Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)

[Deki992]

Budući, da verujemo kako je Bog Jedini Stvaralac, onda dolazimo do toga da je sve izvan Boga pakao.

Ovakvu misao mi podgrejava Božja poruka Hrista Spasitelja, koji govori da Njega u djavolu nema.

Sve osim Boga ima i početak i kraj, pa tako onda verovatno i pakao bude neka prolazna kategorija iako stvorenje svojom voljom može u paklu da prebiva večno.Taj pakao Bog nije stvorio, to je fix ideja odpadanja od LJubavi.

To sam i hteo reci, kada sam pominjao razne verzije price.

Jer, ako gledamo na to da je Bog sveprisutan a buduci da je on samo ljubav i nista manje od toga, onda dolazimo do zakljucka da je pakao u nama samima, tj, sve muke koje neko bude imao bice zbog njegove "neprilagodljivosti" toj sveopstoj ljubavi kojom cemo biti obasipani u vecnosti.

Medjutim, ovo ucenje se ne nalazi bas svuda u pravoslavlju i prilicno je "sladunjavo".

Medjutim, ono u potpunosti "opravdava" Boga i po meni je jedino logicno ali, moram priznati da ga nije lako bez sumnje prihvatiti imajuci u vidu sva pisanija o ovoj temi koja su vekovima unazad pisana.

[cloudking]

Sve osim Boga ima i početak i kraj, pa tako onda verovatno i pakao bude neka prolazna kategorija iako stvorenje svojom voljom može u paklu da prebiva večno.Taj pakao Bog nije stvorio, to je fix ideja odpadanja od LJubavi.

 

Dobro nije ga Bog stvorio, ali da li Boga ima u paklu?

 

Ako podjemo od cinjenice da je Bog "svuda"... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

To sam i hteo reci, kada sam pominjao razne verzije price.

Jer, ako gledamo na to da je Bog sveprisutan a buduci da je on samo ljubav i nista manje od toga, onda dolazimo do zakljucka da je pakao u nama samima, tj, sve muke koje neko bude imao bice zbog njegove "neprilagodljivosti" toj sveopstoj ljubavi kojom cemo biti obasipani u vecnosti.

Medjutim, ovo ucenje se ne nalazi bas svuda u pravoslavlju i prilicno je "sladunjavo".

Medjutim, ono u potpunosti "opravdava" Boga i po meni je jedino logicno ali, moram priznati da ga nije lako bez sumnje prihvatiti imajuci u vidu sva pisanija o ovoj temi koja su vekovima unazad pisana.

Ne znam ni koliko je pravoslavno, ljude plašiti paklom, budući da Bog uzima samo one koji su slobodnom voljom i ljubavlju pribegli i odazvali se Njemu a to ljudi preplašeni uplašeni od pakla ne rade.

 

Dakle Bog je ljubav, sve ostalo je promenljiva kategorija.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Medjutim, ovo ucenje se ne nalazi bas svuda u pravoslavlju i prilicno je "sladunjavo". Medjutim, ono u potpunosti "opravdava" Boga i po meni je jedino logicno ali, moram priznati da ga nije lako bez sumnje prihvatiti imajuci u vidu sva pisanija o ovoj temi koja su vekovima unazad pisana.

 

Zavisi od konteksta. Može se ulaziti u dubinu onoga što zovemo večne muke, tu zaista mogu biti večne muke ali samo i isključivo po volji stvorenja a ne po Hristovoj volji i Ljubavi.

 

Sloboda prilaza Bogu nema cenu, Bog nas želi potpuno svesne Ljubavi Njegove iza koje mora da stoji čovek koji joj je prišao potpuno slobodan.

[Deki992]

Apsolutno se slazem sa tobom.

Evidentno je da se i mnogo tekstova na tu temu svede na klasicno plasenje bez ikakvog "objasnjenja". Zbog toga sam poprilicno stradao u smislu, da i dalje tragam za Bogom ljubavi o kome govori npr starac Porfirije.

Jer, kada sam iskreno pogledao na tu stvar shvatio sam da se iz straha moze javiti samo pijaca, neka ucena usmerena ka coveku pod pretnjom vecnih muka.

Zato sam na pocetku i rekao da je sirok dijapazon pojmovanja kazne. Za mene toliko sirok da ih nikako ne mogu pripisati jednom te istom Bogu.

[Ђорђе Р]

To sam i hteo reci, kada sam pominjao razne verzije price.

Jer, ako gledamo na to da je Bog sveprisutan a buduci da je on samo ljubav i nista manje od toga, onda dolazimo do zakljucka da je pakao u nama samima, tj, sve muke koje neko bude imao bice zbog njegove "neprilagodljivosti" toj sveopstoj ljubavi kojom cemo biti obasipani u vecnosti.

Medjutim, ovo ucenje se ne nalazi bas svuda u pravoslavlju i prilicno je "sladunjavo".

Medjutim, ono u potpunosti "opravdava" Boga i po meni je jedino logicno ali, moram priznati da ga nije lako bez sumnje prihvatiti imajuci u vidu sva pisanija o ovoj temi koja su vekovima unazad pisana.

 

Поред тога што је Љубав, Бог је и Судија, Правда. Али по људској логици, то је често супротстављено, правда и љубав, суђење и љубав. Тј. љубав је код нас субјективна категорија, и у односу са нама је, док правда, и суђење треба да буде објективно, тј. да не буде лично, и у односу са нама самима, ако морамо бити "судије", "праведне".

 

Због тога нам Божија правда, и Божији суд, може деловати "неправедан", јер не можемо никада бити објективни, и не расуђивати људски, грешно, и често научено погрешно.

 

"Ко на брду ак и мало стоји, више види нег онај под брдом."

 

Каже Његош. Замислимо онда колико види Господ, а колико ми.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Apsolutno se slazem sa tobom.

Evidentno je da se i mnogo tekstova na tu temu svede na klasicno plasenje bez ikakvog "objasnjenja". Zbog toga sam poprilicno stradao u smislu, da i dalje tragam za Bogom ljubavi o kome govori npr starac Porfirije.

Jer, kada sam iskreno pogledao na tu stvar shvatio sam da se iz straha moze javiti samo pijaca, neka ucena usmerena ka coveku pod pretnjom vecnih muka.

Zato sam na pocetku i rekao da je sirok dijapazon pojmovanja kazne. Za mene toliko sirok da ih nikako ne mogu pripisati jednom te istom Bogu.

Pa jeste u poslednje vreme napadano ako čovek nema stradanje, već samo uživa u Bogu

 

Ja sam za uživanje.

[Deki992]

Поред тога што је Љубав, Бог је и Судија, Правда. Али по људској логици, то је често супротстављено, правда и љубав, суђење и љубав. Тј. љубав је код нас субјективна категорија, и у односу са нама је, док правда, и суђење треба да буде објективно, тј. да не буде лично, и у односу са нама самима, ако морамо бити "судије", "праведне".

Због тога нам Божија правда, и Божији суд, може деловати "неправедан", јер не можемо никада бити објективни, и не расуђивати људски, грешно, и често научено погрешно.

"Ко на брду ак и мало стоји, више види нег онај под брдом."

Каже Његош. Замислимо онда колико види Господ, а колико ми.

Upravo u tome i jeste poenta.

Jer, da bi covek mogao iskreno da se pokaje za nesto i da ispravi nesto on mora biti s v e s t a n svoje greske. I onda, lada dodje pred sud, ako bude okrivljen znace da je pravedno okrivljen i da je greska njegova.

Medjutim, mnoge stvari na koje nam neko iz crkve obraca paznju kao gresne prosecan covek ne oseca, tj ne shvata u cemu je konkretan problem sa njima. I onda imam 2 opcije: da se kajemo za nesto sto ne osecamo kao lose ili da se ne kajemo. Pod prvim smo licemeri a pod drugim nepokajani gresnici.

Zato sam i dao onaj primer o pijaci, jednostavno, ne mogu ukalupiti u svoju svest Boga u koga je verovao npr Porfirije i Boga u koga veruje neki svetitelj koji zagovara price o nekim kotlovima i uzarenim pecima.

[Снежана]

Upravo u tome i jeste poenta.

Jer, da bi covek mogao iskreno da se pokaje za nesto i da ispravi nesto on mora biti s v e s t a n svoje greske. I onda, lada dodje pred sud, ako bude okrivljen znace da je pravedno okrivljen i da je greska njegova.

Medjutim, mnoge stvari na koje nam neko iz crkve obraca paznju kao gresne prosecan covek ne oseca, tj ne shvata u cemu je konkretan problem sa njima. I onda imam 2 opcije: da se kajemo za nesto sto ne osecamo kao lose ili da se ne kajemo. Pod prvim smo licemeri a pod drugim nepokajani gresnici.

Zato sam i dao onaj primer o pijaci, jednostavno, ne mogu ukalupiti u svoju svest Boga u koga je verovao npr Porfirije i Boga u koga veruje neki svetitelj koji zagovara price o nekim kotlovima i uzarenim pecima.

Зато и постоји разлика између морала (друштвених норми) и савести (свести) коју је сам Господ усадио у свакога од нас. 

[cloudking]

Sloboda prilaza Bogu nema cenu, Bog nas želi potpuno svesne Ljubavi Njegove iza koje mora da stoji čovek koji joj je prišao potpuno slobodan.

 

Meni je to i dalje vrlo mutan koncept... Nema slobode tamo gde realno nemas izbora.

 

Ili bog  ili muke. Niko ne voli muke. 

 

 

Ovo je vise ultimatum "il si sa mnom ili si ga zestoko nadrljao"... nije neki izbor...

[Deki992]

Зато и постоји разлика између морала (друштвених норми) и савести (свести) коју је сам Господ усадио у свакога од нас.

Samo sto, priznali mi to ili ne postoji i razlika izmedju savesti i pojedinih crkvenih ucenja.

[Снежана]

Samo sto, priznali mi to ili ne postoji i razlika izmedju savesti i pojedinih crkvenih ucenja.

Добро, а шта ћемо са људима који, рецимо, никада нису били у прилици или их није баш занимало да проучавају црквена учења. 

[Ђорђе Р]

Upravo u tome i jeste poenta.

Jer, da bi covek mogao iskreno da se pokaje za nesto i da ispravi nesto on mora biti s v e s t a n svoje greske. I onda, lada dodje pred sud, ako bude okrivljen znace da je pravedno okrivljen i da je greska njegova.

Medjutim, mnoge stvari na koje nam neko iz crkve obraca paznju kao gresne prosecan covek ne oseca, tj ne shvata u cemu je konkretan problem sa njima. I onda imam 2 opcije: da se kajemo za nesto sto ne osecamo kao lose ili da se ne kajemo. Pod prvim smo licemeri a pod drugim nepokajani gresnici.

Zato sam i dao onaj primer o pijaci, jednostavno, ne mogu ukalupiti u svoju svest Boga u koga je verovao npr Porfirije i Boga u koga veruje neki svetitelj koji zagovara price o nekim kotlovima i uzarenim pecima.

 

А то је исти Господ. И ово и оно је у Господа. Диван је Господ у светима својим.

 

Не мораш све разумом схватити, кад то научиш, схватиш, биће ти лакше.

 

Кад црква каже да је нешто грех, треба пронаћи суштину. Јер често је грех у узроку неког дела, или због последице коју дело може изазвати. Нпр. имамо у црквеном календару забрану читања јеретичких књига. То може бити погрешно из више разлога: може неко видећи код тебе те књиге помислити да су то православне књиге, и узимати их као истините. Јер ако човек неутврђен у вери чита неправославне књиге, могу и те како му нашкодити.

 

Основна наша школа, је школа послушности. Па иако те савест не гризе због самог дела, морала би те савест гристи због непослушности цркви, а кроз цркву и Христу.

 

Рецимо, мало кога савест на почетку црквеног живота може оптуживати због тога што не поштује пост. Како се каже, чак и у Библији, грех не улази на уста, него излази из уста. Али после неког искуственог црквеног живота, и те како проради савест када се деси да човек не пости, и то због неког "оправдања". Па се дешава, чак и када човека разреше од поста, његова савест му налаже да пости, како тако.

[Deki992]

Добро, а шта ћемо са људима који, рецимо, никада нису били у прилици или их није баш занимало да проучавају црквена учења.

Ma to nije tema, mislim da me nisi razumela.

Tim ljudima ce se normalno, suditi po savesti. I to je meni pravedno razumes, kada osetis krivicu priznas je i bude ti lakse.

Ono sto sam ja hteo reci kada sam govorio o raznim verzijama suda i pakla mogu ti preneti ovim primerom. Uzmi neki od onih podsetnika za ispovest koji se dele narodu i slicno, pa probaj da se ispovedis po njima na primer a da to bude iskreno i od srca?

Ja to ne mogu, jer, ako bih to citao bio bih licemer, zar ne?

E sada, ako je sistem tako ustrojen (na primer) onda smo u gadnom problemu ali ne svojom greskom.

E sada, zato sam rekao da je bitno da utvrdimo o kom sistemu kazne ( a samim ti (za mene bar) i o kom Bogu govorimo) da bi mogli da raspravljamo o njenoj "legitimnosti".

Nadam se da si me razumela

[Deki992]

А то је исти Господ. И ово и оно је у Господа. Диван је Господ у светима својим.

Не мораш све разумом схватити, кад то научиш, схватиш, биће ти лакше.

Кад црква каже да је нешто грех, треба пронаћи суштину. Јер често је грех у узроку неког дела, или због последице коју дело може изазвати. Нпр. имамо у црквеном календару забрану читања јеретичких књига. То може бити погрешно из више разлога: може неко видећи код тебе те књиге помислити да су то православне књиге, и узимати их као истините. Јер ако човек неутврђен у вери чита неправославне књиге, могу и те како му нашкодити.

Основна наша школа, је школа послушности. Па иако те савест не гризе због самог дела, морала би те савест гристи због непослушности цркви, а кроз цркву и Христу.

Рецимо, мало кога савест на почетку црквеног живота може оптуживати због тога што не поштује пост. Како се каже, чак и у Библији, грех не улази на уста, него излази из уста. Али после неког искуственог црквеног живота, и те како проради савест када се деси да човек не пости, и то због неког "оправдања". Па се дешава, чак и када човека разреше од поста, његова савест му налаже да пости, како тако.

Ok, ali to onda znaci da ne mozemo ocekivati, iz tog tvog primera, da svako posti isto.

Ovo sto se tice, o neposlusnosti crkvi je klasicno ukidanje ljudske slobode.

Zamisli da imas roditelja koji ne da detetu da igra fudbal preteci mu kaznom zbog toga.

Ne objasnjava mu, nego ocekuje od njega da is poslusnosti prema njemu, dete prestane da igra fudbal. Dete nastavi i roditelj ga kazni?

Zasto? Zato sto ga nije "grizla savest ni zbog tog dela ni zbog neposlusnosti roditelju". Ovo ti je hipoteticki primer.

Gde je tu sloboda deteta?

Ako dete bude kaznjeno, je l ono krivo za to?

Ima li tu ljubavi?