Richard Stallman o slobodnom softveru

[Juan Valdez]

Ја никоме не браним да ради за џабе... Само ја нећу.

Заиста је тужно да ти опен сорс искључиво посматраш кроз ту призму.

[Иван ♪♫]

Ја никоме не браним да ради за џабе... Само ја нећу.

Па не значи да треба да га даш за џабе, већ да лиценцом даш кориснику оне ,,четири слободе". Е сад, с друге стране, једна од тих слобода каже да корисник треба да има слободу ка копира и дели програм, чима било каква комерцијална исплативост пада у воду.

[Aquilius Cratus]

Заиста је тужно да ти опен сорс искључиво посматраш кроз ту призму.

Svakako smo sve vise i vise blizi nekoj novoj mesavini klaud kompjutinga i desktop aplikacija pa ce ova dilema postati prevazidjena.

[Grizzly Adams]

Ма шалим се мало. Што рече наша уважена посланица - "паре, паре, паре, волим само паре..."

[uros]

Опен сорс је једна од нај-либертаријанскијих појава у новије доба. Па ти види

[Grizzly Adams]

Може ли образложење зашто?

[Душко Дугоушко]

Може ли образложење зашто?

Zato sto ti prodavac softvera ne daje macku u dzaku (prekompajliranu aplikaciju), vec uz kupljen softver dobijes i sors kod.

[uros]

Може ли образложење зашто?

Ја то видим овако:

1. опен сорс онемогућава стварање вештачки наметнутих монопола "интелектуалне својине".

2. Опен сорс представља спонтани, реални, опипљиви протест против монополизације софтверске индустрије коју држава подстиче системом патената, "копирајта" итд, Значи ми можемо до сутра да расправљамо да ли су патенти океј док са друге стране ова екипа показује да нису океј, и то са конкретним стварима.

Онда постоје утилитарне последице које опет неморају да имају везе са либертаријанством али имају са НАП-ом :

- Код ГПЛ-ованог или другог ОСС софтвера постоји спонтано развијени стандард који "гарантује" да је софтвер квалитетан (ово могу да потпишем из сопственог искуства). То је врло интересантна појава. Упореди на пример гомилу системских алатки које се продају по нету и њихов ОСС еквивалент. Небо и земља. Сорсфорж је ризница феноменалних софтвера код којих никада немаш бојазан да ће да ти увале неки "Yahoo Searchbar" или да ти инсталирају рекламни материјал, нема да бринеш око "фајн принта". У мом искуству "мали" софтвери су увек бољи ако су ОСС. Код великих већ улазимо у другу причу, али код малих је ово сигурно тако.

- опен сорс је профитабилнији (ефикаснији) по целокупну индустрију милион пута него затворени код (нема "reinvent the wheel" проблема), што је у складу са принципима тржишне ефикасности иако не можда директно либертаријанизма. Наравно не мора све да буде опен сорс али одређене компоненте софтвера свакако треба то да буду. Види рецимо сајт комерцијалне групе Џупитер Џез (из моје струке), па онда Дизнија, Пиксара итд. Ултра комерцијалне компаније које на овај начин доприносе у огромној мери читавој индустрији зато што су укапирали да је то 10 пута ефикасније по њих саме од 100% proprietary code-a због зилион разлога (нп. доступност нових технологија потенцијалним новим инжињерима које ће запослити, научни престиж у индустрији због кога ће многе фаце којима кинта није "проблем" одлучити да раде код њих, итд.).

- ОСС ствара могућност за појаву много више сервиса везаних за неки софтверски производ него што би то једна комапнија могла да сања да покрије сама.

- Већи избор. Не мора да буде добро, некад је стандардизовање много лакше и безболније, али "на великој слици" већи избор побеђује. Иначе у "хаосу" ОСС-а су се временом итекако појавили одређени стандарди који умеју да буду чак и више унификовани од 100% затворених варијанти.

Итд итд.

[Juan Valdez]

А колика је тек добробит од опенсорс софтвера (и генерално те философије) у науци, не треба трошити речи...

[Avocado]

Ја то видим овако:

1. опен сорс онемогућава стварање вештачки наметнутих монопола "интелектуалне својине".

2. Опен сорс представља спонтани, реални, опипљиви протест против монополизације софтверске индустрије коју држава подстиче системом патената, "копирајта" итд, Значи ми можемо до сутра да расправљамо да ли су патенти океј док са друге стране ова екипа показује да нису океј, и то са конкретним стварима.

Ne znam kako to pokazuju... oni suštinski rade isto što i svaki nosilac prava intelektualne svojine - svojom slobodnom voljom odlučuju kako će se njihov proizvod koristiti i da li će i koliko koštati... a "Open-source license" je i sačinjena upravo na osnovu postojećih ovlašćenja nosilaca prava intelektualne svojine.

[Juan Valdez]

Авокадо, једно питањце за тебе кад си већ ту. Мени је јасно да постоји лиценца ми забрањује да узмем Звонков софтвер и продајем га без његовог овлашћења. Али ми није јасно како је могуће да ми држава забрани (преко патената и бакрача) да направим софтвер са истом функционалношћу с обзиром на то да ја уопште нисам ни погледао његов код.

[Avocado]

Авокадо, једно питањце за тебе кад си већ ту. Мени је јасно да постоји лиценца ми забрањује да узмем Звонков софтвер и продајем га без његовог овлашћења. Али ми није јасно како је могуће да ми држава забрани (преко патената и бакрача) да направим софтвер са истом функционалношћу с обзиром на то да ја уопште нисам ни погледао његов код.

Pa ne zabranjuje ti... (bar ne koliko ja znam)... softverski kod je autorsko delo... ali bitno je kao sa svakim autorskim delom, da nije plagijat...

[Juan Valdez]

Pa ne zabranjuje ti... (bar ne koliko ja znam)... softverski kod je autorsko delo... ali bitno je kao sa svakim autorskim delom, da nije plagijat...

Али баш у овом последњем и јесте проблем. Код песама је лако. Постоји само један начин да направиш исту песму. Можеш да имаш другачији аранжман, али звук је звук. Можеш чак ида анализираш две песме и да одредиш степен сличности. Јасно је као дан када је нешто плагијат. Код софтвера није тако. Имаш одређену фунционалност и безброј начина да се то имплементира. Буквално безброј, како у оквиру истог језика, тако и користећи различите језике. Једини начин да направиш плагијат је да прочиташ нечији код и препишеш га. Сви ови патенти око којих се тужакају не штите сам код. Код је ”под кључем”. Нико од оптужених није украо код, већ је копирао (мање или више) неку фунционалност (често користећи различити језик). Погледај еплове тужбе против самсунга, затим ову скорашњу мајкрософта против гугла и милион других. То је буквално као да је први изумитељ аутомобила тужио следећег јер је уградио точак.

[Avocado]

Али баш у овом последњем и јесте проблем. Код песама је лако. Постоји само један начин да направиш исту песму. Можеш да имаш другачији аранжман, али звук је звук. Можеш чак ида анализираш две песме и да одредиш степен сличности. Јасно је као дан када је нешто плагијат. Код софтвера није тако. Имаш одређену фунционалност и безброј начина да се то имплементира. Буквално безброј, како у оквиру истог језика, тако и користећи различите језике. Једини начин да направиш плагијат је да прочиташ нечији код и препишеш га. Сви ови патенти око којих се тужакају не штите сам код. Код је ”под кључем”. Нико од оптужених није украо код, већ је копирао (мање или више) неку фунционалност (често користећи различити језик). Погледај еплове тужбе против самсунга, затим ову скорашњу мајкрософта против гугла и милион других. То је буквално као да је први изумитељ аутомобила тужио следећег јер је уградио точак.

Slabo sam pratio te tužbe... ako je tako, u pitanju je moronizam... i ono što nam se u poslednje vreme često dešava - da zakoni ne prate modernizaciju...

[Juan Valdez]

Slabo sam pratio te tužbe... ako je tako, u pitanju je moronizam... i ono što nam se u poslednje vreme često dešava - da zakoni ne prate modernizaciju...

http://arstechnica.com/tech-policy/2012/09/itc-how-an-obscure-bureaucracy-makes-the-world-safe-for-patent-trolls/