Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)

[cloudking]

Na primer da je Isus Hristos zaista Bog avrama i jakova i da u licnosti istorijskoj Isusa Hrista ne postoji nista sizofreno niti je avram dusevno bolestan svedocio o svom odnosu prema Hristu.

 

I naravno da mogu mirne duse reci da ti je pitanje bilo nenormalno. Avram svedoci Isusa Hrista a ne izmisljenog Boga kojeg je slavio u svom dusevnom bolesnom svetu. Sizofrenom.

 

I reci mi da sam nisi mogao doci do toga?

 

 

Mogao je Avram da svedoci bilo kakvog boga, vremenom bi se sigurno rodio takav koji bi takvom opisu odgovarao.

 

Sve ovo diskutujem sa pretpostavke da su obojica zaista postojali u sta licno izuzetno sumnjam.

[cloudking]

Istina da masovnost ne odredjuje i tacnost verovanja ali je i istina da pravoslavlje Boga svedoci iz pojedinacnog licnog iskustva, koji takve ljude uvodi u zajednicu. Pravoslavac ulazi u zajednicu ne zbog zajednice same po sebi nego zbog licnog iskustva Boga koji kroz Crkvu okuplja sve ljude.

 

U pravoslavlju je najvazniji licni odnos. Pravoslavac nije tu zbog zajednice i privilegije, vec zato sto svedoci licno iskustvo i veru u Jednoga Boga.

 

Pravoslavlje nije obavezujuca vera, vec vera iz potpune slobode. Niko nikad nije prisilio nekog da svedoci Boga ako taj neko to nije uradio iskustveno i tu postoji velika razlika.

 

Budi iskren i reci mi, sta mislis, koliko danasnjih pravoslavaca razume ovo sto si napisao?

[VaSa110]

Istina da masovnost ne odredjuje i tacnost verovanja ali je i istina da pravoslavlje Boga svedoci iz pojedinacnog licnog iskustva, koji takve ljude uvodi u zajednicu. Pravoslavac ulazi u zajednicu ne zbog zajednice same po sebi nego zbog licnog iskustva Boga koji kroz Crkvu okuplja sve ljude.

 

Eh da je ovo tačno mi bismo već i ovde u tvorevini bili u raju (obzirom na broj deklarisanih pravoslavaca).

[Volim_Sina_Bozjeg]

Eh da je ovo tačno mi bismo već i ovde u tvorevini bili u raju (obzirom na broj deklarisanih pravoslavaca).

Tu si potpuno u pravu.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Budi iskren i reci mi, sta mislis, koliko danasnjih pravoslavaca razume ovo sto si napisao?

Пре него ли се човек Крсти,мора да посведочи веру, дакле лично одговара да ли верује у Исуса Христа.

 

Дакле то треба да се разуме већ пре Крштења. Лична вера а не мамина и татина сведоче истинског Православца.

 

Тек након тога добијаш дар Печат Духа Светога и улазиш у заједницу, односно Тело.

 

Не знам да је неко Крштен а да није пре тога изразио своју личну веру у Једнога Бога. (Света Тројица)

 

Не мора мене нико да разуме,нити умем нити могу било кога да спасим мимо Христа.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mogao je Avram da svedoci bilo kakvog boga, vremenom bi se sigurno rodio takav koji bi takvom opisu odgovarao.   Sve ovo diskutujem sa pretpostavke da su obojica zaista postojali u sta licno izuzetno sumnjam

 

О ти митски човече...... 

[aliluja]

Mislim da mi na Zemlji možemo biti od velike pomoći onima koji su posle smrti završili na nekom neugodnom mestu.Kad kažem pomoć.. mislim na unosu i iskrenu molitvu za te jadne duše. Koliko će to biti delotvorno... mislim da zavisi od čežnje te duše za njenim duhovnim uzdizanjem.... kao i od toga koliko je bila zaposednuta zlim duhovima u toku zemaljskog života... i da li je bila duhovno rastrojena pri donošenju nekih neispravnih odluka.

Kada bi se naš dragi Gospod, povodom naše uporne molitve, barem setio te jadne duše...verujem da bi joj osvetlio put ka nekom ugodnijem mestu...ukoliko je to volja njegova. I koliko god da se molimo za nekog... trebamo imati na umu... "Da bude volja Gospodnja!"

Mislim da sam skoro sve shvatio u vezi pravoslavne vere i gospoda naseg Isusa Hrista. Ali ipak tesko mi je da shvatim da je Bog za gresnike stvorio mesto vecne muke odakle nema izlaza za sva vremena. Gde su muke prevelike, gde ljudi gore i bivaju muceni od demona i tako u nedogled. Zar ne postoji nacin da se njihova kazna odrobija i na onom svetu kao i ovde. Iako bi mi dobri bog dozvolio da udjem u rajske naslade, sa ovog zemaljskog gledista ipak mi je zao tih padsih ljudi jer njihova kazna je totalna nemogu je odsluziti, a ja mislim da ma koliki zlocin bio u pitanju da bi trebalo da bude konacni broj godina za odsluzenje kazne. Ovo je moje pitanje u najkracim crtama? Hvala

[cloudking]

Пре него ли се човек Крсти,мора да посведочи веру, дакле лично одговара да ли верује у Исуса Христа.

 

Дакле то треба да се разуме већ пре Крштења. Лична вера а не мамина и татина сведоче истинског Православца.

 

Тек након тога добијаш дар Печат Духа Светога и улазиш у заједницу, односно Тело.

 

Не знам да је неко Крштен а да није пре тога изразио своју личну веру у Једнога Бога. (Света Тројица)

 

Не мора мене нико да разуме,нити умем нити могу било кога да спасим мимо Христа.

 

I nije ti neki podvig, to svedocenje vere. Kao da je to neki magijski ritual nakon kojeg ti se otvore oci i postanes svevideci pravosalvac,

 

Cudi me da tako govoris jer je zapravo svedocenje vere u ritualnom pogledu jednostavno ponavljanje reci za svestenikom. On ti prica ti ponavlja  i to je to. Nista tu uzvisenog niti magijskog nema niti vidim nacin na koji bi to svedocenje nesto bitno promenilo u umu onog koji to izgovara.

 

Ovog puta ne pricam napamet. Ja sam licno kao ateista pre svega par godina otisao u manastir i ispovedio taj vas simvol vere. Ispada da sam slagao monaha u sred manastira a sve zato sto me je moj drug pravoslavac zamolio da mu krstim dete. Ja sam mu objasnio da sam ateista  a on je rekao da njemu ne smeta. E pa ako njemu ne smeta sto bi smetalo meni. Otisao sam u manastir i ponavljao za monahom sve ono sto treba: da verujem u jednog oca svedrzitelja itd (naravno da se ne secam sta sam ponavljao za njim).

 

Poenta je da nisam posle toga osetio nista drugacije nego pre. Nisu mi se otvorile pravoslavne oci i nisam poceo da razumem stvari o kojima si pisao u gornjem postu.

 

A posto po obicaju tvoj post nije dao nikakav odgovr na moje pitanje ja cu da ti ga postavim ponovo. U srbiji ima bar 5 miliona pravosalvaca. mislis li da svi razumeju ono o cemu si pisao kao o necemu sto je univerzalno za svakog pravosalvca? Ili ne mora svi, dal vecina razume? Ili bar pola?

 

Ja bih rekao da razume vas nekolicina koja da se svi skupite moz da napunite jedan eurotursov dabldeker.

 

 

PS. O mom iskustvu sa krstenjem sam vec pisao u posebnoj temi, pa ako te zanima mozes da pogledas...

https://www.pouke.org/forum/topic/19689-ateista-kum-na-krstenju/

[cloudking]

Meni bi bilo apsolutno neprihvatljivo i ispod casti da glumim vernika.

Zato sto ko vernici ideologiju stavljas iznad coveka.

Osoba koja mi puno znaci me zamolila da mu krstim dete u crkvi. Pristao sam bez razmisljanja.

Boli me uvo i za crkvu i za ateizam.

[Volim_Sina_Bozjeg]

 

 

 

PS. O mom iskustvu sa krstenjem sam vec pisao u posebnoj temi, pa ako te zanima mozes da pogledas...

https://www.pouke.org/forum/topic/19689-ateista-kum-na-krstenju/

Pročitao sam samo prvu stranu i ja bi te uzeo za kuma.

[ИгорМ]

Osoba koja mi puno znaci me zamolila da mu krstim dete u crkvi. Pristao sam bez razmisljanja.

 

... мало сам прелистао и ја тему   не осврћем се на коментаре темо, само ћу ти рећи да ме ово подсети на блаженопочившег П.Павла "Будимо људи"...

 

Него ме насмејао овај део "Za taj simvol, mislim da je to ono nsto sto me terao da ponavljam za njim... "    

[Volim_Sina_Bozjeg]

I nije ti neki podvig, to svedocenje vere. Kao da je to neki magijski ritual nakon kojeg ti se otvore oci i postanes svevideci pravosalvac,   Cudi me da tako govoris jer je zapravo svedocenje vere u ritualnom pogledu jednostavno ponavljanje reci za svestenikom. On ti prica ti ponavlja  i to je to. Nista tu uzvisenog niti magijskog nema niti vidim nacin na koji bi to svedocenje nesto bitno promenilo u umu onog koji to izgovara

 

Ovo je potpuno netačno i izvan je svakog okvira doživljaja Boga.

 

Mi svedočimo svojim životom a ne bajalicama. 

[cloudking]

Једино што фали да би ово било тачно јесте да је хришћанство идеологија, што наравно хришћанство није, иако то онима који посматрају са стране и уочавају само спољне ефекте (углавном обичајно-фолклорни аспект) изгледа да је тако. А многи из баш тако погрешно утиска, који се базира на манифестацији и неупућености, и приступе хришћанству, безсадржајно, па се онда то види и наравно да ће закључак неког другог ко гледа са стране бити да је у питању идеологија.

 

Хришћанство је један уређен религијски систем унутрашњег смисаоног, духовног и личносног узрастања, који своје упориште има у трансцендентном, са својим садржајем, техникама, итд., чије "упражњавање" временом доводи до преображаја људског бића из онога какво је дато у оно како је хришћанством задато, а све како би се побољшао и унапредио однос између људи, на најширим основама. У том смислу хришћанство је фундамент, база међуљудских односа и човековог односа према природи уопште, потпуно је аполитичан, неидеолошки и требало би да делује одоздо у свим политичким, економски, идеолошким, државним, и било каквим другим оквирима.

 

И баш супротно ономе што си навео, хришћанство у центар ставља баш човека, другог човека, друго биће. И то не на начин хуманизма који се базично заснива на емоцији, емпатичном односу.

 

Mislim da je pravo vreme da se slozimo da postoje dve varijante hriscanstva. Ona u teoriji i ona  u praksi...

[ИгорМ]

Mislim da je pravo vreme da se slozimo da postoje dve varijante hriscanstva. Ona u teoriji i ona  u praksi...

 

Многи су хришћани сведочили својим животом. Можемо споменути и подвижнике, аскете, који су свој живот посветили том духовном преображају, подвигу који се у православном монаштву познаје као исихија или тиховање, видећемо да многи и данас сведоче. И не само они, не можемо сви бити аскете и пустињаци, има људи који живе световним животом али живе хришћански, онако како је у њиховој моћи али ненапуштајући Христа. Вера је жива и нема напредовања без искушења, те стално падамо и устајемо. Постоји једна прича, ако се добро сећам једне монахиње која је плакала у цркви јер јој је све било потаман а нигде искушења те је то схватила као неко стагнирање у вери.

И управо оно што учи тиховање, да се мирно море не налази на површини већ у дубини, тако и човек тежи свом унутрашњем миру а то је пут.

Колико сам пута сам себе ухватио у намери да овде на форуму коментаришем о сличним темама па помислим колико је наше искуство (моје, пре свега полазим од себе) ништавно спрам искуства оних који су се утврдили у вери и својим животом је сведочили. Увек се сетим Владике Николаја чије речи описују често спотицање да не журимо словити о Богу - док не утврдимо веру у њега. А доживљај Бога није психолошки осећај већ суштинска промена бића која се манифестује у односу према ближњима. Зато то неком и делује некада као разлика између онога што виде у неком у пракси. То је оно чега морамо бити свесни, па и овде на форуму, своје несавршености. 

Наравно то није разлог да не спрегнемо снаге да се мењамо, да наставимо пут духовног усавршавања. И није разлог да бар овде на форуму не размењујемо мишљења и искуства јер он томе и доприноси. 

Зато нам не треба замерити ако у доброј намери попустимо или промашимо тон и неко се нађе можда у некој врсти "напада" од саговорника, нисмо сви савршени, ту ето има места и за опроштај.

[Дуња]

 А доживљај Бога није психолошки осећај већ суштинска промена бића која се манифестује у односу према ближњима. Зато то неком и делује некада као разлика између онога што виде у неком у пракси. 

 

+ Љубав је превасходно потврда слободе, истинско откровење личносног постојања, слободног од сваке предодређености суштином или природом.