ЖИВОТИЊЕ упознајмо их боље

[drvce]

[drvce]

[drvce]

Bombarder

[drvce]

[drvce]

[drvce]

[drvce]

[drvce]

[drvce]

[drvce]

[Silence]

[Silence]

    

[Silence]

              

[Штрумпфета]

 

U tropskim šumama Perua, Bolivije i Brazila žive mnogi neobični stanovnici, među kojima su i brkati majmuni, poznati pod imenom carski tamarini. Za ime ovih primata vezana je zanimljiva priča. Naučnici koji su ih pronašli u šali su zaključili kako, zbog dugih belih brkova, liče na nemačkog cara Vilhelma II. Čak su im, šaleći se, dali i latinsko ime – Saguinus imperator. Iako su naučnici sve shvatili samo kao šalu, „carsko” ime je ovim životinjama ostalo zauvek.

Krzno carskog tamarina je sivkasto, sa žućkastim pegama na grudnom delu. Šake i stopala su mu crni, a rep kestenjaste boje. Ono po čemu se izdvaja od ostalih rođaka jesu brkovi od bele dlake, koji se ponekad protežu sve do ramena. Ovaj primat visok je oko 25 santimetara i težak oko 500 grama, dok mu je rep dugačak čitavih 35 santimetara.

Pošto su njihova staništa skrivena duboko u prašumi, o životu carskih tamarina ne zna se mnogo. Žive u manjim grupama, od najviše petnaestak članova, u kojima se poštuje hijerarhija. Članovi su rangirani prema polu i starosti, a predvodnica grupe uvek je najstarija ženka. Odrasli članovi grupe nisu u srodstvu. Carski tamarini žive u poliandrijskoj zajednici – ženka se pari sa svim muškim članovima grupe. Posle dvadeset nedelja na svet donosi majušne mladunce, teške svega četrdesetak grama, i to najčešće blizance. Svi mužjaci u grupi pomažu ženki prilikom porođaja, dočekuju mladunce u naručje i kupaju ih. Od velike su joj pomoći i u brizi oko novorođenčadi: čuvaju ih, nose na leđima, održavaju higijenu i na svaka dva do tri sata donose ih majci na podoj. Čim ih nahrani, ženka ih vraća mužjaku. Mladunci su velike maze i često leže na leđima, očekujući da ih odrasli češkaju po stomaku. Kad navrše tri meseca, majka prestaje da ih doji, pa sami kreću u potragu za hranom.

Ovi primati su svaštojedi, a na njihovom jelovniku najčešće se nalaze tropsko voće i cveće, insekti i sokovi iz kore drveća. Njihovi zubi nisu dovoljno snažni da progrizu koru, pa su primorani da traže drveće čija su stabla oštetile druge životinje. Kada pronađu izvor soka, uzveru se na drvo, zabodu oštre kandže u stablo i ne miču se dok se ne najedu. Pošto su sitni i lagani, mogu da se uzveru i na najtanje grane i dolaze do najslađih plodova i ptičijih gnezda, u kojima se krije jedna od njihovih omiljenih poslastica – jaja.

Carski tamarini najveći deo života provode u krošnjama i veoma vešto skaču sa drveta na drvo. Vole društvo i veliki deo dana provode sa ostalim članovima grupe, trebeći jedni drugima krzno. Često žive u blizini drugih vrsta tamarina. Ove zajednice korisne su zbog toga što životinje jedne druge upozoravaju na opasnost i obaveštavaju gde se može pronaći hrana.

Mladi carski tamarini polno sazrevaju kad navrše dve godine, a životni vek im je, na osnovu podataka o ovim životinjama koje žive u zarobljeništvu, oko petnaest godina.

 

[distancirana]