Simulacija stvarnosti radi razumevanja odnosa Boga i tvorevine

[Guest]

Danas sam pisao jednu prostu aplikaciju koja simulira stvarnost po nekim zadatim pravilima. Pravila su prosta: Data je matrica čije su vrednosti 0 i 1 (živa ili mrtva ćelija) i u svakoj iteraciji neke ćelije preživljavaju, a neke umiru. Ako neka ćelija ima u svom susedstvu manje od tri ćelije, ona umire usled nedostatka resursa, a ako ima više od 5, biva ugušena. Za tako nešto sam prvi put čuo od Voje Antonića i on je pričao o obilju i zakonitostima koje se razviju iz početnog stanja haosa, samo na osnovu ta dva jednostavna pravila. Još nisam završio aplikaciju, tako da ću još malo da verujem Voji na reč.

Bilo kako bilo, razmišljao sam o simulaciji stvarnosti kao što je naša, sa svim fizičkim zakonitostima (naravno, u eri kvantnih mašina). Razmišljao sam kako bih se ja postavio prema inteligentnim bićima koja bi se razvila u tom procesu (spontano ili uz moju intervenciju) i došao do interesantnih pitanja.

1. Ako bih napravio inteligentne entitete koji bi mi pomagali, šta ako se neki pobune protiv mene i počnu da rade na štetu ostale tvorevine?

2. Ako bih neka inteligentna bića (nalik na ljude) zavoleo i poželeo da ih dovedem u viši nivo stvarnosti (u kom sam ja), kako bih to izveo (možda androidska tela ili čak i organska)?

3. Da li bih mogao da ih gađam vatrenim loptama i potapam, ako me iznerviraju?

Ovako, ako bih dobio odjednom da postanem svemoguć i besmrtan, mislim da bih se osilio i da bih ostao ovom našem nivou stvarnosti, ali šta ako bih od samog početka bio tvorac te tvorevine?

4. Da li bih valorizovao veru ili razum i da li bih zahtevao krotost?

5. Kako bih objavio svoje postojanje simuliranim mislećim entitetima i kako bih reagovao na njihove reakcije?

6. Da li bih one entitete koji ne zasluže da ih prebacim u viši nivo stvarnosti izbrisao kao da nisu postojali ili bih im simulirao oganj ili neko duševno mučenje, da me njihovo stanje podseća na moj neuspeh?

Napomena: Ne zalazim u pitanje da li Bog postoji. Hteo bih da postavim filozofsko pitanje, pod predpostavkom da postoji. Ne bih voleo da kreacionisti kopiraju kilometarske postove sa Šestodneva, jer ovde nije reč o TE.

[Sir Oliver]

celularni automati jel?

Ima samo jedan problem, u stvari nekoliko, ti bi bio njihov tvorac ali i dalje ne bi bio Bog.

Ako oni počnu pokazivati složenost i svest nakon nekog vremena, trebao bi se zapitati šta si ti u stvari?

Ostale kad se setim...

[Guest]

celularni automati jel?

Ima samo jedan problem, u stvari nekoliko, ti bi bio njihov tvorac ali i dalje ne bi bio Bog.

Iz njihove perspektive bih, jer bih u okviru tog simulatora bio svemoguć i oni bi stvarno verovali da sam sam svoj uzrok (causa sui).

[Milan Nikolic]

@@Muramasa,

Лепо је замишљати човека са толиким потенцијалом. Међутим, човек је у суштини врло слабо и ограничено биће.

Нећемо улазити у то какав је човек био у почетку стварања - тј. да ли је тада био толико слаб и ништаван - јер бисмо се онда бавили више метафизиком. Дакле, ако посматрамо човека у садашњем стању онда само констатујемо да му век трајања ретко кад пређе један век и да пати од многих болести у које можемо сврстати и заборав.

Такав човек може само закључити да и он и свет у којем живи, једном речју, ,,има свој почетак и крај''. Зато је веома незгодно да се човек пореди са појмом ,,Творца'' и то из конкретних разлога.

Прво, све што човек узима од природе да би створио нешто, то је већ неко други створио - дакле, ту већ губимо прави смисао творца код човека. И друго, појам творца у правом смислу подразумева и појам ,,сведржитеља'', а то је немогуће без бесмртности и очигледно немогуће за човека.

[Milan Nikolic]

Занимљиво је филозофирати по овом питању. Откуда човеку идеја о томе?

[DankaM]

Ako ćeš pošteno po teoriji dinamičkih sistema, samo odrediš početne uslove i nema onda da se mešaš. Ionako se pretpostavlja da će se sistem samoorganizovati

[Oglo]

ako ćemo pošteno, zašto se pretpostavlja da je sistem bio neorganizovan

[dragisa]

[DankaM]

nepošteno ću, pošto sam se oduševljavala TDS pre 2 godine, pa se baš i ne sećam dobro nije pretpostavka da je bio neorganizovan, nego da će spontano krenuti u proces (bolje, uređenije) samoorganizacije. Imamo početne uslove i to je to, ne razmišljamo da li su organizovani ili ne...

inače, ono što mene zanima otkud Muramasi ovakva razmišljanja i pitanja

[Oglo]

nema boljeg goreg u sistemu, to je samo viđenje od strane drugog sistema

haos je takođe oblik reda

upravo ovim načinom jedinice sistema bi mogle doći do spoznaje o višem sistemu

(možda je ovo a? )

[DankaM]

Treptrep, isključujem se... Pregrej'o mi se mozak

Ne znam, nisam baš sigurna da je moguće svet i Tvorca potpuno i bez ostatka pretvoriti u logičko-matematički koncept... I onda vršiti predviđanja na osnovu toga.

Da ne kažem, priličan sam ljubitelj naučnog metoda, ali za mene postoje stvari koje su prosto neobjašnjive, makar i iz pozicije teorije haosa.

Ne osećam da bi ekstremno dosledno praćenje naučnog metoda dovelo da upoznamo Boga. Jednostavno, kao na Mikelanđelovoj fresci, želja da se dodirnemo nikad nije ispunjena opisom, obajšnjenjem i predviđanjem...

[Oglo]

naravno da ne može biti stvar u tome, ništa bez da ostavimo autora teme da se dosjeti sam

[DankaM]

naravno da ne može biti stvar u tome, ništa bez da ostavimo autora teme da se dosjeti sam

Ja izBosne... šta ćeš .smil.

Ja ustvari živim u nadi da je autor generalno ovde na forumu ozbiljan. Neke stvari koje postuje me zbilja uveseljavaju i oduševljavaju. U smislu kako je ovaj svet bogat različitostima...

[Milan Nikolic]

Може се рећи да данас највећу загонетку представља сила гравитације због које се (и поред осталих сила) развија и еволуира свет овако како видимо. Само због те гравитације, у почетку космоса имали смо велику уређеност уместо неуређеност.

Али ово треба исправно разумети. Наиме, иако је у почетку космоса материја била распрострањена наизглед у максималној неуређености, та материја је дошла у то стање правим чудом јер због гравитације таква расподељеност представља велику уређеност. Мораћу да вам дам један пример.

Замислите да у једној соби имате хиљаде комада магнета који се међусобно привлаче и да су ти магнети равномерно распрострањени, попут ваздуха који заузима сваки кутак. Неко са стране, који не зна да је реч о магнетима, рекао би да такво стање представља велику неуређеност, међутим, због силе привлачења коју имају магнети (сада замишљамо само ту силу привлачења) реч је о максималној уређености - на пример као да је неко морао да поставља сваки магнет на одговарајуће место.

И тек након тога, почиње кретање ка све већој неуређености коју ми називамо ентропијом. На пример, ти магнети почињу да се групишу у веће елементе свуда по соби, као што се груписала материја у гроздове од галаксија у звезда. Немојте да вас завара правац кретања ентропије, јер иако је реч о привременом кретању ка уређености због стварања галаксија и сунчевих система - па и планета са мноштвом живота и сложености (уређености) - укупан резултат (у космосу) је пораст неуређености и то само због тога што се за све ово набројано ослобађа топлота у виду зрачења, која се све више разређује стварајући пораст ентропије (тј. неуређеност).

[drvce]

http://retrospec.sgn.net/users/tomcat/yu/magshow.php?auto=&page=60&all=SK_88_04

http://retrospec.sgn.net/users/tomcat/yu/magshow.php?auto=&page=64&all=SK_88_05