Simulacija stvarnosti radi razumevanja odnosa Boga i tvorevine

[drvce]

@@Muramasa,

7. Da li bih ih trolovao, logovao se u simulaciju pod razlicitim imenima i pricao im razlicite price kako bi se tamanili medju sobom, a sve zarad mojeg uveseljavanja?

8. Da li bih intervenisao ako bi koji entitet lazno tvrdio da smo komunicirali? Da li bi me to vredjalo ili zabavljalo ili bi me bilo bas briga?

9. Da li bih im svima obznanio svoje autorstvo ili bih za propagaciju te informacije koristio svega nekoliko entiteta i pustio ih da se igraju "gluvih telefona"?

10. Kakvu bih korist imao od svesnih entiteta sa kojima ne bih smeo da komuniciram jer bi to neki od njih doziveli kao oduzimanje slobode?

11. Sta ako u jednom trenutku simuliratni entiteti stvore simulaciju samih sebe? Sta ako ne stvore?

...

[drvce]

@@Milan Nikolic, izgleda da brkas slozenost (kompleksnost) sa neuredjenoscu (entropijom). Entropja raste, a slozenost raste i opada dok entropija raste. Evo neka Sean Carroll kaze (od 12min), da ga ja ne prepricavam!

[Milan Nikolic]

@@drvce,

Не знам како си то разумео у мојој поруци - док се ја слажем са тим што кажеш, само још треба да узмеш за озбиљно да ,,раст и опадање сложености не траје вечно'' што се наглашава у том клипу. Захваљујем ти на видео клипу, сјајан је, али жао ми је што дијалог међу нама никако да почне.

А дванаесто питање које фали у теми је:

И шта се дешава кад нестане струје?

[Milan Nikolic]

А најтужније је што се таквим недостатком дијалога ствара све већа збуњеност код људи попут Мурамаса. Ако стварно постоји интересовање за природне феномене и законе, онда нам неће бити тешко да се томе озбиљно посветимо.

Проблеми и дилеме се не могу решити једноставним потезом када је реч о овој теми. Као и у свим озбиљним наукама, постоји велика опасност од погрешног разумевања што је најчешће резултат непажње - тачније људи воле да слушају пажљиво само себе.

Таквим начином (дијалога) нећемо ништа постићи. Овде треба расветлити Мурамаси у чему је његова лакомисленост, али ако не постоји жеља да се иде даље од тога онда ништа не вреди.

[Milan Nikolic]

@Мурамаса

Пази братац. Ако желиш да превазиђеш садашње дилеме о томе како човек може да постане творац попут Библијског Творца, онда се потруди да разумеш ове иначе веома просте аргументе.

За те твоје ,,симулације стварности'' потребна је енергија која ће одржавати систем. Ти са том енергијом суштински немаш ништа, тј. узећеш је из природног окружења изван тебе самога, а ако којим случајем тај систем уградиш унутар твог организма и омогућиш проток енергије из њега у систем, онда ћете сви заједно првом приликом утихнути онда када будеш престао да се храниш.

Пази сада. Код хришћанског Бога наука говори да Он ,,познаје'' и ,,одржава'' творевину не другачије до Његовом сопственом вољом која је повезана са самим Његовим енергијама, а ми то називамо логосима бића/твари. У том смислу Бог непрестано ''пребива'' у творевини и влада њоме у сваком тренутку.

Енергија о којој је овде реч није ништа друго до категорије која представља самога Бога, другим речима та енергија је беспочетна, нестворена (као што је, дакле, Бог нестворен), итсл. Такву врсту енергије не поседује човек нити ће икад моћи, осим у благодати, са животом у Христу - Богу.

Ако не закључиш колико је мизерно то што си покушао да поистоветиш, онда нема никакве сврхе улазити у расправу јер је то твоје убеђење и веровање. Свако може да верује у шта год хоће. Само ако те интересује још нешто детаљније то што сам рекао, можемо до миле воље полемисати.

[Guest]

Potrebna je samo energija na koju će da radi mašina, ali za virtuelnu stvarnost, sasvim je dovoljna virtuelna energija.

[Milan Nikolic]

Питање је како ћеш ти контролисати развој и рад система, јер је реч о великој сложености. Немој рећи да ћеш непрестано да прелиставаш странице података као што на пример пратиш овај форум.

Желим да ти скренем пажњу на то како хришћански Бог контролише и управља творевином. То није контрола и управљање тако што Бог попут нас посматра ствари по карактеристикама, рецимо боје предмета, састав предмета, итд. То није посматрање као што неко од нас сада може да посматра скривеном камером или из сателита некога где се креће и шта ради, па ни некаквим механизмом куда се крећу електорни и шта раде у функцији нашег мозга.

Дакле, било би добро да схватиш, за почетак, како Бог ,,познаје'' Своју творевину, а то се дешава тако што Бог поседује Своје логосе унутар целокупне творевине. Ти логоси нису неки инструменти попут шпијунских бубица које ће известити Бога о томе шта се у творевини дешава, него су ти логоси повезани са свим карактеристикама самога Бога, на пример Божијом енергијом, Божијом суштином, Божијом личношћу. Логоси представљају делатну вољу Божију.

Такву моћ може да има само Тројични Бог, тј. Бог Света Тројица. Ми са том чињеницом треба да се измиримо на потпуно опуштен начин тако што ћемо веровати да је Бог заправо истинска Љубав. Само у таквом расуђивању и веровању моћи ћемо разумети у чему је та суштинска разлика између Бога и људи, али разумећемо и у чему је смисао свега тога - јер имамо Човека који омогућава то јединство Бога и људи, а тај Човек је један од Свете Тројице.

[Sir Oliver]

Opet, nisu bitni oni, već bi ti bio svestan da nisi Bog, pojam Boga je znatno drugačiji.

Ajde da zakomplikujemo malo, da li bi tvoji simultanijanci nadošli na pojam Boga iako bi recimo saznali da ih je Muramasa kreirao?

[drvce]

Немојте да вас завара правац кретања ентропије, јер иако је реч о привременом кретању ка уређености због стварања галаксија и сунчевих система - па и планета са мноштвом живота и сложености (уређености) - укупан резултат (у космосу) је пораст неуређености и то само због тога што се за све ово набројано ослобађа топлота у виду зрачења, која се све више разређује стварајући пораст ентропије (тј. неуређеност).

Ovo mi je dalo povoda da posumnjam, bez rdjavih namera sam ukazao na razliku medju pojmovima. Recimo nisam pomenuo diskutabilnu recenicu

Само због те гравитације, у почетку космоса имали смо велику уређеност уместо неуређеност.

(iz koje bi moglo da se zakljuci da znamo zasto je u pocetku bila mala entropija) jer ne sumnjam da znas da su nejasni razlozi za takav pocetak i da je u pitanju propust u formulisanju.

Onaj primer sa kafom i slagom pokazuje da nije potrebno da sedimo u kaficu do kraja vremena da bismo docekali da se sve dobro izmesa u casi, tako da se slazemo да ,,раст и опадање сложености не траје вечно''.

Za @@Muramasa-inu zbunjenost ne hajem previse, covek je u skoli koja moze mnogo detaljnije da mu razlozi ove price nego sto ja mogu da ponudim, tako da ne verujem da ce zbog mene da prospe sebi crevo. Trebalo bi da on vise zna o funkcionisanju kosmosa od mene, a sa druge strane ocekujem da ti vise znas o crkvenim stvarima od mene, tako da me obojica sijete u svojim oblastima. Kad uocim da je propusteno nesto sto mi je interesantno, ja uskocim! Recimo, kako da pokazemo da priroda u kojoj obitavamo zaista funkcionise kao sto kazes, a ne nekako drugacije? Ili da i sami nismo u simulaciji?

[sqny]

Na ETFu se ne uce ovakve stvari... makar ne danas.

[drvce]

@@sqny, onda moram da od Muramase napravim sith lorda!

[Milan Nikolic]

@@drvce,

Само ћу да ти укажем на два момента које треба да размотриш. Први се односи на то да ми заправо знамо како је у почетку била мала ентропија, а други моменат се односи на раст и опадање сложености целог универзума.

Дакле, једини разлог зашто је у почетку космоса била мала ентропија је утицај гравитационе силе, који (утицај) сада све више слаби. Погледај снимак који си поставио где после ,,шоље са кафом и шлагом'' видимо како максимална сложеност представља нашу садашњост, док супротно од сложености видимо у почетку и на концу космоса где је једина разлика у томе што је у почетку мала ентропија а на концу максимална ентропија.

У том снимку не говори се експлицитно о гравитацији. Међутим, на другим местима објашњено је како је гравитација једини разлог зашто је у почетку била мала ентропија и зашто ће на концу бити максимална ентропија.

Једноставно, гравитација губи свој утицај у космосу, тј. све је мање и мање дејство гравитационе силе. Ширење космоса је у експанзији, а управо то је, као недавно установљено стање, решење проблема тзв. ,,симетрије временског обртања'' и доказ да стрела времена има само један могући правац.

И питаш ме ,,kako da pokazemo da priroda u kojoj obitavamo zaista funkcionise kao sto kazes, a ne nekako drugacije''. То о чему сам говорио са теолошког аспекта ни не треба да буде доказиво - ,,показиво'', него ми верујемо да јесте тако.

[drvce]

Zasto je sve bilo tolko sabijeno, sjedinjeno i glatko na startu, to ne znamo. Gravitacija dominira crnim rupama, ali tamo nije minimalna, nego maksimalna entropija.

Biranje jedne nedokazivosti iz obilja drugih je onda stvar ukusa, sklonosti ili cega vec. Kako onda osporiti da smo i sami u simulaciji i da smo samo zesce istrolovani, osim sto je dovoljno da ne prihvatimo takvu tvrdnju? To mu onda dodje kao rasprava dece, moj tata je jaci od tvog tate. Samo sto tamo ipak postoji sansa da su tate dovoljno infantilne, pa da se zaista potuku i da deca dobiju konkretne argumente za svoje tvrdnje. Pitanje unutrasnje konzistentnosti odredjenih tvrdnji je druga stvar i mogu da razumem motivaciju teologa da ispostuje odredjene kriterijume (da bude nedokazivo i u skladu sa postojecim stavovima) i doda novu ciglicu u postojeci sistem, to moze da bude vrlo kreativna stvar. Veliki deo matematike je takav, ako cemo pravo. Kako naci konkretne primene za neke opskurne formule? Nema veze, zabavno je (nekima), a mozda budu i polaziste za neke potpuno desete ideje.

[Odahviing]

Питање је како ћеш ти контролисати развој и рад система, јер је реч о великој сложености. Немој рећи да ћеш непрестано да прелиставаш странице података као што на пример пратиш овај форум.

Napravi se algoritam koji ce to da radi umesto nas.

[Odahviing]

Odakle mi got uzimali energiju, za bića u simulaciji mi ćemo biti Bog. O nama će znati onoliko koliko mi znamo o ovom "našem" Bogu (pod pretpostavkom da postoji), a to je ništa ili ono što nam on da da znamo, tj koje nam informacije o sebi pošalje. Bića neće zanimati odakle mi koristimo energiju ili bolje rečeno neće biti u mogućnosti da saznaju.

Kada bih ja napravio simulaciju, uglavnom bi pustio da se sve razvija svojim tokom bez mog uplitanja. Ukoliko govorimo o stvaranju čitavog univerzuma oda bi pojedinim nastanjenim virtuelnim planetama "servirao" različite priče o nastanku i svemu ostalom, čisto iz radoznalosti i istraživanja o ponašanju.