да разуме тако нешто.

Међутим, оно што данас раде научници, врло је близу таквим тешким размишљањима. А у томе нас очекују неке нове научне револуције и то је по мени сасвим добро и Богом благословено.

Pa nisi sasvim u pravu, vidi kod kompjuterske simulacije i programer u stvari stvara "ni iz čega", bez obzira što kompjuter potrebuje hardver da bi radio, sam program koji radi je jedna druga stvarnost, digitalna informacija koja predstavlja svet za sebe... zato je moguće reći da je to jednako stvaranju ni iz čega.

Recimo, stvorena bića u takvoj simulaciji bi mogla bez problema imati takav utisak.

Dok sa druge strane ovaj naš svet možda i nije stvoren "ni iz čega", jer ništa je možda ipak nešto:

http://znanost.geek.hr/clanak/kako-je-svemir-mogao-nastati-ni-iz-cega/

[Milan Nikolic]

Нико нас не бије по ушима да бисмо веровали. У томе је цела поента.

Мени је драго што наука долази до сазнања да у моделу Великог праска не може бити говора о том апсолутном ништавилу, исто као што је наука показала да наша Планета није статични центар васељене. Стивен Хокинг са првом тврди да у том датом моделу нема места за Творца како га теолози сматрају, тако да нама преостаје само да верујемо онако како је дато да верујемо - да је Бог начинио твар ,,ни из чега''.

Можемо да се позабавимо једним мисленим експериментом. Запитајмо се, како би могао тај симулирани ентитет да открива свет око себе?

Прво морамо да замислимо програм који пружа одређени ,,простор'' где би се ентитети кретали, а то кретање има смисла само ако је реч о више од једне димензије. Ако замислимо дводимензионалну површину, онда тај свет може бити нешто сложенији од догађања на површини билијарског стола, али са тродимензионалним светом дешавања постају знатно сложенија.

Могли бисмо направити симулатор стварности тако да садржи космос у коме се ентитети налазе на једној сферној површини, исто као што је случај са нашим реалним светом. Симултанти створени по лику човечијем имали би жељу да истражују творевину, а творац (неки човек) би ту могао да направи границе које симултанти не могу досегнути, као што човек не може закорачити преко ''ивица'' космоса него је помирен са непознатим, неиспитивим величинама.

Међутим, симултанти не би стали на томе, тј. не би се помирили са безнађем неиспитивости преко-космичког хоризонта. Они би одлучно ступили у истраживање саме материје од које су створени и тражили би одговор у дубини својих ''атома'' - поред телескопа, изградили би микроскопе и акцелераторе честица.

Шта би симултанти откривали зависи од програмера њиховог света. Међутим, како год да је програмер склопио њихова тела и остала обличја у симулираном свету, симултанти би, будући паметни као људи, развили механизам да разоткрију од чега је њихов свет састављен.

Тако би симултанти полако долазили до конституената који превазилазе појам њихове материјалности. Закључили би да постоји кретање нечега на такав начин да нема смисла то поредити са њиховим класичним, интуитивним искуствима.

Они не би знали да идентификују те ентитете које творац познаје као елементарне честице из реалног света. Откривали би постојање само одређених програма које је творац употребио да направи њихове симулиране молекуле, атоме и елементарне честице.

Међутим, симултанти би тачно знали да постоји нешто што превазилази правила игре њиховог света, али не би могли да емпиријски спознају шта је то. Док би творац могао те механизме да користи како би радио шта му је воља - на пример, да шибне електроне тренутно са једног на друго место или да створи било шта што је за симултанте право чудо.

Симултанти не би могли да разумеју да је то ствар електрона које творац употребљава. Али тако исто ни творац симултаната не зна како Бог употребљава Своје логосе у реалној творевини.

Тако дакле, сви се ми ослањамо на веру коју сами одабирамо. Бог каже да су Његови логоси ,,нестворени'', тј. да се налазе вечно у Њему и да их употребљава како би на њима изградио свет (тј. творевину), као што човек који створи симултанте може да каже шта год хоће, а разлика је у томе што ми за човека знамо, док за Бога не знамо да ли је нешто истина - и управо то незнање омогућава да верујемо.

Дакле, закључак је да Бог тражи веру од нас. Ми можемо да правимо симултанте, али не можемо лагати никога другог осим њих да поседујемо оно што припада само Богу.

[Sir Oliver]

ma puno si toga naprečac zaključio iz svoga eksperimenta.

Prvo ni taj nazovi tvorac ne bi mogao tek tako da menja svet koji je stvorio a da to razumna stvorena bića ne primete

Drugo, pravo je pitanje da li bi jednom posle mnogo vremena ta bića postavljala pitanja o poreklu svega i takva pitanja koja bi prevazilazila date odgovore, ako bi, kako je tako nešto uopšte moguće?

Ona ne bi mogla da prevaziđu svoju datost ali sama težnja ka tome je velika stvar.

Drugo, kad se kreira takav svet, bez obzira što je on simulacija ipak je nemoguće u potpunosti predvideti sve u njemu, čak ni tvorac to ne može. Nakon nekog vremena javljaju se začuđujuće stvari.

Ako se ne varam, a moguće je da grešim mislim da je takva priroda tih celularnih automata.

Univerzalni kompjutor

Kad je počeo, Stephen Wolfram bio je čudo od djeteta, a danas kao sredovječan muškarac (45 mu je godina) tvrdi da je smislio novu vrstu znanosti, utemeljenu ni manje ni više nego na jednostavnim kompjutorskimprogramima, a ne na kompliciranim jednadžbama. Za razvoj tog koncepta trebalo mu je ukupno dvadeset godina. Ideja mu je pala na pamet početkom osamdesetih godina kad se bavio s nekoliko različitih područja znanosti – s jedne strane pitao se na koji se način u svemiru formiraju galaksije, a s druge strane ga je strašno zanimalo kako radi ljudski mozak. Niti u jednom od tih područja nije dolazio do zadovoljavajućih rješenja sve dok mu jednog dana nije sinulo da možda "nosi krive naočale". Današnje shvaćanje znanosti temelji se na matematičkim jednadžbama, no Wolframu se čini da bi se svijet oko nas bolje opisao jednostavnim kompjutorskim programima - on ih je nazvao "jednostaničnim automatima". Postoji samo 256 takvih programa – pravila po kojima funkcionira, drži Wolfram, čitava postojeća priroda. Jedan od tih programa, a Stephen Wolfram neće reći koji, stvara čitav svemir i predstavlja univerzalni kompjutor.

[Milan Nikolic]

Свакако је све то занимљиво. Међутим, у нашој реалности ми се хватамо у коштац са конкретним концептима и питањима у космологији и физици.

Није обична ствар што тренутно живимо у ,,златном добу космологије''. На пример, математика је толико моћно оруђе да може предвидети ствари које нисмо ни слутили.

Једна од необичних појава коју је математика предвидела је ,,црна рупа''. А данас, када смо већ у могућности да истражујемо црне рупе, долазимо до важних открића у карактеристикама црних рупа.

Све ово говорим због идеје до које су научници дошли помоћу истраживања црних рупа - идеје да наш космос можда јесте холографска представа. Ето, ако нас занима како у реалности може да се дешава у творевини, пут нас води кроз истраживања црних рупа, квантне механике, итсл.

[Justin Waters]

Dok sa druge strane ovaj naš svet možda i nije stvoren "ni iz čega", jer ništa je možda ipak nešto:

http://znanost.geek....ati-ni-iz-cega/

U ovom tekstu se navodi da ništavilo zapravo nije nikad apsolutno ništavilo, i da nešto i ništa su praktički u esenciji jedno te isto. Na kraju se svodi da su indijski mistici bili donekle upravu sa svojim idejama da je forma obzerviranog svijeta iluzija.

[Милан Меденица :)]

deus ex machina ... која залудност.

сем тога, симулација има фалинку у старту - њен творац није свемогућ него је ограничен синтаксом програмирања, самим собом, архитектуром рачунара и целим устројством и физичким законима на којима почива функционисање човека и машине.

у преводу, пиши пропало да симулираш Бога и творевину.

а ако оћете да симулирате еволуцију, бавите се винским мушицама - далеко је једноставније него измишљати врућу воду

[Guest]

Kako znaš da arhitektura ove naše stvarnosti nije ograničena?