Хитно помози, хришћанине!

[Natasenka]

Њима је огромна патња, али награда ће бити неупоредиво већа. Нека им Бог подари снаге да издрже, да поднесу болове, родитељима такође, јер нема већег бола него због дјетета. Мрвице мале. 

[Иван Недић]

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3018489/danielu-je-potrebno-novo-srce-i-nova-pluca-otac-ga-je-napustio-zivi-sa-majkom-od-par-hiljada-mesecno-vi-ste-mu-jedina-nada

DANIELU JE POTREBNO NOVO SRCE I NOVA PLUĆA: Otac ga je napustio, živi sa majkom od par hiljada mesečno, VI STE MU JEDINA NADA

DRUŠTVO 25.03.2018. 20:26h

•  
•  
•  
•  
•  
•  

 

 

Umesto da najlepše đačko doba provodi sa svojim vršnjacima, našeg sugrađanina Daniela Budaia, učenika sedmog razreda OŠ „Jovan Mikić“, bolest je prikovala za kućni prag. Zbog teškog oboljenja srca i pluća, Daniel nastavu pohađa od kuće, a jedina šansa da ponovo bude među svojim drugovima je transplatacija oba organa, koja će najverovatnije morati da se obave na nekoj od klinika u inostranstvu.

Ali nevolja nikada ne ide sama. Pokazalo se to mnogo puta, a ni Daniel nije izuzetak. Otac ga je ostavio pre desetak godina, a jedina podrška u borbi sa bolešću mu je majka Monika, koja i pored svog truda i rada jedva uspeva da im obezbedi ono najosnovnije da bi preživeli.

 

- Danielovi problemi sa zdravljem počeli su pre sedam godina, dugo je kašljao i kada mu je urađen EKG videlo se da ima više od šuma na srcu. Od tada se leči na Dečijoj klinici u Tiršovoj u Begradu, gde su mu ustanovljeni problemi sa srcem, tačnije anomalija mitralne valvue praćene značajnom mitralnom regurgitacijom. Do sada su govorili da će ga operisati, ali poslednji put kada smo ležali rekli su da to neće biti moguće i da je jedino rešenje transplatacija srca i pluća – priča majka Monika.

 

- To će biti jedino moguće u Beču ili Londonu, a pitanje i kako će uspeti jer su u pitanju dva organa. Kada će to biti ne znamo, a kako nam je rečeno, najpre treba da dođe na listu čekanja za transplataciju organa.

 

FOTO: BOJANA KOPUNOVIĆ

 

Za to je potrebno prvo sakupiti novac. A njega nema. Monikina plata, koja radi kao spremačica u Policijskoj upravi Subotica, odlazi na ratu stambenog kredita, koja je sto evra, i režije i lekove, te im za život ostaje jedva nekoliko hiljada dinara. Nekada im je i ono najosnovnije, hrana i higijena, veliki luksuz, a odeći i kućnim aparatima da i ne govorimo.

 

- Srećom, najskuplji lek, koji košta dve hiljade evra i traje jedva mesec dana, finansira RFZZO. Ali tu su stalne kontrole u Beogradu, ostali lekovi... - nastavlja majka.

 

Daniel dane provodi u trošnoj kućici, gde mu društvo prave ptičica i mačak. Oni su mu, kaže, najmiliji drugovi. Kako se jako zamara, već tri godine ne ide u školu, već nastavnici dolaze kod njega. Čeka ih nestrpljivo, ne toliko zbog gradiva, koliko da bi mu preneli šta mu rade drugovi iz odeljenja.

 

- Posećuju me i drugovi i drugarice. Nedostaje mi škola, ali kad oni dođu, onda kao da sam i ja tamo – priča nam Daniel. - Volim da učim, a najteže mi idu strani jezici. Nekada su dani baš dugi, voleo bih da bar imam internet, da ga malo prekratim.

 

FOTO: BOJANA KOPUNOVIĆ

 

I nastavnici sa puno ljubavi i razumevanja odlaze kod Daniela. Od njega se vraćaju puni utisaka i sa jedinom željom – da što pre ozdravi.

 

- Dok je bio u nižim razredima, Daniel nije imao toliko problema sa zdravljem i sve je bilo u redu. Nevolje su počele kada je krenuo u više razrede, te su nastavnici, uz saglasnost Ministarstva prosvete, za njega pripremili IOP (individualni obrazovni program) i dolaze kod njega kući – objašnjava Marija Milodanović, direktorka škole „Jovan Mikić“. - Za njega imaju samo reči hvale.

 

Brzo savladava gradivo, lepo uči, uspešno je završio sve razrede. Trudimo se da pomognemo i na drugi način, zahvaljujem roditeljima naših đaka na plemenitosti, jer je ovoj porodici svaka pomoć preko potrebna.

 

POMOĆ ZA DANIELA - Svi koji žele da pomognu Danielu, mogu pomoć da odnesu u njihov dom u Ilindenskoj ulici 21 ili da se jave majci Moniki na telefon 064/32-26-975.

 

Na ovaj broj telefona može da se izvrši POSTNET uplata, a ko je u mogućnosti može i da uplati

na dinarski račun koji glasi 355-0003200614990-82

[Иван Недић]

http://www.podrzizivot.com/pomozimo-filipu-rikicu/

POMOZIMO FILIPU RIKIĆU

15.06.2018.

Filip Rikić rođen je 27.01.2013. godine, u Beogradu.

Filipu je dijagnostikovan Meduloblasom gradus IV who, zloćudni tumor na mozgu, sa velikim brojem metastaza na glavi i kičmi.

Filip se prvi put požalio na bol u glavi 4. aprila 2018. godine. Do tada je bio potpuno zdrav bez ikakvih tegoba. Nakon pregleda kod pedijatra, nalazi su bili dobri, a lekari su smatrali da je bol posledica virusne infekcije. Savetovali su da se sačeka nekoliko nedelja, pa ako se nastavi glavobolja, obavi pregled ko ORL-a, oftamologa i neurologa.

Glavobolje su u početku bile kratkotrajne i javljale se jednom dnevno, a kada prođu on je najnormalnije nastavljao sa svim aktivnostma. Međutim, iz dana u dan su se pojačavale.

Roditelji odlučuju da urade privatno sve preglede koje su im lekari preporučili i svi rezultati su bili dobri. Kada je rađen EEG glave, uočena su blaga usporenja, ali s obzirom na to da nije bio potpuno miran tokom pregleda, a da mu je motorika bila dobra, savetovano je da magnetna rezonanca bude urađena kasnije. Na molbu roditelja, ipak je ista zakazana za naredni dan.

Rezultat magnetne resonance je bio jako loš i odmah su ih uputili na Neurohirušku kliniku. Tu su stigli 13. aprila, a već dan kasnije Filip je imao prvu intervenciju-ugradnju šanta zbog visokog pritiska u glavi. Ta intervencija je prošla dobro, pa je 23. aprila urađena i glavna operacija gde je otklonjen veliki (primarni) tumor.

Samo dva dana nakon toga, sistem je prestao da radi, šant se zapušio i podvrgnut je reviziji.

Nakon toga Filip je prestao da govori, da sedi, da hoda, ukočila mu se jedna strana lica, prestao je da guta i da potpuno pomera levu ruku (desnu pomera pomalo). Stanje se dosta pogoršalo, od tada jede na sondu i nikakvih poboljšanja do sada nije bilo. Ima jake bolove, trzaje i jako je uznemiren. Razume sve i reaguje na priču i glasove.

Do sada je primio dve doze hemioterapije, bez vidnih poboljšanja. Dok drugi pacijenti pauze između terapija provode u svojim domovima, Filip se vraća na neurohirurgiju, gde praktično i živi puna dva meseca.

Prognoze nasih lekara su jako loše, nisu utešne niti prihvatljive njegovim roditeljima. Iz tog razloga su se obratili klinici “Gustave Roussy” u Parizu, koja ima izuzetne rezultate u izlečenju tumora, a posebno ovog tipa.

Nakon analize kompletne medicinske dokumentacije, navedena klinika je prihvatila Filipovo lečenje, koje bi otpočelo nakon uplate dostavljene fakture, koja glasi na 210.000,00 EUR.

Uz veliko angažovanje familije, prijatelja, kolega porodice, Filipovih drugara i humanih njima nepoznatih ljudi, uspeli su da sakupe 150.000,00 EUR.

Svaki dan ovom petogodišnjaku je dragocen. Iz tog razloga roditeljima jedino ostaje da se oslone na dobru volju i humanost ljudi koji bi pomogli da se što pre izvrši uplata sredstava koja nedostaju i da ova strašna dijagnoza postane prošlost za ovog malog dečaka.

Pomozimo Filipu Rikiću slanjem SMS poruke (potrebno je uneti proizvoljni karakter) na 5757 (100 dinara) i uplatama na dinarski račun: 205-999-98 i devizni račun 0070800039876 otvoren kod Komercijalne banke.

[obi-wan]

Danas sam imao prilike da upoznam Teodoru, iznos koji je njoj potreban uopste nije mnogo velik, a bas je vazno da ga sto pre ima, da bi mogla normalno da hoda i da ne bi daljim rastom u ovakvom stanju kicma bila ugrozena.

498 na 3030, jer nase malo nekom znaci mnogo.

...

http://www.budihuman.rs/sr/korisnik/498/teodora-ilincic

[Иван Недић]

 

[Иван Недић]

http://www.budihuman.rs/sr/korisnik/503/jovana-jevremovic

 

Za Jovanu!

UKUPNO PRIKUPLJENE DONACIJE

461149

 

Dinarski: 160-503257-13

Devizni: 00-540-0002675.4

IBAN broj: RS35160005400002675454 

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Upiši 503 i pošalji SMS na 3030

Cena poruke je 200 din (PDV se ne naplaćuje)

Upiši human503 i pošalji SMS na 455

Cena poruke je 20 CHF

e-Doniraj

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić

prikuplja novčana sredstva za Jovanu Jevremović (2008).

Jovana boluje od teškog oblika Limfoma koji joj je zahvatio pluća. Za njen život se bore lekari sa klinike Mhtera u Atini. Lečenje se vrši novim lekom AD-CETRIS koji košta 3.250,00 evra, samo lek u samo jednoj dozi. Lek se prima u razmaku od dvadeset i jednog dana, a Jovani je neophodno od 8 do 12 sesija. Ovaj lek je za nju jedina nada, a do sada je ona treće dete u Evropi koje bi primilo ovu vrstu terapije.

Jovana se trenutno sa majkom nalazi u Grčkoj. Klinika Mhtera ih je primila na lečenje uz pomoć sredstava koja su prikupili porodica, prijatelji, ljudi dobre volje... Da bi Jovana primila lek, nastavila terapiju, neophodno je da bude stacionirana na klinici u Atini, što naravno zahteva i dodatne troškove.

Jovana se već dve godine bori sa Hočkinovim limfomom, od decembra 2016. godine lečena različitim metodama, ali na žalost bezuspešno. Odlaskom u Atinu utvrđeno je da se opaka bolest transformisala u jako agresivni Lymphoma Penik.

Pomozimo Jovani! Upišimo 503 i pošaljimo SMS na 3030. Njoj možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj.

Za Jovanin život! Budimo humani!

[JESSY]

Od četvoro dece u porodici Ibralić, troje je teško bolesno, a roditelji su bez posla

•  

FOTO: ROBERT GETEL / RAS SRBIJA

Zejna (10), Mića (11), Mirsada (15) i Mustafa (17) Ibralić iz Novog Sada dočekaće vas sa širokim osmehom na licu, ali iza tih razdraganih lica kriju se duboka bol i patnja. Od njih četvoro, troje je teško bolesno.

Najmlađa Zejna ima treći stepen slepila od rođenja, Mića boluje od egzostoze, benignog tumora, izrasline rastu na kostima u čitavom telu, Mustafa ima tumor na dvanaestopalačnom crevu, dok je Mirsada jedino zdrava u celoj porodici.

Roditelji Snežana (47) i Mirsad (54) su nezaposleni, sa svojom decom žive kao podstanari u skromnoj i trošnoj kući, ali veoma sređenoj i urednoj. Radom i redom pokušavaju da prebrode ono što im je sudbina dodelila. U skromni dom preselili su se nedavno zato što su prethodno živeli u iznajmljenom dvorišnom stanu na spratu, pa više nisu mogli da nose Miću uz stepenice koji zbog teške bolesti skoro na svakih par meseci završi u bolnici na operacionom stolu.

FOTO: ROBERT GETEL / RAS SRBIJA

Porodica Ibralić: otac Mirsad, majka Snežana i deca Zejna, Mića, Mirsada i Mustafa

Majka Snežana kaže da zbog bolesne dece ne može da nađe posao i da jedva sklapaju kraj s krajem od novca koji Mirsad zaradi ne libeći se da se prihvati bilo kakav posao. Ipak, s ponosom ističe da su im deca dobra i lepo vaspitana i da uz sve muke u školi nižu samo petice.

Desetogodišnja Zejna mezimica je u porodici. Ona je rođena sa samo pet i po meseci, što je i izazvalo problem sa vidom. Na jesen kreće u 4. razred i kada poraste volela bi da bude kuvarica.

 

- Volela bih da budem kao moja mama. Ona je jako vredna i najlepše kuva kada ima šta - kaže ona.

 

Njen brat Mića je nedavno operisan i malo kasni sa školom zbog zdravstvenih problema koji ga ipak nisu omeli da bude odlikaš. I on će od septembra u 4. razred, a učiteljica će dolaziti kući.

- Nedostaju mi drugari, ali i sa bratom i sestrama mi je lepo. Igramo se i učimo zajedno, a i učiteljica koja mi dolazi kući je dobra. Kada porastem voleo bih da postanem automehaničar kao moj tata. I ne samo to. On je majstor za sve. Takav bih voleo da budem i ja - priča Mića ponosno gledajući u tatu.

FOTO: ROBERT GETEL / RAS SRBIJA

Zejna je rođena sa pet i po meseci i otuda problemi sa vidom

Mirsada (15) na jesen kreće u 8. razred i želja joj je da postane veterinar. Obožava životinje i vredna je.

 

- Pomognem tati i mami šta god mogu, a sestri i braći pomažem oko školskih zadataka i igram se s njima. Mići treba pomoć oko kretanja pa mu Mustafa i ja pomažemo jer je porastao pa ga mama i tata sve teže nose, a i sa Zejnom se trudimo što više da se igramo zato što slabo vidi pa joj i ovo malo igračaka koje imamo brzo dosade - objašnjava nam Mirsada nemoćno sležući ramenima. Najsvesniji teške situacije u kojoj se nalazi njegova porodica svakako je Mustafa (17), koji deluje kao da je prerano odrastao.

- Na jesen krećem u 2. razred srednje škole, stolarski smer. Odlučio sam se za zanat jer se nadam da ću tako brzo naći posao kako bih pomogao svojima. Samo da nam je zdravlja. Evo ja već godinu dana čekam na magnetnu rezonancu. Redovno idem na kontrole zbog tumora koji imam, ali moj lekar ne može ništa da uradi dok ne vidi snimak, a mi nemamo novca da odemo privatno na snimanje. Čekamo da nam jave iz bolnice i zakažu snimanje. Kažu da su velike gužve, a ja se nadam da će to biti uskoro, pa da rešimo i taj problem i da nastavimo dalje - ne posustane ni za tren Mustafa, kao da se bori sa gripom, a ne sa tumorom.

FOTO: ROBERT GETEL / RAS SRBIJA

Majka Snežana drži skromni dom pod konac jer "sve mora da bude čisto i opeglano".

- Borimo se kako znamo i umemo. Primamo 20.000 dinara socijalne pomoći, dok platimo kiriju i druge dažbine, ništa ne ostane. Nekada i hrane zafali, ali za decu mora da bude - kaže Snežana, koja je astmatičarka i kojoj se stanje odskora pogoršalo zbog vlage u kući.

 

Snežana i Mirsad trude se da deci olakšaju život.

- Želimo da probamo da ih izlečimo i da ih izvedemo na pravi put pa, daj bože zdravlja i sreće, da se jednog dana osamostale, zaposle i osnuju porodice. To je naš san - kaže Mirsad.

Moraju da se sele, a niko neće da ih primi

Snežana i Mirsad kažu da im je trenutno dodatni problem to što je vlasnica kuće u kojoj žive odlučila da je proda.

- Jako teško nalazimo dom jer retko ko hoće da primi šestočlanu porodicu. Pogotovo kada čuju da smo nezaposleni i da su nam deca bolesna. Onda neće više ni da pričaju sa nama, a mi nikada nikome nismo ostali dužni - jada nam se Snežana.

 

Njen suprug dodaje da im se desilo da im pokradu i to malo što imaju.

- U jednoj kući gde smo živeli ja sam imao malo automehaničarskog alata uz pomoć kojeg sam mogao da opravljam starije modele automobila, ali su nas jednom opljačkali i odneli sav alat koji sam godinama skupljao. Sada više nemam ništa i majstorišem uslužno sa tuđim alatom - priča nam Mirsad.

Kako da pomognete

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu, mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun "Blic fondacije": 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 - za uplate u evrima; 10221949711 84 - za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 - za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.

 

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/iza-razdraganih-lica-krije-se-duboka-bol-i-patnja-od-cetvoro-dece-u-porodici-ibralic/wkrpl6w

[Лидија Миленковић]

https://www.ikragujevac.com/vesti/55990-hitno-potrebna-krv-kragujevcani-pomozimo-filipu-foto.html

HITNO POTREBNA KRV: Kragujevčani, pomozimo Filipu! (FOTO)

479

Shares

SREDA, 29 AVGUST 2018 17:05

 

VESTI  

Hitno potrebna krv za malog Filipa, koji boluje od leukemije.

Naš sugrađanin nas je zamolio da pomognemo Filipu koji ima 3 godine, tako što ćemo ovo objaviti. 

kragujevac

[Иван Недић]

http://www.budihuman.rs/sr/korisnik/491/jovan-stankovic

 

Za Jovana!

Da Jovan pobedipodmuklu bolest

Uplati na račune:

Dinarski: 160-503245-49

Devizni: 00-540-0002659.2

IBAN broj: RS35160005400002659255 

SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Upiši 491 i pošalji SMS na 3030

Cena poruke je 200 din (PDV se ne naplaćuje)

Upiši human491 i pošalji SMS na 455

Cena poruke je 20 CHF

e-Doniraj

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić

prikuplja novčana sredstva za Jovana Stankovića (2015).

Jovanovom dolasku na svet obradovali su se svi članovi porodice, a naročito njegova sestra Sara, sa kojom Jovan najviše voli da se igra - pomalo je i nervira, ali to je ono što mlađi braća i sestre rade. Sve do decembra 2017. godine Jovan je bezbrižno rastao i razvijao se u krugu svojih najdražih.

Nakon njegovog drugog rođendana, naizgled obična virusna infekcija pretvorila se u agoniju za celu porodicu, Jovanu je dijagnostikovan tumor na mozgu. Hitno je operisan istog dana - 29.12.2017. godine ,a patohistološka analiza pokazala je da je u pitanju Glioblastom multiforme gradus IV.

Nakon dodatnih molekularnih i genetskih analiza sprovedenih u Univerzitetskoj klinici Hajdelberg, u Nemačkoj, ustanovljeno je da se radi o infantilnom hemisvernom gliomu i predloženo je efikasno lečenje sa dobrom prognozom, a Jovan je pozvan u ovu ustanovu na lečenje. 

Jovan je veseo, igra se, raste i razvija se kao i svi njegovi zdravi vršnjaci, osim što ima ožiljak od operacije, koji svakodnevno podseća kroz šta je ovaj hrabri dečak prošao i kroz šta još mora proći.

Molimo vas pomozite da Jovan nastavi da raste, igra se i izraste u čoveka na koga ćemo svi biti ponosni!

Pomozimo Jovanu! Upišimo 491 i pošaljimo SMS na 3030. Njemu možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj.

Da Jovan pobedi podmuklu bolest! Budimo humani!

 

[Иван Недић]

http://www.eparhija-sremska.rs/novosti/pomoc-za-petnaestogodisnju-draganu-antic-iz-boljevaca/

 

[JESSY]

Помозимо Снежани да преброди злоћудни рак бубрега

 

Помозимо Снежани Р. Ђорђевић (1964.), жени јаке воље, ведрог духа и великог срца којој је у септембру 2018. откривен злоћудни тумор бубрега који је брзо одстрањен, али се стање након тога погоршало тако да су болови у нози бивали све већи, а кретање све теже. Додатне анализе су показале рецидив, а једино решење је био одлазак у Атину на лечење. Снежана је већ тамо где је и отпочела терапија, али је новац неопходан како би наставила лечење и вратила се својој малој унуци и породици. Шансе су велике, али времена нема много.

Помозимо Снежани,

рачуни:

- динарски 160-516441-37

- девизни еур 00-540-0004219.9

- IBAN RS35160005400004219985

- SWIFT/BIC: DBDBRSBG

- упишимо 558 и пошаљимо СМС на број 3030 (цена поруке 200 динара, пдв се не наплаћује)

Хвала свима који помажу потребите.

Извор: Радио Слово љубве

[Иван Недић]

http://balkans.aljazeera.net/video/glad-u-jemenu-lisce-s-drveca-jedini-obrok

http://www1.wfp.org/emergencies/yemen-emergency

[Срђан Шијакињић]

Наиђох на ово на ФБ страни Грађанске хуманитарне иницијативе, нажалост немам никакве додатне информације.

[JESSY]

PRIČA KOJA PARA SRCE Petoro mališana žive od 20.000 dinara bakine penzije, bez struje i vode, a u pakao siromaštva ih je doveo jedan POGREŠAN POTEZ

•  

FOTO: M. ČVORIĆ-GUBELIĆ / RAS SRBIJA

Sobu u kojoj žive Tamara (4) i Vukašin (2,5) obasjava samo petrolejka, a u kuhinji, gde najčešće borave, gori sveća. Sijalicu su prvi put videli na sokaku u Varni, selu kod Šapca, gde žive.

Tamara i Vukašin su poslušna i mirna deca. A takvi su i njihova braća Aleksandar (17), Nikola (16) i Luka (12). Jedina briga im je nemaština. Sa njom se Kneževići bore poslednju deceniju. Osmočlana porodica Knežević, iz Varne kod Šapca, sa petoro dece živi od 20.000 dinara bakine penzije, u kući bez struje i vode. Zbog imovinsko-pravnih odnosa ne mogu da ostvare socijalnu pomoć i dečji dodatak. Ovu zimu dočekuju bez ogreva i osnovnih uslova dostojnih čoveka.

FOTO: M. ČVORIĆ-GUBELIĆ / RAS SRBIJA

Vukašin (2,5), Nikola (16), Luka (12) i Tamara (4) još se zajedno igraju, dok Aleksandar (17) uči kod druga

U devet kvadrata kuhinje - koja je dnevna, gostinska i spavaća soba, a za starije dečake i prostorija za učenje - stalo je sve: sto, stolice, krevet i šporet na kom spremaju hranu i greju se.

- Strašno je biti siromašan - počinje kroz suze priču baka Gordana. To je i ona osetila na svojoj koži pod stare dane.

- Mi smo živeli u centru Šapca, ali je suprug bio težak srčani bolesnik i odlučili smo da prodamo stan i kupimo kuću u selu, nedaleko od Šapca. Ovu kuću smo kupili 1999. Međutim, vlasnici nam nisu rekli da je kuća u sporu. Tačnije, vlasnici su bila dvojica braće i oni su se sudili oko imovine. Moj suprug je dao novac i kad je otišao da prevede na sebe, u agenciji su mu rekli da ne može. Tada mu nisu dali ni papire. Mi imamo priznanicu da smo kuću isplatili, ali ne možemo da je prevedemo na nas - priča Gordana.

 

FOTO: M. ČVORIĆ-GUBELIĆ / RAS SRBIJA

U kuhinji je najtoplije, pa tu dečaci uče uz sveću

 

Tada nisu ni slutili da će im to kasnije napraviti problem za ceo život. Kada je došlo vreme da menjaju lične karte, suočili su se sa prvom preprekom.

- Niko od nas nije mogao da dobije ličnu kartu jer nemamo mesto prebivališta. Kuća nije legalizovana i mi nemamo adresu. Mi praktično ne postojimo. Ali, najveći problem je što ne možemo da dobijemo socijalnu pomoć ni dečji dodatak, jer nemamo adresu stanovanja - žali se Gordana, koja je 2012. izgubila supruga.

FOTO: M. ČVORIĆ-GUBELIĆ / RAS SRBIJA

Baka Gordana

Kada je sin Boško (43) stasao, odlučio je da se ženi. Ljubav ga je spojila sa Ljubinkom (38), koja je u susedno selo Bogosavac stigla iz Petrinje 1995. godine u “Oluji”, i to kombajnom. Jedva da ima pedeset kilograma, ali svaki dan radi za nadnicu.

 

- Kad me neko pozove, ja idem i radim. Sad sam radila na pakovanju pudinga, a preko leta radim u nadnici. Idem gde god me neko pozove - kaže ona i stojički podnosi najveći teret.

FOTO: M. ČVORIĆ-GUBELIĆ / RAS SRBIJA

Kad nema struje, nema ni vode, pa mališani pomažu mami da je donese od komšije

Svi su u kuhinji, svako zna svoje mesto, jer drugačije ne bi moglo. Najstariji Aleksandar otišao je kod druga. Lakše je kad je van doma. Njemu drugovi ne dolaze ni za rođendan i na to se navikao.

- Mi tri godine živimo bez struje. Prvo smo imali dug, onda su se na to nagomilavale kamate, a sada je to premašilo 100.000 dinara. Nismo imali od čega da platimo i došli su i isekli struju. Pošto je voda vezana za struju, sad nemamo ni vode, pa u balonima donosimo od komšije - priča Bogdan, koji je zbog porodičnih problema u lošem psihičkom stanju.

FOTO: M. ČVORIĆ-GUBELIĆ / RAS SRBIJA

 

Prošle godine kupili su peć, pa u jednoj sobi spavaju majka i otac sa starijom decom, a baka ostane u kuhinji sa najmlađima. Kada se pre neki dan Pocerina zabelela, oni su cvokotali od hladnoće.

Da nemaju od čega da kupe ogrev svi su svesni. Ali ne prose i ne mole. Žive svoju nemaštinu kako znaju i umeju.

Nemaju ni za kartu do škole

Aleksandar (17) i Nikola(16) danas nisu išli u školu jer nisu imali novca za kartu. Išao je samo Luka, jer do škole stiže peške. Ali pitanje je šta će biti sutra. Po svemu sudeći, ovo će biti još jedna duga noć. Tako je svaki put kada ga izmuči astma. Baš ovih dana ne da mu mira, kad memla posle jesenjih kiša krene da se širi po zidovima.

Kako da pomognete

 

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu deci mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun “Blic fondacije”: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 - za uplate u evrima; 10221949711 84 - za uplate u švajcarskim francima i 10221949717 66 - za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.

[JESSY]

Veselo detinjstvo malog Nikole (3) ugrozio je opasan rak, SRBIJO POMOZI DA NIDŽIN OSMEH POBEDI!

•  

FOTO: NENAD PAVLOVIĆ / PRIVATNA ARHIVA

Zloćudni tumor neuroblastom prekinuo je bezbrižno detinjstvo trogodišnjeg Nikole N. Pavlovića iz Aranđelovca i njegov život trenutno zavisi od dobre volje građana.

Jedina nada za njegovo ozdravljenje je odlazak na lečenje u bolnicu u Đenovi, ali je za to neophodno da se prikupi 280.000 evra, koje roditelji nemaju, a zbog čega je organizovana akcija prikupljanja pomoći za malog Nikolu.

Dobio je temepraturu i bolove

Sve je počelo, kako za "Blic" priča Nenad Pavlović, Nikolin otac, 19. septembra kada je Nikolu zaboleo stomak i dobio temepraturu.

- Odveli smo kod lekara u Aranđelovcu, gde su posumnjali na upalu slepog creva. Uputili su nas u Klinički centar u Kragujevacu i tu je proveo nedelju dana. Potom su nas otpustili kući, ali se stanje moga sina pogoršalo zbog čega je ponovo hospitalizovan. Pojavili su se bolovi u trbuhu, kukovima i nogama, praćeni visokom temperaturom. Uputili su nas u Beograd, u Dečju kliniku u Tiršovoj - priča Nenad.

Prema njegovim rečima, najpre se na osnovu kliničko-laboratorijskih nalaza pojavila sumnja da Nikola boluje od neuroblastoma, koji je u IV stadijum. Nažalost, kako taj otac navodi, patohistološki nalaz potvrdio je te najcrnje sumnje.

 

FOTO: NENAD PAVLOVIĆ / PRIVATNA ARHIVA

Roditelji: "Nikola se uvek smeje"

 

Sve se desilo jako brzo

- Dan kada nam se život srušio kao kula od karata je 9. oktobar. Sve se desilo jako brzo i za relativno kratko vreme saznali smo od čega naš sin zapravo boluje i da ima najtežu dečju bolest - neuroblastom, maligni tumor koji nastaje od nezrelih nervnih ćelija, lokalizovan u grudnom košu. Tog momenta krenula je naša teška borba - kaže Nikolin otac.

Kako dodaje, Nidža je dečje igralište zamenio bolnicom i ni ne sluti koliko je njegovo stanje ozbiljno.

- Odmah su krenule hemioterapije koje Nikola, za sada, dobro podnosi. Do Nove godine trebalo bi da primi još tri. Neuroblastom je zahvatio oko 70 odsto koštane srži, ali i deo kičme. Nikoli je potrebno da se uradi vrlo komplikovana, ozbiljna operacija, koja se ne izvodi u Srbiji, zbog čega smo počeli da tražimo klinike, gde to može da se izvede. Najpre smo stupili u kontakt sa lekarima američke klinike "Sent Džud", ali smo dobili odgovor da su njihovi kapaciteti popunjeni - objašnjava Nenad.

 

Terapija koja se ne radi u Srbiji

Kako dodaje, Nidžino lečenje podrazumeva transplantaciju koštane srži, zračenja i na kraju imunoterapiju, u trajanju od pet do sedam meseci, a koja se ne radi kod nas.

- Slali smo mejlove na sve klinike za koje smo čuli da su najbolje i svuda je odgovor isti - prvo uplata pa tek onda operacija. Uspeli smo da pronađemo kliniku u Đenovi, gde su nam rekli da je za operaciju i dalji tok lečenja potrebno 280.000 evra - priča otac dečaka i dodaje da je njegov sin juče otpušten iz "Tiršove", gde bi trebalo da se javlja na svakih 10 dana.

FOTO: BUDI HUMAN / RAS SRBIJA

Otac kaže da su, od momenta kada su saznali strašne vesti, svi građani Aranđelovca ustali na noge.

 

- Kao da smo svi postali jedna porodica. Nakon prvobitnog šoka i neverice, počeli su da sakupljaju novac. Tako smo dosad uspeli da skupimo oko dve trećine od ukupne sume novca. Toliko ljubavi, podrške, pozitivne energije dobijamo svakoga dana, da sam preponosni što smo iz Aranđelovca - priča Nenad.

Nidžine oči su se smejale od prvog dana života

Govoreći o svom sinu, on kaže da je Nidža nekako uvek bio posebno dete.

- Njegove oči su se smejale od prvog dana života, pa tako i sada kada ima bolove. One se smeju, on se smeje! Kada je imao 14 meseci krenuo je u vrtić i nije mu trebalo mnogo da oko sebe "kupi" sve svojim osmehom i dobrotom. Nije voleo da sedi, da gleda crtaće. Za to nije imao vremena. Bilo mu je bitno da bude što više napolju, da se igra, vozi bicikl ili trotinet. Samo da je u pokretu - priča nam Nidžin tata i dodaje:

- Ne želimo, niti možemo da pokleknemo jer znamo da nismo sami. Svesni smo da će biti teška i rizična operacija, ali ne gubimo nadu. Verujemo da će njegov osmeh uspeti da pobedi tešku bolest.

 

Kako možete da pomognete?

Prikupljanje pomoći za malog Nikolu organizovala je i Fondacija "Budi human". Mališanu možete da pomognete tako što ćete upisati 559 i poslati SMS na 3030, ali u uplatom sredstava na dinarski i devizni žiro-račun.

DINARSKI: 160-516443-31

DEVIZNI: 00-540-0004220.2