Slavimo Boga u sve dane do Eshatona

[Драгана Милошевић]

Кресту Твојему, поклањајемсја, Владико, и свјатоје воскресеније Твоје славим.

[Ljubić Nenad Šone]

Свети Боже,Свети Крепки, Свети Бесмртни помилуј нас.

Свети Боже,Свети Крепки, Свети Бесмртни помилуј нас.

Свети Боже,Свети Крепки, Свети Бесмртни помилуј нас.

 

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу,и сада и увек и у векове векова,Амин.

Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше;
Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи
наше, Имена Твога ради.

 

Господе, помилуј

Господе, помилуј

Господе, помилуј

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

[Драгана Милошевић]

Памјат праведнаго с похвалами тебје же

довљејет свидељство Господње Предтече

показалбосја јеси во истину и пророков честњејшиј

јако и в струјах крестити и сподобилсја јеси проповједанаго.

Тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и

сушчим во адје Бога јављешагосја плотију вземљушчаго грех мира

и подајушчаго нам велију милост.

[Драгана Милошевић]

Христос воскресе из мертвих

Смертију смерт поправ

и сушчим во гробје живот даровав.

[Драгана Милошевић]

Ангел вопијаше благодатњеј,

чистаја Дјево радујсја и паки реку радујсја

Твој Син воскресе тридневен от гроба

и мертвија воздвигнувиј људије веселитесја.

Светисја, светисја, Нови Јерусалиме

слава во Господња на Тебје возсија,

ликуј ниње и веселијсја Сионе

Ти же чистаја красујсја Богородице

о востанији Рождерсва Твојего.

[Драгана Милошевић]

Благосовен јеси, Христе Боже наш,

иже премудри ловци јављеј          

низспослав им Духа Свјатаго        

и тјеми уловљеј всељенују           

человјекољупче слава Тебје.       

 

 

 

( тропар Духова)

[JESSY]

Славословље Спаситељу (Псалам 2) Теби се поклањам, Владико, Тебе благосиљам, Благи, Тебе умољавам, Свети, Теби припадам, Човјекољупче, и Тебе прослављам, Христе, јер си Ти, Јединородни, Владару свега створеног, једини Безгрјешни, за мене недостојног гријешника предан смрти, и то смрти на Крсту, да би душу гријешника ослободио окова гријеховних. И чиме да Ти узвратим за све ово, Владико? Слава Теби, Човјекољупче! Слава Теби, Милосрдни! Слава Теби, Дуготрпељиви! Слава Теби, који прашташ све гријехопаде! Слава Теби, који си сишао да спасеш душе наше! Слава Теби, који си се оваплотио у утроби Дјеве! Слава Теби, који си понио окове! Слава Теби, који си поднио шибања! Слава Теби, предатоме на ругање! Слава Теби, Распети! Слава Теби, Погребени! Слава Теби, Васкрсли! Слава Теби, Проповједани! Слава Теби у кога смо повјеровали! Слава Теби, Вазнесени на небо! Слава Теби, који сједиш са десне стране Оца и који ћеш опет доћи са мноштвом Анђела да судиш свакој души која презире света страдања Твоја! У онај трепетни и страшни час када се покрену небеске силе, када пред славом Твојом, са страхом и трепетом буду стајали сви Анђели, Арханђели, Херувими и Серафими, када се потресу темељи земље и ужасне се све ђто дише од, ни са чим упоредивог, величанства славе Твоје, – у онај час нека ме покрије рука Твоја у закриљу Твоме, да се избави душа моја од страшног огња и шкргута зуба, и таме најкрајње и плача вјечног, да бих и ја могао рећи, благосиљајући Тебе: “Слава Ономе, који је благоизволио да спасе гријешника по великој доброти Свога милосрђа.”

[Драгана Милошевић]

Пошто смо се улењили уводим бројање на овој теми!

 

 

1.   Слава Ти, Боже, што смо устали!

[JESSY]

Лијепо је хвалити Господа и пјевати имену Твојем, Вишњи

 

(Пс. 92, 1)

„Пјеваћу Господу за живота свога; хвалићу Бога својега док сам год“. (Пс. 104, 33) То је мото – или би требало то да буде – сваког хорског пјевача. Јер основни задатак и смисао хорског пјевања је слављење Бога. Тако се хорски пјевачи појављују у литургичкој, дакле, сакралној функцији.

„Различни су дарови, али је Дух исти“. (1. Кор. 12, 4) „Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца свјетлости“. ( Јак. 1, 17 ) Тако и дар пјевања, Божији је дар. Пјевач црквеног хора, пјесмом слави и велича Бога, Дародавца и узвраћа му уздарјем. Дакле враћа Власнику што је од Њега позајмио.

Новозавјетна прича о талентима увјерава нас у то. Могло би се говорити и о Божијем призиву појединим талентованим на служење Богу својим даром. Старозавјетни цар Језакија позива левите, слуге Божијег храма, да не оклијевају више јер их је изабрао Господ да стоје пред Њим и да му служе. (2. Дн. 29, 11)

Уобичајено је било да се пјевачи јерусалимског Храма помињу уз свештенике и левите.

И сав свијет, све што дише и постоји, створено је да свако на свој начин хвали и слави Господа. То свакодневно пјевамо на јутарњем богослужењу. Пјевачи, вјештаци (1. Дн. 25, 7), како се називају у Светом писму, само су Божијом милошћу одабрани да то чине на најљепши начин. „Све који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних“, (Ис. 43, 7) вели се у Књизи пророка Исаије.

Пјевачи који славе Бога, придружују се небеској неизрецивој слави, хору анђелском херувима и серафима, који, лебдећи око престола Божијег, кличу: „Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва Земља славе Његове“. (Ис. 6, 3) У овом увјерењу укријепљује нас Херувимска пјесма коју православни хорови најторжественије произносе. У тој плироми, и том јединству Неба и Земље, циљ је Божијег креативног ангажмана. Човјек, као круна Божијег стварања, призван је да са свим створеним слави свога Стовритеља. Пророк Исаија позива све да славе Бога. „Пјевајте Господу – кличе Пророк – пјесму нову, хвалу Његову до краја Земље, који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима. Пустиња и градови њени, села гдје станује кидар, нека подигну глас, нека пјевају који живе по стијенама, нека кликују са врх гора. Нека дају славу Господу и хвалу Његову нека јављају по острвима.“ (Ис. 42, 10-12)

Слављење Бога не поставља се као ствар наше воље; то је наша обавеза. Код пророка Јеремије налазимо: „Дајте славу Господу Богу својему док није спустио мрак, докле се нијесу спотакле ноге ваше по горама мрачнијем, док чекате свјетлост а он је обрати у сјен смртни и претвори у таму“. (Јер. 13, 16)

Све ово је, као што се види, старозавјетно поимање наших обавеза према Богу.

Новозавјетно схватање помјера нашу обавезу слављења Бога унапријед. Ради нас, и спасења нашега ради, Бог се оваплотио, претрпио понижења и распеће, васкрсао да би нас, људе, увео у вјечну славу. Апостол Павле позива Коринћане да, пошто су „купљени скупо“, (1. Кор. 6, 20) прославе Бога „тијелом својим и духом својим, јер су Божији.“ (Кор. 6, 20) Сваки хришћанинов покрет, свако дјело треба да је у служби слављења Божијег. „Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.“ (1. Кор.10, 31)

Али, слављење Бога треба да је искрено, од свег срца и од свег ума. Не формалистичко и не вербално. Искрено слављење Бога драже је Богу од приношења жртви. Велики поета мудри цар Давид, чији су псалми најузвишенија ода Божијем имену, кличе: „Славићу име Божије у пјесми, величаћу га у хвали. То је Богу милије од вола с роговима и папцима“. (Пс. 69, 30 и 31)

Постоји суштинска разлика између обичног, профаног и сакралног, литургичког, пјевања. Овим другим се слави Бог. Пјевачи црквени су одувијек били нека врста литурга. У Старом завјету они су пјевали док се приносила жртва. Били су издвојени од осталог народа и пошто су имали богослужну функцију, био им је дозвољен приступ светињи. У 1. Књизи дневника набраја се ко је све био присутан у најсвечанијем моменту када се намјештала старозавјетна светиња над светињама, Ковчег завјета. Између свештеника и левита ту „бијаху и пјевачи поглавари домова отачких међу левитима“. (1. Дн. 9, 33)

Већ у то вријеме то је засебан посао од којег су се и они издржавали као и свештеници. Каже се да они „становаху по клијетима без другог посла, јер дан и ноћ бијаху у свом послу“. (1. Дн. 9, 33) Тако су се пјевачи у Јерусалимском храму издвојили у неку врсту свештеничког реда. Они су живјели од своје пјесме. „Бијаше царева заповијест за њих – вели се у Неемијиној књизи – и бијаше одређена плата пјевачима за сваки дан“. (Нем. 11, 23) Као и свештеницима и левитима и њима је било одређено десетак од жита, вина и уља. Отуда је било непожељно да се они баве профаним пословима.

У истој, Неемијиној књизи, наилазимо на податак да, пошто је то у једном моменту било пјевачима ускраћено, да је Неемија морао да сузбије те злоупотребе. „Потом дознах – вели он – да се левитима нијесу давали дијелови, те су се разбјегли сваки на своју њиву и левити и пјевачи, који рађаху посао.“ (Нем. 13, 10) Он их је сабрао и вратио у храм гдје су они и даље добијали свој дио.

Као и свештеници и левити и пјевачи су били ослобођени пореза и данка; били су, такође, изузети од плаћања царине. (Јездра, 7, 24)

О издвојености старозавјетних пјевача свједочи и чињеница да се они увијек набрајају уз свештенике и левите. Каже се од којег племена потичу; (Неем. 11, 12) вели се гдје су се били населили; (Неем. 12, 29) колико их је било на броју, (1. Дн. 25, 7) колико редова(1. Дн. 25, 1) ко су им били диригенти; (1. Дн. 25, 6) од када потиче њихова служба у храму; (Неем. 12, 46) поименице се набраја колико их се вратило из ропства и др.

Колики се значај пјевачима придаје видимо и из тога да се чак и у пророчким сновима и утварама обезбјеђује мјесто у сањаном Јерусалимском храму за пјеваче и пјевачице. (Језекиљ, 40, 44)

Нису пјевачи само пјесмом славили име Божије. Пошто су посједовали Божију харизму, често је преко њих Бог чинио чуда и објављивао своју свету вољу. Случај разарања Јерихона, о којем читамо у првим главама Књиге Исуса Навина је јединствен али, свакако, не једини. У 2. књизи Дневника читамо узбудљив исказ о томе како је Јосафат побиједио синове Амонове и Моавове. Он се договорио с народом и „постави пјеваче Господње да хвале свету красоту идући пред војском и говорећи: Хвалите Господа, јер је довијека милост његова. А кад почеше пјесму и хвалу – каже се даље – обрати Господ засједу на синове Амонове и синове Моавове и на оне из горе Сира, који изидоше на Јуду, те се разбише“. (2. Дн. 20, 21-22)

Њихова пјесма може да буде велељепнија од свештеничке службе, и Богу милија, што Бог на видљив начин показује. У 2. књизи Дневника наводи се један такав случај. „И кад они који трубљаху у трубе и који пјеваху, сложно једним гласом хваљаху и слављаху Господа, и кад подизаху глас уз трубе и кимвале и гусле, хвалећи Господа да је добар, да је довијека милост Његова, тада се напуни облака дом Господњи, те не могаху свештеници стајати да служе од облака, јер се славе Господње напуни дом Божији.“ (2. Дн. 5, 13-14)

Служење Богу и слављење Бога подразумијева живот достојан такве службе. Ако се пјевачи храмовни нису мијешали с лаицима, нису смјели дозволити оно што би, евентуално, као лаици могли чинити. Они су морали свима служити за примјер. Тим својим, сакралним, животом били су одвојени „од народа земаљских к закону Божијему, жене њихове, синови њихови и кћери њихове, сви који знаху и разумијеваху“. (Неем. 10, 28) 

Речено за старозавјетне пјеваче односи се у истој мјери и на функцију пјевача у данашњем служењу Богу – богослужењу.

Добар хор, складно и молитвено пјевање доприноси велељепију богослужења, а и самим тим његовој пријемчивости и примамљивости за савременог човјека. Ту мисијску компоненту не би требало губити из вида. Видимо данас да поједине секте – теолошки и еклесиолошки, иначе врло празне – на заједничком пјевању својих чланова базирају свој цјелокупни идентитет. Чак би се могло говорити о некаквом религијском моменту и савременим музичким покретима: року, панку и др, на примјер.

Ми пак, православни, наш приступ Цркви и нашу активност у њој заснивамо на Христовом обећању: „Ако се два сложе на Земљи било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер гдје су два или три сабрани у име моје, ондје сам и ја међу њима“. (Мт. 18, 19-20) Ако су хорски пјевачи у љубави, једномишљу и једновјерју, молитва њихова излази пред Господа.

Ко се пјевајући моли, дупло се моли.

Црквени хор васпитава пјеваче сводећи сваког од њих на његову праву мјеру људскости и личне скромности. Хор обједињује и не дозвољава никакво себично истицање себе самога, свог гласа, његове јачине или љепоте. Све је подређено слављењу Бога. Отуда свако издвајање штрчи јер указује на некога ко се издвојио и од богослужења прави себеслужење.

Црквени хор треба и мора да остане – црквени. Свако издвајање хорских пјевача изван или изнад Цркве удаљава их од њиховог примарног призива слављења и служења Богу.

Не могу да одолом да ово излагање не завршим стиховима највећег Божјег славитеља, пјесника и пјевача, цара Давида. Желим његов примјер да истакнем свим пјевачима за примјер.

Кличе Давид:

„Лијепо је хвалити Господа, и пјевати имену Твојему, Вишњи,

јављати јутром милост Твоју,

и истину Твоју ноћу,

уз десет жица и уз псалтир,

и уз јасне гусле!

Јер си ме развеселио, Господе, дјелима својим,

С дјела руку Твојих радујем се.

Како су велика дјела Твоја Господе!

Веома су дубоке помисли Твоје.“

(Пс. 92, 1- 5)

 

http://www.vasilijeprotatomic.com/?p=2033

[Драгана Милошевић]

Негде сам чула или прочитала:

 

Акатисти су најлепше похвалне молитве.

[Драгана Милошевић]

Како наслађујеш срца оних који размишљју о Теби, Боже! Храниш душу њихову Речју Својом Светом. Разговор са Тобом бољи је уља и слађи од меда. Молитва Богу теши и оживљава, испуњава радошћу срце моје. Како величанствено тада изгледа овај свет и сав живот! Где Тебе нема - све је пусто. Где си Ти - тамо је богатсво душе. Тамо се као жива вода излива хвала Теби. Алилуја!

 

(4. кондак из Захвалног акатиста)

[JESSY]

ЗАХВАЛНИ АКАТИСТ – Слава Богу за све

Кондак 1.

Царе векова, Који држиш у Десници Својој све путеве живота човековог силом Свог спасоносног Промисла; захваљујем Ти за сва видљива и скривена добра Твоја: за земаљски живот и за небеске радости Твога будућег Царства. Изливај богато и у будуће милост Своју на нас који Ти певамо:

Слава Ти, Боже, у векове!

Икос 1.

Као слабо и беспомоћно дете родио сам се на земљи, али Анђео Твој, раширивши своја светла крила, заклањао је моју колевку. Од тога часа љубав Твоја сија на свим путевима мојим и чудесно ме води у светлост вечности. Зато Те хвали душа моја и кличе са свима који Те знају:

Слава Теби, Који си нас позвао у живот!

Слава Теби, Који нам откриваш лепоту васељене!

Слава Теби, Који отвараш пред нама небо и земљу као вечну књигу мудрости!

Слава Твојој вечности у овом пролазном свету!

Слава Ти за тајне и јавне милости Твоје!

Слава Ти за сваки уздах мога срца!

Слава Ти за сваки корак живота, за сваки тренутак радости!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 2.

Господе, како нам је добро да будемо Твоји гости. Како нам је лепо у Твоме свету. Миришу поља, горе се дижу у небеса, златна светлост сунца и лаки облаци огледају се у води. Сва природа тајанствено говори о Теби, све је пуно Твоје милости и све носи печат Твоје љубави. Нека је благословена земља која својом пролазном лепотом буди чежњу за вечном домовином у Царству Твоме, где у непролазној лепоти одјекује песма: Алилуја!

Икос 2.

Увео си ме у овај живот као у прекрасни врт. Видим небо дубоко и плаво, птице како цвркућу у лету; слушам умирујући шум дрвећа и звучну песму вода; уста се моја наслађују мирисним и сочним плодовима. Како је лепо у Твоме свету и како је радосно бити у гостима код Тебе.

Слава Ти за празник живота!

Слава Ти за мирис ђурђевка и руже!

Слава Ти за обиље и разноврсност земаљских плодова!

Слава Ти за блистање јутарње росе!

Слава Ти за радостан осмејак зоре којом ме будиш!

Слава Ти за вечни живот и Царство Небеско!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 3.

Силом Духа Светог одише сваки цвет. Твој дах осећам у тихом лелујању мирисних поља. Теби се дивим гледајући склад боја. Куд год погледам, свуда видим лепоту Великога у малом. Слава и хвала животворноме Богу Који застире земљу цветним ливадама, венчава поља златним класјем и украшава их плавим различком, а душу моју – радошћу созерцања. Радујте се и певајте Му: Алилуја!

Икос 3.

Како си диван у лепоти пролећа кад се сва земља подмлађује и хиљаде звукова певају о Теби: Ти си извор живота, Ти си победитељ смрти. На бледој месечини и уз песму славуја почивају долине и шуме под снежно белим велом. Сва земља – невеста Твоја чека Тебе – Вечног Женика. Кад траву пољску тако одеваш, како ћеш украсити изабране Твоје кад васкрсну у будућем веку. Како ће тада просијати наша тела и заблистати наше душе.

Слава Теби, Који из тамних дубина земље изводиш толико боја и мириса!

Слава Ти за лепоту природе!

Слава Теби, Који си нас окружио хиљадама Твојих створења!

Слава Ти за дубину Твоје мудрости чији печат носи сва твар!

Слава Ти за умиљење с којим целивам траг Твоје невидљиве стопе!

Слава Теби, Који си од искони ужегао јарку светлост вечног живота!

Слава Ти за наду у савршену и вечну лепоту!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 4.

Како наслађујеш срца оних који размишљају о Теби, Боже. Храниш душу њихову Речју Твојом светом. Разговор с Тобом бољи је од уља и слађи од меда. Молитва Богу крепи и оживљава; испуњава радошћу срце моје. Како величанствен изгледа тада овај свет и сав живот. Где Тебе нема – све је пусто. Где си Ти – тамо је богатство душе. Тамо се као жива вода излива песма: Алилуја!

Икос 4.

Кад се на земљу спусти ноћ, завлада тишина сна и замру звуци минулог дана, ја видим сјај Твојих небеских станова. Огањ и пурпур, злато и азур наговештавају неисказану красоту дома Твога и свечано позивају: Пођимо Оцу.

Слава Ти у тихим часовима вечери!

Слава Ти што изливаш дубоки мир на земљу!

Слава Ти за зраке залазећег сунца!

Слава Ти за одмор благодатног сна!

Слава Ти за утеху у мраку када ми изгледа далек сав свет!

Слава Ти за топлу молитву моје растрзане душе!

Слава Ти за обећање да ћемо се пробудити у радости Твог невечерњег дана!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 5.

Бура живота не плаши онога у чијем срцу сија светлост Твог Божанског Огња. Око мене витлају олује и завијају ветрови, страх и тама окружују ме; али у мојој души је мир и светлост. У њој је Христос. И моје срце пева: Алилуја!

Икос 5.

Гледам Твоје небо осуто звездама. О како си богат. Колико је светлости у Теби. Кроз светлост далеких звезда гледаш ме из вечности. Ја сам мали и убог, али Господ је са мном. Његова Рука увек је уза ме и Он ме с љубављу води по свим путевима мојим.

Слава Теби, Који непрестано бдиш нада мном!

Слава Теби, Који промишљаш о сваком мом сусрету с људима!

Слава Ти за љубав сродника и за верност пријатеља!

Слава Ти за кротост домаћих животиња које ми служе!

Слава Ти за светле тренутке живота!

Слава Ти за чисте радости срца!

Слава Ти за срећу што живим, осећам и видим!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 6 .

Како си велики у вихору и бури. Како је величанствена Рука Твоја у блеску муње. Глас Господњи диже се над пољима. Он шуми кроз дрвеће, пролама се у грмљавини. Глас Господњи хучи над водама. Силу Твоју оглашује огањ вулкана. Ти потресаш земљу и до небеса подижеш таласе морске. Слава Теби Који смирујеш гордост срца човековог. Слава Теби Коме покајнички вапијемо: Алилуја!

Икос 6.

Кад блесак муње обасја ноћ, како нам јадне и бедне изгледају наше земаљске светиљке. Тако и варљиве земаљске радости постају безбојне и тамне кад Твоја светлост заблиста у души. Зато се душа отима Теби и за Тобом чезне срце моје.

Слава Теби, Који си усадио у срце човеково неутољиву жеђ за Богом!

Слава Теби што нас ништа земаљско не може у потпуности задовољити!

Слава Теби, Који нас одеваш у светлост!

Слава Теби, Победитељу духова зла и таме!

Слава Ти за откривења Твоја, за блаженство што осећамо Тебе и живимо Тобом!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 7.

У хармонији звукова ја чујем Твој зов. У узвишеној лепоти музике, у сјају уметничких дела дајеш нам да наслутимо рај. Све што је истински лепо уздиже к Теби и учи душу да Ти пева победну песму: Алилуја!

Икос 7.

Духом Твојим Светим надахњујеш мисао уметника, песника и научника. Силом Твоје мудрости они пророчки улазе у тајне закона Твојих и откривају нам дубину Твоје мудрости. Њихова дела и нехотице говоре о Теби. О, како сивелики у делима Својим. О, како си велики у човеку.

Слава Теби, Који нам показујеш Своју моћ кроз законе васионе!

Слава Теби, Који све испуњаваш!

Слава Ти за све што нам откриваш по милости Својој!

Слава Ти за све што скриваш од нас по мудрости Својој!

Слава Ти за дубину људскога ума!

Слава Ти за човекову стваралачку моћ!

Слава Ти за изливе Твоје благодати!

Слава Ти, Боже, у векове! 

Кондак 8.

Како си близу нас у дане болести. Ти посећујеш болног, спушташ се на постељу страдалника и срце његово разговара с Тобом. Ти озарујеш миром душу у време жалости и страдања. Ти шаљеш неочекивану помоћ. Ти си Утешитељ, Ти си свезнајућа Љубав, Теби певам: Алилуја!

Икос 8.

Кад сам Ти се као дете први пут свесно обратио, Ти си испунио моју молитву и обасјао ми душу великим миром. Разумео сам тада да си Ти добар и да су блажени они који Ти прибегавају. И зато не престајем да Ти се молим и да Те призивам:

Слава Теби, Који испуњаваш и на добро изводиш жеље моје!

Слава Теби, Који бдиш нада мном дан и ноћ!

Слава Ти за време које пролази и односи нашу тугу и жалости!

Слава Теби, у Коме се ништа не губи, јер свима дарујеш живот вечни!

Слава Теби, Који си нам обећао жељени сусрет с нашим умрлима!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 9.

Зашто се сва природа тајанствено смеши у дане празника? Зашто је тада тако лако и радосно на души? Зашто ваздух у храму бива тако светао? То је све због струјања благодати Твоје, због одблеска таворске светлости. Небо и земља тада заједно певају похвалну песму: Алилуја!

Икос 9.

Када ме надахњујеш да служим ближњима и када обасјаваш моју душу смирењем, тада зраци Твоје светлости падају на моје срце те и оно почиње да зрачи и сија. Као сунце у води тако се у тим тренуцима огледа у мојој души Твој бескрајно кротки, пун љубави и неизрецивим миром озарени Лик.

Слава Теби, Који кроз добра дела преображаваш наш живот!

Слава Теби, Који си запечатио неисказаном сладошћу сваку своју заповест!

Слава Теби, Који невидљиво присуствујеш у делима милости!

Слава Теби, Који нам шаљеш невоље и жалости како би нас научио да саосећамо у туђим страдањима!

Слава Ти за љубав коју си уздигао изнад свега земаљског и небеског!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 10.

Што је уништено не може се повратити. Али Ти оживљујеш оне чија је савест замрла и враћаш првобитну лепоту душама које су је изгубиле. Твоме милосрђу све је могуће. Ти си Љубав, Ти си Творац и Обновитељ. Тебе хвалим песмом: Алилуја!

Икос 10.

Боже мој, Који знаш да је горди анђео Деница отпао од Тебе, не дај ми да посумњам и одступим од Тебе. Изоштри слух мој да бих свагда слушао Твој тајанствени глас и призивао Тебе, свуда присутног:

Слава Теби, Који премудро управљаш мојим животом!

Слава Ти за надахнута предосећања!

Слава Тн за опомене тајанственог гласа!

Слава Ти за откривења у сну и на јави!

Слава Ти што ометаш моје некорисне намере!

Слава Ти што ме кроз страдања избављаш од страсти!

Слава Ти што смирујеш срце моје и спасаваш ме од гордости!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 11.

Кроз сав протекли ланац векова осећам топлоту Твог Светог Духа и струјање Божанског Живота. Ти си близу. Времена као да нема. Ја видим Твој Крст – он је ради мене. Дух се мој до праха смирује пред Твојом љубављу, бескрајном и несхватљивом. Зато ћу довека под Крстом величати Тебе свога Спаситеља песмом: Алилуја!

Икос 11.

Блажени су они који вечерају с Тобом у Царству Твоме. Али блажени су и они које си још овде на земљи примио за учеснике Твоје Тајне Вечере. Колико пута си Својом Божанском Руком давао мени грешном да у причешћу примим Твоје Тело и Крв. И ја сам примао Светињу и осећао Твоју љубав неисказану и чудесну.

Слава Ти за несхватљиву и животворну силу благодати!

Слава Теби, Који си установио Цркву Твоју да нам буде тихо пристаниште!

Слава Теби, Који нас наново рађаш кроз животворну воду крштења!

Слава Теби, Који прашташ грешнику који се каје и обнављаш у њему непорочну чистоту љиљана!

Слава Ти, непресушни Изворе праштања!

Слава Ти за Хлеб небесни и Чашу живота!

Слава Теби Који нас уводиш у царство вечне радости!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 12.

Видео сам много пута одсјај славе Твоје на лицима умрлих. Каквом неземаљском лепотом и радошћу сијају њихова лица. Како прозрачне и нематеријалне постају њихове црте. Ћутањем својим они певају о Теби. Када наступи часи моје смрти, просвети, Боже, и моју душу да Ти пева: Алилуја!

Икос 12.

Шта је хвала моја пред Тобом. Уши моје нису чуле песму херувима, њу слушају само душе праведника. Ја знам само како Те хвали природа. Гледао сам зими како обасјана месечином и под белим огртачем од снега који светлуца сребрним сјајем, сва се земља тихо Теби моли. Видео сам како се радују Теби румени зраци излазећег сунца и како хорови птица брује хвалу Теби. Слушао сам како тајанствено говоре о Теби шуме, како певају ветрови и жуборе потоци Имену Твоме; како својим устаљеним кретањем кроз бескрајна пространства проповедају о Теби јата звезда. Шта је хвала моја пред Тобом, Господе. Природа је послушна, а ја не престајем да Те жалостим. Док живим и видим љубав Твоју хоћу да Те славим, Теби да се молим и Тебе да призивам:

Слава Теби, Који си нам показао Светлост!

Слава Теби, Који си нас заволео љубављу дубоком, неизмерном, божанском!

Слава Теби, Који нас ограђујеш светлим војскама анђела и светих!

Слава Теби, Свесвети Оче, Који нам дајеш Царство Твоје!

Слава Теби, Душе Свети, животворно сунце будућега века!

Слава Ти за све, Тројице божанствена и свеблага!

Слава Ти, Боже, у векове!

Кондак 13.

О, Свеблага и Животворна Тројице, прими нашу благодарност за сва добра Твоја и покажи нас достојним Твојих вечних блага, како бисмо, умножили поверени нам талант, достигли Царство Твоје и ушли у вечну радост Господа свога, певајући Му победну песму: Алилуја!

[JESSY]

Свети Игњатије Брјанчанинов – о захваљивању Богу

Слава Богу! Какве моћне речи! Када нас сколе невоље, када срце опседну, опколе помисли сумње, малодушности, незадовољства, роптања, тада треба да приморамо себе на често, полагано, усредсређено понављање речи: слава Богу! Ако искрено поверујеш у овде изнети савет, па га у придошлој невољи провериш на самом делу, угледаћеш чудесну силу славословљења Бога, обрадоваћеш се јер си нашао толико корисно, ново знање, обрадоваћеш се јер си добио тако моћно и подесно оружје против унутрашњих непријатеља.

Од самог звучања тих речи, изговараних при навали мрачних помисли туге и унинија, од самог звучања тих речи, изговараних уз приморавање, готово самим устима, само струјањем ваздуха, стресају се, дају се у бекство ваздушасто+ништавни кнезови, развејавају се као прах на јаком ветру све мрачне помисли; од душе одступају тегобност и досада, прилазе јој и у њој се настањују лакоћа, спокојство, мир, утеха, радост. Слава Богу!

Слава Богу! О речи тријумфа, речи проглашавање победе, речи весеља за све верне Божије слуге, а страха и пораза за све Његове непријатеље, речи уништавања њиховог оружја! То оружје је грех, то оружје је телесни разум, пала човекова мудрост. Она је настала из пада, њен први узрок је грех, њу је Бог одбацио, она непрестано бесни на Бога, њу Бог стално одбацује. Око онога којег је невоља ранила узалуд ће се сабрати све земље, безуспешно ће га лечити лековима красноречивости, философије; бесплодан ће бити труд самог невољника ако пожели да размрси много заплетену мрежу невоље напорима сопственог разума. Веома често, скоро увек, разум се потпуно губи у тој много заплетеној мрежи! Често види да је са свих страна обмотан, затворен! Често му се чини да су и избављење и сама утеха већ немогући! И пропадају многи под неподношљивим притиском тешке туге, умиру од смртне ране, страдалничке ране, не нашавши на земљи никакво средство довољно моћно да излечи ту рану. Земаљска Мудрост се показала свим својим средствима: сва су показала Да су немоћна, ништавна. Занемари, највољенији брате, ону коју је одбацио Бог! Одложи у страну сва оружја свог разума! Прими оружје које ти даје неустрашивост Христове проповеди. Заједљиво ће се подсмехнути човечија мудрост кад види оружје које нуди вера; пали разум, због своје мржње према Богу, неће оклевати да изнесе најумније приговоре, пуне учењачког скептицизма и ироније. Не обрати никакву пажњу на њих, на оне које је Бог одбацио, на непријатеље Божије. У својој невољи почни да изговараш из душе, да понављаш – без икаквог размишљања – речи: слава Богу! Угледаћеш знамење, угледаћеш чудо: те речи прогоне жалост, призваће у срце утеху, учиниће оно што нису могли да учине ни разум разумних ни мудрост мудрих на земљи. Постидеће се, постидеће се тај разум, та мудрост, а ти, избављен, исцељен, верујући живом вером, доказаном теби у теби самом, узносићеш славу Богу!

Слава Богу! Многи угодници Божији волели су да често понављају ове речи: они су окусили у њима скривену силу. Када год је свети Јован Златоусти беседио са духовним пријатељима и браћом о неким приликама, нарочито о невољама, он је као камен темељац, као основни догмат беседе увек постављао речи: За све слава Богу! По својој навици, коју је црквена историја сачувала за касније потомство, он је, ударајући кажипрстом десне руке по испруженом длану леве, увек почињао своју беседу речима: За све слава Богу!

Браћо! Навикнимо се и ми да често славословимо Бога; прибегавајмо том оружју у нашим невољама; непрестано славословимо Бога и тиме одбијмо, сатримо наше невидљиве непријатеље, нарочито оне који настоје да нас оборе тугом, малодушношћу, роптањем, очајањем. Очишћујмо себе сузама, молитвом, читањем Светог писма и светоотачких дела, да бисмо постали видеоци Божијег промисла, који све види, свиме влада, свиме управља, све усмерава по неистраживим судовима својим према циљевима, познатим једино Богу. Када постанемо видеоци Божијег управљања, бићемо у побожности, ненарушивом миру срца, у потпуној покорности и чврстој вери, дивићемо се величини несазнајног Бога, Њему ћемо узносити славу сада и у векове векова.

Достојно и праведно је да творевина непрестано славослови Тебе, Бога Творца, који си нас по јединој, бескрајној, несазнајној Твојој благости извукао у живот из ништавила, украсио лепотом, славом Твога лика и обличја, увео у бескрајно блаженство и насладу раја.

[JESSY]

ZA ŠTA PRILIČI BLAGODARITI BOGU

 

1. Što nas je iz nepostojanja priveo u postojanje.

2. Što nam je ukazao počast čovečijom, a ne beslovesnom dušom.

3. Što nas je iskupio Svojom Časnom Krvlju.

4. Što nam je podario pravo da budemo naslednici Carstva Nebesnog.

5. Što je mnogo puta bio gnevan i srdit na nas ali se nije do kraja razgnevio na nas.

6. Što nas nije pogubio pri samom činjenju greha, nego nas je sačuvao žive, ne obazirući se na teška sagrešenja naša.

7. Što nas čuva nepovređenim i ne dopušta đavolu da nas proguta, kada grešimo.

8. Što do sada (i sada) očekuje pokajanje naše i mi smo još živi, a ne mrtvi, što još uvek crvi ne jedu tela naša u grobu i što duše naše još uvek nisu u paklu.

9. Što još ima vremena za naše pokajanje.

O, kako smo dužni da blagodarimo Bogu za sve ovo!

 

STARAC SAVA PSKOVO-PEČERSKI

[Ненад Р.]

Слава Богу за све што ми је Дао.